Ni naša zemlja ne zaostaje u pogledu turističkih tokova. Ako se izuzme 2020. godina usled pandemije kovida 19, broj turista raste iz godine u godinu. Ne tako davno, tokom 2009. godine, Srbiju je posetilo nešto više od dva miliona turista, dok je prošle godine registrovano čak 4,2 miliona poseta.

Međutim, specifičnost turizma ne čine ukupan broj dolazaka ili broj noćenja, već same destinacije i doživljaji koji one izazivaju kod posetilaca. Omiljeni gradovi su često oni koji su bili obasjani suncem za vreme naše posete. Vidikovac koji je progutala magla nije toliko atraktivan, zar ne? Razvoj turizma je, drugim rečima, neraskidiv od vremena i klime.

Lokalna klima utiče na planiranje putovanja, dužinu boravka i moguću aktivnost turista. Važnost klimatskog elementa na određenoj lokaciji zavisi od oblika turizma: temperatura vazduha i vode je ključna u kupališnom turizmu; insolacija i oblačnost za helioterapiju, brzina i učestalost vetra za mogućnost jedrenja; pojava i vrsta padavina za zimske sportove…

Uticaj klimatskih promena na dosadašnje navike putnika će postati sve vidljiviji. Na Mediteranu, pik sezone je od juna do oktobra. Usled porasta temperature i učestalosti toplih talasa u poslednjoj deceniji, putnici se odlučuju za ranije posete Mediteranskim destinacijama – u aprilu, maju i junu.

Broj rezervisanih aranžmana u periodu jun-novembar je opao za 10 posto 2023. godine. Čak 7,6 procenata turista se izjašnjava da su razlog ekstremni vremenski uslovi – kao što su visoke temperature, suše i posredno požari.

Turističke destinacije već se menjaju

Na globalnom nivou, održanje turizma ostrvskih država je u sve većem riziku. Izuzev Maldiva, koji su postali tipična asocijacija na opasnost od porasta nivoa svetskog mora, potrebno je pomenuti i karipske države, gde je većina turističkih kompleksa u priobalnim područjima, a više od polovine se smatra ugroženim.

Problem postaje složeniji pošto je ekonomija karipskih država potpuno zavisna od turizma. Na Arubi, primera radi, čini čak 90 posto BDP-a.

Ali ove posledice nisu unikatne samo za tropske destinacije. Turistička industrija u Srbiji je takođe pogođena posledicama klimatskih promena.

Najveći porast prosečnih temperatura vazduha i maksimalnih temperatura je tokom letnjih meseci, a anomalije maksimalnih temperature prelaze 2,5°C. Najosetniji porast temperature je u gradovima, a upravo Beograd tokom leta ima najveći broj poseta stranih turista.

Posle Beograda i Novog Sada, najposećenije su banje. Naša zemlja obiluje termalnim, mineralnim i termomineralnim izvorima. Pored samih izvora, banjska mesta se karakterišu specifičnom mikroklimom. Osnova klimatoterapije banjskih mesta je balans biometeroloških elemenata koji povoljno utiču na vitalne funkcije i rehabilitaciju organizma. Povoljni uticaj se postižu šetnjom, ali poslednjih godina porast letnjih i tropskih dana i tropskih noći otežavaju ovaj vid aktivnosti starijima i bolesnima, koji su najbrojniji posetioci banja.

Pešačenje po planinskim i seoskim predelima u svrhu istraživanja ili uživanja (tzv. hiking i trekking) postaju sve popularniji vid izletničkog i vikend turizma u Srbiji. Čest motiv pešačkih tura je obilazak vrela sa živopisnim kaskadama, slapovima i jezercima koji obiluju vodom.

Kako količina vode zavisi od kišnice i otapanja snega, preporučljivo je posetiti ih u proleće i početkom leta. U blizini Kosjerića se nalaze Taorska vrela, sa izdašnoću izvora od 150 litara u sekundi.

Međutim, tokom aprila 2024. godine izletnici su odlazili sa Taorskih vrela razočarani ili su odustajali od posete ovom lokalitetu. Temperature iznad proseka tokom februara, marta i aprila, najsušniji februar od 1951. godine i padavine ispod proseka u aprilu  su doprinele da vrelo bude – siromašno vodom.

Turistički indeksi mapiraju uticaj klimatskih prilika na turističke odluke

Budući da osim prirodnih, antropogenih i ambijentalnih celina i turističke infrastrukture, klimatska obeležja igraju ključnu ulogu u razvoju turizma, tokom 20. i 21. veka razvijeno je preko 100 turističkih indeksa klimatskog komfora.

Uloga ovakvih indeksa je da prvo mapiraju klimatske faktore koji utiču na različite turističke destinacije – a zatim i da pomognu u prognoziranju njihove budućnosti, u skladu sa projekcijama klimatskih promena.

U zavisnosti od predviđene aktivnosti turista i geografskog položaja turističkog mesta, razvijeni su sledeći indeksi: Turistički Klimatski Indeks (TCI), Univerzalni Turistički Klimatski Indeks (UTCI), Klimatski Indeks Plaža (BCI), Turistički Klimatski Indeks Komfora (TCCI), Turistički Klimatski Indeks Obala (CTCI) i sl.

Jedan od turističkih indeksa komfora koji je razvijen na primeru lokaliteta u Srbiji je HERCI (Heritage Climate Index).  Njegova primena je u uslovima umerene klima na zaštićenim područjima, pre svega objektima geonasledja i kulturnog nasleđa. Ocenjivani su sledeći klimatski parametri: temperatura vazduha, insolacijia, oblačnost, količina padavina i relativna vlažnost vazduha. Indeks je izračunat za dva lokaliteta – Stopića pećinu na Zlatiboru kao objekat geonasleđa, i Golubačku tvrđavu u Đerdapskoj klisuri kao objekat kulturnog nasleđa.

Povoljni i ekstremno povoljni klimatski uslovi su tokom letnjih meseci, a indeks se pokazao kao validan nakon što je pronađena jaka veza između optimalnih klimatskih uslova i broja poseta.

Leta u gradovima postaju neprijatna, a planinske zime blage

Prema Zavodu za zaštitu prirode Srbije na teritoriji naše zemlje postoji oko 1.150 geoloških, geomorfoloških, speleoloških, hidroloških, pedoloških i arheoloških fenomena i objekata. U registru Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture je zabeleženo preko 2.624 nepokretnih kulturnih dobara. Zato se HERCI može koristiti za planiranje putovanja u Srbiji u uslovima optimalnog klimatskog komfora. Izuzetno je značajan za strane turiste koji dolaze iz područja sa hladnijom klimom i kojima je neophodna adaptacija.

Ne želimo, naime, da nas zatekne presušeni izvor ili blato na skijalištu. Zato se u skladu sa budućim promenama klime, moramo zapitati da li ćemo, u koje doba godine i u kom cilju posećivati postojeće turističke destinacije.

Prema projekcijama do kraja veka se očekuje porast srednjih dnevnih, maksimalnih i minimalnih dnevnih temperatura. U Beogradu i Novom Sadu se u slučaju scenarija bez ublažavanja može očekivati porast maksimalnih dnevnih temperatura i do 4°C – 4.5°C na godišnjem nivou.

Možemo pretpostaviti da će turisti izbegavati urbana ostrva toplote u letnjim mesecima, ali i tokom dva jesenja meseca (septembra i oktobra) i da će se pik sezone pomeriti ka zimskim mesecima. Pomeranje tipa aktivnosti će biti izrazito u planinskim delovima naše zemlje, što se može zaključiti i na osnovu vrednosti indeksa.

Na primer, izrazito nepovoljni uslovi turističkog klimatskog indeksa nasleđa (HERCI) na Zlatiboru su u zimskim mesecima kao posledica niskih temperatura. Međutim, buduće projekcije klime za opštinu Čajetina ukazuju da će prosečne dnevne zimske temperature do kraja veka biti iznad nula stepeni Celzijusa, što znači da će period optimalnog klimatskog komfora izvršiti pomeraj prvo na prelazne zatim i u zimsku sezonu.

U skladu sa aktuelnim projekcijama promene klime, najpre i najintenzivnije će biti pogođeni brdsko-planinski južni, jugozapadni i jugoistočni delovi Srbije. Zato je turističkoj industriji neophodno prilagođavanje i diverzifikacija turističke ponude.

Naše najposećenije planine potencijalno mogu obogatiti ponudu različitim oblicima turizma: ruralni turizam, eko turizam, kreativni turizam, avanturistički turizam. Pomenuti oblici turizma bi, između ostalog, omogućili celogodišnji turistički promet, ali i stvorili dobru osnovu za primenu principa održivog razvoja.

Na ovaj način, adaptacija turizma na klimatske promene bi ujedno bila i delimični oblik mitigacije klimatskih promena.

EuroNews Srbija