Četvrtak, 23. april 2026.
potražite Simptom...

# ljudska prava

Politika Svet pre 2 ned.

Izveštaj grupe "za ljudska prava" povezuje ubistva u Burkini Faso sa ratnim zločinima

Prema izveštaju, približno 1.837 civila, uključujući desetine dece, ubijeno je u 57 incidenata između januara 2023. i avgusta 2025. godine. Većina ubistava pripisana je vojsci i savezničkim milicijama, dok se za ostatak krive islamistički militanti.…

Društvo Svet pre 2 mes.

Rast političkog autoritarizma i populizma nanosi dugoročnu štetu ljudskim pravima i verskim slobodama

„Da podsetim, sadašnji sistem poštovanja ljudskih prava nastao je davne 1948. godine sa Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima nakon Drugog svetskog rata i to je bio pravi odgovor na zločine, a posebno na holokaust kada…

Politika Svet pre 4 mes.

Rusija šalje kući Ukrajince koji žele da se ponovo ujedine sa porodicama

„Imali smo velikih poteškoća u transportu 15 ukrajinskih državljana koji su trebali da se ponovo ujedine sa svojim porodicama, jer ukrajinski nacisti neprestano granatiraju Hersonsku oblast, a mi nismo mogli da evakuišemo njihove sugrađane. Međutim,…

Politika Svet pre 4 mes.

Kina: Poziv EU da prestane da se meša u unutrašnje poslove drugih zemalja

“Saopštenje o ljudskim pravima u Kini koje je izdala delegacija EU namerno ignoriše činjenice, iskrivljuje dobro i zlo i ispunjeno je zlonamernim klevetama, bestidnim lažima i lažnim informacijama o stanju ljudskih prava u Kini”, rekao…

Društvo Svet pre 5 mes.

Šef UN za ljudska prava šokiran ruskim napadom u Ukrajini

„Užas moćnih raketa dugog dometa u kombinaciji sa sve većom upotrebom dronova od ruskih snaga ponovo je bolno izveden na videlo“ u Ukrajini, rekao je Tirk. On je dodao da je „posebno šokiran velikim brojem…

Politika Svet pre 5 mes.

Tramp neće na samit G20: „Neću tamo gde je genocid glavna tema razgovora“

Tramp je novinarima rekao da „Sjedinjene Države ne bi trebalo da učestvuju na tako važnom međunarodnom skupu u zemlji u kojoj su oduzimanje zemlje i genocid glavne teme razgovora“. „Neću tamo predstavljati našu zemlju. Taj…

Društvo Svet pre 7 mes.

Stanje ljudskih prava u Rusiji pogoršalo se od početka rata

Specijalni izvestilac UN za stanje ljudskih prava u Rusiji, Marijana Kacarova, istakla je da ruske vlasti sistematski potiskuju kritičare od početka invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine. „Stanje ljudskih prava se stalno pogoršavalo“, navela…

Politika Svet pre 8 mes.

EU: Izrael krši ljudska prava

„Iako je Izrael najavio dnevnu humanitarnu pauzu u borbama u Gazi i poštovao neke od svojih obaveza (…), situacija je i dalje teška“, piše u saopštenju Evropske komisije. Izveštaj Evropske komisije, predstavljen državama članicama krajem…

Društvo Region pre 10 mes.

Sud u Strazburu kaznio Mađarsku zbog proterivanja migranata preko Srbije

Troje mladih podnosilaca zahteva iz Avganistana i Sirije žalili su se Sudu u Strazburu nakon što su proterani iz Mađarske 2021. i 2022. godine. Jedan od njih je bio student čija je boravišna dozvola istekla.…

Politika Svet pre 1 god.

Svetska banka najavljuje multimilionski fond za obeštećenje stočara nakon ubistava i optužbi za zlostavljanje u projektu u Tanzaniji

Navodi stočarskih zajednica koje žive u nacionalnom parku Ruaha i oko njega uključuju nasilna iseljavanja, seksualne napade, ubistva, prisilne nestanke i velike zaplene stoke od stočara koje su počinili rendžeri koji rade za upravu nacionalnog…

Ekonomija Svet pre 1 god.

Holandija počinje istragu o masakru u fabrici gasa u Mozambiku: U kontejnere na tri meseca ubačeno između 180 i 250 ljudi , preživelo 25

Projekat Total Energies LNG u Africi stavljen je na pravno razmatranje nakon POLITICO izveštaja o grubom kršenju ljudskih prava. Kako je POLITICO izvestio prošle godine, mozambička vojna jedinica koja je delovala ispred kapije gasne fabrike…

Društvo Svet pre 1 god.

Nasim Haradinaj se žalio sudu u Strazburu zbog kršenja ljudskih prava u Hagu

Haradinaj je rekao da je osuđen bez argumenata i da Specijalni sud nije prihvatio materijalne dokaze, te da se zbog toga žalio sudu u Strazburu. „Iskoristio sam pravo na žalbu jer sam švedski državljanin. Moj…

Društvo Svet pre 1 god.

Kako danas živi Avganistan, postratna kolonija "zapadno izvojevane" talibanske vlasti

Danas, nakon skoro tri godine od “trijumfalnog” odlaska ostataka vojske i privremenih nadzornih institucija SAD-a iz ove, tokom duže od decenije, fizički i duševno sravnjene zemlje, život liči na sve drugo osim na život. Više…

Politika Srbija pre 1 god.

PETKOVIĆ NA GODIŠNJICU ZABRANE SRPSKE ROBE: Srbima uskraćeno pravo na goli život, međunarodna zajednica NE REAGUJE

Prošlo je godinu dana od odluke vlasti u Prištini da zabrani srpske proizvode na Komsovu i Metohiji. U ovom trenutku Srbi se suočavaju sa namerom Aljbina Kurtija da iseli srpske porodice sa severa pokrajine. Direktor Kancelarije…

Izveštaj grupe “za ljudska prava” povezuje ubistva u Burkini Faso sa ratnim zločinima

by Leave a Comment

Prema izveštaju, približno 1.837 civila, uključujući desetine dece, ubijeno je u 57 incidenata između januara 2023. i avgusta 2025. godine.

Većina ubistava pripisana je vojsci i savezničkim milicijama, dok se za ostatak krive islamistički militanti. Upozorava se da bi zloupotrebe mogle predstavljati ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Tvrdi se da bi Traore i šest viših komandanata mogli snositi odgovornost za teške zloupotrebe i da bi trebalo da budu istraženi.

Human Rights Watch je saopštio da su civili bili zarobljeni između naoružanih grupa i državnih snaga, suočavajući se sa široko rasprostranjenim nasiljem, ubistvima i raseljavanjem. Human Rights Watch poziva Međunarodni krivični sud da sprovede preliminarnu istragu o navodnim zločinima koje su sve strane počinile od septembra 2022. godine.

Simptom/AllAfrica

Rast političkog autoritarizma i populizma nanosi dugoročnu štetu ljudskim pravima i verskim slobodama

by Leave a Comment

„Da podsetim, sadašnji sistem poštovanja ljudskih prava nastao je davne 1948. godine sa Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima nakon Drugog svetskog rata i to je bio pravi odgovor na zločine, a posebno na holokaust kada je stradala polovina od ukupnog broja Jevreja, ali su i mnoge druge grupe bile ugrožene, jer Nemci tokom rata nisu uvažavali ljudska prava za sve one koji se nisu uklapali u njihov arijevski model.”

Inače, Bakingem je profesorka političkih studija na Univerzitetu Triniti Vestern sa fokusom na istraživanje zakona o verskim slobodama u Kanadi i na Međunarodnom nivou. Doktorirala je javno pravno na Univerzutetu u Stelenbošu u Južnoj Africi.
Ona podseća da su to počeci i globalne zajednice razvoja međunarodnih obavezujućih dokumenata koji su postavljeni kao svetionik kada je reč o ljudskim pravima, te da su usledili Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima iz 1966. godine, a da je trenutni sistem Saveta za ljudska prava sa sedištem u Ženevi uspostavljen 2002. godine.

Odluka SAD da smanje finansiranje sistema UN doprinela je da ukupni budžet bude smanjen za 30 odsto što je u praksi predstavljalo veliki izazov, te je organizacija bila prinuđena da smanji broj zaposlenih, ukine brojne programe itd. Kako naglašava, suština problema leži i u tome što su se SAD, kao vodeća zemlja u promociji ljudskih prava kroz multilateralni sistem, odlučile da promene svoje prioritete, što je u praksi dalo nekim zemljama dozvolu da rutinski krše osnovna ljudska prava.

„Tako je značajno urušen i temelj multilateralnog sistema, što mogu da posvedočim na osnovu svog iskustva kada veliki broj zemalja tvrdi da veruju u multilateralni sistem, ali ne doprinose, niti se zalažu za održivost tog sistema“, objašnjava ona.

Uz to, kaže i da „nema naznaka da će akcije predsednika Sjedinjenih Država podstaći zemlje da poštuju ljudska prava u svim oblastima, te ističe da će oni uraditi samo ono što je potrebno da zadovolje vladu SAD na bilo koji način.

Upitana kako mladi političari gledaju na ljudska prava, ističe da postoje globalni trendovi ka autoritarizmu.

Kao primer navodi Afriku, gde se izraženo stariji lideri višestruko biraju na državničke funkcije što dovodi do svojevrsne eskalacije autoritarnih režima, a što u praksi znači kršenje ljudskih prava. Problem je, kako kaže, da se to kršenje više i ne sakriva, niti zataškava, već se postupa javno i otvoreno potkopava globalni sistem ljudskih prava, “što se vidi u slučajevima i Afrike i Latinske Amerike”.

Na pitanje da li aktuelni politički tokovi instrumentalizuju religiju zarad ostvarivanja političkih ciljeva, “Simptomova” sagovornica navodi da je indijski premijer Narendra Modi najbolji primer kreiranja političke koristi preko hinduističkog pristupa uz slogan da “samo hindu može biti dobar Indijac”, a što je u praksi dovelo do potiskivanja drugih verskih manjina poput hrišćana i muslimana.

„SAD su još jedan primer gde ljudi pišu knjige o tome kako je hrišćanski nacionalizam dobra stvar“, navodi ona i dodaje da nije iznenađena da vlasti zloupotrebljavaju dominantne religije u određenim zemljama zarad političke podrške, a na štetu verskih manjina.

Upitana da li je savremeno društvo zapravo generalno izgubilo interesovanje o ljudskim pravima i njihovom poštovanju, tako prihvatajući svojevrstan podređeni položaj, ona ističe da već postoje ljudi koji smatraju da će se suočiti sa negativnim posledicama ukoliko se zalažu za ljudska prava, te da se mogu suočiti sa stvarnom represijom od strane vlade ili suptilnom diskriminacijom gde se npr. ne dobijaju unapređenja “zato što se smatra da ste kritični”.

„S druge strane, dok radim u sistemu za ljudska prava u Ženevi, vidim mnogo ljudi koji se zalažu za ljudska prava u tom okruženju, gde dolaze, razgovaraju, govore o tome šta se dešava u njihovim zemljama i veoma su zabrinuti za svoja ljudska prava i za budućnost ljudskih prava u svetu. Dakle, postoje neki hrabri ljudi koji se zalažu za ljudska prava, ali mislim da se mnogi ljudi konformišu jer su zabrinuti zbog posledica po sebe, svoje porodice“, objašnjava ona.

Kao primer navodi jednog reportera iz Kanade koji je s njom kontaktirao jer je želeo da napiše priču o Nigeriji i da razgovara sa nekim nigerijskim imigrantima u Kanadi o tome kakva je situacija u Nigeriji, ali nije mogao da dobije nijednog koji živi u Kanadi da razgovara sa njim jer su bili zabrinuti za svoje porodice u Nigeriji ako bi progovorili.

„A kada govorimo o Nigeriji, svedoci smo progona hrišćana. Situacija u Nigeriji je najpoznatija od mnogo šire situacije koja se dešava u Zapadnoj Africi. Dakle, zemlje poput Malija, Nigera, Burkine Faso, sve one doživljavaju nasilni islamski ekstremizam gde pokušavaju da preuzmu delove od ovih zemalja i prošire svoj uticaj. To ne znači da su svi muslimani ekstremisti u ovim oblastima, već da ekstremisti osvajaju teritoriju i vide da im njihov nasilni ekstremizam koristi. Veoma je teško vladama u tom regionu da se bore protiv toga na pozitivan način. Nigerija trenutno ima muslimanskog predsednika. To ne znači nužno da on podržava ekstremizam, ali ako mu se javno suprotstavi, to može imati političke posledice po njega. Kada shvatimo da je ovo čitav regionalni problem, bilo bi veoma korisno kada bi se zemlje u tom regionu mogle okupiti da razviju zajednički odgovor, međutim, ne govore istim jezikom, nemaju istu versku istoriju i mislim da im je teško da sarađuju u borbi protiv ovog zajedničkog neprijatelja – ekstremizma“, objašnjava ona.

Upitana šta bi religija trebalo da uradi u savremenom sistemu, kako bi se repozicionirala i postala svojevrstan korektor i da li bi uopšte mogla da preuzme tu ulogu, podseća na crkvu u Južnoj Africi koja se javno usprotivila aparthejdu.

„Biskup Dezmond Tutu je predvodio mirne demonstracije, noseći svoje biskupske odore, znate, on je veoma javno u ime crkve govorio protiv značajnog kršenja ljudskih prava. Ponovo, postoje posledice za crkve ili bilo koju drugu versku instituciju koja to radi, zalažući se za ranjive i obespravljene, ali je dugo bila uloga hrišćanske crkve da to radi i mislim da je važno da to rade, ali to moraju da rade na način koji je nenasilan, odnosno pozitivan i usmeren ka rešenjima. Važno je da verske zajednice pokažu dobro koje čine u društvu. One treba da govore u ime siromašnih jer brinu o siromašnima“, naglašava.

Ističe da često ljudi ne znaju kakav dobar posao crkve rade, pa je važno da to učine javnijim.

„Mislim da je takođe korisno kada religije mogu imati međuverski dijalog i sarađivati kao religije u društvu i gde mogu pronaći neki zajednički jezik, ne teološki, već u smislu javnog dobra, onoga što je dobro za društvo“, zaključuje sagovornica.

Simptom/M. A. 

Rusija šalje kući Ukrajince koji žele da se ponovo ujedine sa porodicama

by Leave a Comment

„Imali smo velikih poteškoća u transportu 15 ukrajinskih državljana koji su trebali da se ponovo ujedine sa svojim porodicama, jer ukrajinski nacisti neprestano granatiraju Hersonsku oblast, a mi nismo mogli da evakuišemo njihove sugrađane. Međutim, ipak smo uspeli da to uradimo“, rekla je Moskaljkova na sastanku Odbora donjeg doma za razvoj civilnog društva, pitanja javnih udruženja i verskih organizacija.

Dana 16. decembra, 15 ruskih državljana vratilo se iz Ukrajine preko belorusko-ukrajinske granice kako bi se ponovo ujedinili sa svojim porodicama u Rusiji. Grupa ukrajinskih državljana takođe se vratila svojim porodicama, ali petoro njih nije moglo da napusti Hersonsku oblast usred granatiranja ukrajinskih oružanih snaga.

Simptom/TASS

Kina: Poziv EU da prestane da se meša u unutrašnje poslove drugih zemalja

by Leave a Comment

“Saopštenje o ljudskim pravima u Kini koje je izdala delegacija EU namerno ignoriše činjenice, iskrivljuje dobro i zlo i ispunjeno je zlonamernim klevetama, bestidnim lažima i lažnim informacijama o stanju ljudskih prava u Kini”, rekao je Guo, prenosi Kineska medijska grupa (CMG).

Naveo je da izjava predstavlja grubo mešanje u unutrašnje poslove i sudski suverenitet Kine, te ozbiljno kršenje međunarodnog prava i osnovnih normi koje regulišu međunarodne odnose.

“Kina snažno osuđuje i čvrsto se protivi ovoj izjavi i već je podnela oštre primedbe strani EU”, rekao je Guo.

“Istorijski dostignuća su postignuta u cilju ljudskih prava i napretka socijalističke demokratije i vladavine prava u zemlji, činjenicu koju svako bez predrasuda može videti i prepoznati”, poručio je portparol.

Istakao je da su poslovi vezani za Sinđang, Sizang i Hong Kong unutrašnje stvari Kine, koje ne trpe nikakvo spoljno mešanje.

Kineski regioni Sinđang i Sizang uživaju socijalnu stabilnost, ekonomski rast i etničku solidarnost i poboljšali su život ljudi, navodi se.

Guo je takođe rekao da je praksa “Jedna zemlja, dva sistema” u Hong Kongu postigla široko priznat uspeh, a stanovnici Specijalnog administrativnog regiona Hong Kong uživaju široka prava i slobode u skladu sa zakonom.

On je dodao da je poslednjih godina situacija sa ljudskim pravima u EU nastavila da se pogoršava.

“Kršenja ljudskih prava, poput rasne diskriminacije, kršenja prava izbeglica i imigranata, ograničavanja slobode govora, tolerancije mržnje prema određenim verskim grupama, sudske nepravde i nasilja nad ženama, pojavljivala su se jedno za drugim”, rekao je.

“EU zatvara oči pred sopstvenim problemima dok upire prstom u druge zemlje. Takvo licemerje i dvostruki standardi su odavno razotkriveni svetu. EU nije u poziciji da drži predavanja drugima o ljudskim pravima, a još manje da sebe predstavlja kao ‘branioca ljudskih prava'”, zaključio je portparol.

 

Simptom/Beta

Šef UN za ljudska prava šokiran ruskim napadom u Ukrajini

by Leave a Comment

„Užas moćnih raketa dugog dometa u kombinaciji sa sve većom upotrebom dronova od ruskih snaga ponovo je bolno izveden na videlo“ u Ukrajini, rekao je Tirk.

On je dodao da je „posebno šokiran velikim brojem civilnih žrtava u Ternopolju, gradu na zapadu Ukrajine koji se nalazi stotinama kilometara od linije fronta“.

Ukrajina je preko noći doživela jedan od svojih najsmrtonosnijih napada u godini, u kojem je učestvovalo 476 ruskih dronova i 48 raketa, od kojih je oboreno 442 drona i 41 raketa, prema podacima ukrajinskih vazduhoplovnih snaga.

Taj napad je prvenstveno usmeren na zapadne regione Ukrajine, obično manje pogođene zbog njihove udaljenosti od linija fronta, a to Lavov, Ivano-Frankovsk i Ternopolj.

U Ternopolju je poginulo najmanje 25 ljudi, uključujući troje dece, a 73 je ranjeno, prema izveštaju ministarstva unutrašnjih poslova.

Bombardovanje je oštetilo stambene zgrade, kao i industrijske objekte i skladišta i izazvalo je požare velikih razmera, navelo je ministarstvo.

„Očigledno i specifično ciljanje energetske infrastrukture dolazi baš kada počinje zima“, rekao je Tirk, koji je precizirao da je to „šesti napad velikih razmera ove vrste koji je dokumentovala“ njegova kancelarija za manje od dva meseca.

Simptom/Nova.rs/Beta

Tramp neće na samit G20: „Neću tamo gde je genocid glavna tema razgovora“

by Leave a Comment

Tramp je novinarima rekao da „Sjedinjene Države ne bi trebalo da učestvuju na tako važnom međunarodnom skupu u zemlji u kojoj su oduzimanje zemlje i genocid glavne teme razgovora“.

„Neću tamo predstavljati našu zemlju. Taj samit ne bi trebalo ni da se održava tamo“, poručio je Tramp.

Njegova izjava usledila je nekoliko dana nakon što je finski predsednik Aleksander Stub predložio mogućnost trilateralnog sastanka lidera SAD, Rusije i Ukrajine na marginama samita G20.

Tramp je i ranije oštro kritikovao vlasti Južnoafričke Republike, optužujući ih za diskriminaciju i zlostavljanje belih Afrikanera. U februaru je potpisao izvršnu uredbu kojom je osudio navodno oduzimanje poljoprivrednog zemljišta „etničkim manjinama Afrikanera bez naknade“.

Pretorija je njegove tvrdnje odbacila kao „činjenično netačne“ i optužila Vašington za širenje dezinformacija.

Kako je ranije saopšteno, potpredsednik Dž. D. Vens predstavljaće Sjedinjene Države na samitu G20. Kremlj je potvrdio da ruski predsednik Vladimir Putin neće doputovati u Johanesburg, već će Rusiju zastupati Maksim Oreškin, zamenik šefa Putinovog kabineta.

Tramp poslednjih meseci pokušava da pokrene mirovne pregovore između Moskve i Kijeva, ali napredak je minimalan, dok Kremlj i dalje odbija prekid vatre i insistira na teritorijalnim zahtevima.

Simptom/Nova.rs/Index.hr

Stanje ljudskih prava u Rusiji pogoršalo se od početka rata

by Leave a Comment

Specijalni izvestilac UN za stanje ljudskih prava u Rusiji, Marijana Kacarova, istakla je da ruske vlasti sistematski potiskuju kritičare od početka invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

„Stanje ljudskih prava se stalno pogoršavalo“, navela je ona u svom izveštaju, koji je objavljen prošle nedelje i koji će biti predstavljen Savetu UN za ljudska prava u ponedeljak.

„Tokom ovog perioda, ruske vlasti su intenzivirale krivična gonjenja, duge zatvorske kazne, zastrašivanja, mučenja i zlostavljanja kako bi ućutkale one koji se protive ratu“, navodi se u izveštaju.

Simptom/Nova.rs/Beta

EU: Izrael krši ljudska prava

by Leave a Comment

„Iako je Izrael najavio dnevnu humanitarnu pauzu u borbama u Gazi i poštovao neke od svojih obaveza (…), situacija je i dalje teška“, piše u saopštenju Evropske komisije.

Izveštaj Evropske komisije, predstavljen državama članicama krajem juna, utvrdio je da Izrael krši član Sporazuma o pridruživanju između s EU o poštovanju ljudskih prava.

Evropska komisija od tada radi na odgovoru, raspravljajući o nekoliko mogućih opcija: zabrani određenog izvoza, reviziji politike izdavanja vizna i drugom.

Predlog predstavljen u ponedeljak je među okvirnijim opcijama. On znači delimično obustavljanje učešća Izraela u velikom istraživačkom programu „Horizont Evropa“. Posebno su ciljani startapovi specijalizovani za sajber- bezbednost, dronove i veštačku inteligenciju.

Evropska izvršna vlast opisuje ovu meru kao „ciljanu“ i „izmenljivu“.

Ovaj predlog biće podnet državama članicama EU na odobrenje i biće razmatran na sastanku u utorak.

Dvadesetsedmorka je posebno podeljena oko stava koji treba zauzeti prema Izraelu zbog rata u Gazi protiv palestinskog Pokreta Hamas.

Nekoliko država članica, uključujući Nemačku, insistira na pravu Izraela da se brani u skladu s međunarodnim pravom, dok druge, poput Španije, osuđuju „genocid“ nad Palestincima u Gazi.

U nedelju je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila da stope neuhranjenosti u Pojasu Gaze dostižu „alarmantne nivoe“, sa „vrhuncem smrtnih slučajeva od gladi u julu“.

Izrael, koji kontroliše sav pristup Gazi, negira da blokira pomoć, optužujući palestinski Hamas da pljačka pošiljke, a humanitarne organizacije da ih ne distribuiraju.

Simptom/Nova.rs/Beta

Sud u Strazburu kaznio Mađarsku zbog proterivanja migranata preko Srbije

by Leave a Comment

Troje mladih podnosilaca zahteva iz Avganistana i Sirije žalili su se Sudu u Strazburu nakon što su proterani iz Mađarske 2021. i 2022. godine. Jedan od njih je bio student čija je boravišna dozvola istekla.

Druga dvojica su ilegalno ušli u zemlju i bili su žrtve teške saobraćajne nesreće.

Najmlađi, koji je tada imao 16 godina, proveo je dva meseca u bolnici i odstranjeni su mu slezina i bubreg. Drugi je ostao u komi šest dana.

Uprkos krhkom zdravlju, odvedeni su na granicu nekoliko sati nakon otpuštanja iz bolnice.

„Policijski službenici su (mlađeg muškarca), bosog i bez ličnih stvari, prevezli do ograde koja označava granicu između Srbije i Mađarske, iako im je rekao da traži azil. Zajedno sa još desetak muškaraca koji govore arapski, naređeno mu je da izađe iz tranzitne zone i uđe na teritoriju Srbije, što je i učinio“, navodi se u saopštenju suda.

Druga dvojica su slično odvedena do granične ograde i primorana da peške uđu u Srbiju.

„Sud napominje da je primena mehanizma obaveznog proterivanja dovela do zaključka da je došlo do kršenja (Evropske konvencije o ljudskim pravima) u nizu slučajeva pokrenutih protiv Mađarske i da je Sud pravde Evropske unije utvrdio da je ovaj mehanizam suprotan pravu Evropske unije“, navodi se u saopštenju.

Uprkos tome, tužena država je zadržala ovaj mehanizam na snazi, a vlasti su ga primenile da proteraju podnosioce zahteva u ovom slučaju“, dodao je Sud.

„Sud naglašava hitnu potrebu da mađarske vlasti preduzmu hitne i odgovarajuće mere kako bi sprečile dalje slučajeve kolektivnog proterivanja i obezbedile istinski i efikasan pristup postupku međunarodne zaštite za lica koja traže takvu zaštitu“, dodaje sud.

Budimpešti je naloženo da podnosiocima zahteva, koji trenutno žive u Austriji, Srbiji i Nemačkoj, isplati ukupno 23.000 evra nematerijalne štete, kao i 8.000 evra troškova i izdataka.

Simptom/Nova.rs/Beta

Svetska banka najavljuje multimilionski fond za obeštećenje stočara nakon ubistava i optužbi za zlostavljanje u projektu u Tanzaniji

by Leave a Comment

Navodi stočarskih zajednica koje žive u nacionalnom parku Ruaha i oko njega uključuju nasilna iseljavanja, seksualne napade, ubistva, prisilne nestanke i velike zaplene stoke od stočara koje su počinili rendžeri koji rade za upravu nacionalnog parka Tanzanije (Tanapa).

Zajednice u nacionalnom parku Ruaha odbacuju odgovor na navodne napade i deložacije stočara tokom turističkog programa koji finansira banka.

Simptom/TheGuardian

Holandija počinje istragu o masakru u fabrici gasa u Mozambiku: U kontejnere na tri meseca ubačeno između 180 i 250 ljudi , preživelo 25

by Leave a Comment

Projekat Total Energies LNG u Africi stavljen je na pravno razmatranje nakon POLITICO izveštaja o grubom kršenju ljudskih prava.

Kako je POLITICO izvestio prošle godine, mozambička vojna jedinica koja je delovala ispred kapije gasne fabrike u vlasništvu francuskog energetskog giganta TotalEnergies izvršila je masakr civila, kidnapovanje, silovanje i ubijanje desetina lokalnih stanovnika u leto 2021.

„Zamolio sam spoljnu stranu da izvrši analizu navodnih kršenja ljudskih prava od strane snaga bezbednosti Mozambika u kontekstu projekta Mozambika [tečni prirodni gas]“, napisao je holandski ministar finansija Elko Hajnen u pismu holandskom parlamentu od 4. marta.

„Ovo će uključivati ulogu različitih bezbednosnih aktera u regionu i njihov odnos sa vlasnikom projekta Totalom.

Prema izveštaju POLITICO-a, mozambička vojna jedinica ubacila je između 180 i 250 ljudi u kontejnere na kapiji francuske kompanije i tamo ih držala tri meseca. Samo 26 muškaraca preživelo je iskušenje; Identifikovano je 97 žrtava

Otkrića su izazvala kritike francuskih i evropskih zakonodavaca, a iako je podružnica kompanije u Mozambiku rekla da „nije identifikovala nijednu informaciju ili dokaz koji bi potkrepio optužbe“, francuska kompanija je odložila svoj gasni projekat u toj afričkoj zemlji.

Pokretanje nezavisne istrage od strane holandske strane takođe se može smatrati ozbiljnim signalom u vezi sa validnošću tvrdnji „bez dokaza“

Holandska vlada pruža izvoznu podršku holandskoj kompaniji Van Oord za izgradnju gasovoda za LNG projekat u Mozambiku, ali je obustavila podršku dok je projekat na čekanju.

Rezultati nezavisne istrage biće predstavljeni Predstavničkom domu Holandije pre nego što holandska vlada odluči da li da produži izvoznu podršku za projekat.

Kancelarija državnog tužioca Mozambika takođe je pokrenula istragu u utorak, otvarajući krivični postupak za optužbe za otmicu, silovanje i ubistvo protiv pripadnika bezbednosnih službi koji su čuvali objekat TotalEnergies.

Simptom/Politiko

Nasim Haradinaj se žalio sudu u Strazburu zbog kršenja ljudskih prava u Hagu

by Leave a Comment

Haradinaj je rekao da je osuđen bez argumenata i da Specijalni sud nije prihvatio materijalne dokaze, te da se zbog toga žalio sudu u Strazburu.

„Iskoristio sam pravo na žalbu jer sam švedski državljanin. Moj slučaj je otišao u Strazbur i zahvaljujem se Tobiju Kadmanu što je ovo uradio za mene besplatno”, rekao je Haradinaj.

On je dalje rekao da se Sudu za ljudska prava u Strazburu žalio i na činjenicu da niko iz Specijalnog suda u Hagu nije kažnjen zbog odavanja informacija.

Simptom/Kosovoonline

 

Kako danas živi Avganistan, postratna kolonija “zapadno izvojevane” talibanske vlasti

by Leave a Comment

Danas, nakon skoro tri godine od “trijumfalnog” odlaska ostataka vojske i privremenih nadzornih institucija SAD-a iz ove, tokom duže od decenije, fizički i duševno sravnjene zemlje, život liči na sve drugo osim na život.

Više od 28 miliona ljudi, skoro dve trećine stanovništva, trebalo je humanitarnu pomoć u Avganistanu 2023. godine, od kojih je 14,7 miliona bila potrebna za osnovni opstanak, što je čini jednom od najgorih humanitarnih kriznih država na svetu.

UN su izvestile da je do sredine 2023. godine 4 miliona Avganistanaca bilo akutno neuhranjeno, uključujući 3,2 miliona dece mlađe od 5 godina

 

Foto printscreen Youtube

 

Zabrana od 24. decembra 2022. ženama da rade u lokalnim i međunarodnim nevladinim organizacijama, osim na pozicijama koje se odnose na zdravlje, ishranu i obrazovanje, nastavlja da lišava mnoge žene sredstava za život. Zabrana je pogoršala humanitarnu krizu tako što je otežala isporuku pomoći ženama i devojčicama i procenu i praćenje humanitarnih potreba žena i devojčica koje generalno imaju više poteškoća u pristupu hrani i drugoj humanitarnoj pomoći.

Vansudska ubistva, prisilni nestanci i mučenje

Talibanske snage izvršile su ubistva iz osvete i prisilne nestanke bivših vladinih zvaničnika i osoblja snaga bezbednosti. U izveštaju objavljenom u avgustu 2023. godine, Misija UN pomoći u Avganistanu (UNAMA) je dokumentovala 218 vansudskih ubistava, 14 prisilnih nestanaka i preko 144 slučaja mučenja i maltretiranja zatvorenika od avgusta 2021. U septembarskom izveštaju, UNAMA je dokumentovala sistem zlostavljanja pritvorenika, posebno od strane talibanske obaveštajne agencije, Generalnog direktorata za obaveštajne poslove (GDI), metodama uključujući vaterboarding. UNAMA je prijavila javna bičevanja najmanje 34 muškarca, 8 žena i 2 dečaka zbog krivičnih dela narkotika, kockanja i takozvanih moralnih zločina od avgusta 2021.

Napadi na novinare i medije
Talibanske vlasti su sprovele opsežnu cenzuru i upotrebile protivpravnu silu protiv avganistanskih medija i novinara u Kabulu i provincijama. Stotine medija su zatvorene, a većina medijskih radnika širom Avganistana ostalo je bez posla.
Dopisnici se takođe suočavaju sa ozbiljnim viznim ograničenjima kada dolaze u Avganistan da izveštavaju, a mnogi avganistanski novinari sada žive u egzilu zbog bezbednosnih razloga.

Foto printscreen Youtube

Talibanska proizvoljna hapšenja medijskih radnika povećala su se 2023

Talibani su 13. avgusta uhapsili Ataullaha Omara, novinara koji je izvještavao za Tolo Nevs, i optužili ga da radi sa medijima koji rade iz egzila. Dana 10. avgusta, Fakir Mohammad Fakirzai, menadžer Kilid radija, i Jan Agha Saleh, reporter, privedeni su od strane talibanskog GDI. Istog dana u Kunduzu je uhapšen Hasib Hassas, reporter Salam Vatandar. Sva tri novinara puštena su nekoliko dana kasnije. Talibanske vlasti retko daju bilo kakve informacije o osnovama za takva hapšenja ili o tome da li će pritvorenicima biti suđeno. Oni koji su u pritvoru nemaju pristup advokatima i u većini slučajeva članovima porodice nije dozvoljeno da ih posećuju. 5. januara uhapšen je francuski avganistanski novinar Mortaza Behbudi; pušten je 18. oktobra sa nepoznatim optužbama protiv njega.

Napadi na aktiviste civilnog društva

Talibani su takođe nastavili da se obračunavaju sa aktivistima civilnog društva. Dana 2. februara, talibani su uhapsili univerzitetskog profesora Ismaila Mašala koji je javno protestovao zbog talibanske zabrane univerzitetskog obrazovanja žena. Dana 27. marta, GDI je uhapsio Matijulaha Vesu, obrazovnog aktivistu i osnivača Penpat, organizacije koja se zalaže za obrazovanje u Avganistanu, zajedno sa nekoliko članova njegove porodice. Pušten je 26. oktobra bez optužnice protiv njega.

Ekonomske i humanitarne krize

U 2023. je neviđenom broju Avganistanaca bila potrebna humanitarna pomoć. Prema Planu humanitarnog odgovora UN za Avganistan za 2023. godinu, akutna pothranjenost je pogodila više od 4 miliona ljudi, uključujući više od 840.000 trudnica i dojilja i preko 3 miliona dece. Očekuje se da će se šest miliona ljudi suočiti sa ekstremnom nesigurnošću hrane do kraja godine, što će ih staviti na korak od gladi. Gubitak miliona poslova nakon avgusta 2021, gubitak većine strane pomoći i višegodišnja suša bili su glavni razlozi zbog kojih ljudi nisu mogli da kupe dovoljno hrane da prehrane svoje porodice.

Foto: printscreen Youtube

Zabrana avganistanskim ženama da rade za međunarodne humanitarne nevladine organizacije i UN pogoršala je krizu i ograničila operativne kapacitete organizacija za humanitarnu pomoć, sa dugotrajnim posledicama po sve ljude u nevolji, posebno po domaćinstva koja vode žene. Kancelarija UN za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA) procenjuje da 48 procenata domaćinstava na čijem su čelu žene imaju loš rezultat o potrošnji hrane (FCS) u poređenju sa 39 procenata domaćinstava na čelu sa muškarcima.

Talibanska ograničenja ženskih prava su među faktorima koji su uticali na odluke donatora da smanje pomoć, što je dovelo do alarmantnog nedostatka sredstava. UN su zatražile 3,26 milijardi dolara humanitarnog finansiranja za Avganistan za 2023. godinu, ali su od novembra primile manje od 25 odsto apela. Avganistanske i međunarodne nevladine organizacije navode ovaj nedostatak kao glavni razlog za zaustavljanje programa pomoći. Do kraja 2023. godine, nekoliko organizacija koje pružaju zdravstvenu zaštitu ili zatvaraju klinike i bolnice ili povlače podršku za njih zbog nedostatka sredstava.

Foto printscreen Youtube

Napadi na civile

ISKP je 12. januara preuzeo odgovornost za samoubilački bombaški napad na Ministarstvo spoljnih poslova u Kabulu u kojem su poginula 33, od kojih su mnogi civili, a ranjeno najmanje 45. 6. juna, auto-bomba je ubila talibanskog guvernera provincije u Badakšanu.
U samoubilačkom napadu 8. juna tokom sahrane ubijeno je devet civila i povređeno 37.
7. novembra, u eksploziji minibusa poginulo je sedam i povređeno 20 pripadnika hazarske zajednice. Napad se dogodio u oblasti Dasht-e Barchi u Kabulu, pretežno šiitskom naselju Hazara u kojem je bilo mnogo napada ISKP-a.

Situacija sa ljudskim pravima u Avganistanu nastavila je da se pogoršava 2023. godine pošto su “obećani”talibani počinili široko rasprostranjena eksplicitnih kršenja istih, posebno nad ženama i devojčicama

Avganistan je ostao jedina zemlja u kojoj žene i devojke nisu mogle da pristupe srednjem i visokom obrazovanju i kojima je zabranjeno zapošljavanje u većini međunarodnih nevladinih organizacija (NVO) i Ujedinjenih nacija (osim u zdravstvenoj zaštiti, ishrani i osnovnom obrazovanju). Žene su se takođe suočile sa značajnim preprekama za slobodu kretanja i govora. Human Rights Vatch je zaključio da obrazac zlostavljanja žena i devojaka u Avganistanu predstavlja zločin protiv čovečnosti i rodnog progona.

 

Foto printscreen Youtube

Sadašnje talibanske vlasti dodatno su se obračunale sa lokalnim medijima i slobodom govora i povećale proizvoljna pritvaranja novinara, branitelja ljudskih prava i aktivista civilnog društva, uključujući žene demonstrante.
Njihove snage su pritvorile i pogubile pripadnike bezbednosnih snaga bivše vlade.

Avgusta 2023. godine, UN su izvestile da je od avgusta 2021. bilo najmanje 800 slučajeva vansudskih ubistava, proizvoljnih hapšenja i pritvora, preko 144 slučaja mučenja i brutalnog postupanja, 218 vansudskih smrti i 14 prisilnih nestanaka bivše vlade zaposlenih i bezbednosnog osoblja talibanskih snaga.

 

U martu 2023. Savet bezbjednosti UN produžio je mandat UNAMA-e, uključujući njenu ulogu da izveštava o stanju ljudskih prava. Takođe je pozvao generalnog sekretara „da sprovede i obezbedi, najkasnije do 17. novembra, integrisanu, nezavisnu procenu, nakon konsultacija sa svim relevantnim avganistanskim političkim akterima i zainteresovanim stranama, uključujući relevantne vlasti, avganistanske žene i civilno društvo, kao i regionu i široj međunarodnoj zajednici“. Feridun Sinirlioglu, bivši stalni predstavnik Turske pri UN, imenovan je da vodi procenu. Human Rights Vatch i drugi su naglasili da bi procena trebalo da daje prioritet pravima žena i devojčica.

U oktobru je Savet UN za ljudska prava u Ženevi obnovio i dodatno ojačao mandat specijalnog izvestioca UN za Avganistan.

Australija, Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Holandija, Norveška, Španija, Švajcarska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Sjedinjene Američke Države i Evropska unija su 21. decembra 2022. objavile zajedničko saopštenje u kojem osuđuju zabranu pohađanja univerziteta za žene. . Američki Stejt department je 1. februara najavio dodatna ograničenja putovanja za nekoliko talibanskih zvaničnika kao odgovor na talibansku zabranu univerzitetskog obrazovanja žena i većine poslova u međunarodnim nevladinim organizacijama.

U Australiji, Kancelarija specijalnog istražitelja optužila je bivšeg vojnika specijalnih snaga za ratni zločin zbog navodnog pogubljenja avganistanskog civila, što je prva od nekoliko takvih optužbi koje se očekuju u tekućoj istrazi o zlostavljanjima australijskog vojnog osoblja nad avganistanskim civilima i zarobljenim borcima u Australiji.

Avganistan.

Foto: printscreen Youtube

Nakon odobrenja pretpretresnog veća u novembru 2022. godine, kancelarija tužioca Međunarodnog krivičnog suda nastavila je istragu o navodnim zločinima u Avganistanu, fokusirajući se na zločine koje su počinili talibani i ISKP, dok je nastavila da uklanja prioritet navodnih zloupotreba od strane SAD. osoblje i bivše avganistanske vladine snage.

UN su 5. aprila izdale saopštenje u kojem osuđuju zabranu talibana da avganistanske žene rade sa UN.
Mnoge zemlje izdale su izjave osude.

Human Rights Watch
Simptom/M.P.

https://youtu.be/sLrN5pkF8dM

 

 

PETKOVIĆ NA GODIŠNJICU ZABRANE SRPSKE ROBE: Srbima uskraćeno pravo na goli život, međunarodna zajednica NE REAGUJE

by Leave a Comment

Prošlo je godinu dana od odluke vlasti u Prištini da zabrani srpske proizvode na Komsovu i Metohiji. U ovom trenutku Srbi se suočavaju sa namerom Aljbina Kurtija da iseli srpske porodice sa severa pokrajine.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković rekao je da godinu dana traje anticivilizacijska odluka Aljbina Kurtija da se zabrane srpski proizvodi.

“Najdrastičnije rešenje kojim se krše ljudska prava. Nezamislivo je da se na takav način ruše ljudska prava u sred Evrope“, rekao je Petković.

Prema njegovim rečima, desetina puta su se obraćali na brojne adrese, ali niko iz Međunarodne zajednice ne reaguje, nikoga nije briga kako žive Srbi.

“Kurti je Srbima ukinuo pravo na život, pravo na glas, ukinuo železnicu, pravo na lečenje pravo na dinar. To jasno pokazuje kakva je politika Aljbina Kurtija“.

Traženje alternative

Napomenuo je da je srpski narod navikao na srpske proizvode i da su oni kada je stupila zabrana proizvoda morali da se snalaze da traže alternativu, da kupuju skuplje i manje kvalitetne proizvode.

Kako je reko, ovo je drugi put da stupa ovakva odluka, prvi put se to dogodilo za vreme Haradinaja kada su uvedene takse od 100 odsto i ta odluka je trajala dve godine, a sada Kurtijeva odluka traje već godinu dana.

Privredna komora Srbije procenila je početkom godine, u januaru, da je šteta za šest meseci bila čak 150 miliona evra.

“Kurti direktno krši i CEFT-u, i Briselski sporazum i u tom smislu, kada posmatrate najdirektniju štetu koja je prouzrokovana ovom odlukom, to su sada nekih 210 miliona evra, ali realna šteta je zapravo mnogo, mnogo veća. Zato što su, prvo, najdirektnije ugroženi Srbi na Kosovu i Metohiji, zato što su mnoge radnje koje su direktno zavisile od srpske robe, mali dućani, prodavnice, zatvoreni. Na ovakav način, mnogi privrednici i oni proizvođači srpskih proizvoda gube svoje tržište na prostoru Kosova i Metohije“, kaže Petković.

Petković kaže da za godinu dana koliko traje zabrana srpske robe niste mogli da vidite ambasadore stranih zemalja da se nešto posebno oglašavaju po tom pitanju.

“Videćete, neće se ni danas oglasiti. Ali zato, kada treba da se napadne srpsko jedinstvo, Srpski sabor, da se zapravo napadne ideja da Srbi imaju prava da razgovaraju o svojoj budućnosti, onda vidimo bukvalno napade i iz regiona, ali i sa zapada gotovo svakog dana“, napomenuo je.

Komentarišaći odluku o iseljavanju sto srpskih porodica sa severa KiM iz svojih stanova, Petković je rekao da Kurti ne miruje i da čini sve da nastavi svoju politiku etničkog čišćenja i proterivanja srpskog naroda sa prostora Kosova i Metohije.

“I u tom cilju je i ova odluka tzv. kosovske agencije za verifikaciju imovine, koja podrazumeva između ostalog i to da se iseljavaju Srbi iz svojih stanova. Naime, početkom ovog meseca ta tzv. agencija je poslala obaveštenja na brojne adrese Srbima na severu Kosova i Metohije vlasnicima stanova koji su otkupljivali stanove od Trepče i drugih društvenih preduzeća pre 25-30 godina sa zahtevom da se isele do kraja juna, a ako se ne isele da će biti prisilno isterani iz svojih stanova. Ja sam već postavio pitanje i Kvinti i mnogim,” naveo je Petković.

RTS/Kurir

Copyright 2024
O nama Impresum Kontakt