Svetski dan zaštite životne sredine obeležen je u Beogradu, a pored potpredsednice Vujović prisustvovali su šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre, ambasadorka Švedske Anika Ben David, ambasador Švajcarske Urs Šmid i stalni predstavnik Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) Jakup Beriš. Tema u 2024. godini je jačanje otpornosti na sve učestalije suše koje su posledica klimatskih promena i jačanje svesti o važnosti i očuvanja vlažnih staništa i biološke raznovrsnosti, a Vujović je istakla da su to oblasti kojima Ministarstvo posvećuje veliku pažnju.

„Mnogo smo uradili tokom četiri godine, kako po pitanju unapređenja regulatornog okvira, tako i kroz investicije u oblasti upravljanja otpadom, otpadnim vodama i podrške privredi u zelenoj tranziciji. Trenutno radimo na značajnom planskom dokumentu ‘Strategiji zaštite životne sredine – Zelena agenda’, čije usvajanje očekujemo do kraja godine. U prethodnom periodu usvojili smo i Strategiju niskougljeničnog razvoja. Nacionalno utvrđenim doprinosom povećali smo klimatsku ambiciju, i nameravamo da do 2030. godine smanjimo emisije gasova sa efektom staklene bašte za 33,3%, u odnosu na 1990. Radimo i na novim zakonima o zaštiti vazduha i zaštiti prirode, kao i ostalim pravnim aktima, kako bi nastavili usklađivanje sa EU regulativom“, rekla je Vujović.

Potpredsednica Vlade je navela da je jedan od najvažnijih prioriteta države ubrzanje zelene tranzicije kao i da, imajući u vidu ambiciozne ciljeve do 2050. godine, mora još više da se radi u saradnji sa svim relevantnim akterima.

„U ovoj oblasti je važna saradnja s privredom, jer kompanije svojim idejama i rešenjima doprinose procesu zelene transformacije, koja je važna i za građane. Ministarstvo koje vodim, pokrenulo je i nacionalnu kampanju ‘Sarađuj, ne zagađuj’, kako bismo podizali svest građana o tome koliko je svaki mali korak važan za unapređenje stanja životne sredine.

Tokom manifestacije, simbolično je otvoren i Javni poziv za inovativna rešenja za očuvanje vlažnih staništa u zaštićenim područjima i u njihovoj neposrednoj blizini, uz podršku Vlade Švedske kroz projekat „EU za zelenu agendu u Srbiji“.

Vujović je zahvalila parnertnerima – Evropskoj uniji, Vladi Švajcarske, Vladi Kraljevine Švedske, kao i Programu Ujedinjenih nacija za razvoj i svima koji su dali doprinos podizanju standarda zaštite životne sredine u Srbiji.

Današnji događaj je, pored Ministarstva zaštite životne sredine, organizovao i UNDP, uz podršku Delegacije EU u Srbiji, u okviru Evropske zelene nedelje.

Ministarstvo zaštite životne sredine

Prema zdravstvenim stručnjacima, uključivanje određenih namirnica koje pospešuju rad mozga u vašu svakodnevnu ishranu, jedna je od najboljih strategija za podupiranje dugoročnog kognitivnog zdravlja.

Lekar dr Erik Natkin otkrio je kakav uticaj ishrana može da ima na zdravlje mozga. Istakao je tri ključne vrste hrane koje bi trebale da budu deo naše svakodnevne ishrane kako bismo održali mozak zdravim, poboljšali koncentraciju i odgodili kognitivni pad. Evo što je izdvojio.

Omega-3 masne kiseline

Omega-3 masne kiseline neophodne su za zdravlje mozga, igraju ključnu ulogu u smanjenju upale te podupiru strukturu i funkciju moždanih ćelija.

“Nalaze se u masnoj ribi, poput lososa, čia semenkama i orasima. Te masti pomažu da se smanji upala i podrži struktura i funkcija moždanih ćelija”, objašnjava dr Natkin za SheFinds.

Dakle, dodavanje ovih izvora omega-3 u ishranu može pružiti značajne prednosti za zdravlje mozga.

Hrana bogata antioksidansima

Antioksidansi su vitalni za borbu protiv oksidativnog stresa i upale, koji mogu oštetiti moždane ćelije i narušiti kognitivnu funkciju.

“Voće poput borovnica i povrće poput kelja bogato je vitaminima C i E koji se bore protiv oksidativnog stresa i upala”, kaže dr Natkin.

Ovo ukusno voće može znatno poboljšati funkciju jetre

Ti antioksidansi štite moždane ćelije od oštećenja i poboljšavaju kognitivne funkcije. Uključivanje raznovrsnog, šarenog voća i povrća u vašu ishranu osigurava unos esencijalnih nutrijenata, podupirući celokupno zdravlje mozga.

Fermentisana hrana i probiotici

Zdravlje creva i mozga povezano je, ističe lekar.

“Fermentisana hrana poput jogurta i kimčija, zajedno s probiotičkim dodacima, može poboljšati zdravlje creva”, rekao je.

Zdrave crevne bakterije mogu uticati na proizvodnju neurotransmitera, smanjiti upalu i poboljšati kognitivnu funkciju.

Ovaj napitak ima više probiotika od jogurta: Pomaže u kontroli šećera i krvnog pritiska

Ovih pet probiotičkih namirnica doprinose zdravlju creva

Probiotici mogu da pomognu u održavanju te ravnoteže, bez neugodnog ukusa koji bi neka fermentisana hrana mogla imati za ljude.

Podržavajući zdravlje creva, možemo pozitivno uticati na zdravlje svog mozga.

B92

BEOGRAD, 2. jun – Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 3. jun za Međunarodni dan bicikla, čime je prepoznala značaj ovog prevoznog sredstva i njegov doprinos postizanju ciljeva održivog razvoja.

Povodom obeležavanja Svetskog dana bicikla, UN Srbija, Ambasada Kraljevine Holandije i UG Ulice za bicikliste organizovali su juče grupnu vožnju bicikla od 11:30 časova, sa početkom u Pionirskom parku.

Ruta je prošla kroz centar grada i Novi Beograd a završila se na zelenom platou kod Kule Nebojša, gde je organizovan piknik druženje pored Dunava.

UN Srbija pozvala je sve učesnike da se pridruže manifestaciji – bilo na gradskom, planinskom ili drumskom biciklu, kako bi svi zajedno pokazali da je bicikl najekološkije i najzdravije prevozno sredstvo.

Kako je motorni saobraćaj zaslužan za 80 odsto komunalne buke, 20 odsto zagađenja PM česticama i azotnim oksidima i 25 odsto emisije gasova stahlene bašte, bicikl u svim ovim kategorijama ima skoro milnimalan doprinos što ga čini najekološkijim prevoznim sredstvom. Kada je u pitanju potrošnja energije po glavi stanovnika, bicikl opet zauzima prvo mesto i ekonomičniji je čak i od pešačenja. A kad na sve to dodamo i korist koju bicikl donosi našem zdravlju i rasterećenju zdravstevenog sistema, jasno je zašto ga razvijene zemlje promovišu i ulažu u razvoj ovog vida prevoza.

Energetski portal