Posle sastanka Severnoatlantskog saveta (NAC) na samitu NATO-a u Hagu, na kojem su lideri 32 članice odlučili da znatno povećaju izdvajanja za odbranu i potvrdili snažnu posvećenost kolektivnoj odbrani, Rute je rekao da usvojena deklaracija nije nalik na tradicionalna saopštenja UN ili ranije NATO-a, „sa 60 stranica, i istorijom sveta od rođenja Isusa do danas“.

„To je glupo, probali smo da se fokusiramo. Veoma nam je stalo do Zapadnog Balkana – KFOR je na Kosovu, EUFOR je u BiH, bio sam u poseti regionu i imao duge razgovore sa liderima u BiH i na Kosovu. U Briselu sam imao večeru sa predsednikom Srbije (Aleksandrom Vučićem)“, kazao je Rute, upitan šta znači nepominjanje Zapadnog Balkana u današnjoj deklaraciji.

Naveo je da je NATO na Zapadnom Balkanu veoma angažovan, kao i EU, i da blisko sarađuje sa šeficom evropske diplomatije Kajom Kalas i predsednicom Evropske komisije Ursulom Fon der Lajen.

„Ono što smo zapravo želeli je da ne ponavljamo retoriku poput ‘nepovratnog puta Ukrajine ka NATO-u’. Ništa se od toga nije promenilo, ali smo želeli da se fokusiramo na tri ključna pitanja (proizvodnja, potrošnja i Ukrajina) u pet pasusa, zapravo u četiri pošto je jedan o sledećem sastanku“, dodao je Rute.

Rute je rekao da su saveznici danas „postavili temelje za jači, pravedniji i ubojitiji NATO“.

„Lideri NATO-a su postigli dogovor o Haškom investicionom planu za odbranu koji će podstaći kvantni skok u našoj kolektivnoj odbrani. Dogovorili su se da jačaju našu odbrambenu industriju – to neće samo povećati našu bezbednost, već će stvoriti i radna mesta. Takođe, ponovo smo potvrdili nepokolebljivu podršku Ukrajini. Sve to je od ključnog značaja“, kazao je Rute.

Naveo je da to znači da će NATO „ostati spreman, voljan i sposoban da brani svaki pedalj teritorije saveznika“, bez obzira na izazove sa kojima se suočava – od Rusije, terorizma, sajber napada, sabotaže ili strateške konkurencije.

„Ove odluke će imati dubok uticaj na našu sposobnost da radimo ono zbog čega je NATO osnovan, a to su odvraćanje i odbrana. A ključna odluka u tom pogledu je usvajanje Haškog investicionog plana za odbranu“, dodao je Rute.

On je kazao da taj plan predviđa da saveznici izdvajaju najmanje 3,5 odsto BDP-a, umesto dosadašnjih dva odsto, za osnovne odbrambene potrebe – za finansiranje vojski i vojne opreme, a 1,5 odsto BDP-a za investicije povezane sa odbranom i bezbednošću.

„Sve to je urađeno kako bismo osigurali da možemo efikasno da odvratimo agresiju i da odbranimo sebe i jedni druge, ako neko napravi grešku i napadne nas“, naveo je Rute.

Rute je rekao da je američki predsednik Donald Tramp jasno rekao da su SAD posvećene NATO-u i da je to danas „nedvosmisleno potvrdio“.

„Istovremeno, jasno je stavio do znanja da SAD očekuju od evropskih saveznika i Kanade da doprinesu više. I to je upravo ono što vidimo da rade. Odluke donete danas učiniće NATO mnogo jačim. Takođe će učiniti NATO pravednijim savezom, pošto će Evropa i Kanada povećati izdvajanja i preuzeti veći deo odgovornosti za našu zajedničku bezbednost“, kazao je Rute.

On je naveo i da NATO „čvrsto stoji uz Ukrajinu u njenoj težnji ka miru“ i dodao da će saveznici nastaviti da podržavaju tu zemlju „na njenom nepovratnom putu ka članstvu u NATO-u“.

Simptom/Danas/Beta