Ukrajina već poseduje zalihe ovih projektila, ali je ograničena na njihovo korišćenje na ciljeve unutar vlastitih granica.

Kijev nedeljama moli da se ta ograničenja ukinu kako bi mogao da gađa ciljeve unutar Rusije.

Zašto, dakle, Zapad okleva i šta bi ovi projektili mogli da znače za tok rata?

Šta je ‘storm šedou’?

„Storm šedou” je anglo-francuska krstareća raketa sa maksimalnim dometom od oko 250 kilometara.

Francuzi je zovu „skalp”.

Velika Britanija i Francuska su već poslale ove projektile Ukrajini – ali uz ogradu da Kijev sme da gađa samo ciljeve unutar vlastitih granica. Oni se bacaju iz aviona, a potom lete maltene brzinom zvuka, blisko prateći teren, pre nego što se spuste i detoniraju visoko eksplozivnu bojevu glavu.

„Storm šedou” se smatra idealnim oružjem za probijanje ojačanih bunkera i skladišta municije, kao što su oni koje Rusija koristi u ratu protiv Ukrajine.

Ali svaki projektil košta skoro milion američkih dolara, tako da se obično koriste u sklopu pažljivo planiranih naleta mnogo jeftinijih dronova, koji se šalju unapred da zbune i zamore neprijateljsku protivvazdušnu odbranu, kao što to Rusija radi Ukrajini.

Korišćeni su uz sjajne rezultate, kada je pogođeno rusko crnomorsko pomorsko sedište u Sevastopolju čime je Krim postao nebezbedan po rusku mornaricu.

Džastin Kramp, vojni analitičar, bivši oficir britanske vojske i izvršni direktor konsultantske firme Sibilajn, kaže da se „storm šedou” pokazao vrlo efikasnim oružjem za Ukrajinu, precizno pogađajući dobro zaštićene ciljeve na okupiranoj teritoriji.

„Ne iznenađuje da je Kijev tražio njegovu upotrebu unutar Rusije, naročito za gađanje aerodroma koji se koriste za napade jedrećim bombama jer odnedavno remete ukrajinske prodore na frontu”, kaže on.

Zašto ih Ukrajina želi sada?

Ukrajinski gradovi i prva linija fronta su se našli na udaru svakodnevnog bombardovanja iz Rusije.

Mnogi od projektila i jedrećih bombi koji izazivaju velika razaranja na vojnim položajima, stambenim blokovima i bolnicama ispaljuju se iz ruskih letelica duboko unutar same Rusije.

Kijev se žali da je to što ne sme da gađa baze iz kojih se pokreću ovi napadi deluje kao da je primoran da se bori u ovom ratu sa jednom rukom vezanom iza leđa.

Na bezbednosnom forumu Globsek koji sam posetio ovog meseca u Pragu, čak je sugerisano da su zbog ovih ograničenja ruske vojne vazduhoplovne baze bolje zaštićene od ukrajinskih civila.

Ukrajina ima vlastiti, inovativan i efikasan program dalekometnih dronova.

Napadi dronovima su povremeno uspevali da uhvate Ruse nespremne i stizali stotinama kilometara unutar Rusije.

Ali oni mogu da ponesu samo mali teret i većina bude otkrivena i presretnuta.

Kijev tvrdi da su mu, ako želi da potisne ruske vazdušne napade, potrebni projektili dugog dometa, među njima i „storm šedou”, ali i slični sistemi u koje spada i američki ATAKMS, koji ima još veći domet od 300 kilometara.

Zbog čega je Zapad do sada oklevao?

Zbog eskalacije.

Vašington se brine da iako se do sada pokazalo da su sve zaprećene crvene granice Vladimira Putina bile isprazno blefiranje, dozvoljavanje Ukrajini da gađa ciljeve duboko na ruskoj teritoriji projektilima koje je poslao Zapad moglo bi da ga gurne preko ivice i da uzvrati odmazdom.

Strah u Beloj kući je da bi tvrda struja u Kremlju mogla da insistira da odmazda poprimi oblik napada na tranzitne tačke za projektile na njihovom putu do Ukrajine, kao što je vazduhoplovna baza u Poljskoj.

Kad bi se to desilo, moglo bi da se pozove na NATO-ov Član 5, što bi značilo da je savez u ratu sa Rusijom.

Još od početka potpune invazije Rusije na Ukrajinu 24. februara 2022. godine, cilj Bele kuće bio je da pruži Kijevu što više podrške, a da ne bude uvučen u direktan sukob sa Moskvom, što bi moglo da posluži kao uvod u nezamislivo: katastrofalnu razmenu vatre nuklearnim naoružanjem.

Ipak, Bela kuća je dozvolila Ukrajini da koristi projektile poslate sa Zapada protiv ciljeva na Krimu i četiri delimične oblasti koje je Rusija ilegalno anektirala 2022. godine.

I dok Moskva smatra ove regione delom vlastite teritorije, to pravo joj ne priznaju ni SAD ni međunarodna zajednica.

Šta bi projektili mogli da promene?

Ponešto, ali moglo bi da se radi o slučaju da je pomoć stigla „prekasno i donela premalo”.

Kijev traži da koristi zapadno oružje dugog dometa unutar Rusije već toliko dugo da je Moskva već preduzela mere predostrožnosti u slučaju da te zabrane budu ukinute.

Preselila je bombardere, projektile i deo infrastrukture koja ih održava dublje u pozadinu, dalje od granice sa Ukrajinom i izvan dometa „storm šedoua”.

A opet Džastin Kramp iz Sibilajna kaže da iako se ruska protivvazdušna odbrana u međuvremenu razvila tako da se suprotstavi pretnji „storm šedoua” unutar same Ukrajine, taj zadatak će biti mnogo teži imajući u vidu razmere ruske teritorije koja bi sad mogla da se nađe izložena napadu.

„To će otežati vojnu logistiku, komandu i kontrolu, i podršku iz vazduha, pa čak i ako se ruske letelice budu povukle dublje pozadi od ukrajinskih granica kako bi izbegle pretnju projektila i dalje će se suočiti sa gubitkom vremena i većim troškovima po napadu na prvu liniju fronta.”

Metju Savil, direktor vojne nauke pri ekspertskoj grupi Kraljevski institut ujedinjenih službi, veruje da će ukidanje zabrane doneti dve glavne koristi Ukrajini.

Kao prvo, moglo bi da „otključa” drugi sistem, ATAKMS.

Kao drugo, predstavljaće dilemu za Rusiju gde da postavi tu dragocenu protivvazdušnu odbranu, što on tvrdi da bi olakšalo prodor ukrajinskim dronovima.

Kad se sve sabere i oduzme, malo je verovatno da će „storm šedou” preokrenuti tok rata, zaključuje Savil.

Frenk Gardner, dopisnik BBC za bezbednost/BBC na srpskom