U njenoj objavi stoji sledeće:
„Dragi ljudi,
Naravno da moja podrška ide studentima!
Odbijam svako targetiranje!
Nikada nisam pripadala ni jednoj stranci, pokretu ili organizaciji!!!!!!!!!!! (to se može lako proveriti)
#stopprovokaciji #stoppritiscima #stopucenama #stopakonisizanasondasiprotivnas
P. S. Od danas pauziram sa Instagramom, valja sačuvati zdravlje
Pozdrav Sloboda,“ napisala je glumica i dodala kako pritisak tripi od svih.
Simptom/N1
Dejan Matić je rođen u Beogradu 24. februara 1963. godine.
Diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1990. godine u klasi Milenka Maričića
Glumačku karijeru počeo je u pozorištu Atelje 212. Igrao je i u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, pozorištu Puž, kao i u malom pozorištu “Duško Radović” gde je bio stalni član ansambla od 1993. do 1997. godine.
Sa Draganom Jovanovićem i Radetom Markovićem 1991. godine osniva pozorišnu trupu “T. Kuguar”, a 1996. godine i rok sastav “Vis The Kuguars” s kojim nastupa u Zvezdara teatru, kao i po zemlji i inostranstvu. Glumio je u serijama “Moj rođak sa sela”, “Otvorena vrata”, “Pozorište u kući”…
U seriji “Moj rođak sa sela” je igrao Stojana Katanića.
Stalni član Beogradskog dramskog pozorišta postaje 1997. godine.
Od 1997. godine počinje da se bavi ronjenjem, interesuje ga podvodna fotografija i edukacija.
Postaje instruktor ronjenja 2006. godine u najznačajnijim svetskim asocijacijama.
Simptom/Novosti Online
U saopštenju se navodi da je redovna profesorka Fakulteta političkih nauka dr Maja Kovačević izabrana je jednoglasno, glasovima 19 prisutnih članova Saveta, za dekanku Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu na sednici Saveta Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, održanoj 6. februara 2025. godine i u naredne tri godine biće na čelu te ustanove.
“Kovačević je najavila da će u naredne tri godine prioriteti rada nove uprave biti stabilnost institucije, efikasno upravljanje i zaštita interesa i akademskog integriteta Fakulteta”, ističe se u saopštenju FPN-a.
Kako se navodi, prodekanski tim čine prof. dr Miloš Hrnjaz kao prodekan za studije prvog stepena visokog obrazovanja, prof. dr Marko Veković kao prodekan za studije drugog i trećeg stepena visokog obrazovanja, prof. dr Aleksandra Krstić kao prodekanka za naučnoistraživačku delatnost i prof. dr Marko Simendić kao prodekan za razvoj.
Simptom/RTS
Blokada centralne raskrsnice u Valjevu
Valjevski gimnazijalci, njihovi vršnjaci iz drugih srednjih škola i građani Valjeva u 11.52 ispred Gimnazije petnaestominutnom tišinom odali su poštu nastradalima u Novom Sadu.
Potom su, uzvikujući “Hoćemo pravdu!”, u znak podrške studentima širom Srbije, uz petnaestominutnu buku blokirali centralnu raskrsnicu u Valjevu.
Učenički parlament Valjevske gimnazije, koja je od 17. decembra 2024. u potpunoj obustavi rada, za sutra je najavio i protestnu šetnju do Višeg suda, kako bi podržali advokate i njihovu odluku da obustave rad na trideset dana i poštuju samo minimum procesa rada.
Protest u Užicu
Studenti Akademije strukovnih studija i Pedagoškog fakulteta, maturanti Gimnazije i Ekonomske škole, prosvetni radnici i građani petnaestominutnom ćutnjom odali su počast poginulim pod nadstrešnicom u Novom Sadu. Okupljeni ispred Ekonomske škole podržali su i profesore te škole koji su u štrajku.
Učenici su poručili da se časovi nadoknade i da će biti istrajni jer vole svoju zemlju i žele da stvore bolju budućnost za sebe i one koji dolaze.
Podrška studenata Medicine i iz Niša
Studenti medicinskog fakulteta u Nišu, deo profesora i građani održali su protest ispred fakulteta, sa koga su uputili apel Srpskom lekarskom društvu da podrži njihove zahteve. Protest je održan u isto vrame kada se održava Skupština lekarskog društva.
U otvorenom pismu studenti su pozvali SLD da “stane u odbranu etičkih vrednosti i moralnih principa koji treba da postanu imperativ u društvu“ .
Poštu odali deo zaposlenih u KCV-u i vrtiću “Vilenjak”
Deo lekara i zaposlenih u Kliničkom centru Vojvodine izašao je ispred dvorišta KCV-a, da oda poštu za nastradale na Železničkoj stanici. Njima se pridružio i jedan deo prolaznika.
I deo zaposlenih u vrtiću “Vilenjak”, izašli su u 11.52, kako bi odali poštu za nastrdale na Železničkok stanici. Oni su na 15 minuta blokirali Bulevar cara Lazara.
Petnaest minuta tišine u Smederevu
Građani Smedereva, deo prosvetnih radnika, studenti i učenici, okupili su se i danas ispred smederevske Gimnazije u 11.52, kako bi odali poštu stradalima u Novom Sadu i pružili podršku studentima. Oni su na 15 minuta blokirali raskrsnicu kod Gimnazije.
Odata pošta u Šapcu
Kao i prethodnih dana, petnaestominutnom tišinom Šapčani su i danas odali poštu nastradalima na železničkoj stanici u Novom Sadu.
Okupljeni građani, među kojima su bili srednjoškolci, studenti, njihovi roditelji i nastavnici, aktivisti, predstavnici opozicije, prolaznici, blokirali su raskrsnicu Masarikove i ulice Vojvode Mišića, kod Biblioteke i Muzeja, tražeći odgovornost za pad nadstrešnice i pružajući podršku studentskim protestima.
Studenti medicine i građani ispred zgrade Srpskog lekarskog društva u Beogradu
Studenti Medicinskog fakulteta i građani stigli su ispred zgrade u kojoj je sedište Srpskog lekarskog društva (SLD) gde će biti održana sednica skupštine SLD na kojoj će se odlučivati o podršci studentima.
Studenti će potom otići Palmotićeve, gde će sa lekarima iz Instituta za mentalno zdravlje odati poštu žrtvama pada nadsteršnice na novosadskoj železničkoj stanici.
Senat UB: Formirane dve ekspertske radne grupe za procenu ispunjenosti zahteva studenata
Na elektronskoj sednici Senata Univerziteta u Beogradu formirane su dve ekspertske radne grupe koje će se baviti stručnom procenom ispunjenosti studentskih zahteva prema institucijama.
U saopštenju koje je potpisao rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić navedeno je da radne grupe čine profesori Univerziteta, eksperti iz različitih oblasti.
Zadatak ekspertskih radnih grupa je da na osnovu dostupne dokumentacije i stručne analize izrade izveštaj koji će biti predstavljen proširenom rektorskom kolegijumu i studentskim plenumima. Njihova uloga je da obezbede stručno mišljenje, kako bi plenumi mogli doneti informisane odluke o daljim koracima, na osnovu proverenih činjenica, navedeno je u saopštenju.
Grupe studenata nastavljaju blokade fakulteta tražeći ispunjenje četiri zahteva koja su izneli na početku protesta, dok predstavnici vlasti navode da su zahtevi studenata u blokadi ispunjeni i pozivaju ih da kažu šta nije ispunjeno.
Studenti Medicinskog fakulteta u Novom Sadu podržali Srpsko lekarsko društvo
Studenti Medicinskog fakulteta u Novom Sadu izašli su u 11 sati na plato ispred ovog fakulteta, kako bi uputili apel Srpskom lekarskom društvu, da njih i druge studente u blokadama, podrže do ispunjenja svih zahteva.
Skup je počeo petnaestominutnom ćutnjom za sve nastradale na Železničkoj stanici u Novom Sadu, nakon čega je pročitano i otvoreno pismo upućeno Srpskom lekarskom društvu, a koje potpisuju studenti medicinskih fakulteta u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu.
Okupljenima se zatim obratio student ovog fakulteta Emanuel Rukavina, koji je pročitao sadržaj otvorenog pisma upućenog Srpskom lekarskom društvu, a koje poziva na poštovanje člana 4 Statuta Srpskog lekarskog društva, i odgovornost, kako stoji u pismu, da stanu u odbranu etickih vrednosti i moralnih principa za koje, naglašavaju potpisnici, moraju postati imperativ u društvu.
“Svesni smo da je, kako je to predvideno Statutom (Član 5),Srpsko lekarsko društvo politički neutralna organizacija. Delimo stav da je bilo koja vrsta diskriminacije neprihvatljiva,te naši zahtevi ni na koji način nisu bliski nijednoj političkoj ideji ili stranki, već isključivo usmereni ka pravednijem i zdravijem društvu za sve. Mesecima svoje umove i tela stavljamo u službu humanosti i do ovog trenutka borili smo se za sigurnost, transparentnost, odgovornost, pravdu i dostojanstvo, ali sada se borimo i za sopstvenu bezbednost. Molimo vas da nas zaštitite, da se, kao oni koji su svoje živote posvetili zdravlju ljudi, sada borite za živote svih koji su izloženi branicima automobila, staklenim flašama, metalnim palicama i svakoj budućoj nadstrešnici. Osudite nasilje nad studentima i gradanima ove zemlje i neka vaš glas, koji odiše integritetom koje nosi zvanje lekara, odjekne zemljom i pozove na promptno isupunjenje studentskih zahteva. Molimo vas da ne okrećete leđa onima koji u vama vide majke i očeve po pozivu i dokažete da lekari ove zemlje žive ne za puko ublažavanje bolesti, već za potpuno fizičko, psihičko i socijalno blagostanje ljudi. Borite se sa nama za ozdravljenje Srbije”, piše u nastavku otvorenog pisma koje je pročitao Rukavina.
Posle studentske blokade Mosta slobode u Novom Sadu, koja je trajala 27 sati, povodom tri meseca od tragedije na Železničkoj stanici kada je u padu nadstrešnice 1. novembra 2024. stradalo 15 ljudi, a dve osobe su teško povređene, kao i jednodnevne blokade beogradske Autokomande nekoliko dana pre, istim povodom, studenti, profesori univerziteta u Srbiji kao i nastavnici osnovnih i srednjih škola širom gradova Srbije nastavljaju sa protestima i blokadama zgrada fakulteta i rektorata, osnovnih, srednjih škola i gimnazija.
Zahtevi studenata u blokadama su objavljivanje celokupne dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice, odbacivanje optužbi protiv uhapšenih i privedenih studenata, aktivista i građana na prethodnim protestima povodom tragedije u Novom Sadu, podnošenje krivičnih prijava protiv svih napadača na studente, profesore i građane i povećanje budžeta za fakultete za 20 odsto.
Predstavnici vlasti smatraju da su ispunili sve zahteve, dok studenti u blokadama ističu da nijedan od zahteva nije ispunjen u potpunosti. Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu više puta je objavio analize dokumentacije u kojima je taksativno navođeno koji papiri nedostaju ili nisu kompletni.
Jedan od povoda za ostavku premijera Miloša Vučevića je i napad na studente ispred stranačkih prostorija SNS u Novom Sadu, u noći između 27. i 28. januara. Napadači su tukli studente palicama i pesnicama.
Studentkinja koja je tada teže povređena imala je intervenciju na Klinici za maksilofacijalnu hirurgiju UKCB
U blokadama su najmanje 63 fakulteta pet državnih univerziteta, dva privatna fakulteta i četiri visoke strukovne škole.
Svojim potpisima su podržali studentske zahteve određen broj sudija Apelacionog suda u Beogradu, Privrednog apelacionog suda, Prvog osnovnog suda u Beogradu, Višeg suda u Beogradu, Osnovnog suda u Obrenovcu, kao i Advokatska komora Srbije koja je bila u trodnevnom štrajku. Akcijama, protestima i obustavom rada pružaju podršku i poljoprivrednici, pozorišta i druge kulturne ustanove i pojedinci.
Blokadama i obustavi nastave pridružili su se maturanti velikog broja gimnazija i srednjih stručnih škola. Pojedine srednje škole i gimnazije održavale su tokom raspusta javne časove na kojima su odavale poštu stradalima na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Protestima i obustavama rada priključile su se i osnovne škole širom Srbije, nastavnici nezadovoljni dogovorom koji su reprezentativni sindikati napravili sa Vladom Srbije. Oprečni su podaci o osnovnim i srednjim školama u štrajku koje objavljuju resorno ministarstvo, s jedne i nereprezentativni sindikati i organizacije civilnog društva s druge strane. U međuvremenu, učitelji, nastavnici i profesori u štrajku svojim zahtevima su pridodali i zahteve studenata.
Maturanti novosadske Gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj” obustavili su blokadu zato što su, kako navode, ispunjeni svi zahtevi osim izvinjenja direktora. Veći deo kolektiva nastavnika škole, ali i članova sindikata Gimnazije, kao i roditelji učenika koji ih podržavaju, zahtevaju smenu direktora.
Početkom februara studentske zahteve podržali su i penzioneri.
Studentske blokade fakulteta i rektorata počele su krajem novembra, pošto su akademci sa Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu fizički napadnuti ispred zgrade fakulteta tokom odavanja pošte stradalima u novosadskoj tragediji.
Skupovi podrške studentima koji skoro tri meseca blokiraju fakultete i protestuju zahtevajući odgovornost za pogibiju 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu održavaju se i u srpskoj dijaspori, u Evropi, Americi i Kanadi. Nedavno, održani su i u Vašingtonu, Čikagu, Bostonu, Los Anđelesu, Hjustonu, Torontu, Vankuveru, ali i po evropskim gradovima – Milanu, Frankfurtu, Beču, Amsterdamu, Londonu.
Simptom/RTS
U iskazu u koji je Forbes Srbija imao uvid, rekao je da se ne smatra odgovornim zbog toga niti je mogao da utiče na to, kao i da „stanica nije puštena u rad jer je on došao na otvaranje“.
On je negirao da je vestibil (glavni hol) stanice pušten u rad na osnovu njegovog naloga. Niti je bilo kojim aktom ili činom on učestvovao u donošenju odluke da se vestibil pusti u rad. Tvrdio je i da to nije bilo u nadležnosti Ministarstva odnosno ministra i da nijednim propisom nije predviđeno da ministar o tome donosi odluku.
Iz iskaza se može videti da je pomenuo da je marta 2022. u rad pušten prvi deo stanice odnosno peroni i koloseci i deo stanice koji su putnici koristili do puštanja u rad vestibila. I tada je organizovana svečanost.
„Tada nije bilo upotrebne dozvole, niti druge druge dokumentacije koja se pominje u naredbi o sprovođenju istrage u vezi puštanja u rad vestibila Krila B, takođe nije bilo ni prijave radova u tom momentu, te samim tim nije bilo nikakve razlike situacije iz 2022. i 2024. godine u pogledu dokumentacije“, stoji u iskazu.
Za primopredaju saznao tek posle pada nadstrešnice
U iskazu se vidi i da je opisivan postupak internog prijema i primopredaje krila B u junu i julu 2024. godine (sa kineskog konzorcijuma kao izvođača radova na Infrastrukturu železnice Srbije kao investitora). Vesić je rekao da je za dopis, u kojem je navedeno da će nakon internog prijema putnicima biti omogućeno korišćenje vestibila B, saznao tek posle pada nadstrešnice.
Bivši ministar je opisujući detaljnije proces internog prijema rekao da se u međusobnoj komunikaciji oko primopredaje nigde ne pominje njegovo ministarstvo, a da je sa dopisima bila upoznata njegova pomoćnica Anita Dimoski jer je uvek bila stavljana kao primalac mejlova jer je bila predstavnik ministarstva kao finansijera radova.
Završavajući opis događaja oko primopredaje, naveo je da je primopredaja izvršena 4. jula 2024. i da je od tog dana bilo omogućeno korišćenje vestibila.
„Napomenuo je da je tek od tog časa, dakle dana 04.07.2024. godine, završena interna primopredaja vestibila krila B od strane investitora koji je prema Zakonu o železnici upravljač te stanice, te da su narednog dana odnosno od 05.07.2024. godine Infrastruktura železnice Srbije i Srbija Voz rasporedili svoje zaposlene odnosno da je počela prodaja karata u vestibilu krila B, počelo čišćenje, i izdavanje poslovnog prostora“, navedeno je u iskazu.
Događaj političkog karaktera
Za ceremoniju otvaranja vestibila koja je održana 5. jula, Vesić je naveo da je to bio događaj političkog karaktera, u prisustvu medija, zajedno sa zvaničnicima gradske i pokrajinske vlasti i da su otvaranju prisustvovale i Jelena Tanasković i Anita Dimoski.
Vesić je tvrdio da je na tom svečanom skupu objavljeno da se otvara vestibil za korišćenje od strane putnika, da su istog dana putnici već koristili vestibil, „što znači da čin koji se dogodio 05.07.2024. nije prouzrokovao nikakvu posledicu, jer su sve pravne radnje ranije završene i tog čina ne bi bilo da se to prethodno nije dogodilo, te da nije tačno da je on otvorio i pustio u rad vestibil“.
U sledećoj rečenici precizirao je da je vestibil počeo sa radom 5. jula „prema odluci Infrastrukture železnice i Srbija Voza“.
„On ne bi ni došao na otvaranje da mu nije predočeno od strane njegovog pomoćnika za železnički saobraćaj Anite Dimoski, da je završen interni prijem vestibila B, niti ga je ona obavestila da postoji bilo kakav problem vezan za rekonstrukciju Železničke stanice u Novom Sadu“, navodi se u iskazu.
Dodao je i da nije prisustvovao svim sastancima u vezi sa rekonstrukcijom stanice već da je bio na samo dva sastanka kada je trebalo da imaoce javnih ovlašćenja odnosno preduzeća „ubrza da brže rešavaju zahteve iz okvira njihove nadležnosti“.
Inspekciju obavestili nakon što je nadstrešnica pala
Negirao je da nadležnost Ministarstva nad projektima infrastrukture proizilazi iz Zakona o ministarstvima već da se nadležnost definiše ugovorom, kao što je to u konkretnom slučaju bio ugovor iz 2017. I da on u konkretnom slučaju nije mogao da primenjuje ovlašćenja iz tog zakona jer ih nije ni imao.
Vesić je potvrdio da nije obavestio Republičku građevinsku inspekciju „o tome da se radovi i dalje izvode na rekonstrukciji i da postoje nedostaci koji ugrožavaju bezbednost“, te da kao ministar „nema obavezu niti saznanja da su na stanici postojali bilo kakvi nedostaci“. Tvrdio je da nije stručno lice te da i ako su postojali potencijalni nedostaci, da o tome inspekciju treba da obavesti investitor.
„A što je i učinjeno nakon događaja od 01.11.2024. godine, kada je investitor obavestio građevinsku inspekciju da je Železnička stanica u Novom Sadu nestabilna te je zabranjeno njeno korišćenje“, stoji u iskazu.
Ne zna za upotrebnu dozvolu
Vesić je rekao i da kao ministar nema uvid koje građevinske i upotrebne dozvole su izdate niti se time bavio u slučaju stanice.
„Da su Infrastrukture železnice Srbije podnele prijavu radova saznao je tek kada je pozvan na informativni razgovor u policiju, a da je to pitanje isključivo za Infrastrukturu železnice zbog čega je tada podneta prijava radova, jer Ministarstvo reaguje tek nakon podnošenja prijave“, stoji u iskazu. Iako se ne pominje o kojoj prijavi radova je reč, može se pretpostaviti da je reč o prijavi radova 16. oktobra 2024.
Dalje je govorio da je Infrastruktura železnice nakon toga nastavila aktivnosti u cilju pribavljanja upotrebne dozvole i da su 20. oktobra „protivpožarci MUP Srbije“ dali saglasnost na ispravnost objekta.
Zahtev trebalo da bude podnet na dan pada nadstrešnice?
Vesićev iskaz otkriva i da je zahtev za upotrebnu dozvolu za stanicu u Novom Sadu trebalo da bude podnet baš 1. novembra.
On je rekao da mu je nakon nesrećnog događaja Anita Dimoski pokazala mejl koji je stigao 1. novembra u 01.00 ujutro. Mejl je poslala kompanija koja je radila tehnički prijem zgrade železničke stanice. U tom mejlu je, tvrdi Vesić, pisalo da je urađeno pozitivno rešenje i da će tokom 1. novembra ovaj izveštaj biti prosleđen svima kada ga budu potpisala lica koja su za to ovlašćena. „Ali se potpisivanje nije dogodilo zbog pada nadstrešnice“, stoji u iskazu.
„Sa tim tehničkim prijemom investitor je trebalo da podnese zahtev za upotrebnu dozvolu, dok mu je rečeno posle nesreće od strane investitora da se čekao tehnički prijem da bi se 1. novembra predao zahtev za izdavanje upotrebne dozvole. I da bi ista bila izdata da nije došlo do nezgode jer je najvažniji dokument za upotrebnu dozvolu, tehnički prijem“, rekao je Vesić prema iskazu.
S tim u vezi, naveo je da pod pretpostavkom da je Sektor za građevinske dozvole izdao upotrebnu dozvolu, „ova nesreća bi se svakako dogodila, jer tehnički prijem nije utvrdio bilo kakav nedostatak“.
On je napomenuo i da Republička reviziona komisija i kompanija Cestra, koja je radila kontrolu projekta za građevinsku dozvolu, „nisu ni na koji način skrenuli pažnju projektantu da projektom treba obuhvatiti i konstrukciju dok je posao revizione komisije da ukazuje na nedostatke u projektovanju“.
„Na kraju je istakao da je po njegovom mišljenju do pada nadstrešnice došlo do propusta struke i neadekvatnog održavanja, da sve što se dogodilo nema veze sa upotrebnom dozvolom, te da se ne smatra odgovornim zbog toga, niti je mogao da utiče na to, i da stanica nije puštena u rad jer je on došao na otvaranje“, stoji na kraju iskaza.
Šta kaže tužilac
U optužnici u koju je Forbes Srbija imao uvid, tužilac u delu gde navodi dokazni materijal daje drugačije viđenje događaja. On smatra da Vesić i Dimoski nisu primenili svoja ovlašćenja iz delokruga ministarstva i da su tako omogućili puštanje u rad vestibila 5. jula.
Najpre, tužilac smatra da su znali da se prijava radova od 25. marta 2022. odnosi samo na radove koji se izvode isključivo na zemljištu, a da je prijava za radove na objektu izvršena tek 16. oktobra 2024. Podseća da su radovi na zgradi počeli još u decembru 2021. Na osnovu svega zaključuje da u momentu puštanja u rad vestibila (5. jula) prijava građevinskih radova nije bila izvršena.
Tužilac smatra da dokumentacija i iskazi svedoka dokazuju da su Vesić i Dimoski bili dužni da o radovima obaveste Republičku građevinsku inspekciju kako bi se obavio nadzor.
Tvrdi i da su znali da u momentu puštanja vestibila u rad (5. jul) nije bio završen tehnički pregled objekta (osim za elektroenergetske instalacije).
Bili su upoznati i s činjenicom, smatra tužilac, da nije bila izdata upotrebna dozvola što „proizilazi iz činjenice da je okrivljena Anita Dimoski tek 24.06.2024. investitoru uputila instrukciju za pripremu dokumentacije za podnošenje zahteva za upotrebnu dozvolu“. Dodaje se da u konkretnom slučaju upotrebna dozvola nije ni mogla da bude izdata jer su građevinski radovi na staničnom objektu i dalje bili u toku.
Tužilac: Imali zakonska ovlašćenja na osnovu kojih bi svojim zakonitim postupanjem onemogućili puštanje u rad
„Okrivljeni Goran Vesić kao ministar bio je van svake sumnje u potpunosti upoznat sa realizacijom Projekta rekonstrukcije, modernizacije i izgradnje pruge Beograd – Subotica – državna granica (Kelebija), koji je obuhvatao i rekonstrukciju, dogradnju i adaptaciju stanične zgrade Železničke stanice u Novom Sadu“, dodaje tužilac, podsećajući na iskaz Jelene Tanasković da je insistirao da on upravlja i vodi sve projekte iz nadležnosti ministarstva.
„Iz svega napred navedenog proizilazi da su i okrivljeni Goran Vesić kao ministar i okrivljena Anita Dimoski kao pomoćnik ministra, imali zakonska ovlašćenja na osnovu kojih bi svojim zakonitim postupanjem onemogućili puštanje u rad vestibila krila B pre nego što su za to ispunjeni zakonom propisani uslovi pa samim tim i korišćenje navedenog objekta od strane putnika i građana, na koji način bi bilo sprečeno nastupanje posledice u vidu povređivanja i pogibije više lica do kojeg je došlo rušenjem nadstrešnice 1.11.2024. godine“.
Napomena: Optužnica u koju je Forbes imao uvid je preliminarnog karaktera, budući da se nalazi u fazi preispitivanja od strane nadležnog suda. Okrivljeni u postupku imaju pravo da podnesu odgovor na optužnicu, nakon čega je Sud, između ostalog, ovlašćen da potvrdi ili odbije optužnicu u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.
Ovaj tekst ne prejudicira dalji tok postupka ni njegov ishod, niti na bilo koji način imputira odgovornost ovde okrivljenima, odnosno ne označava okrivljene učiniocem kažnjivog dela, odnosno proglašava krivim ili odgovornim pre pravnosnažnosti odluke suda.
Jedini cilj ovog teksta je da opiše dosadašnje aktivnosti tužioca u postupku povodom pada nadstrešnice koja je usmrtila 15-oro ljudi, a koje su opisane u optužnici, što je nesumnjiva stvar o kojoj javnost treba da zna.
Simptom/Forbes Srbija
U Beogradu se na Trgu republike u 10.30 okupljaju i penzioneri, u znak podrške studentima. Odatle će prošetati do Studentskog trga i očekuje se da će zajedno sa studentima prošetati do Ministarstva prosvete.
Radnici GSP-a i studenti stigli do Skupštine grada
Kolona radnika GSP-a, kojima su se priključiio i veliki broj studenata, stigla je do Skupštine grada, gde će predstavnici GSP-a predati svoje tahteve. Među zahtevima je i obustavljanje procesa ukidanja trolejbusa i garancije da depo Dorćol neće biti predati privatnicima.
I Bačko Novo Selo stalo je uz studente
Bačko Novo Selo stalo je uz studente. U ovom naselju u Južnobačkom okrugu, koje pripada opštini Bač i broji 1228 stanovnika, održan je skup podrške studentima u utorak, 4. februara.
Udruženja pedijatara Srbije saopštilo je danas da podržava studentske zahteve, ocenjujući njihovu borbu kao nadpolitičku.
„Do juče smo lečili mi njih, sutra će oni nas, a već danas se čini da leče čitavo društvo. Svet ostaje na mladima, a čini se da će sa ovakvim mladima svetu biti dobro. Svedočimo smeni generacija i izgleda da na socijalnu pozornicu stupaju kreativniji i sposobniji od nas – njihovih prethodnika“, piše u saopštenju Udruženja pedijatara Srbije.
Protest vojnih penzionera: Podržimo studente u borbi za pravednije društvo u kojem će i penzioneri bolje živet
„Većina penzionera je otrovana medijima pod kontrolom aktuelne vlasti i trebaće vremena da se osveste. Ipak, siguran sam da većina penzionera ne podržava ovaj režim, jer je nenormalno da neko podržava onoga ko ga drži da živi u siromaštvu“, izjavio je predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije Jovan Tamburić. Opširnije pročitajte u odvojenojj vesti.
Ispred Ministarstva prosvete protest fakulteta na kojima se školuju budući nastavnici
Na poziv fakulteta Univerziteta u Beogradu na kojima se školuju budući nastavnici, danas će ispred Ministarstva prosvete biti održan protest sa kojeg će biti upućena podrška prosvetnim radnicima koji su obustavili rad. Organizatori protesta su u pozivu na skup ocenili da se Ministarstvo prosvete, “umesto da brine o obrazovnom sistemu, pretvorilo u izvor otvorenog nasilja nad nastavnicima i celokupnom srpskom prosvetom”.
Radnici GSP-a i studenti zajedno u protestnoj šetnji: Četiri zahteva za gradsku vlast
Radnici GSP-a, građani i studenti krenuli su ispred depoa tog preduzeća na Dorćolu zajedno u protestnu šetnju čiji je krajnji cilj Skupština Beograda gde će čelnicima grada predati svoja četiri zahteva. Opširnije pročitajte u našoj vesti.
Studenti se priključili štrajku GSP-a
Studenti i građani priključili su se protestu radnika GSP- a koji su se okupili kod depoa na Dorćolu, odakle planiraju šetnju do Skupštine grada, gde će predati svoje zahteve.
Simptom/N1
Protest podrške studentima i od zaposlenih u Erport sitiju
Zaposleni u kompanijama, čija su sedišta u “Erport sitiju”, izašli su u 11.52 sat na ugao ulica Omladinskih brigada i Đorđa Stanojevića da bi 15-minutnom tišinom, kao i blokadom te raskrsnice, odali poštu žrtvama tragedije u Novom Sadu, ali i podržali zahteve studenata.
Nakon što su odali počast, vratili su se na svoja radna mesta.
U pozivu kolegama da se pridruže protestu, zaposleni su naveli da su im “poslodavci možda iz inostranstva, ali da nisu strani plaćenici”.
Protest ispred pirotske gimnazije
Grupa profesora i učenika pirotske gimnazije, danas su isped škole u 11:52 odali poštu stradalima u Novom Sadu i podržali studente.
U saopštenju Gimnazije navodi se da je doneta odluka o delimičnoj obustavi nastave do kraja nedelje. Profesorima koji ne podržavaju ovu odluku omogućeno je da drže časove.
Protestna šetnja u Subotici
Učenici subotičke Gimnazije “Svetozar Marković koji su u potpunoj obustavi nastave, posle protestne šetnje kroz grad, stigli su do vršnjaka u Medicinskoj srednjoj školi koji su juče na plenumu odlučili da ne pohađaju nastavu.
Kolona učenika i profesora Gimnazije stigla je sa transparentom “Ćaci u blokadi, a vi?” burno pozdravljena od učenika Medicinske srednje škole koji su se okupili ispred zgrade škole.
Nakon što su im gimnazijalci pružili podršku da stupe u blokadu, zajedno su, 15-tominutnom tišinom, odali počast žrtvama tragedije u Novom Sadu.
Škola je prethodno obavestila javnost da su časovi skraćeni na 30 minuta, dok deo profesora tvrdi da se nastava uglavnom ne održava jer đaci ne ulaze u učionice iako su u školi.
Podrška studentima iz Smedereva
Deo prosvetnih radnika, studenti, učenici i građani, okupili su se i danas ispred smederevske Gimnazije u 11;52, kako bi odali poštu stradalima u Novom Sadu i pružili podršku studentima.
Oni su na 15 minuta blokirali raskrsnicu kod Gimnazije.
Petnaestominutnoj tišini, nedavno se priključio i deo zaposlenih u Opštoj bolnici “Sveti Luka”, kao i deo zaposlenih u smederevskom pravosuđu.
Petnaest minuta tišine u centru Užica
Građani Užica okupili su se u 11:52 na glavnoj ulici i petnaestominutnom ćutnjom odali su poštu nastradalima usled pada nadstrešnice u Novom Sadu.
Blokirana centralna raskrsnica u Valjevu
U Valjevu su i danas gimnazijalci koje su podržali pojedini učenici drugih škola, nastavnici i okupljeni građani, blokirali centralnu raskrsnicu i odali poštu nastradalima u Novom Sadu.
Rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu nije prihvatio poziv Vučića na razgovo
Rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu razmotrio je poziv na dijalog koji je uputio predsedik Republike Srbije 3. februara 2025. godine i doneo odluku da pod ovakvim okolnostima poziv ne prihvati, navodi se u saopštenju Rektorskog kolegijuma.
Niz nedoslednosti u javnim istupanjima predstavnika državnih organa ne uverava da je dijalog koji vodi ispunjenju studentskih zahteva moguć, a ni delotvoran ako se organizuje između dve strane koje nemaju mandat da o zahtevima raspravljaju i kojima zahtevi nisu ni upućeni, dodaje se u saopštenju.
Studenti Državnog Univerziteta u Novom Pazaru blokirali magistralni put
Studenti Državnog Univerziteta u Novom Pazaru blokirali su u 11:52 magistralni put u tom gradu gde su održali 16 minuta ćutnje.
Prethodno su se obratili okupljenima navodeći da neće “pokletnuti pod pritiscima” i da se sve odluke i dalje donose na Plenumu.
Navode i da ih predvodi “ideal o pravnoj državi”. Najavili su da će od danas svakog dana u isto vreme, izuzev petka, blokirati saobraćaj na isti način.Petkom će zbog molitve Džume, blokada počinjati u 11:37.
Studentima su se na bojkotu pridružili srednjoškolci i građani.
Čačani odali poštu nastradalima ispred zgrade Gimnazije
Kao i ranijih dana, Čačani su odali poštu nastradalima u padu nadstrešnice u Novom Sadu ispred zgrade Gimnazije.
Nakratko je blokirana i raskrsnica ispred škole. U Čačku je većina škola u blokadi.
Građani i đaci blokirali raskrsnicu na Detelinari
Kao odgovor na jučerašnji incident u Novom Sadu, ispred Škole za dizajn Bogdan Šuput, gde je jedan muškarac pokušao da napadne učenike ove škole, dok su odavali petnaestominutnu poštu nastradalima na Železničkoj stanici, danasu 11.52, uz svoju decu i nastavnike stali su i roditelji, koji su se okupili na raskrsnici ulica Kornelija Stankovića i Ilije Birčanina, kako bi tokom akcije zaštitili đake od potencijalnih budućih incidenata.
Blokirana raskrsnica Ruzveltove i Kraljice Marije u 11.52
Studenti su nastavili sa blokadama fakulteta i saobraćajnica. U Beogradu su blokirali raskrsnicu ulica Kraljice Marije i Ruzveltove.
U 11.52 odali su poštu nastradlima u tragediji na železničkoj stanici u Novom Sadu.
Pridružili su im se u učenici pojedinih srednjih škola.
Blokada raskrsnice u centru Šapca
Maturanti šabačkih gimnazija, uz podršku roditelja, prosvetnih radnika i građana blokirali su saobraćaj na četiri strane raskrsnice kod biblioteke i muzeja, kako bi 15-minutnom tišinom odali počast za nastradale u Novom Sadu.
Kažu da su dosledni u podršci studentski zahtevima.
Na četiri strane raskrsnice školska obeležja.
Posle studentske blokade Mosta slobode u Novom Sadu, koja je trajala 27 sati povodom tri meseca od tragedije na Železničkoj stanici kada je u padu nadstrešnice 1. novembra 2024. stradalo petnaest ljudi, kao i jednodnevne blokade beogradske Autokomande nekoliko dana pre, istim povodom, studenti, profesori univerziteta u Srbiji kao i nastavnici osnovnih i srednjih škola širom gradova Srbije nastavljaju sa protestima i blokadama zgrada fakulteta i rektorata, osnovnih, srednjih škola i gimnazija.
Zahtevi studenata u blokadama su objavljivanje celokupne dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice, odbacivanje optužbi protiv uhapšenih i privedenih studenata, aktivista i građana na prethodnim protestima povodom tragedije u Novom Sadu, podnošenje krivičnih prijava protiv svih napadača na studente, profesore i građane i povećanje budžeta za fakultete za 20 odsto.
Predstavnici vlasti smatraju da su ispunili sve zahteve, dok studenti u blokadama ističu da nijedan od zahteva nije ispunjen u potpunosti. Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu više puta je objavio analize dokumentacije u kojima je taksativno navođeno koji papiri nedostaju ili nisu kompletni.
Jedan od povoda za ostavku premijera Miloša Vučevića je i napad na studente ispred stranačkih prostorija SNS u Novom Sadu, u noći između 27. i 28. januara. Napadači su tukli studente palicama i pesnicama.
Studentkinja koja je tada teže povređena imala je intervenciju na Klinici za maksilofacijalnu hirurgiju UKCB
U blokadama su najmanje 63 fakulteta pet državnih univerziteta, dva privatna fakulteta i četiri visoke strukovne škole.
Svojim potpisima su podržali studentske zahteve određen broj sudija Apelacionog suda u Beogradu, Privrednog apelacionog suda, Prvog osnovnog suda u Beogradu, Višeg suda u Beogradu, Osnovnog suda u Obrenovcu… kao i Advokatska komora Srbije koja je bila u trodnevnom štrajku. Akcijama, protestima i obustavom rada pružaju podršku i poljoprivrednici, pozorišta i druge kulturne ustanove i pojedinci.
Blokadama i obustavi nastave pridružili su se maturanti velikog broja gimnazija i srednjih stručnih škola. Pojedine srednje škole i gimnazije održavale su tokom raspusta javne časove na kojima su odavale poštu stradalima na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Protestima i obustavama rada priključile su se i osnovne škole širom Srbije, nastavnici nezadovoljni dogovorom koji su reprezentativni sindikati napravili sa Vladom Srbije. Oprečni su podaci o osnovnim i srednjim školama u štrajku koje objavljuju resorno ministarstvo, s jedne i nereprezentativni sindikati i organizacije civilnog društva s druge strane. U međuvremenu, učitelji, nastavnici i profesori u štrajku svojim zahtevima su pridodali i zahteve studenata.
Maturanti novosadske Gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj” obustavili su blokadu zato što su, kako navode, ispunjeni svi zahtevi osim izvinjenja direktora. Veći deo kolektiva nastavnika škole, ali i članova sindikata Gimnazije, kao i roditelji učenika koji ih podržavaju, zahtevaju smenu direktora.
Studentske blokade fakulteta i rektorata počele su krajem novembra, pošto su akademci sa Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu fizički napadnuti ispred zgrade fakulteta tokom odavanja pošte stradalima u novosadskoj tragediji.
Skupovi podrške studentima koji skoro tri meseca blokiraju fakultete i protestuju zahtevajući odgovornost za pogibiju 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu održavaju se i u srpskoj dijaspori, u Evropi, Americi i Kanadi. Nedavno, održani su i u Vašingtonu, Čikagu, Bostonu, Los Anđelesu, Hjustonu, Torontu, Vankuveru… ali i po evropskim gradovima Milanu, Frankfurtu, Beču, Amsterdamu, Londonu.
Simpom/RTS
Deca koja žive u porodici sa psom tokom ranog detinjstva (od druge do pete godine) pokazuju bolju „društvenu i emocionalnu inteligenciju“ od dece koja žive u porodicama bez kućnih ljubimaca, pokazuje studija.
Za razliku od dece iz domaćinstava koja nemaju pse, deca iz domaćinstava koja imaju pse pokazuju znake boljeg socijalnog i emocionalnog blagostanja, ukazuje studija objavljena u časopisu Pediatric Research,
Tim stručnjaka sa Instituta za decu Teleton i Univerziteta Zapadne Australije proučavao je upitnike koje je popunilo više od 16.400 domaćinstava sa decom uzrasta od dve do pet godina. Nakon što su uzeli u obzir starost, pol, navike spavanja i nivo obrazovanja roditelja, ispitali su uticaj pasa na malu decu.
Autori su analizirali podatke prikupljene između 2015. i 2018. u okviru studije Playce. Roditelji dece uzrasta od dve do pet godina popunjavali su upitnik u kome su procenjivali fizičku aktivnost i socijalno-emocionalni razvoj svog deteta.
Od 1.646 anketiranih domaćinstava, 686 je imalo psa. Deca iz domaćinstava koja poseduju pse imala su 23 odsto manje šanse da će imati poteškoća u izražavanju i prepoznavanju osećanja i društvenih interakcija od dece koja su odrasla u porodicama bez psa.
Takođe je otkriveno da deca koja odrastaju uz psa imaju 30 odsto manje šanse za asocijalno ponašanje.
Autori studije su otkrili da je kod ove dece 40 odsto manja verovatnoća da će imati problema u interakciji sa drugom decom, a 34 odsto veća verovatnoća da će se ponašati socijalno inteligentno i pažljivo u igri sa drugom decom.
Takođe su otkrili da je manja verovatnoća da će deca iz domaćinstava koja poseduju pse imati emocionalne probleme.
Vanredni profesor Hejli Kristijan, autor studije, smatra da je zanimljivo videti razliku između dece čije porodice imaju psa u domaćinstvu, u poređenju sa porodicama koje nemaju pse.
„Iako smo očekivali da će posedovanje psa doneti neke beneficije u ponašanju maloj deci, bili smo iznenađeni kada smo otkrili da je samo prisustvo porodičnog psa u domaćinstvu povezano sa mnogim pozitivnim ponašanjima i osećanjima“, rekla je ona.
Čak i među domaćinstvima u kojima je pas bio član porodice, postojala je razlika između dece, u zavisnosti od toga koliko su deca bila uključena u brigu o svom ljubimcu.
Deca koja su se pridružila svojoj porodici radi šetnje pasa najmanje jednom nedeljno, imala su 36 odsto manje šanse da će imati loš društveni i emocionalni razvoj u poređenju sa decom koja su šetala svog porodičnog psa manje od jednom nedeljno.
Štaviše, deca koja su se igrala sa svojim porodičnim psom tri ili više puta nedeljno su imala 74 odsto veće šanse da se redovno ponašaju pažljivije i brižljivije od dece koja su se igrala sa svojim psom manje od tri puta nedeljno.
Deca iz domova koji su posedovali pse imala su 23 odsto manje šanse da će imati poteškoća sa emocijama i društvenim interakcijama nego deca koja nisu posedovala psa.
Kristijan je dodala da njihova otkrića ukazuju na to da „primanje psa u porodicu“ može imati koristi za razvoj i dobrobit dece.
„Snažna veza između dece i njihovih kućnih ljubimaca može se odraziti na količinu vremena provedenog u zajedničkoj igri i šetnji, što posledično može podstaći društveni i emocionalni razvoj deteta.
Autori upozoravaju da zbog opservacijske prirode studije nisu bili u mogućnosti da odrede tačan mehanizam pomoću kojeg posedovanje psa može imati koristi za socijalni i emocionalni razvoj male dece.
Ali dodaju da bi dalja istraživanja trebalo da procene potencijalni uticaj „posedovanja“ različitih vrsta kućnih ljubimaca ili uticaj koji privrženost dece svojim ljubimcima može imati na razvoj deteta tokom celog života.
Simptom/N1
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uputio je poziv Rektorskom kolegijumu Univerziteta u Beogradu da u sredu, 5. februara, u vreme koje njima odgovara, otpočnu dijalog u okviru koga će se pronaći rešenje za postojeću situaciju u kojoj još traje blokada nastave na visokoškolskim ustanovama.
Odgovor Rektorskog kolegijuma prenosimo u celini.
“Rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu razmotrio je poziv na dijalog upućen od strane predsedika Republike Srbije 3. februara 2025. godine i, izražavajući jedinstvo Univerziteta, doneo odluku da pod ovakvim okolnostima poziv ne prihvati.
Niz nedoslednosti u javnim istupanjima predstavnika državnih organa ne uverava da je dijalog koji vodi ispunjenju studentskih zahteva moguć, a ni delotvoran ako se organizuje između dve strane koje nemaju mandat da o zahtevima raspravljaju i kojima zahtevi nisu ni upućeni.
Poziv na dijalog dolazi u trenutku kad su prekoračene sve moralne i zakonske norme, u atmosferi opšteg nepoverenja. Kao predstavnici Univerziteta i akademski građani dodatno smo obeshrabreni da je predloženi dijalog moguć zbog kontinuiranih napada usmerenih protiv akademske zajednice u medijskom prostoru, a još brutalnijih, nedopustivih, fizičkih napada u javnom prostoru.
Univerzitet u Beogradu još jednom insistira na ispunjenju studentskih zahteva od strane nadležnih institucija i podseća da se dijalog mora voditi u atmosferi uzajamnog uvažavanja između svih relevantnih aktera, sa poverenjem u institicuje i u okvirima pojedinačnih nadležnosti.
Univerzitet u Beogradu spreman je da studentima pruži ekspertsku podršku u cilju utvrđivanja ispunjenosti zahteva, da svoje dalje aktivnosti na uspostavljanju društvenog dijaloga usaglasi sa odlukama studenskih plenuma i time očuva jedinstvo Univerziteta.
Smatramo da je dijalog ključno sredstvo u izgradnji demokratskog društva, te Univerzitet u Beogradu, kao predstavnik akademske zajednice, važan društveni akter i respektabilan sagovornik, stoji na raspolaganju javnosti i institucijama za svaku temu od društvenog značaja, u okvirima nadležnosti i stručnosti.
Zahvaljujemo na pozivu i uveravamo predsednika i javnost da sve dok radimo u skladu sa poverenim dužnostima i u okvirima naših nadležnosti i kompetencija, radimo za dobrobit univerzitetske zajednice, studenata i celokupnog društva.
U tom duhu ostajemo otvoreni za razgovore, sa punom akademskom i ličnom odgovornošću”.
Simptom/RTS
Nedavna studija istraživača sa Univerziteta u Sidneju, objavljena u Developmental Science, pokazuje da ovaj neverovatan proces usvajanja jezika počinje već u dobi od četiri meseca, što razbija staro uverenje da bebe uče ove obrasce tek nakon što se prilagode svom maternjem jeziku između šest i 12 meseci starosti.
Ovi nalazi takođe daju priliku da se na adekvatan način podrže deca koja su u riziku od razvojnog kašnjenja.
Sortiranje zvukova
Do svog prvog rođendana, bebe već imaju fino podešene uši za zvuke maternjeg jezika kroz proces koji se naziva perceptivno podešavanje. Njihov mozak sortira niz zvukova kako bi se fokusirao na one koji su najvažniji.
Ali u prvih šest meseci, bebe mogu da razlikuju zvukove jezika koje nikada nisu čule. Na primer, mogli bi da razlikuju određene kontraste na hindiju koje ne izgovaraju odrasli govornici njihovog maternjeg jezika ili da identifikuju jedinstvene tonove na mandarinskom, čak i ako odrastaju u domaćinstvu u kojem se govori drugi jezik.
Ova neverovatna sposobnost ne traje večno. Između šest i 12 meseci, bebe počinju da sužavaju fokus na zvukove koje najčešće čuju. Za samoglasnike, ovo fino podešavanje počinje oko šest meseci, dok suglasnici slede nakon približno deset meseci.
Bebe zumiraju zvukove koji su važni, kao što je razlika između ‘r’ i ‘l’, dok gube osetljivost na zvukove koje ne čuju redovno.
Do sada su istraživači mislili da je ovaj proces sužavanja potreban kako bi bebe počele da uče složenije jezičke veštine, kao što je otkrivanje da se „b“ i „d“ razlikuju jer se jedan pravi usnama, a drugi vrhom jezika.
Međutim, pomenuta studija je pokazala da bebe od četiri meseca već uče kako se fizički stvaraju zvukovi, mnogo pre nego što ovo sužavanje počne.
Učenje mini jezika
Zamislite da slušate nekoga kako govori jezik koji ne znate. Čak i ako ne razumete reči, možda ćete primetiti kako se njihove usne ili jezik pomeraju. Ovo mogu da urade i četvoromesečne bebe.
Da bi to pokazali, naučnici su sproveli eksperiment sa 34 bebe, uzrasta od četiri do šest meseci. Napravili su igru „podudaranje uzorka“ koristeći dva napravljena mini-jezika.
Jedan jezik je imao reči sa usnenim samoglasnicima (p, b, m), dok je drugi koristio zubne (t, d, c, s, z). Svaka reč bila je uparena sa slikom iz crtanog filma – meduza za reči na usnenim i rak za reči sa zubnim. Snimak reči je pušten u isto vreme kada je prikazana njena uparena slika.
Ove slike su pomogle da se uvidi da li bebe mogu da povežu svaki mini-jezik sa tačnom slikom.
Nakon što su bebe naučile ove mini-jezike i njihove parove slika, umesto da čuju reči, gledali su video-snimke lica osobe koje izgovara nove reči iz istih mini-jezika ali bez zvuka.
Na nekim video-snimcima lice je odgovaralo crtanom filmu koji su ranije naučili. U drugima, nije. Zatim je praćeno koliko dugo su bebe gledale video zapise – uobičajena metoda koju istraživači koriste da vide šta privlači njihovu pažnju.
Bebe inače duže gledaju na stvari koje ih iznenađuju ili zanimaju, a kraće na stvari koje su im poznate, što istraživačima pomaže da razumeju kako obrađuju i prepoznaju ono što vide.
Rezultati su bili jasni: bebe su značajno duže gledale video-snimke na kojima je lice odgovaralo onome što su naučile. Ovo je pokazalo da ranije nisu samo pasivno slušali – one su aktivno učile pravila mini-jezika i povezivali to znanje sa onim što su videli.
Povezivanje tačaka
Jednostavno rečeno, to znači da četvoromesečne bebe mogu da povežu tačke između zvuka i vida. Ova rana sposobnost uočavanja obrazaca u tome kako nastaju zvukovi je osnova za kasnije učenje jezika. Kao da njihovi mozgovi već postavljaju temelje za izgovaranje prvih reči.
Ovo otkriće menja ono što se mislilo o ranom učenju jezika beba i ukazuje da bebe počinju da otkrivaju obrasce sa četiri meseca, mnogo pre nego što počnu da se perceptivno prilagođavaju zvucima svog maternjeg jezika između šest i 12 meseci.
Ovi nalazi otvaraju nekoliko zanimljivih pitanja. Na primer, kako odrastanje u dvojezičnom domu utiče na ovu sposobnost? Da li bi bebe mogle da iskoriste ovu veštinu da nauče obrasce na potpuno novim jezicima? Naučnici će nastaviti da istražuju ova pitanja i otkrivaju načine na koje mozak beba postavlja scenu za učenje jedne od najsloženijih ljudskih veština: jezika.
Simptom/RTS
Ovo je drugi put za kratko vreme da advokati u Srbiji stupaju u štrajk; podsetimo, prvi put odluka je bila 7-dnevni štrajk, sada je na mesec dana.
Ninić ističe da je došlo vreme da pravdu moramo svi da obezbedimo jer, kaže, “ako ćutimo znači da odobravamo”.
“Mi bismo našim ćutanjem legitimizovali ovo nasilje i razvlašćivanje institucija Srbije koje režim Aleksandra Vučića i SNS temeljito sprovode. Pogotovo pravosudnu granu vlasti koja je totalno zamrla. Pošto građani Srbije kao poreski obveznici izdržavaju državu, a očigledno oni sami ne mogu da obezbede vladavinu prava u okviru demokratskih procesa, to je postalo obaveza i potreba svih profesija u ovom društvu. Advokati i advokatura moraju da se pobune i budu čuvar pravnog poretka. Jednostavno je, sad ili nikad”, poručuje Ninić, komentarišući 73 (od 142) glasa ZA obustavu rada srpskih advokata u Komori.
Bez obzira na činjenicu da je reč o tesnoj većini, po rečima Ninića, “odluka mora da se poštuje i moraće je se pridržavati svi advokati u zemlji”, dok upitan očekuje li eventualne opstrukcije od vlasti, odgovara “nema nikakve dileme da će ih biti”.
Foto: video
“Trougao između SNS-a, BIA-e i pravosudnih centara moći sigurno da ne želi da dopusti da se advokatura ‘razgoropadi’ i ugrozi njihovo carstvo. Tako da očekujem svakakve pokušaje opstrukcije. Ali, naša je dužnost da podržimo studente jer je ovo vapaj za ozdravljenje države, reanimaciju institucija, reuspostavljanje pravnog poretka sa povratkom podele nadležnosti i principa odgovornosti”, upozorava on, primećujući kako “nikada kao sada nije erodirala pravna država”.
Na pitanje je li bilo izazova i rizika u koncipiranju odluka i predloga za Skupštinu AKS, Ninić navodi da kao što “šef države ima potrebu da kontroliše sve pore društvenog života, sve profesije”, tako ima i advokate “koji su pod kontrolom BIA i javnog sektora”.
Ipak, zapaža da su oni već dva puta poraženi.
“Imamo zaista jednu grupu advokata koji zahvaljujući bliskosti SNS-u, pružaju usluge u javnom sektoru. Ti advokati spadaju u red Vučićevih ‘lojalista’, ali u ovoj situaciji ‘lojalisti’ u advokaturi su ostali u manjini. To jasno proizlazi iz odluka AKS”, ističe Ninić.
Upitan kako vidi sled budućih događaja, odgovara kako je jasno da je režim “doterao cara do duvara, i prešao sve granice civilizacije”, te stoga, kaže, mora da odstupi.
“Pošto je jasno da ne mogu više nikada da se vrate u okvire Ustava i zakona, i da dele sudbinu naroda, da uspostave balans koji su narušili svojom politikom kriminalizacije društva, obilatog grabljenja privilegija za sebe i svoju kastu, moraju da padnu. Kao što uostalom pada svaki takav režim”, zaključuje Ninić, uz poruku da je po prvi put optimista:
“Moć je u rukama građana kao nosilaca suvereniteta. U pitanju je prelomni momenat. Ne znam kako će se ovo završiti, ne znam u kom će pravcu sve ići, ali znam da za njih (režim) nikada više neće biti kao što je bilo do sada. Ne znam ni kako će Srbija izgledati posle njih, ali znam i da neće izgledati ovako kao poslednjih 12 godina jer od ovoga gore ne može.”
Simptom/M. M.
U saopštenju su naveli da Prošireni rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu čine rektor, prorektori, dekani svih fakulteta, direktori svih instituta i predsednici veća grupacija fakulteta.
“Kao i do sada, verodostojne i pravovremene informacije o aktivnostima Univerziteta u Beogradu biće dostupne na veb portalu www.bg.ac.rs, na zvaničnim nalozima Univerziteta na društvenim mrežama i putem direktne komunikacije sa službom za odnose sa javnošću preko elektronske adrese pr@rect.bg.ac.rs, piše u saopštenju Rektorata.
Na društvenim mrežama objavljeno je da će studenti u blokadi organizovati u sredu protest ispred Ministarstva prosvete u Beogradu ali zvaničnog poziva za taj skup još nema.
Simptom/Beta
Ona je rekla, u intervjuu za dnevni list Nova, da su joj se često javljale kolege koje su želele da se pripadnici MUP izjasne o studentskim protestima i da je to podstaklo da “kreira” peticiju.
“Imajući u vidu da su prethodnih dana podršku studentima javno dali prosvetni radnici, zaposleni u zdravstvu, sudije, poljoprivrednici, advokati i drugi, smatrala sam da i mi zaposleni u MUP treba da se odlučimo na takav korak. Ustav Republike Srbije u članu 56 garantuje garantuje svakom pravo da samostalno ili zajedno sa drugima upućuje peticije i druge predloge i da zbog toga ne može da trpi štetne posledice”, rekla je Petrović.
Dodala je da je očekivala veći broj potpisa, ali da je peticija još uvek otvorena i da će u narednim danima “podvući crtu”.
Peticiju je do ovog momenta potpisalo nešto manje od 500 zaposlenih u MUP.
Simptom/Beta
Stanojević ističe da su društveni mediji dominantni među mladima, koji gotovo da ne prate tradicionalne izvore informacija.
„Mislim da mladi ne prate druge medije osim društvenih medija. Tu računam i aplikacije za komuniciranje, kao što su Vocap, Viber, Telegram… Sve informacije koje do njih dolaze, dolaze od nekoga, znači kroz neki filter, nekoga iz njihovog okruženja koji im je to poslao i oni imaju tendenciju da tome jako veruju. Dakle, pošto je iz sigurne ruke stiglo, mora da je tačno“, navodi Stanojević.
Ističe da postoji pozitivna strana ovog fenomena, ali da ovaj način prenošenja informacija, pre svega, nosi veliki potencijal za manipulaciju.
„Mogućnost manipulacije na takav način je ogromna, kao što je i mogućnost sprečavanja da se neka informacija ne čuje isto tako ogromna. S jedne strane imamo tu dobru stvar, ne možete više da sprečite vest. Ako se nešto dogodilo, to će stići do ljudi. Ali, ono što je opasno, ne možete da sprečite ni netačnu ili polu informaciju koja će takođe da formira neko mišljenje, naročito ako vest putuje zajedno sa nekim stavom koji bi trebao da tu vest stavi u kontekst“, upozorava naš sagovornik.
Dodaje i da političke manipulacije na društvenim mrežama nisu novost.
„Političke rizici su, naravno, ukoliko ih neko vešto koristi za politički uticaj. To mogu da budu i legalne kampanje. Konkretno, u Americi se zna da postoje legalne kampanje koje kandidati imaju i koriste društvene mreže i tu je sve poznato. Ono što je loše, to je kada to radi neki drugi agent, da ga tako nazovem, koji ima nameru da provuče neku svoju agendu utičući na ljude, ubeđene da čitaju nešto što je ispravno“, navodi Stanojević.
Sa bezbednosne strane, on upozorava na ozbiljan problem, a to je prikupljanja ličnih podataka.
„Najveći bezbednosni rizik je prikupljenje naših informacija koje mi ostavljamo kada se vezujemo na mreže, mogućnost da oni prate gde se krećemo, da gledaju naše navike i onda da ih koriste ili u komercijalne svrhe, da bi na osnovu našeg ponašanja negde nam nešto prodali, ili u neke druge svrhe, da na osnovu našeg ponašanja zaključe gde smo laka meta i da nas tu gađaju kad hoće da postignu bilo kakav cilj“, ističe.
Komentarišući pokušaj zabrane Tik Toka u Americi navodi da je u pitanju isključivo motiv bezbednosti države.
„Odnosno verovanje da druga država, Kina, masovno prikuplja podatke o američkim građanima i da će zbog toga biti u određenoj prednosti, dok su društvene mreže u Kini, Fejsbuk i Tviter, pod velikom kontrolom, odnosno ne mogu se koristiti. Dakle, ne postoji reciprocitet i zbog toga je ta potreba da se zabrani Tik Tok“, kaže on.
Međutim, izražava sumnju da su zabrane moguće jer će, kako ocenjuje, verovatno doći do raznih pravnih analiza kako da se ona izbegne, a da podaci ne idu tamo gde ne treba.
Upozorava i da društveni mediji koji su legalno registrovani u Americi prikupuju podatke o korisnicima širom sveta.
„Znači i o nama. Prema tome, neko u Americi, u Meti, odnosno Fejsbuku ili Tviteru ili Guglu preko Instagrama…, oni već o nama znaju mnogo, mnogo više nego što zna bilo koja domaća služba. Oni prosto znaju one stvari koje ni mi ne znamo o sebi. To je izvesna opasnost za koju ja mislim da su vlade širom sveta, Srbija tu nije ništa posebno, lakoverno predale u ruke društvenim medijima“, kaže Stanojević.
Simptom/Kosovoonline
Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da su policijski službenici SBPOK-a u saradnji sa policijskim službenicima Republike Severne Makedonije i Evropola, u okviru velike operativne akcije pod kodnim nazivom “Vardar”, a po nalogu Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, uhapsili šest osoba, pripadnika organizovane kriminalne grupe, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivična dela udruživanje radi vršenja krivičnog dela falsifikovanje novca.
U Srbiji su uhapšeni – S.O, A. B, Z. B, I. P, I. P, i S.N, dok je na teritoriji Severne Makedonije, gde je otkrivena i ilegalna štamparija u Skoplju, uhapšen organizator ove kriminalne grupe Z. B. kao i još četiri pripadnika grupe: B. J, S. B, T. A, i E. B.
Osumnjičeni se terete da su u periodu od novembra 2023. godine do danas na teritoriji Srbije i Severne Makedonije izvršili krivična dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 KZ i falsifikovanje novca iz člana 241 KZ.
Rezultati pretkrivičnog postupka pokazuju da je ukupno oko miliona i po falsifikovanih evra koji potiču iz ilegalne štamparije u Skoplju stavljeno u promet na teritoriji Republike Srbije, Republike Severne Makedonije i drugih evropskih zemalja.
Na teritoriji Srbije obavljaju se pretresi na osam lokacija u Novom Pazaru, Novom Sadu, Subotici i Bačkom Monoštoru.
“Pretresi se obavljaju na više lokacija, do sada je zaplenjeno oko 180.000 falsifikovanih evra u apoenima od 50, 100 i 200 evra. U ranijem periodu tokom rada zaplenjeno je već oko 120.000 falsifikovanih evra, što je ukupno oko 300.000 falsifikovanih evra. Na teritoriji Severne Makedonije je zaplenjeno između 300.000 i 400.000 falsifikovanih evra i pronađena je štamparija za falsifikovani novac. Dalje postupanje je u toku”, izjavio je Dačić.
Osumnjičeni će uz krivičnu prijavu biti sprovedeni u Javno tužilaštvo za organizovani kriminal na saslušanje.
Simptom/RTS
Studenti u blokadi i građani završili su u 18 časova blokadu Mosta slobode u Novom Sadu, koji su blokirali od juče u 15 časova povodom tri meseca od tragedije na železničkoj stanici u tom gradu.
Učesnici blokade su se uputili ka studentskom kampusu, a sa mosta je otišla i grupa poljoprivrednika koja je traktorima blokirala most, prenose mediji.
Blokada je danas u 15 časova produžena za još tri sata, sa obrazloženjem da će za to vreme biti očišćen prostor gde je održan protest.
Poslednji traktori odlaze, polako se uspostavlja saobraćaj kod Mosta slobode, javlja izveštač RTS-a.
Simptom/RTS
