On je rekao da evidentno svedočimo krizi parlamenta, najvažnije demokratske institucije, ali i mnogo širem obliku krize.

“Opozicija je danas pred sobom imala dilemu da li da učestvuje u radu parlamenta ili da ga bojkotuje i izabrala je treći put: učestvovanje u radu ali na način da se rad blokira. Vidi se da su išli na ‘srednje rešenje’. Ovo vidim i kao pokušaj opozicije da na svoj način učestvuje u borbi koja se trenutno vodi širom Srbije”, ocenio je Burazer, komentarišući ekscesne pojave, poput korištenja dimnih bombi i drugog zapaljivog materijala u Skupštini od opozicije, sprečavanja poslanika iz redova vlasti da govore, upotrebu vuvuzela i zvučnih signala itd.

“Posredi je bilo blokiranje parlamenta i slanje poruke da situacija ni u Skupštini, a ni u državi nije normalna. Današnjim istupom opozicija je pokušala da skrene pažnju na tu činjenicu“, dodaje Burazer.

Na pitanje kako vidi razrešenje postojeće situacije, budući da se ona ne može posmatrati odvojeno od konteksta studentskog bunta i zahteva studentskog protesta, odgovara da bi to, hipotetički, svakako bio neki oblik “prelazne vlade”, ali ukazuje i na niz prepreka ka ostvarivanju toga, barem, kako kaže, u ovom momentu.

“Definitivno najlogičnije rešenje bilo bi formiranje prelazne vlade. Ali, mi vidimo da vlast očigledno ni najvažnije zahteve studenata neće ispuniti, nekmoli da razgovara o prelaznoj vladi. S druge strane, takođe najveća prepreka razrešenju krize jeste nepostojanje saradnje između različitih aktera uključenih u proteste; studenti imaju svoje zahteve, bez namere da ih menjaju i dopunjavaju, potom političke stranke su podeljene u pristupu ovoj krizi, i sa treće strane imamo lokalne aktere i aktiviste koji stoje iza velikog broja protesta po unutrašnjosti, a koji se dešavaju uporedo sa studentskim”, istakao je Burazer, napominjući pored nedostatka koordinacije između različitih aktera i zasad “tvrd studentski pristup, jer studenti naprosto i ne iskazuju interesovanje da revidiraju zahteve i urade ono što bi bio logičan idući korak, a to je: ‘vlast ne može ili neće ispuniti naše zahteve te je stoga potrebno da dođe neka nova (vlast)'”.

Upitan jesu li procesi koji se dešavaju uzdrmali vlast na način da su postali ireverzibilni, budući da je Srbija u ova četiri meseca doživela sada već nebrojeno mnogo ultramasovnih demonstracija i okupljanja, Burazer odgovara potvrdno, ali i ističe da će epilog morati poprimiti političku formu i da će u narednim nedeljama politička artikulacija biti na ispitu.

“Zaista prisustvujemo bizarnoj situaciji; imamo izuzezno masovne proteste koji se odvijaju širom Srbije, oni su čak kako vreme prolazi sve masovniji i nekad deluje da se šire poput požara i imamo jako izraženu manifestaciju nezadovoljstva dobrog dela građana Srbije prema vlasti. S druge strane, niko ne vidi na koji se način ova situacija razrešava. Bez toga ovi protesti zaista nije jasno kakav mogu imati epilog”, naglašava sagovornik.

Na pitanje kakve se i kolike promene, po njemu, dešavaju u biračkom telu, usled tekućih dešavanja, kaže da je to teško reći ali da mu deluje da “mašinerija vladajuće koalicije gubi na snazi i da vlast prima veoma ozbiljne udarce”.

“Dobar deo glasova koji stranka na vlasti dobija, dobija zapravo zahvaljujući kontroli nad čitavim biračkim procesom. Tu su pritisci na birače, kupovina glasova itd. Sada deluje da je ta mašinerija istrošena jer se nazire da se režimu nazire kraj. Samim tim, kalkulacija aktera u njihovom sistemu postaje malo drugačija; jer, jedno je kada se ne uviđa alternativa stranci na vlasti, a drugo sasvim kad je dobar deo zemlje na ulicama, postoji pojačana politička pluralizacija, kao i nasilje koje se dešavalo nad studentima i građanima nastrojenim protiv režima”, objašnjava Burazer, i dodaje da u tom slučaju stvari prete da budu otrgnute kontroli za vladajući stranku (koaliciju).

Pitanje je, kaže, da li će takvi (pristalice i simpatizeri vlasti) biti spremni da i pored svega toga ostanu uz režim ili će im računica biti drugačija i to “teško mogu da uhvate istraživanja javnog mnjenja”.

“Vidimo da mnogi birači vladajuće stranke podržavaju proteste, zahteve studenata, ali za sada se to ne preliva ni opoziciji direktno. Priroda našeg političkog sistema je nažalost takva da mnogi glasaju ne iz ubeđenja nego iz interesa. Ipak, da sistem slabi to je sigurno.”

Ono na šta, takođe, Burazer skreće pažnju, nadovezujući se na temu potencijalnog previranja glasača vlasti, jeste činjenica da je nekima “Vučić doskoro delovao kao oličenje stabilnosti i nepogrešivi akter koji ne donosi loše odluke”.

“Danas vidimo nešto skroz suprotno. On deluje kao akter koji svakih pet dana menja svoje odluke, luta između oštrog pristupa i oštre retorike i nekog nazovipomirljivog tona i pristupa i svakako deluje nesnađeno. Imajući sve to u vidu, kao i rašireno nezadovoljstvo na ulici, da ljudi više nemaju straha, da su rešeni da ne ćute i tome sl., situacija verovatno više nikada ne može biti ista kao što je bila”, zaključuje Nikola Burazer, uz napomenu da i najavom pokreta koji pravi “Vučić zapravo indirektno priznaje da je njegova stranka, SNS, nepopravljiva”.

“U tom smislu, jedino što može jeste da se distancira i zahvaljujući svojoj popularnosti, koja je i dalje velika, okupi glavninu glasova kako bi politički opstao.”

Simptom