Vremenske promene i turbulencije kojima smo izloženi u poslednje vreme najviše osećaju osobe koje zovemo meteoropatama. „Veliki broj naših sugrađana oseća promene u svom ponašanju i u zdravstvenom smislu, a to su pre svega hronični bolesnici, najčešće kardiovaskularni, neurološki, oni koji imaju respiratorna oboljenja, kao i naši stariji sugrađani i deca; zapravo – svi oni iz kategorija stanovništva kod kojih je sposobnost održavanja unutrašnje ravnoteže smanjena prilikom promena u spoljašnjoj sredini”, objasnio je fiziolog, doktor Dragan Hrnčić.

Između ostalog, mnogi ljudi se žale na takozvani prolećni umor. Osim toga, prijavljuju da su razdražljivi i da gube koncentraciju.

„Porast dnevnih temperatura uz promene vlažnosti atmosferskog vazduha su svakako parametri koji doprinose tome da se prolećni umor pojavi. Ono što još pogoduje i zapravo jeste uzrok nastanka tog prolećnog umora, kada naše telo zapravo oseti nedostatak energije, jeste zapravo produženje trajanja dana. Znači veća količina dnevne svetlosti u toku dana u odnosu na prethodne zimske mesece, porast temperature i sve zajedno – to utiče i na neke naše hormonske promene koje se dešavaju u telu, tako da zapravo u tom periodu mi osetimo da smo, da kažemo, energični, odnosno osobe osećaju da imaju nedostatak energije”, dodao je doktor Hrnčić.

Kaže da je u pitanju česta pojava, odnosno prolazno stanje koje nas zapravo – aklimatizuje u tranziciji vremenskih prilika.

Između 30 i 50 procenata evropskog stanovništva oseća simptome prolećnog umora. U Nemačkoj je taj procenat oko 30 odsto, u nekim skandinavskim zemljama taj procenat ide i do 50 procenata.

Žene su podložnije poremećajima usled promena vremena
Među simptomima koji ukazuju na prolećni umor su nedostatak energije, pospanost tokom dana, bezvoljnost, razdražljivost, pad koncentracije. Kod hroničnih bolesnika ovo stanje može biti praćeno poremećajima u kardiovaskularnom sistemu, pa je nekada potrebna i korekcija terapije.

„Kada govorimo o osetljivim osobama, onda je odnos prema polovima u korist žena. Znači žene su osetljivije na prolećni umor i dramatičnije ga podnose i doživljavaju”, objasnio je sagovornik Klinike Nazdravlje i dodao da prolećni umor obično traje dve, tri nedelje, najviše šest.

Doktor Hrnčić kaže da je, ako traje duže, to znak da treba potražiti neki drugi uzrok lošeg stanja organizma, odnosno da je tada neophodno konsultovati lekara.

Stabilizacija vremenskih prilika donosi olakšanje onima koje muči prolećni umor. Osim toga, konkretnije, na osećaj umora utiče i količina sunčeve svetlosti koju primimo tokom određenog perioda ali i vrsta hrane koju konzumiramo.

„Skorija istraživanja su pokazala da zapravo i postoji jako suptilna veza koju mi zovemo mozak-crevo osovina, i da zapravo, promene u mikrobiomu koje mogu nastati usled različitog unosa različite hrane mogu itekako da imaju zapravo posledice na funkcionisanje našeg mozga i mentalno zdravlje“, kaže doktor Hrnčić i savetuje prelazak na sezonsku ishranu, odnosno više sezonskog voća i povrća.

„Važno je da hrana ima dosta vlakana, da bude fermentisana, upravo zbog ovog mikrobioma koji može da se promeni, i da bude dosta lagana, da bude bogata omega-3 masnim kiselinama, bogata vitaminima B kompleksa, vitaminom C….”, naglasio je. Dodaje da je poželjno da se unosi više ribe, naročito masne, orašastih plodova, i naravno – vode.

Tokom stanja prolećnog umora jedan od karakterističnih simptoma jeste i pospanost tokom dana. Sagovornik Klinike Nazdravlje objašnjava da je uzrok u tome što se nismo privikli na veću količinu dnevne svetlosti, koja je od velike važnosti za ispravan ritam spavanja i budnosti.

Okružite se prijateljima
Zdrave životne navike mogu da nam pomognu u prevenciji i otklanjanju simptoma prolećnog umora.

„U ovom periodu moramo biti nežni prema svom telu, a kada govorimo o tim faktorima životne sredine i životnog stila, onda moramo biti svesni da zdravi životni stilovi nisu trka na sto metara, nego zapravo jedan maraton koji od nas očekuje posvećenost u njihovoj primeni i konstantnost u primeni svakog dana da bi oni dali rezultate na duge staze. U tom smislu fizička aktivnost, spavanje i ishrana predstavljaju osnovna tri stuba zdravlja i prevencije i prolećnog umora”, zaključio je dr Hrnčić.

Osim navedenog, kako dodaje, poželjno je biti okružen prijateljima, pa će sve metode ukupno učiniti da se nivo serotonina i melatonina poveća, a smanji nivo „hormona stresa“ – kortizola.

Simptom/RTS