Hoće li uskoro doći do sastanka između ruskog predsednika Vladimira Putina i ukrajinskog šefa države Volodimira Zelenskog, kako je to predložio američki predsednik Donald Tramp?

I, ako bi njih dvojica zaista postigli dogovor o primirju, a zatim i miru u Ukrajini, kakva bi tada bila uloga Nemačke?

Iako je stvar na dugom štapu, u Berlinu već traju užarene debate. Letnja pauza traje još samo nekoliko dana, a u sredu se Vlada ponovo sastaje – i to baš u Ministarstvu odbrane. Prvi put posle mnogo godina.

Fantomska debata?

Nemački političari se danima spore oko pitanja koje još uopšte nije na dnevnom redu: Ako se Rusija i Ukrajina dogovore, hoće li i Nemačka poslati vojnike u moguću mirovnu misiju?

Doduše, možda je pitanje ipak hitno. Jer, Zelenski je kao uslov za sastanak sa Putinom tražio bezbednosne garancije. A najvažniji deo je slanje stranih mirovnih trupa u zemlju, kao garanta da Rusija neće opet napasti.

Nemačka bi u tome teško mogla da izostane, posebno zato što kancelar Fridrih Merc (CDU) insistira na snažnom nemačkom glasu u međunarodnoj politici, iako sam Merc i njegovi vodeći demohrišćani kažu da još nije vreme za to pitanje.

U to se uklapa i to što je potpredsednik SAD Vens jasno stavio do znanja na televiziji Foks njuz da Evropa mora da preuzme „lavovski deo“ što se tiče bezbednosnih garancija.

Koliko je ceo plan nesiguran, pokazuje reakcija iz Moskve. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov označava stacioniranje evropskih snaga u Ukrajini kao „potpuno neprihvatljivo“.

Većina protiv nemačkih vojnika u Ukrajini

Mercu neće biti lako da dobije podršku u parlamentu za takvu misiju. Koalicioni partner, socijaldemokrate, upozoravaju na preuranjene planove

Šef SPD-a i ministar finansija Lars Klingbajl rekao je da Ukrajini treba sigurnost da više neće biti napadnuta, ali da je „za to pre svega potrebna jaka ukrajinska vojska. A onda ćemo videti šta se još može učiniti. A da li su to nemački vojnici ili ne, to pitanje se trenutno ne postavlja.“

Čini se da i građani Nemačke dele to mišljenje. U svežoj anketi instituta Civey čak 51 odsto ispitanika bilo je protiv nemačkog učešća u mirovnoj misiji u Ukrajini, dok samo 36 odsto to smatra ispravnim.

Vadeful uzdržan, Merc odobrava

Prilično oprezno izrazio se i ministar spoljnih poslova Johan Vadeful, koji kao i Merc pripada konzervativcima iz CDU-a. Tokom putovanja u Indoneziju i Japan, Vadeful je izazvao pažnju kada je u podkastu Table.Today rekao da bi angažman u Ukrajini „verovatno preopteretio“ Nemačku. Već i brigada Bundesvera koja se trenutno formira u Litvaniji, sa oko 5.000 vojnika, veoma opterećuje Bundesver.

Kasnije tokom putovanja, Vadeful je u intervjuu za DW rekao da još nije jasno ni da li je Kremlj spreman za mirovne razgovore: „Svi sada čekaju da Vladimir Putin bude zaista spreman da vodi razgovore o okončanju ovog rata. Na bojnom polju, nažalost, još uvek izgleda potpuno drugačije.“

Da li je Nemačka preopterećena, pre nego što je uopšte pred stvarnim izazovom slanja vojnika u Ukrajinu? Na sastanku Trampa sa Zelenskim i vodećim evropskim političarima kancelar Merc je ipak zvučao drugačije.

U vezi sa potencijalnim mirovnim procesom, rekao je da „mi, kao Savezna Republika Nemačka, imamo veliki interes i veliku odgovornost da učestvujemo u tome, to mi je jasno“.

Ali naravno, o tome bi onda moralo da se razgovara unutar koalicije, „sve do pitanja da li ćemo možda morati da donosimo odluke koje zahtevaju mandat.“ Svako angažovanje Bundesvera u inostranstvu zahteva odobrenje Bundestaga.

Velika skepsa naročito na istoku Nemačke

Verovatno uznemireni tim prilično hrabrim izjavama kancelara, sada se gotovo svakodnevno javljaju razni političari povodom ideje o angažovanju trupa u Ukrajini. Većina je skeptična ili čak protiv, skoro svi dodaju da je vreme za odluku još daleko.

Posebno se žestoko planu protive konzervativni političari iz istočne Nemačke. Jer tamo i levičarske i desničarske stranke, poput stranke Levice i delimično ekstremno desničarske Alternative za Nemačku (AfD), odbacuju takva razmišljanja.

To je jedan od razloga što je premijer Saksonije, Mihael Krečmer (CDU), rekao: „Da nemački vojnici u Ukrajini ratuju, to ne sme biti tema.“

Potpuno drugačije je zvučao šef stranačke omladine Johanes Vinkel. „Ne možemo da kažemo da naša zavisnost od američke vojske treba da se smanji i da Evropa mora konačno da odraste, a da s druge strane odbijamo odgovornost kada stvari prvi put postanu konkretne.“

Ali niko u ovom trenutku ne zna kada će stvari postati konkretne. I možda je čak mogući sastanak između Putina i Zelenskog ili deo velike predstave, kako strahuje raniji dugogodišnji predsednik Minhenske bezbednosne konferencije Volfgang Išinger.

Nakon sastanka Putina sa američkim predsednikom Trampom na Aljasci, Išinger je na platformi X napisao:

„Nema ni jedne naznake da je predsednik Putin spreman da okonča ovaj rat.“

Povodom sastanka ukrajinskog i ruskog predsednika takođe je rekao: „Mogu zapravo da zamislim samo horor-scenario.“

Sastanak ne bi doveo do rešenja, već bi ga Putin iskoristio da dobije na vremenu da bi nastavio da vodi rat, smatra Išinger. Stav koji deli priličan broj nemačkih političara.

Simptom/Danas/Dojče Vele