Simptom

Pavićević: Vučić postao prepreka progresu srpske države i društva

April 7, 2025 by Miloš Mićanović Leave a Comment

Pavićević je na društvenoj mreži “Iks” istakao da je aktuelni predsednik Srbije postao “prepreka progresu srpske države i srpskog društva”.

“Vučićeva ostavka bi predstavljala najveći doprinos Srbiji i ‘srpskoj ideji’. ‘Platforma za Srbiju’ podržava srpske studente, predlaže vladu izbornog poverenja i zahteva ostavku Aleksandra Vučića”, naveo je Pavićević, osnivač “tink tenk” organizacije “Platforma za Srbiju”.

Imenovanje Macuta za mandatara, kome je predsednik Republike poverio zadatak da oformi novu srpsku vladu, moglo bi da označi ulazak u novu fazu protesta, koji od pada nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici 1. novembra, kada je usmrćeno 16 ljudi, već više od pet meseci izvode na ulice gradova i opština Srbije stotine hiljada ljudi.

Ulazak u novu fazu, tj. prekretnica protesta, moglo bi biti ozvaničenje novog zahteva srpske opozicije, zapravo nečega što se stidljivo pomaljalo u prethodnom periodu u javnom prostoru, ostavka Aleksandra Vučića.

Pavićević je rekao da se čini da su sada na sceni tri tačke zajedništva srpske opozicije: podrška studentima; vlada izbornog (narodnog) poverenja i ostavka predsednika Vučića.

Zahtevima opozicije da dođe do formiranja vlade narodnog poverenja nije udovoljeno, vladajuća većina u formi koalicije SNS–SPS odlučila je da nastavi u starom, ponešto izmenjenom ruhu; mandatar Đuro Macut ima zadatak do 18. aprila da formira rekonstruisani kabinet.

Pavićević je bio član i narodni poslanik ispred Nove stranke (2014–2016), kasnije prisutan i u crnogorskoj politici, najpre kao predsednik Crnogorske (političke stranke), kasnije i savetnik u Vladi Crne Gore koja je potpisala Temeljni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom (2022).

Simptom

Kako se otkrivaju poslovne prevare, prate zaposleni i utvrđuju lažna bolovanja

April 6, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Kako izgleda tajni svet poslovnih istraga, koje metode se koriste, koliko okvirno koštaju usluge i ko su ljudi koji angažuju detektive?

Ko angažuje detektive?
Vlasnik detektivske agencije Seguridad Mirsad Mehmedović za Forbes Srbija kaže da ljudi koji angažuju privatne detektive dolaze iz različitih sfera života, a razlozi za angažovanje zavise od potreba i situacija.

„Najčešći klijenti privatnih detektiva su poslovni ljudi i kompanije, advokati, bračni partneri i porodice, osiguravajuće kompanije, pojedinci u potrazi za nestalim licima i slično. Procenat varira zavisno od industrije, ali u proseku 30 odsto svih angažovanja dolazi od kompanija i biznismena“, otkriva Mirsad.

Razlozi za angažovanje su različiti. Neki od najčešćih su provere zaposlenih i poslovnih partnera, pronalaženje dokaza za sudske sporove, provere u slučaju krađe ili prevare.

„Poslodavci angažuju detektive da istraže sumnje u krađu, curenje poverljivih informacija, lažna bolovanja ili sukobe interesa. Pre sklapanja velikih ugovora, firme mogu da angažuju detektive za proveru finansijskog stanja, reputacije i eventualnih skrivenih rizika kod potencijalnih partnera. Detektivi takođe mogu da istraže sumnjive finansijske transakcije, pronevere, krađe intelektualne svojine ili sporove oko ugovora, kao i druge kriminalne aktivnosti unutar firme“, kaže Mirsad.

Zahtevi za „špijuniranjem“ partnera i konkurencije su retki
Zahtevi za „špijuniranjem“ poslovnog partnera ili konkurencije, kaže, relativno su retki, ali se moraju izvoditi u skladu sa zakonom. U proseku, kako Mehmedović ističe, oko 20 odsto zahteva u poslovnom sektoru odnosi se na prikupljanje informacija o konkurenciji ili partnerima.

Svi zahtevi obrađuju se korišćenjem javno dostupnih informacija, intervjua i poslovnih analiza. Nelegalne metode poput hakovanja, prisluškivanja i upadanja u privatne podatke spadaju u industrijsku špijunažu i mogu imati ozbiljne posledice

„Najčešći legalni razlozi za ovakve istrage su provera poslovnih partnera pre ugovora ili investicija. Istražuje se da li firma ima dugove, sudske sporove ili lošu reputaciju. Tu je i provera konkurencije. Prikupljanje javno dostupnih podataka o poslovanju, zaposlenima i strategijama. Sumnje u nelojalnu konkurenciju odnosno da li bivši zaposleni krše ugovore o zabrani konkurencije ili dele poverljive informacije“, navodi Mehmedović.

Čest je slučaj i da poslodavci angažuju detektive kako bi pratili aktivnosti zaposlenih, posebno u slučajevima kada sumnjaju na zloupotrebu bolovanja ili drugih oblika prevare na poslu.

„Najčešći razlozi za praćenje zaposlenih su: provera bolovanja – da li je zaposleni zaista bolestan ili koristi lažno bolovanje da bi radio negde drugde ili putovao; sumnja na krađu ili proneveru – istraživanje zaposlenih koji možda kradu novac, robu ili poverljive informacije; provere lojalnosti – da li zaposleni sarađuje sa konkurencijom ili koristi poslovne resurse u lične svrhe; provera rada van firme – da li zaposleni tokom radnog vremena obavlja poslovne aktivnosti za drugu firmu ili privatno“, objašnjava Mirsad.

Kako to izgleda u praksi?

U razgovoru za Forbes Srbija, Mehmedović prepričava slučaj kada se njegovoj detektivskoj agenciji obratio klijent, vlasnik inostrane IT firme, sa sumnjom u potencijalnog poslovnog partnera.

„Vlasnik jedne inostrane IT firme planirao je partnerstvo sa investitorom iz naše zemlje koji je tvrdio da ima bogato iskustvo i kapital za zajednički projekat. Međutim, nešto u njegovom ponašanju delovalo je sumnjivo klijentu. Davao je nejasne odgovore o ranijim poslovima, a pregovori su delovali previše povoljni da bi bili realni. Vlasnik firme nas je angažovao kako bi proverio investitora“, prepričava.

U konkretnom slučaju, korišćeno je više istražnih metoda. Proveravana je poslovna istorija, praćene su javne aktivnosti, kontaktirani bivši saradnici.

„Pregledali smo javne registre i poslovne baze i otkrili da je investitor imao tri ugašene firme sa velikim dugovima. Pratili smo ga i otkrili da koristi lažni luksuzni životni stil kako bi delovao uspešno. Nekadašnji pratneri potvrdili su da je u prošlosti prevario nekoliko firmi lažnim ulaganjima. Klijent je, na osnovu našeg izveštaja prekinuo pregovore pre nego što je došlo do finansijske štete. Nekoliko meseci kasnije, ispostavilo se da je taj isti investitor prevario drugu firmu i bio predmet istrage nadležnih istražnih organa“, objašnjava Mirsad.

Ističe da su ovakve provere potencijalnih poslovnih partnera važne, pre nego što do saradnje i dođe.

„U ovom slučaju, detektivska istraga sprečila je ozbiljan finansijski gubitak i zaštitila ugled firme“, kaže Mirsad.

Medote koje se najčešće koriste u istrazi
Pravna ograničenja i priroda slučaja detektive tera na kombinaciju različitih metoda istraživanja. Od tradicionalnih do modernih. Ovo su neke od njih.

– Praćenje i osmatranje
– Diskretno praćenje osobe u javnim prostorima (fizičko nadgledanje), fotografisanje i snimanje aktivnosti ciljanog subjekta
– Istraživanje javnih i poslovnih podataka
– Provera poslovnih registara, sudskih evidencija i imovinskih podataka. Pregled finansijskih dokumenata, istorije preduzeća i eventualnih dugovanja. Provera radne istorije i obrazovanja pojedinca
– Onlajn i digitalna istraga
– Analiza aktivnosti na društvenim mrežama (Fejsbuk, Linkdin, Instagram, X).
– Digitalna forenzika – analiza obrisanih ili skrivenih podataka sa uređaja.
– Provera tragova na internetu – forumi, portali, crne liste prevaranata.
– Poligrafsko testiranje – zbog sumnje u krađe, prevare, odavanje poverljivih informacija i slično; testiranje kandidata za posao kada se radi o osetljivoj poziciji u firmi.
Istražne metode, Mirsad Mehmedović, Seguridad
Detektivi su prisutni i unutar firmi

Ratko Jolić, direktor kompanije za detektivsku delatnost PROTECTA MCI za Forbes Srbija kaže da su detektivi prisutni u poslovnom svetu od samog početka poslovnih procesa, bilo da je reč o novom zaposlenom ili novom poslovnom partneru.

„U ozbiljnim kompanijama ne postoji mogućnost da se zasnuje radni odnos, a da nismo uradili potrebne provere kandidata za zaposlenje. Isto je i sa novim poslovnim partnerima, kompanijama i organizacijama. Prisutni smo kao savetnici u domenu bezbednosti poslovanja kada je sve u redu i tada delujemo preventivno, ali smo vrlo spremni da istražimo svaku anomaliju poslovanja. To mogu da budu krađe, zloupotrebe, pronevere, odavanje poslovne tajne, te zaštita kompanije od poslovne špijunaže. U ovakvim situacijama naši operativci su često prikriveni na najrazličitijim radnim mestima unutar kompanije uz znanje top menadžmenta, a da drugi zaposleni to ne znaju“, ističe Ratko.

Na taj način se, kako nam objašnjava, rasvetljavaju korporativni prekršaji unutar kompanija. Kaže i da u svom radu iskusni operativci često sarađuju sa policijom i tužilaštvom. Osim toga, neretko se dešava i da detektivi posreduju u sporazumnim raskidima radnog odnosa zaposlenih koji su vršili prestupe ili sa kompanijama koje su prouzrokovale štetu klijentu.

Poverenje je dobro, ali kontrola je bolja
Prema rečima našeg sagovornika, najviše štetnih događaja za kompaniju dolazi iznutra, od zaposlenih.

„Stara izreka ‘poverenje je dobro, ali je kontrola bolja‘je zlata vredna u korporativnom svetu. Zaposlene proveravamo samo kada za to postoji osnov. A to je kršenje radne discipline i činjenje određenih prestupa koji ugrožavaju poslovanje i dobra kompanije. Detektivi se angažuju legalno i zakonski i kada je u pitanju otkrivanje zloupotreba prava na bolovanje. Statistike govore da je 65 odsto bolovanja lažno, a to je, složićete se, poražavajući podatak. Posebno kada to preračunamo u štetu koju trpi poslodavac i država“, objašnjava Ratko.

On u razgovoru za Forbes Srbija navodi da postoje dve vrste poslovnih klijenata koji koriste usluge detektiva. Jedni, kojima je to deo poslovnih politika i procedura, i drugi, koji se obraćaju tek onda kada problem nastane.

„Ono što mogu reći o aktuelnim poslovima jeste da podjednako posvećujemo pažnju bilo da je u pitanju provera kandidata za zaposlenje u kompaniji do recimo istraživanja aktivnosti međunarodne kriminalne grupe specijalizovane za finansijske prevare čiji se kraci prostiru i na lakoverne kompanije i pojedince na ovim prostorima. Takođe, nedavno smo vrlo uspešno razotkrili grupu zaposlenih koji su zloupotrebljavali službeni položaj i napravili paralelnu mrežu prodaje, te svojoj kompaniji preotimali kupce“, navodi Jolić.

Detektiv ne zna za radno vreme
Ovlašćenja koja detektivi imaju su definisana Zakonom o detektivskoj delatnosti. Istim zakonom predviđeno je i da je osnovni preduslov za svakog detektiva visoko obrazovanje i pozitivna bezbednosna provera.

„Detektive za vršenje detektivske delatnosti obučava MUP Srbije koji ujedno izdaje i licence za rad. Dodatno se oslanjamo na prethodno bogato iskustvo naših operativaca stečeno u državnom sektoru bezbednosti“, objašnjava.

Simptom/Forbs Srbija

6.april, jedan od najtežih datuma u istoriji Srbije: Danas 84 godine od nemačkog bombardovanja Beograda (video)

April 6, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Bez objave rata 6. aprila 1941. godine, u 6.30 ujutru sile Trećeg rajha napale su Kraljevinu Jugoslaviju. Iz nemačkih aviona na Beograd je tog dana izručeno 440 tona bombi.

U vazdušnom napadu ubijeno je hiljade građana i uništen veći deo centra grada, među kojima i riznica kulturnog nasleđa Srbije – Narodna biblioteka u kojoj je, nokon što je zgrada pogođena zapaljivim bombama, potpuno izgorelo oko 300 hiljada knjiga i nekoliko hiljada starih spisa.

Bombardovanje Beograda predstavljao je odmazdu Nemačke zbog vojnog puča 27. marta i obaranja namesništva i vlade koja je potpisala Trojni pakt, čime je Jugoslavija pristupila silama Osovine.

Foto video

Napad, koji je označio početak Drugog svetskog rata na teritoriji Kraljevine Jugoslavije, lično je naredio nemački kancelar Adolf Hitler 27. marta 1941
Odluka je poznata kao direktiva br. 25, a jedan od 13 originala ovog dokumenta od prošle godine je u vlasništvu Srbije i trajno je pohranjen u Muzeju žrtava genocida u Beogradu.

Foto Historical Arhiv of Negotin

Muzej žrtava genocida

„Šesti april je, u stvari, usledio kao odmazda za to što se desilo 26. i 27. marta. Naime tada je, nakon što je posle mnogo kolebanja jugoslovenska vlada prihvatila da pristupi Trojnom paktu, došlo do velikog otpora beogradske javnosti i čitave srpske javnosti u jugoslovenskoj državi, što je za rezultat imalo vojni puč i obaranje namesništva i vlade. Sam Hitler je u besu već 27. marta posle konsultacija sa vojnim i političkim vođstvom Trećeg rajha naredio da Jugoslavija mora nestati, a to zavereničko leglo, kako se isticalo za Beograd, treba biti kažnjeno i zbrisano sa lica zemlje“, govorio je istoričar Aleksandar Životić, profesor Filozofskog fakulteta za N1.

Istoričar Ivan Drljača govorio je da su se kulture sećanja menjale kroz decenije, dodajući da je naša kultura sećanja prilično neprecizna i da se kreće od jednog do drugog momenta, a sve to, kako je objašnjavao , u zavisnosti od političke situacije u zemlji.

„Činjenica da je spomen-obeležje podignuto više od 50 godina posle aprilskog rata dovoljno govori o tome kakva je kultura sećanja. Imamo jedan momentum da spomenik postoji, da se ta kultura sećanja neguje ali svakako jeste tačno da bi ta kultura sećanja mogla da bude izdignuta na viši nivo“, navodi Drljača.

Kada su u pitanju mlade generacije, one, prema njegovim rečima, ne znaju mnogo i njihova interesovanja su okrenuta ka nekim drugim sferama.

„Veoma je interesantna situacija da mi danas živimo u jednom okruženju, jednom društvu koje je informatičko društvo i koje nam informacije čini voma dostupnim. Dakle, upošte nije teško doći do informacija ili snimaka bombardovanja, ali ono što je bitno jeste da su to informacije koje ne privlače većinu mladih ljudi. I dok je sa jedne strane tačno da mlade to manje interesuje, takođe je tačno i da je ta tema manje zastupljena u školskim programima i u osnovnim i srednjim školama i da postoji prostor da se znanje dopuni“ rekao je istoričar Drljača.

Simptom

Prikuplja se finansijska pomoć i podrška za porodice povređenih u požaru u Kočanima

April 5, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Imajući u vidu veliki interes pripadnika makedonske zajednice i svih građana Srbije da pomognu povređenima u ovoj velikoj tragediji koja se dogodila u Kočanima i njihovim porodicama, Makedonski nacionalni savet pokrenuo je ovu akciju, kako bi sva pomoć i podrška bila kanalisana na jedno mesto.

Sredstva se mogu uplatiti na račun Nacionalnog saveta (ulica Braće Ribnikar 5, Novi Sad): 160-162703-71, sa pozivom na broj 2300 (poštanski broj Kočana).

Rukovodstvo Nacionalnog saveta je u svakodnevnoj komunikaciji sa porodicama povređenih i svi kapaciteti makedonske zajednice stavljeni su na raspolaganje, kako bi se ova situacija prebrodila lakše i efikasnije.

Simptom

Cvijetin Milivojević: Protesti opšti vapaj za pravdom

April 4, 2025 by Miloš Mićanović Leave a Comment

Politikolog i novinar je gostujući na internet kanalu “X33” istakao i da je opštedruštveni vapaj za pravdom spasonosan za Srbiju, ali istovremeno i te kako opominjući za režim i prvog čoveka države koji se, kako je rekao, zapravo najviše plaši posledica poštovanja zakona i jedne od temeljnih poruka protesta: “Nisi nadležan”.

“On (Vučić) se plaši privođenja poznaniju prava. Zato ga toliko žulja poklič ‘nisi nadležan’ koji u stvari znači da se mora pridržavati Ustava i zakona u punom smislu te reči. Građani traže pravo i pravdu, a njegovu glavu, iako je non-stop podmeće, baš niko ne traži. Studenti i građani traže da državne institucije rade svoj posao i obavljaju ono za šta su nadležni, a ne da ‘institucija nad institucijama’ radi sve ove stvari za koje nije nadležna”, objasnio je Milivojević i napomenuo da se narodni vapaj za pravdom odnosi na bez izuzetka sva ona stanja gde se delovalo protivustavno i protivzakonito, među kojima je i pitanje izbora i izbornih uslova “koji se od 2014. naovamo uvek kose sa demokratskim normama”.

Formirani “Pokret za narod i državu”, u organizaciji predsednika Aleksandra Vučića, Milivojević vidi kao vladajuće presipanje i prepakivanje u drugačiji oblik.

“Molim vas, ovde se kaže Pokret za narod i državu, jel’? Pa narod je na ulicama gradova Srbije, a država ugrožena, ali ne silom ili od nekog izvan zemlje nego od strane rukovodstva zemlje. Država se ne ugrožava samo silom nego i tako što neko, npr. predsednik Republike, ne poštuje Ustav, zakone, institucije… Taj Pokret je pokušaj spašavanja šta se spasiti može”, naveo je politikolog, dodajući da se “Vučić obraća isključivo svojim biračima jer je izgubio mogućnost da utiče na mlade, ali i na srednje biračko telo… tj. obraća se onima koji bi trebalo da veruju više njemu nego sopstvenim očima.”

Simptom

Da li znate gde je bolje da čuvate čokoladu – u frižideru ili ormaru?

April 1, 2025 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Nakon 18.000 pretraga o načinu čuvanja čokolade, mnogi i dalje veruju da je treba čuvati u frižideru, dok drugi smatraju da je treba držati na sobnoj temperaturi.

Kako bi jednom zauvek okončali ovu dilemu, tim iz InSinkEratora napravio je analizu. Utvrdili su da većina komentara (oko 70 odsto), smatra da je ispravan način za skladištenje čokolade – frižider, piše Klix.ba.

Filip Kuantrel, stručnjak za hranu iz InSinkEratora, objasnio je ko je u pravu.

„Iako mnogi misle da čokoladu treba držati na niskim temperaturama – to nije taočno! Najbolje mesto za čuvanje čokolade je hladno i suvo mesto poput ostave ili ormara na sobnoj temperaturi (između 18 i 20 stepeni Celzijusa). Čuvanje čokolade na hladnom mestu kao što je frižider može da promeni boju čokolade i izazove problem sa šećerom, koji se događa kada se čokolada pokvasi pa ona onda poprima belu boju. Iako to ne utiče na kvalitet čokolade niti je čini nesigurnom za konzumaciju, može uticati na teksturu i učiniti je manje privlačnom za jelo“, naveo je.

Vreme promenljivo – i oblaci i sunce i kiša

April 1, 2025 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

U većem delu dana umereno do potpuno oblačno, dok se posle podne očekuju prolazne padavine u Vojvodini, istočnoj i jugoistočnoj Srbiji i sa uslovima za lokalne pljuskove sa grmljavinom, dok se na visokim planinama očekuje sneg.

Slab i umeren vetar, na severu Vojvodine i u planinskim predelima povremeno jak, severnih pravaca, dok će temperature biti od tri do 10 stepeni, na severoistoku Srbije do 18.

U Beogradu umereno do potpuno oblačno, u pojedinim delovima grada sa pojavom kratkotrajne kiše, a posle podne i sa uslovima za lokalni pljusak.

Najviša dnevna temperatura oko 14 stepeni.

U narednih nedelju dana vreme će biti promenljivo, sa povremenom pojavom kiše i lokalnih pljuskova, a porast temperature očekuje se tek od utorka, 8. aprila.

Simptom/RTS

Zašto je obustavljeno analiziranje meda u Srbiji

March 31, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

U intervjuu za agenciju Beta Živadinović je pozvao nadležne da otkriju o čemu se radi.

Vlada Srbije je 20. februara donela zaključak kojim se Ministarstvu poljoprivrede i Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine, nadležnim za stavljanje na tržište i kontrolu kvaliteta i bezbednosti meda, mleka i mlečnih proizvoda, vina i jakih alkoholnih pića, nalaže da preko svojih inspekcija, u saradnji sa MUP-om, preduzmu hitne mere radi pojačane kontrole tržišta.

Živadinović je kazao da je uzeto samo 11 uzoraka meda iz tri prodavnice, a očekivalo se 150 do 200. Rekao je da, iako je prošlo više od mesec dana, još nisu podneti izveštaji o radu na tome mada je to propisano zaključkom Vlade.

Živadinović je rekao da je Srbija jedina zemlja na svetu koja ima najbolju inovativnu analizu za kontrolu kvaliteta meda, koja je akreditovana u aprilu 2023, a uvedena u rad tog Saveza novembra te godine i otkriva C3 šećere iz šećerne repe, koji se protivzakonito dodaju u med. Na tome rade samo Estonija i Austrija, ali su još u procesu akreditacije.

Međutim, dodao je da se ta inovativna analiza ne koristi u punoj meri, a da bi, da se korsti, za mesec dana bio rešen problem falsifikovanog meda na tržištu.

Foto Pixabay

Rekao je da Zakon o veterinarstvu predviđa da vlasnik čiji se med analizira, uvoznik ili paker, ima pravo, ako nije zadovoljan analizom laboratorije koju je izabrala Veterinarska inspekcija, na “super-analizu”, odnosno slanje u neku drugu laboratoriju.

SPOS traži od nadležnih organa da inovativnu metodu proglase referentnom, odnosno krajnjom analizom.

Po saznanjima SEOS-a, rekao je Živadinović, med se šalje na super-analizu u laboratorije koje ne mogu otkriti falsifikovani med.

Kazao je da se čekaju rezultati anlize uzoraka 200 tona meda iz uvoza koji će, ukoliko bude analiziran u tim laboratorijama, ući kroz nekoliko dana u sve trgovine.

“Kada smo Upravi za veterinu ukazali da je Indijska nacionalna referentna laboratorija za med imala najbolje poklapanje sa srpskom metodom, ne stopostotno, ali da ipak može da otkrije najmanje dve trećine falsifikata, nisu nas poslušali. Neko tamo debelo koči i mora da se otkrije ko je to i da se ovaj problem reši”, kazao je Živadinović.

On je rekao da se surogat meda uvozi iz Rusije po ceni od 1,3 evra sa isporukom i da firma koja ga uvozi nudi taj med trgovinama po 380 dinara u teglama od 900 grama.

Upitan da li postoje kazne za falsifikate i kolike su, Živadinović je kazao da su male i da ih treba povećati, a i da zavise od prekršaja, ali da nije sve u kaznama, već da je dovoljno taj surogat meda skloniti sa tržišta.

Naveo je da mnogo domaćih firmi koje nemaju veze sa proizvodnjom meda, prodaje taj med trgovinama.

Živadinović je kazao da je SPOS u četvrtak, 27. marta, poslao dopis nadležnim organima, premijeru i predsedniku Srbije sa zahtevima među kojima je redovna kontrola tržišta i korišćenje referentne metode, i da uskoro očekuju razgovor sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

“Imali smo sastanak u januaru u Vladi Srbije, tamo je dogovoreno da se uradi ovo što je urađeno u kratkom periodu, odnosno da se inovativna analiza uvrsti na spisak metoda na koje inspekcija može da šalje službene uzorke, međutim kontrola je stala. Ta velika kontrola mora da se sprovede da se vidi stvarno stanje na tržištu, da se taj med skloni sa tržišta i nastavi redovna kontrola”, rekao je Živadinović.

Simptom/Beta

Ots: Hrišćanstvo treba vratiti u politiku, studenti su budućnost društva i treba da se uključe u društvo

March 31, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

U razgovoru za “Simptom” Ots ističe da mladi treba da imaju stalnu nadu, jer, kako objašnjava, bez nade je veoma teško suočiti se sa budućnošću.

“Bez obzira na postojeće i aktuelne izazove, ako imate nadu za bolju budućnosti i verujete u to, sve dobija smisao. Ako imate hrabrost da se borite za sutra, onda ćete imati snagu da se izborite i sa današnjim izazovima”, odgovara Ots na pitanje šta danas mladi mogu i treba da čine.

Upitan da prokomentariše koje su granice između osiguravanja ekonomske održivosti i očuvanja ljudske vrednosti, Ots ističe da je to veliki izazov zato što živimo u dobi u kojoj se veruje da ako obezbedimo ekonomska dobra, onda će svakome biti bolje.

“Ekonomski boljitak zapravo ne utiče suštinski na kvalitet života. Postoji marksistička teorija, ona u teoriji zvuči dobro, ali u praksi i ne baš tako. Upravo ovo pitanje ukazuje nam koliko su politika i ekonomija ograničene u promenama na društvo, odnosno koji je njihov domet. Treba nam nešto više u savremenom društvu da bi ljudi postali zaista velikodušni. Hrišćanstvo je možda odgovor ka kome treba da stremimo kako bismo radili na promenama u društvu”, objašnjava Ots.

Na pitanje koja je uloga religije u današnjem svetu i da li je ona zapravo postala politički instrument, Ots naglašava:

“Mislim da ljudi prave dve ključne greške: prvo da religija treba da bude izvan politike. I tako se došlo do teze da se hrišćani povuku iz politike. A ako se povučete iz politike, onda nemate pravo ni da se žalite. Druga greška je što se pravi svojevrsna politička religija. Politika je ograničena, politika može da promeni zakone, ali ne i srca i ponašanje građana. Hrišćanstvo treba da se uključi u politiku i tako da ukaže na ograničenja koja politika nosi sa sobom”, tvrdi Ots.

Upitan kako gleda na tekuću društveno-sistemsku, ali i političku krizu u Srbiji, Ots kaže da je jedan od problema tekuće krize činjenica da izostaje interes drugih zemalja da izveštavaju o onome što se dešava.

“Očigledno je reč o ozbiljnom društvenom pokretu koji želi promene, ali čini se da u Velikoj Britaniji i EU nisu previše zainteresovani da saopšte šta se ovde dešava trenutno. I to stvara frustracije, jer kada imate tako veliki pokret i očekujete podršku, a ona izostaje, tu se otvara prostor za velike frustracije”, kaže Ots i dodaje da to ne znači da će sve propasti.

Kako objašnjava, u pitanju je momentum, i dodaje:

“Ja imam prijatelje u Belorusiji koji su bili na protestima 2021. i 2022, a ipak se nije ništa dogodilo. Bitno je da se na ovo gleda realistično, jer promene se mogu desiti, ali niko ne može da garantuje da će se desiti.”

Na kraju, upitan šta bi poručio mladima u ovim izazovnim vremenima, Ots naglašava da se treba poštovati mlada populacija koja sve više brine o važnim pitanjima.

“Kada sam ja bio student, pre 25 godina, govorilo se da studenti nisu zainteresovani. Današnja generacija studenata, u Srbiji, ali i Evropi, zaista je posvećena problemima današnjice i zaista su zabrinuti i žele promene. I to je za pohvalu. Ali oni ne mogu sami da budu generator društvenih promena. Kao hrišćanin smatram da treba podržati studente, jer to je borba za pravdu”, naglašava sagovornik.

Uz to, podseća da živimo u takozvanom “cut-flower” društvu – u kome sve kratko traje.

“Ako se zaustavimo od ruta kojima inače treba da se krećemo, onda nećemo opstati. Moramo da se vratimo svojim korenima, svojim postavljenim rutama, a to nije samo religija, to je zapravo transformacija društva. Transformacija društva nije ravna linija i ona mora biti povezana sa svim sferama života”, zaključuje Ots.

Simptom

Kosta Čavoški za “Simptom”: Studenti za svako poštovanje, narod probuđen

March 29, 2025 by Miloš Mićanović 1 Comment

“Narod se nakon trpljenja prethodnih godina stvarno probudio, nezadovoljstvo i bes su se akumulirali i sada izbili na površinu. Protest studenata i građana 15. marta bio je impozantan. U pitanju je ogroman skup koji izaziva svako poštovanje. Ovo nezadovoljstvo za vlast je krajnje opasno”, istakao je Čavoški portalu “Simptom”.

On se osvrnuo na potonje događaje, kao i na pretnje koje vlast upućuje prema kritičarima režima, ponajviše univerzitetskim profesorima među kojima je i rektor Beogradskog univerziteta, Vladan Đokić, navodeći kako je to “nedopustiva pojava”.

“Pretnja rektoru BU Vladanu Đokiću je glupost. Tako se ne ophodi prema rektoru. To se njima (vlast) omaklo pored niza drugih gluposti koje inače prave i kojima su i te kako skloni.”

Kada je u pitanju potencijalno rušenje aktuelnog režima i upitan kako vidi situaciju na tom polju, Čavoški odgovara da se “režim ruši ili na ulici, dramatično, i to mora biti poduprto ozbiljnom strategijom, ili na izborima”, ističući da to što se narod pojavljuje u većoj ili manjoj meri na skupovima “izgleda nije dovoljno”.

“Jeste pokazatelj raspoloženja, ali ne i snage koja je u stanju da sruši režim”, dodao je akademik.

Na pitanje kakvo mišljenje ima o formiranju prelazne, privremene vlade koja bi mogla unormaliti stanje u zemlji i društvu, ispuniti sve studentske zahteve i pripremiti fer, poštene i demokratske izbore u narednih nekoliko meseci, Čavoški kaže da nije siguran koliko je ta opcija uopšte realna napominjući kako ne vidi “da će Vučić na to pristati”.

Čavoški nije propustio priliku da iskritikuje i srpsku opoziciju koja je upravo iznela svoj predlog prelazne vlade, navodeći kako je “nikakva i nesposobna”.

“Nije u stanju da učini ništa smisleno ali je zato nekoliko puta zloupotrebila raspoloženje naroda u nekim vanrednim okolnostima. Slično je bilo i pre dve godine kada se dogodio strašan zločin u Ribnikaru, potom i okolini Mladenovca. Sada, kada se bunt studenata i drugih građana toliko proširio i dobio puni zamah, oni se pojavljuju sa predlogom nekakve prelazne privremene vlade. Mislim da to nije ni časno ni pošteno. Ipak, moram reći da je verovatno i te kako korisno za opoziciju”, istače Čavoški.

Dodaje da pak stoji činjenica da Vučić i aktuelni režim loše vladaju, prave veliki broj grešaka “koje mogu biti kobne po njih na duži rok”.

“Vučić je toliko grešaka napravio da bi zaslužio da padne”, zaključio je Kosta Čavoški.

Čavoški, univerzitetski profesor prava, bio je učesnik čuvenih studentskih protesta 1968. godine u tadašnjoj Jugoslaviji.

Jedan je od osnivača posleratne Demokratske stranke 1989, u osvit obnove višestranačja u Srbiji i Jugoslaviji, kao i potonji osnivač Srpske liberalne stranke.

Na izborima u poslednjih nekoliko ciklusa podržavao je Srpski pokret Dveri, čiji je i bio predsednik Političkog saveta.

Simptom/M. M.

Novo naoblačenje sa kišom i pljuskovima

March 26, 2025 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Samo će tokom prepodneva na severu Vojvodine biti suvo vreme, a do popodneva će se proširiti na celu zemlju.

Ujutru od 6 do 12 stepeni, najviša dnevna od 12 do 18 stepeni. U Beogradu s kišom i pljuskovima. Temperautra do 15 stepeni.

Obilnije padavine se očekuju do petka, naročito u zapadnim, jugozapadnim i centralnim krajevima Srbije.

Pašće od 60 do 80 litara po metru kvadratnom kiše. Zato hidorolozi upozoravaju da će vodostaji biti u većem porastu, a moguće je i dostizanje upozoravajućih nivoa.

Na bujičnim vodotocima moguća su lokalna izlivanja – na slivovima Jadra, Kolubare, Ljiga, Uba, Tamnave, Likodre, Ljuboviđe, Skrapeža, Đetinje, Moravice i Bjelice. Navodi se da će od 26. marta vodostaji biti u većem porastu sa mogućnošću dostizanja upozoravajućih nivoa.

Simptom/RTS

Dan kada su prve NATO bombe pale na SR Jugoslaviju

March 24, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Prvi put u istoriji, odluka o bombardovanju tadašnje SRJ doneta je bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.

SRJ je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija.

Nakon što je odluku o neprihvatanju stranih trupa potvrdila Skupština Srbije, koja je predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 započeo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više područja Srbije i Crne Gore.

Devetnaest zemalja Alijanse počelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, podržane strateškim bombarderima koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi, a kasnije i iz SAD.

Gađane su, najpre, kasarne i jedinice protivvazdušne odbrane Vojske SRJ, u Batajnici, Mladenovcu, Prištini i na drugim mestima.

Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti snaga NATO-a.

U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.

U noći 23. aprila 1999. godine u dva sata i šest minuta nakon ponoći, NATO je u napadu na zgradu RTS-a usmrtio 16 radnika. To je bio prvi slučaj da je jedna medijska kuća proglašena za legitimni vojni cilj.

Tokom bombardovanja izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.

NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 “kasetnih bombi” od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.

Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije – u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO-a su upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.

Posle više diplomatskih pritisaka, bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije.

Pošto je generalni sekretar NATO-a 10. juna izdao naredbu o prekidu bombardovanja, poslednji projektili su pali na područje sela Kokoleč u 13.30.

Tog dana je Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244, a u Pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost i povratak više stotina hiljada albanskih izbeglica dok se ne definiše najširi stepen njene autonomije.

Simptom/RTS

Vladimir Pavićević: Ima uslova za dogovor o nekoj vrsti vlade izbornog/narodnog poverenja

March 23, 2025 by Miloš Mićanović Leave a Comment

Nakon 15. marta i velikog studentsko-građanskog skupa u Beogradu, kom je i sam prisustvovao i koji vidi kao veličanstveni, vlast je, kaže, dužna građanima i studentima odgovore na nekolika pitanja, pre svega – ko je, šta i na koji način upotrebio protiv mirnih građana tog dana u 19.11 u Ulici kralja Milana, kada je naglo i nasilno prekinuta 15-minutna tišina kojom se odavala pošta nastradalima ispod nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

“Ni dan-danas to ne znamo, ali je reč o nekom opasnom oruđu. Studenti i građani su ljuti što je nekakva vrsta opasnog oruđa upotrebljena. S pravom očekuju odgovore“, istakao je Pavićević za beogradski portal “Simptom”, a na pitanje kako misli da će se razvijati situacija sa studentskim protestima nadalje, u svetlu “zvučnog udara”, nedvosmisleno odgovorio da to neće uticati na dinamiku njihovih protestnih aktivnosti i da je moral studenata i građana u protestu visok.

“Naprotiv. Takvo stanje stvari povećava nezadovoljstvo kod ogromnog broja građana koji su ionako nezadovoljni”, primetio je politikolog.

Na pitanje kako je doživeo subotu, 15. mart, novi datum u kalendarima velikih srpskih demonstracija, Pavićević kaže da je najpre reč o jednom nadasve dostojanstvenom skupu i da su srpskim studenti kao organizatori “položili najveći ispit”.

“To je bilo masovno i nenasilno okupljanje. Cela Srbija danas slavi srpske studente kao naše patriote i heroje. Bio sam na brojnim protestima širom sveta, ali ovo je bez dileme bio najmasovniji skup na kojem sam učestvovao. Toga dana se videlo i da srpski studenti imaju punu podršku ubedljive većine građana Srbije uprkos raznim preprekama na koje su nailazili a koje im je pripremala aktuelna vlast. Sva Srbija i ceo svet danas slave srpske studente”, poruka je Vladimira Pavićevića.

Put do političkog rešenja dubinske krize u Srbiji, prema njegovim rečima, nije lak, ali nema druge nego da se sedne i razgovara o izlasku zemlje iz krize.

Podsetimo, Pavićević je ako ne prvi, ono među prvima prisutnim na političkoj sceni, još tokom decembra meseca, izneo stav o neophodnosti formiranja (ne prelazne, tehničke) upravo “vlade izbornog poverenja”.

“Očigledno je da aktuelna vlast u Srbiji ne ume da se nosi sa ovom krizom; s druge strane, srpska opozicija je napravila iskorak predlogom da se pokrene dijalog o vladi izbornog poverenja. Predsednik Vučić će pokušati da osmisli vladu koja neće biti strogo SNS-ova vlada. Verujem i da studenti sa pažnjom prate kakva vlada će biti predložena. Sve to zajedno meni govori da ima uslova da se povodom imenovanja mandatara za sastav nove vlade pokrenu i najšire moguće konsultacije o sastavu vlade koje bi mogle da nas usmere čak i ka dogovoru o nekoj vrsti vlade izbornog poverenja”, navodi Pavićević, koji zaključuje i da je za ceo proces ostalo nepunih mesec dana i da je sasvim u redu da se utiče na sve aktere da se dođe do one vlade koja bi mogla da otpočne rešavanje krize u kojoj smo.

Pavićević je doktor političkih nauka. U Srbiji je bio narodni poslanik (2014–2016), a u Crnoj Gori nakon političkih promena iz 2020. savetnik u Vladi Crne Gore koja je potpisala Temeljni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom.

Simptom

Ponoš: Na najgori način 15. marta zloupotrebljen bezbednosni aparat

March 22, 2025 by Miloš Mićanović Leave a Comment

Ponoš je rekao da se vlast koja je dozvolila sebi da uoči i za vreme studentsko-građanskog protesta, 15. marta, smesti “društveni šljam, talog, probisvete, kriminalce, prostitutke, profesionalne ubice i druge naoružane ljude u Pionirski park” grdno vara ako misli da će proći nekažnjeno.

“To je kriminal i zloupotreba bezbednosnog aparata, policije. Sramota je da je policija tamo (“ćacilend”) branila kriminalce i ljude sa kapuljačama. Oni koji su dozvolili da pored njih neko nasrće na npr. novinare koji su odande pokušali da izveštavaju, pre ili posle biće pozvani makar na disciplinsku odgovornost”, naveo je Ponoš za Jutjub kanal “Slavija info”, dodajući da “onaj koji nosi uniformu, a štiti kriminalce, ne zaslužuje nikakvo poštovanje”.

“Uniforma”, dodao je Ponoš, “ne trpi ni ljude koji lažu, a lagalo se i te kako vezano za upotrebu zvučnog/talasnog topa.”

“Neko je odlučio da upotrebi sredstvo koje nema direktno smrtonosne posledice ali nanosi štetu ljudskom zdravlju. I to sredstvo je npr. mnogo opasnije od palice jer palica padne na jedna leđa, a zvučni top na hiljade i hiljade ljudi. Neću da ulazim u raspravu da li je to upotrebio odred beogradske Žandarmerije, ili paravojna formacija kojom rukovodi jedan od ministara ili neko treći… To je upotrebio Aleksandar Vučić. Ko je pritisnuo taster tj. povukao obarač na uređaju, sekundarno je. Lagali su. Ruka pravde će ih stići”, naglasio je Ponoš, istučući kako niko ne bi trebalo da se zgražava nad time što prvi čovek države laže (oko upotrebe zvučnog uređaja u Kralja Milana), već bi, kako je rekao, trebalo da imaju u vidu da laže čovek “koji nije prezao od toga da puca na svoj narod”.

… koji je sebi, istakao je Ponoš, dozvolio da se s ljudima koji imaju zdravstvene tegobe ubeđuje da “bolje od njih zna šta njih boli”.

Prema njegovim rečima, neko ko je uhvaćen milion puta u laži, “a da ne pričam da je to neko ko je uhvaćen sa prstom na obaraču, gde mu se dimi cev”, ne treba da bude predsednik ni dana više.

“Sam je rekao, ako je upotrebljeno zvučno oružje, ja više nisam predsednik. Pa šta čekaš?” upitao je lider stranke SRCE.

Ponoš je narodni poslanik i član skupštinskog odbora za odbranu i unutrašnje poslove, gde se tokom prošle nedelje raspravljalo o (zlo)upotrebi zvučnog oružja ili oruđa za koje se sumnja da je na dramatičan način prekinulo 15-minutnu tišinu i nateralo okupljene mirne demonstrante da se sklanjaju prema okolnim zgradama.

Institucije ne daju još uvek nikakve odgovore.

Simptom/M. M.

Studija pokazala da bebe pamte više nego što mislite

March 22, 2025 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Prve godine života su vreme intenzivnog učenja, ali ga ljudi obično ne pamte, što je fenomen poznat kao dečja amnezija.

Međutim, nova studija objavljena u časopisu „Science“ pokazuje da bebe zaista stvaraju uspomene. Međutim, ostaje pitanje zašto je ovim uspomenama teško pristupiti kasnije u životu.

„Uvek sam bio fasciniran ovim misterioznim jazom koji imamo u našoj ličnoj istoriji“, rekao je za AFP Nik Turk-Braun, profesor psihologije na Univerzitetu Jejl i glavni autor studije.

U dobi od godinu dana, deca izvanredno uče. Oni usvajaju jezik, hodaju, prepoznaju predmete, društvene veze… „Ali mi se ne sećamo nijednog od ovih iskustava.

Sigmund Frojd, otac psihoanalize, verovao je da su rana sećanja nedostupna svesti zbog mehanizma potiskivanja. Ali prema savremenim teorijama, uzrok je hipokampus, deo mozga neophodan za epizodno pamćenje koje nije u potpunosti razvijeno tokom ranog detinjstva.

Naučnici su se oslanjali na prethodne studije ponašanja koje su pokazale da bebe, koje ne mogu verbalizovati svoja sećanja, imaju tendenciju da duže gledaju u objekte koje već poznaju i pamte.

U međuvremenu, nedavne studije moždane aktivnosti kod pacova pokazale su da se engrami — ćelijski obrasci koji čuvaju uspomene — formiraju kod mladih pacova, ali vremenom postaju nedostupni.

Cucle i plišane životinje
Ali do sada je bilo nemoguće posmatrati bebe, koje ne žele da miruju, koristeći funkcionalnu mašinu za magnetnu rezonancu (fMRI), koja prati protok krvi da bi videla moždanu aktivnost.

Da bi prevazišao ovu prepreku, tim Nika Turk-Brauna koristio je tehnike koje je njegova laboratorija usavršila tokom vremena: cucle, plišane životinje, podupiranje beba jastucima i psihodelične šare u pozadini kako bi zadržali pažnju dece.

U eksperimentu, koji je uključivao skeniranje mozga, učestvovalo je ukupno 26 beba, polovina mlađih od godinu dana i polovina starijih od godinu dana.

Prvo su im pokazane slike lica ili predmeta. Kasnije im je prikazana ranije viđena slika zajedno sa novom.

„Izmerili smo koliko su vremena proveli gledajući poznate slike i to je naš standard za razumevanje njihovog pamćenja“, rekao je on.

Potisnute uspomene
Ispitujući moždanu aktivnost kao odgovor na pamćenje, naučnici su potvrdili da je hipokampus bio aktivan u kodiranju memorije od vrlo ranog doba.

To je bio slučaj za 11 od 13 dece starije od godinu dana, ali ne i za decu mlađu od jedne godine. Takođe su otkrili da bebe koje imaju bolje pamćenje imaju više aktivnosti hipokampusa.

„Ono što možemo da zaključimo iz naše studije je da bebe imaju sposobnost da kodiraju epizodna sećanja u hipokampusu od oko 12 meseci starosti“, kaže Turk-Braun.

Istraživači Adam Ramsaran i Pol Frankland u komentaru uz publikaciju napisali su da se „genijalnost njihovog eksperimentalnog pristupa ne može potceniti“.

Ali šta se desilo sa tim prvim sećanjima je još uvek misterija. Možda nikada neće biti potpuno konsolidovani u dugoročno skladištenje, ili mogu biti prisutni, ali postati nedostupni.

Turk-Braun se naginje drugoj hipotezi i sprovodi novu studiju kako bi utvrdila da li bebe i mala deca prepoznaju ranije gledane slike.

Prvi rezultati ukazuju na to da sećanja mogu da traju i do tri godine pre nego što izblede. Turk-Brovne je posebno zaintrigiran mogućnošću da se takvi fragmenti jednog dana ponovo aktiviraju kasnije u životu.

Simptom/N1

Preminula šesnaesta žrtva pada nadstrešnice u Novom Sadu

March 21, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

On je u januaru bio prebačen na lečenje na Vojnomedicinsku akademiju u Beograd.

Učenici i nastavnici Ekonomske škole „Svetozar Miletić“, u koju je Vukašin išao, kao i građani, okupili su se ispred školske zgrade kako bi odali počast nastradalom mladiću.

Na zgradi Ekonomske škole istaknuta je crna zastava, kao i smrtovnica. Građani se od nastradalog mladića opraštaju i na društvenim mrežama.

Na današnjim okupljanjima na nekoliko lokacija u Novom Sadu organizovano je 16 minuta tišine. Informaciju o smrti mladića do sada niko nije zvanično potvrdio.

Simptom/Beta

Društvo Srbija

Pavićević: Vučić postao prepreka progresu srpske države i društva

Kako se otkrivaju poslovne prevare, prate zaposleni i utvrđuju lažna bolovanja

6.april, jedan od najtežih datuma u istoriji Srbije: Danas 84 godine od nemačkog bombardovanja Beograda (video)

Prikuplja se finansijska pomoć i podrška za porodice povređenih u požaru u Kočanima

Cvijetin Milivojević: Protesti opšti vapaj za pravdom

Da li znate gde je bolje da čuvate čokoladu – u frižideru ili ormaru?

Vreme promenljivo – i oblaci i sunce i kiša

Zašto je obustavljeno analiziranje meda u Srbiji

Ots: Hrišćanstvo treba vratiti u politiku, studenti su budućnost društva i treba da se uključe u društvo

Kosta Čavoški za "Simptom": Studenti za svako poštovanje, narod probuđen

Novo naoblačenje sa kišom i pljuskovima

Dan kada su prve NATO bombe pale na SR Jugoslaviju

Vladimir Pavićević: Ima uslova za dogovor o nekoj vrsti vlade izbornog/narodnog poverenja

Ponoš: Na najgori način 15. marta zloupotrebljen bezbednosni aparat

Studija pokazala da bebe pamte više nego što mislite

Preminula šesnaesta žrtva pada nadstrešnice u Novom Sadu