Suljagić (35) je ubijen tokom prošle noći u tuzlanskom naselju Stupine, na stepeništu jedne zgrade.
Policija TK je uhapsila E.B. (40), osumnjičenog za ubistvo Suljagića, a motivi ubistva se utvrđuju.
E.B. je poznat policiji po krivičnim delima.
Simptom/Beta
Nikolas, koji je tada imao 57 godina, došao je da traži novac od svog oca, barona Gaja Ulensa – nekada jednog od najbogatijih ljudi u Belgiji.
Baron je to odbio.
Ubrzo kasnije, 70-godišnja Mirjam Ulens, druga supruga njegovog oca, izašla je sa imanja za volanom Folksvagen golfa, dok je njen 88-godišnji muž bio na suvozačevom mestu.
Nikolas je čekao u kombiju sa napunjenim pištoljem. Dok je Golf prošao kroz kapiju imanja, on im je blokirao put. Izašao je iz kombija, prišao vozačevom prozoru i ispalio šest metaka, ubivši maćehu i ranivši oca.
Pola sata kasnije, on se predao u obližnjoj policijskoj stanici i priznao zločin.
To su činjenice dana koji su označili kraj Mirjaminog života.
Ono što je usledilo bila je bitka narativa. Postojale su mnoge priče: opadajuća imperija kolonijalnih bogatstava, karikaturalna maćeha; neuspeli pokušaj uzbunjivanja; sve se odvija u elitnoj igri reputacije i bogatstva, ljubomore i kontrole.
Počinilac, svedok, porodica, advokati, štampa i javnost, svi su argumentovali svoj sled događaja koji su doveli do ovog kritičnog jutra.
U narednim mesecima, svaka verzija biće na strogoj sceni krivičnog suda u belgijskom gradu Nivelles, gde bi Nikolasu trebalo da se sudi.
Mirjam, sa svoje strane, neće imati taj luksuz.
U belgijskoj aristokratiji, položaj porodice određuju tri stvari: rang, novac i koliko se može pratiti njena loza. Ulenovi mogu da računaju na poslednja dva.
Prvobitno porodica bogatih trgovaca i finansijera iz lučkog grada Antverpena, Ulenovi su oplemenjeni 1693. godine, kada je Belgija bila pod španskom vlašću — što znači da je njihova titula starija od njihove zemlje.
Tu titulu je dodelio Šarl II, kralj Španije, „izvor velikog ponosa za porodicu“, prema Žan-Fransoa Hutartu, autoru knjige koja prati istoriju najstarijih belgijskih porodica.
Ovo čini Ullens delom užeg kruga belgijskog plemstva. U Belgiji postoji otprilike 1.200 aristokratskih porodica, ukupno 32.500 ljudi – ali samo oko 350 porodica je već bilo plemićko pre Francuske revolucije.
„U belgijskom panteonu, porodica Ulens je visoko rangirana“, rekao je Hutart. „To je prilično prestižna porodica, ali uglavnom zato što ima novca.
Ulenovi su izgradili svoje bogatstvo u vreme kada je Antverpen bio glavni trgovački centar za kolonijalnu robu u Evropi. Tu su pristajali brodovi da istovare svoje dragocene terete začina i šećera, koje su uzgajali robovi, u gradskim skladištima.
Deo tog bogatstva nasledio je Gaj Ulens, rođen 1935. godine. Osamdesetih godina prošlog veka, baron je postao biznismen na čelu proizvođača šećera Raffinerie Tirlemontoise, koji je imao kvazi-monopol nad belgijskom industrijom za preradu šećera od cvekle.
Do 2014. godine, Gajevo lično bogatstvo je procenjeno na preko 3 milijarde evra, koje je troseno na raskošna imanja — u Kini, Sjedinjenim Državama, luksuznom švajcarskom skijalištu, raskošnom francuskom morskom gradu Sen Tropeu i Belgiji — i na umetnosti .
Tokom 2000-ih, baronova umetnička kolekcija je porasla i postala jedna od najvećih na svetu. Neki od njih su pohranjeni u Ženevi u Švajcarskoj – ali mnogi komadi su bili izloženi u Ulensovom centru za savremenu umetnost u Pekingu, prvom muzeju savremene umetnosti u Kini. Inaugurisan je u novembru 2007., nekoliko meseci pre Olimpijskih igara u Pekingu 2008., i brzo je privukao ugledne goste kao što su novoizabrani francuski predsednik Nikola Sarkozi, kao i princ Filip, naslednik belgijskog trona.
Sa ovim rastućim prestižem došle su i dodatne razlike. Godine 2010, za vreme Sarkozijevog predsednikovanja, Gi je dobio čin viteza francuske Legion d’honneur.
Međutim, veliki deo baronovog bogatstva oslanjao se na zlatnu gusku porodičnog holdinga, VeightVatchers, koja je izašla u javnost 2001.
A kako je cena akcija američkog giganta za mršavljenje pala, tako je palo i bogatstvo barona, koje se trenutno procenjuje na između 200 i 300 miliona evra.
Prodao je jahtu za oko 18 miliona evra 2015. godine, kao i imanje Sen Tropea, navodi Mond, a zatim je na aukciji prodao delove svoje umetničke kolekcije. Ubrzo je usledio pekinški muzej.
Za samo jednu deceniju, Gajevo bogatstvo je svedeno na desetinu njegovog nekadašnjeg bogatstva.
2. čin: Ljubavnici
Ali Gaj nije sam uživao u svom bogatstvu.
Na prelazu milenijuma, u 64. godini, Gaj se oženio Mirijam Lekjen, koja je tada imala 46 godina. Bilo je to njegovo drugo venčanje, njeno treće, i završetak afere koja je trajala osam godina.
Ćerka oficira belgijske vojske, Mirjam, rođena je u Nemačkoj, gde je njen otac bio stacioniran tokom njenog detinjstva.
Samohrana majka, sama je podigla dvoje dece iz prvog braka. Osamdesetih godina, dok je Gaj vodio najveći biznis sa šećerom u zemlji, ona je pravila peciva u svojoj kuhinji i dostavljala ih restoranima.
Upoznala je Gaja kada joj je posao krenuo i tražila je saradnika. “Bila je to ljubav na prvi pogled… Nisam ni znala da je to moguće”, rekla je kasnije francuskom javnom servisu France 2.
Veći deo godine, Gaj i Mirjam — ili „Mimi“, kako su je zvali — živeli su u otmjenom švajcarskom skijalištu gde belgijska kraljevska porodica redovno boravi zimi.
„Naše glavne ’kuće’ su avion i čamac“, rekao je Gaj za The Vall Street Journal 2013.
Mirjamini dani kolača davno su prošli — prodala je posao tokom svoje afere sa Gajem — i ona je preuzela novi niz aktivnosti, koje su uključivale lansiranje vrhunskog modnog brenda, Maison Ullens, 2009.
Međutim, uprkos svim naporima, Mimi nikada nije bila prihvaćena u prigušenom svetu aristokratije Starog kontinenta.
Za novopridošlice poput nje, „očekuje se količina poniznosti koju nije upražnjavala“, rekao je Štrahvic. „Biti otvoren nikada nije dobar način da se uđe u novu zajednicu”.
U intervjuu za Europe 1 iz 2015. godine, Mirjam je rekla da je njen novi život kao supruge milijardera došao sa svojim problemima. „Imate isto toliko problema kada ste bogati kao i kada ste siromašni, ali je drugačije“, rekla je.
“Problemi su drugačiji.”
Treći čin: Sin
Nikolas Ulens, jedno od četvoro dece iz Gajevog prvog braka, suočavao se sa sopstvenim izazovima.
Više od decenije, Nikolas je radio za belgijsku civilnu obaveštajnu službu, što je bila prestižna pozicija — iako u senci — koja je odgovarala sinu ugledne porodice.
Ali 2018. je dao ostavku, kasnije tvrdeći da je otkrio šemu pranja novca i korupcije kao deo svog rada kao obaveštajnog oficira. Očigledni pokretači mreže bili su Didije Rejnders, u to vreme belgijski ministar spoljnih poslova, i njegov dugogodišnji savetnik i desna ruka više od 20 godina, Žan-Klod Fontinoj, tvrdi Nikola.
Tvrdeći se da je uzbunjivač, objavio je nekoliko video snimaka koji podržavaju svoje teorije na Jutjubu i zasebnom video kanalu, i branio je svoje tvrdnje u belgijskoj štampi.
U 11-minutnom snimku pod nazivom „Avanture Didija i Fontija — sumnjivi poslovi u Kinšasi“, Nikolas je, okrenut ka kameri, tvrdio da je otkrio nepravilnosti u izgradnji nove belgijske ambasade u Kongu — bivšoj belgijskoj koloniji — za koju je rekao je da Rejnders i njegov savetnik snose odgovornost.
Nikolas je sa svojim nalazima otišao u policiju. Ovo je istražilo briselsko javno tužilaštvo, koje je zatvorilo slučaj nekoliko nedelja kasnije zbog nedostatka dokaza protiv Rejndersa.
U međuvremenu, Rejnders je bio nominovan za belgijskog evropskog komesara i na kraju je dobio pravosuđe. Rejndersov kabinet je odbio da komentariše pravni postupak, koga je POLITICO kontaktirao dok je on još bio komesar.
Kada je razgovarao o slučaju Nikolasa Ulensa nakon Mirjamovog ubistva, Rejnders je izgledao samouvereno, „spokojno“, priseća se jedan od njegovih bivših savetnika. „Jednostavno mi je rekao da je Nikolas Ulens ’ludak koji je, osim toga, ubio svoju maćehu‘.
Fontinoj, druga osoba koju je Ulens optužio, rekao je za POLITICO da mu se tužioci “nikada” nisu obratili u tom slučaju.
„Nemam šta da odgovorim“ na Nikolasove optužbe, rekao je on. „Nikada ga nisam sreo, nikada nisam razgovarao s njim.
Taj slučaj koštao je Nikolasa posla, njegove reputacije i zamalo ga je doveo u zatvor. Briselsko tužilaštvo je u januaru 2021. godine otvorilo istragu protiv njega zbog kršenja profesionalne tajne. Tužilaštvo je za POLITICO saopštilo da je istraga u toku.
Između porodičnih poslovnih aktivnosti koje su postale kisele i sjajnog načina života njegovog oca i maćehe, Nicolasovo bogatstvo se polako topilo.
4. čin: Štampa
Dan nakon Mirjaminog ubistva, lokalno tužilaštvo je izdalo saopštenje u kojem se navodi da je osumnjičeni ubica opravdao svoje delo „u kontekstu porodičnog spora, posebno zbog finansijskog naloga“.
Jezivi detalji Mirjaminog ubistva prospeli su širom nacionalne štampe, sa obe strane belgijske jezičke barijere. Baronovo bogatstvo i ozloglašenost kao pokrovitelja umetnosti takođe su doneli hvalospev njegovoj pokojnoj ženi u Njujork tajmsu.
Ipak, nije prošlo mnogo vremena pre nego što je ton počeo da se menja. Pre ubistva, reference na Ulenove u medijima su bile retke, ograničene na rangiranje milionera ili bujno izveštavanje o Gajevoj strasti prema umetnosti i Mirjaminom dobrotvornom radu (ponekad pomešano sa pohvalnim prikazima njihove ljubavne priče).
Dok su se novinari hvatali za ovaj belgijski crni događaj, žderući jezivim detaljima slučaja koji je izgledao kao da je istrgnut iz pravog kriminalističkog romana, priča je počela da se fokusira ne na zlodela navodnog ubice – već na njegovu žrtvu.
U procurelim izvodima policijskog ispitivanja osumnjičenog ubice i svedočenjima rođaka, Mirijam je prikazana kao manipulativna maćeha koja spletkari da zadrži porodične milijarde za sebe i okrivljena što ih je razbacala.
Foto video screenshot
Nikolas se požalio na svoju „užasnu maćehu“ koju je optužio da je preusmerila porodični novac na njeno dvoje odrasle dece iz prethodnog braka, na račun baronovog četvoro biološke dece.
U intervjuu za belgijski dnevnik Het Nieuvsblad objavljenom dva dana nakon ubistva, Brigitte Ullens, Nikolasova sestra, optužila je Miriam da „želi sve za sebe“ i uništi porodicu.
U drugoj, koju je nekoliko meseci kasnije objavio Het Laatste Nieuvs, bivša supruga Mirjaminog sina tvrdila je da je bila „manipulatorka“ koja se „igrala sa ljudima poput Lego kockica“.
Loran Kenes, advokat za Mirjaminu decu, rekao je da je medijsko ludilo prikazivanje baronove žene kao „podmitljive maćehe“ „veoma, veoma šokantno“. On je odbacio tvrdnje da je iskoristila porodično bogatstvo, rekavši da je baron „dao svima“, njegovo četvoro dece i dvoje pastorčadi.
„Od kada je to motiv za ubistvo, ili čak okrivljavanje, primanje novca od svog muža?“ pitao je advokat.
Od oktobra 2023. i puštanja na slobodu nakon skoro šest meseci u zatvoru, Nikolas je živeo u kućnom pritvoru. Mora da nosi elektronsku narukvicu dok čeka suđenje, koje će verovatno početi tek sledeće godine. Sud u kome treba da se održi suđenje suočava se sa nedostatkom službenika.
Za nekoliko meseci, sa optuženičke klupe, Nikolas će morati da se suoči sa ocem, koji je odlučio da ne govori javno od ubistva. Nekoliko dana nakon pucnjave, Gaj je podneo građansku tužbu protiv svog sina.
Sud i 12 porotnika moraće da procene da li je ubistvo bilo s predumišljajem — što Nikolas negira.
Očekuje se da će tokom suđenja svedočiti desetine svedoka, uključujući mnoge članove porodice. Svedočanstva Nikolasove braće i sestara, njegovog oca, Mirjamine dece i unuka, kao i porodičnih prijatelja koji mogu da potvrde vezu (ili nedostatak iste) koju su baron i Mirjam delili, razotkriće porodične podele.
Ličnosti i karakteri Mirjam i Nikolasa, kako su ih predstavili svedoci koje su odabrale obe strane, takođe će biti ključni elementi postupka.
Kada suđenje na kraju počne, svi protagonisti slučaja će imati priliku da kažu svoje. Svi osim jedne: Mirjam, koja je sahranjena u aprilu.
Simptom/Politico
Oliver Ivanović je ubijen 16. januara 2018. godine sa šest hitaca u leđa, ispred prostorija njegove stranke u Severnoj Mitrovici.
Dovezen je u bolnicu u besvesnom stanju. Lekari su pokušali da ga reanimiraju, ali je Ivanović podlegao povredama.
Obdukcioni nalaz je tada pokazao da je ubijen sa šest metaka.
Pomen i paljenje sveća biće održani u 8.15, na mestu ubistva Ivanovića.
Istrage povodom ovog ubistva vođene su i u Beogradu i u Prištini, a iz Beograda je više puta saopšteno da Priština nije želela da odgovara na upite naših državnih organa u vezi sa istragom i dokazima.
U junu prošle godine, osnovni sud privremenih institucija u Prištini osudio je Marka Rošića na 10 godina zatvora, Nedeljka Spasojevića na četiri i po godine i Dragišu Markovića i Žarka Jovanovića na po četiri godine zatvora za umešanost u ubistvo Ivanovića, ali ubice i nalogodavci atentata još nisu poznati.
Kancelarija za KiM saopštila je tada da je ta presuda skandalozna, politički motivisana i instruisana kako bi se dodatno kriminalizovao srpski narod na KiM, a sve sa ciljem da Priština sakrije pravu pozadinu i izvršioce ovog mučkog ubistva.
Kancelarija je istakla da je presuda doneta bez konkretnih dokaza, pod snažnim političkim i medijskim pritiskom iz Prištine.
Optužnica za ovaj slučaj izmenjena je tri puta u roku od tri godine. Prva optužnica je podignuta početkom decembra 2019. godine, već krajem decembra te godine tužilac je dostavio drugu, izmenjenu optužnicu, a u novembru 2020. godine podignuta je treća optužnica.
Oliver Ivanović je bio predsednik Građanske inicijative Srbija, demokratija, pravda.
Od januara 2014. godine, zajedno sa još četvoricom Srba, bio je pritvoren u zatvoru u Kosovskoj Mitrovici, gde su ga teretili za ratni zločin nad civilnim stanovništvom na Kosovu i Metohiji 1999. i 2000. godine.
Euleks je optužnicu podigao u novembru 2014. godine, a suđenje je počelo 18. decembra te godine.
Ivanović je u avgustu 2015. godine započeo štrajk glađu zbog odbijanja da ga puste da se brani sa slobode, a zatim je, zbog narušenog zdravlja, prebačen u bolnicu u Kosovskoj Mitrovici.
Na devet godina zatvora je osuđen 21. januara 2016. godine, a ta je presuda zatim ukinuta, da bi avgusta 2017. godine počelo ponovljeno suđenje u tom postupku.
Ivanoviću je, inače, u julu 2017. godine zapaljen automobil u Kosovskoj Mitrovici, a 2005. godine pod njegov službeni automobil je podmetnuta bomba.
Simptom/RTS
U masovnom ubistvu na Cetinju ubijeno je 12 osoba, a teško su ranjene četiri.
Državni organi i organizacije, kao i druga pravna lica koja ističu zastavu, dužna su da tokom Dana žalosti spuste zastavu Republike Srbije na polovinu jarbola, odnosno koplja, uz odgovarajuće osvetljenje noću.
Svi mediji su dužni da program prilagode danu žalosti, odnosno emituju program i muziku prikladne okolnostima.
Obavezu da prilagode program imaju i muzeji, pozorišta, bioskopi, organizacije koje imaju muzičko-scenske programe, arhive i druge ustanove u oblasti kulture.
Takođe, Dan žalosti će se obeležiti i spuštanjem državne zastave na pola koplja na sportskim halama, stadionima i igralištima.
Na polovinu jarbola dizaće se i zastave sportskih klubova, a ako je reč o sportskim susretima međunarodnog značaja onda tu spadaju i zastave međunarodnih sportskih organizacija.
Za vreme dana žalosti zabranjeno je emitovanje narodne i zabavne muzike, odnosno održavanje programa zabavnog karaktera na javnim mestima.
Vlada Srbije je odluku o Danu žalosti donela na sednici u subotu na predlog predsednika Aleksandra Vučića.
Simptom/RTS
FBI je saopštio da još istražuje napadača, za koga je navedeno da je američki državljanin iz Teksasa, kako bi utvrdio „potencijalne veze i povezanost sa terorističkim organizacijama“, kao i da je u vozilu kojim je izvršen napad nađena zastava Islamske države, preneo je AP.
Džabar je poginuo u sukobu sa policijom oko 3.15 sati jutros po lokalnom vremenu, u delu Nju Orleansa u kome se održavalo više proslava povodom Nove godine, saopštio je FBI.
Istražitelji su pretraživali Francusku četvrt Nju Orleansa u potrazi za potencijalnim eksplozivnim napravama, rekao je zvaničnik za sprovođenje zakona za AP.
Predstavnica FBI Aletea Dankan rekla je da zvaničnici istražuju najmanje jednu improvizovanu eksplozivnu napravu, za koju se sumnja da je nađena na mestu događaja.
Načelnica policijske uprave Nju Orleansa En Kirkpatrik kazala je da je muškarac „namerno“ obilazio barikade i jurio niz Ulicu Burbon, pre nego što je otvorio vatru na policajce.
„Ovaj čovek je pokušavao da pregazi što je više ljudi mogao“, rekla je Kirkpatrik i dodala da su dva policajca ranjena u pucnjavi, ali da su u stabilnom stanju.
Kako su za CBS potvrdili izvori iz policije, na licu mesta pronađen je dugački pištolj koji je imao „prigušivač“, dok su dva izvora upoznata sa istragom navela da je osumnjičeni nosio pancir.
Gradonačelnica Nju Orleansa LaToja Kantrel kazala je da je to verovatno „teroristički napad“.
Simptom/N1
Sud će izreći prvostepenu presudu na koju će odbrana i tužilaštvo imati pravo da ulože žalbu Apelacionom sudu.
Ovo suđenje je od samog početka zatvoreno za javnost, međutim izreka presuda će biti javno objavljena.
Glavi javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović je od suda zatražio maksimalne kazne zatvora za roditelje dečaka koji je počinio masovno ubistvo.
On je u završnim rečima sudu predložio da V. K. osudi na jedinstvenu kaznu zatvora od 14 godina i 11 meseci za krivična dela teško delo protiv opšte sigurnosti i zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica.
Za M. K. predložio je jedinstvenu kaznu zatvora od pet godina i pet meseci za krivična dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija i zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica.
Tužilac je za instruktora streljaštva N. M. predložio maksimalnu kaznu od tri godine zatvora zbog krivičnog dela davanje lažnog iskaza.
Stefanović smatra da nema olakšavajućih okolnosti za roditelje dečaka , već samo otežavajućih jer nisu izrazili ni kajanje niti empatiju prema žrtvama.
On je rekao i da je majka M. K. sebe predstavljala kao besprekornu majku, dok se prema oštećenima odnosila sa distancom i ravnodušnošću.
Podsetio je i na lažno svedočenje N. M. u istrazi kojim je pokušao da skrene istragu u drugom pravcu.
Sa druge strane odbrana je tvrdila da krivica okrivljenih nije dokazana.
Dečak K. K, koji u vreme izvršenja ovog zločina nije imao navršenih 14 godina, pa samim tim nije krivično odgovoran, optužen je da je 3. maja pucao u školi iz dva očeva pištolja koja je uzeo 1. maja prošle godine.
Simptom/Euronews
Muškarac koji je za sebe tvrdio da je počinilac ovih ubistava prijavio se žandarmeriji u gradu Giveld.
Takođe je priznao da je nešto kasnije počinio i peto ubistvo u susednom Vormutu, naveli su izvori bliski istrazi.
Okolnosti incidenta za sada nisu poznati i pokrenuta je istraga.
U automobilu navodnog počinioca pronađeno je oružje.
Simptom/RTS/Reuters
Viši sud u Smederevu osudio je Uroša Blažića na kaznu zatvora od 20 godina, jer je 4. maja prošle godine u selima Malo Orašje i Dubona ubio devet a ranio 12 osoba.
Njegov otac Radiša Blažić je osuđen na jedisntvenu kaznu zatvora od 20 godina zbog krivičnih dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i stavljanje u promet oružja i eksplozivnih materija u sticaju sa krivičnim delom teško delo protiv opšte sigurnosti.
Uroš Blažić je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora za krivična dela teško ubistvo u sticaju sa krivičnim delima nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija, otmica i neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila.
Ovo je prvostepena presuda na koju tužilaštvo i odbrana imaju pravo žalbe.
Sudija je, obrazlažući presudu, rekla da je nesumnjivo utvrđeno da je Uroš Blažić izvršio krivična dela koja su mu stavljena na teret, međutim istakla je da on nije mogao biti osuđen na maksimalnu kaznu doživotnog zatvora jer u trenutku izvršenja krivičnog dela nije imao navršenu 21 godinu, koliko je prema propisima neophodno za izricanje duže kazne.
“Izrečena kazna nije pravična niti adekvatna niti srazmerna ovakvom zločinu u kom je devet ljudi ubijeno”, rekla je sudija. Kako je navela, prilikom izvršenja dela Uroš Blažić je ispoljio naročitu brutalnost.
Za Radišu Blažića sudija je istakla da je on negirao krivicu, ali da su brojni dokazi u ovom postupku ukazali na njegovu krivicu, odnosno da je on nabavio oružje, municiju i eksplozivna sredstva, a kojim je kasnije Uroš Blažić počinio zločin.
Otac ubijenih Saša Panić rekao je da adekvatna kazna za njih ne postoji i da je 20 godina zatvora za obojicu malo. Ističe da je izvučen maksimum, ali da on nije adekvatan za ovakve slučajeve i da bi i smrtna kazna za njih bila blaga.
Punomoćnik porodica ubijenih i oštećenih Nebojša Perović je rekao da živimo u vremenu kada zakonska rešenja nanose bol, a to je 20 godina za 9 ubijenih i 13 teško ranjenih.
“Ova presuda mora da bude poruka svima u našoj društvenoj zajednici da hitno mora da dođe do promene u Krivičnom zakonodavstvu i da više nemamo privilegovane ubice. Sadašnja zagonodavna rešenja štite one koji učine ovakav stravičan zločin”, rekao je Perović.
Tužilaštvo je za obojicu Blažića predložilo sudu da im izrekne maksimalne zatvorske kazne od po 20 godina.
Članovi porodica ubijenih suđenje su pratili iz publike.
Blažići se nalaze u pritvoru od hapšenja, a Uroš Blažić od 5. maja prošle godine.
Uroš Blažić je priznao krivicu, dok je njegov otac negirao da je on nabavio oružje kojim je zločin počinjen i ostalo oružje koje je pronađeno u njihovoj kući nakon zločina.
Uroš Blažić je optužen da je ubio devet i ranio 12 osoba.
U ovom predmetu postupa Viši sud u Smederevu, ali se iz bezbednosnih razloga održava u zgradi Specijalnog suda u Beogradu.
Simptom/RTS/Tanjug
Luiđi Manđone (26), koji je juče uhapšen u Pensilvaniji, optužen je danas za ubistvo generalnog direktora američke multinacionalne kompanije za zdravstveno osiguranje “UnitedHealthcare” Brajana Tompsona (50) u Njujorku, navodi se u onlajn sudskom spisu, preneo je danas ABC News.
Prema optužnici, Manđone je optužen i za posedovanje napunjenog vatrenog oružja, posedovanje falsifikovanog dokumenta – lažne vozačke dozvole koju je navodno koristio da se prijavi za boravak u hostelu u Njujorku, i za krivično delo posedovanje oružja.
On će ostati u pritvoru Pensilvanskog odeljenja za popravne kazne, dok ne bude izručen Njujorku.
Podizanje optužnice u Njujorku usledilo je nekoliko sati nakon što je Manđone uhapšen u Altuni u Pensilvaniji.
Identifikovao ga je zaposleni u Mekdonaldsu, na osnovu fotografija koje je objavila policija o osumnjičenom za ubistvo Brajana Tompsona u centru Menhetna, 4. decembra
Manđone je optužen za pet krivičnih dela, uključujući nošenje oružja bez dozvole, falsifikovanje, lažno predstavljanje vlastima i posedovanje onoga za šta se veruje da je pištolj sa prigušivačem, kojim je počinjen zločin, navodi se u krivičnoj prijavi u Pensilvaniji.
Prilikom pretresa Manđonijevog ranca nakon njegovog hapšenja, policajci su navodno pronašli i crni 3D štampan pištolj i crni prigušivač, koji je takođe 3D štampan, navodi se u krivičnoj prijavi.
Šef detektiva njujorške policije Džo Keni opisao je oružje koje je navodno pronađeno kod Manđonea kao “pištolj duh”, što znači da nema serijski broj i da mu se ne može ući u trag.
Kod Manđonea je tokom hapšenja pronađeno i nekoliko rukom pisanih stranica, za koje je Keni rekao da sadrže tekst koji izražava “neku zlu volju prema korporativnoj Americi”, a UnitedHealthcare se pominje po imenu, rekli su izvori za sprovođenje zakona za ABC News.
Policija ispituje Manđoneovo putovanje na različitim mestima širom Sjedinjenih Država i izvan okruga tokom prošle godine, rekli su izvori.
Simptom/Euronews
SANTA ANA, Kalifornija — Čovek iz Kalifornije osuđen za ubistvo gej studenta Univerziteta u Pensilvaniji u presudnom činu mržnje i osuđen je u petak na doživotnu kaznu bez uslovne slobode.
Semjuel Vudvord (27) osuđen je u sudnici u Južnoj Kaliforniji na kraju celodnevnog saslušanja za ubistvo Blejza Bernštajna pre skoro sedam godina. Vudvord, koji se u petak nije pojavio na sudu zbog bolesti, osuđen je ove godine za prvostepeno ubistvo sa pojačanjem za zločin iz mržnje zbog ubistva Bernsteina, homoseksualca, studenta druge godine jevrejskog koledža.
Desetine Bernsteinovih rođaka i prijatelja sedeli su u sudnici. Mnogi su nosili majice na kojima je pisalo „Blaze it Forvard“, slogan za kampanju da se počine dela ljubaznosti u njegovo ime nakon njegove smrti.
„Da budemo jasni: ovo je bio zločin iz mržnje“, rekla je Bernsteinova majka, Jeanne Pepper, sudu. „Samjuel Vudvord je okončao život mog sina jer je moj sin bio Jevrej i gej.
Rekla je da se teši time što Vudvord nikada ne izađe iz pritvora i da ćemo, dok on „trune u zatvoru, mi biti ovde napolju, slaviti Blejzov život“.
„Blejzova sećanje i duh će živeti u svakom dobrom delu učinjenom u njegovu čast“, rekla je ona.
Simptom/AP
Kako piše Blic.rs, razlog za odbacivanje je taj što Milorad Ulemek Legija nije ispunio uslov da je odležao dve trećine kazne na koju je osuđen.
Podsetimo, Milorad Ulemek Legija (56), osuđen na 40 godina zbog ubistva premijera Srbije, a početkom novembra zatražio je od suda da bude pušten na uslovnu slobodu.
Pored njega, uslovni otpust zatražio je i Branko Berček, bivši pripadnik “crvenih beretki”, što je potvrdio i njihov advokat Aleksandar Kovačević.
Simptom/B92/Blic.rs
Prvu istragu ovog slučaja vodila je vojna komisija, koja je utvrdila da je Jakovljević ubio Milovanovića, a zatim izvršio samoubistvo.
Drugu istragu je vodila nezavisna komisija, formirana na inicijativu Visokog saveta odbrane tadašnje SCG, a njihov zaključak bio je da je obojicu gardista ubila treća osoba.
Zbog suprotstavljenih nalaza vojne i nezavisne komisije, nalazi su ustupljeni američkom FBI-ju, koji je 2008. godine utvrdio da je gardiste ubila treća osoba.
Vlada Srbije je 2016. godine donela odluku o osnivanju Komisije za ispitivanje okolnosti smrti gardista.
Simptom/RTS/Tanjug
Izraelska vojska saopštila je da je gađala centralni štab Hezbolaha u naselju Dahije u južnom Bejrutu.
Hezbolahova televizija El Manar izvestila je da je šest zgrada uništeno i da ima mnogo žrtava u višestrukim napadima IDF-a.
Izraelski zvaničnik rekao je za Tajms ov Izrael da je meta napada bio lider Hezbolaha Hasan Nasralah.
“Vrlo je teško zamisliti da će izaći živ iz takvog udara“, dodao je neimenovani zvaničnik.
Izraelski mediji procenjuju da je Nasralah ubijen u napadu na Hezbolahovo podzemno sedište.
Tasnim negira te navode.
Izvori te agencije tvrde da generalni sekretar Hezbolaha, Hasan Nasralah i predsednik Izvršnog saveta pokreta, Hašem Safijedin nisu povređeni u izraelskom napadu i da su dobrog zdravlja.
Ambasada Irana u Libanu upozorila je da poslednji napad na Bejrut “opasna eskalacija koja menja stvari”.
Sekretar za odbranu SAD Lojd Ostin ponovio je pozive na 21-dnevni prekid vatre u Libanu predviđen u američko-francuskom predlogu istakavši da je situacija “duboko zabrinjavajuća”.
Kao kontraudar, Hezbolah je ispalio salvu raketa na grad Safed na severu Izraela.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu u govoru na Generalnoj skupštini u UN istakao da njegova zemlja traži mir dok se bori za život.
“Izrael traži mir uprkos tome što se bori za svoj život suočen sa ‘divljim neprijateljima’ koji žele njegovo uništenje”, rekao je, između ostalog, Netanjahu.
Više od 30.000 ljudi, uglavnom Sirijaca za tri dana prešlo je u Siriju iz Libana, saopštila je Agencija UN za izbeglice
Simptom/RTS
Trojica američkih državljana, dva Španca i jedan Čeh uhapšena su pod sumnjom da su planirali destabilizaciju zemlje.
Nazivajući ih plaćenicima, venecuelanski lideri su tvrdili da CIA vodi operaciju.
SAD su te tvrdnje, koje dolaze nakon što je Vašington stavio pod sankcije 16 visokih zvaničnika, odbacile kao lažne.
Portparol Stejt departmenta rekao je da je pripadnik američke vojske u pritvoru i primetio nepotvrđene izveštaje o još dvojici američkih državljana koji su zatočeni u Venecueli.
Simptom/B92/Avaz.ba
Optužnicom, koja je predata Višem sudu u Beogradu na odluku o potvrđivanju, okrivljenima Srećku S. (21), Saši S. (21) i Daliboru P. (23) se na teret stavlja krivično delo teško ubistvo u saizvršilaštvu, saopšteno je iz tog tužilaštva.
Tužilaštvo je predložilo sudu da okrivljenima produži pritvor da ne bi ponovili krivično delo u kratkom vremenskom periodu.
Simptom/Tanjug
Kako priča za Blic, M. S. nije bio beskućnik već je bio čuvar
– Prijatelj mi je rekao da su ga našli tek ujutru. Ne mogu da verujem da je dete moglo tako nešto da učini. Mi smo čuli da su ga u bolnici zaveli kao NN lice i da je prebačen na traumatologiju – kaže za Blic.
On ističe da je M. S. bio dobar čovek i da je imao ćerku koja živi u predgrađu Beograda.
Pronašao ga prolaznik
Podsetimo, ministar unutrašnjih poslova, Ivica Dačić je saopštio su mladić (19) i dvojica maloletnika (16) uhapšeni zbog ubistva M. S. (64).
Kako se sumnja, oni su u jedan sat posle ponoći 20. avgusta pretukli M. S. u napuštenom lokalu, a M. S. je povredama podlegao 23. avgusta u Urgentnom centru.
Prolaznik je pronašao M. S. i video da ima povrede glave.
Simptom/Direktno
