Oni su razgovarali o digitalizaciji u finansijama i budžetskoj administraciji, kao i saradnji u oblasti poljoprivrede, industrije, novih tehnologija, veštačke inteligencije, infrastrukture i saradnje univerziteta, saopšteno je iz kabineta ministra.
“Ono što promoviše Srbija u Africi je ekonomija bazirana na znanju. Naši instituti za semena, fakulteti i institut Biosens mogu da daju ogroman doprinos razvoju poljoprivrede u Burundiju”, istakao je Popović.
Tanjug
Africa Facts Zone/X Account
Posebno je pogođen autoput N3 koji povezuje Johanesburg i Durban, a hitne službe pokušavaju da dođu do ljudi koji su bili zarobljeni u svojim vozilima u delovima gde je put zatvoren. Neki su proveli noć u svojim automobilima. Ključni autoput na istoku države jedan je od najteže pogođenih, a nekoliko deonica je zatvoreno, dok su i zaobilaznice neprohodne, rekli su zvaničnici.
„Još nema detaljnih informacija o tome u kakvom su stanju neki učesnici u saobraćaju koje je zadesio jak sneg”, rekla je menadžerka Uprave za naplatu putarine Tanija Dugra.
Trinaest sati blokirani
„Službe za hitne slučajeve su radile bez prekida tokom noći. Pokušavale su da dođu do što većeg broja učesnika u saobraćaju”, kaže Dugra.
Ćebad i obroci su dostavljani nekim zaglavljenim vozačima, saopštila je vlada provincije Kvazulu-Natal.
Kamioni su od petka parkirani pored puta, rekao je za AFP službenik Korporacije za upravljanje drumskim saobraćajem Sajmon Zvejn.
Africa Facts Zone/X Account
„Autobusi koji putuju između provincija zaglavljeni su na benzinskim stanicama oko sedam sati“.
Muhamed Gulam rekao je za kanal Njuzrum Afrika da je proveo noć u automobilu sa svojom decom izvan grada Harismita, oko 270 kilometara jugoistočno od Johanesburga.
„Bili smo blokirani više od 13 sati, bili smo bez hrane. Ne bismo uspeli da se spasimo bez pomoći službi za hitne slučajeve“, rekao je Gulam.
Africa Facts Zone/X Account
Dva metra snega
U nekim oblastima snežni pokrivač ima debljinu i do dva metra, objavili su iz kompanije za bezbednost na putevima “Arrive Alive”.
„Očekuje se više snega, a narandžasta upozorenja su na snazi u nekoliko krajeva zemlje. Ovo je ekstremni slučaj”, rekao je prognostičar Južnoafričke meteorološke službe Lutando Masimini.
Daleko od područja pogođenih smegom, ova retka pojava privukla je jedan broj ljudi da otputuju i da vide sneg. Džastin Nadasem Bejker vozio se tri sata od Johanesburga sa porodicom do Vardena.
„Vožnja je trajala tri sata. Uzbuđeni smo. Prošlo je mnogo, mnogo godina otkako smo videli poslednji sneg“, rekao je Bejker.
Simptom/RTS/France24.com
Nigerijske hitne službe rade na ublažavanju razornog uticaja poplava na sve objekte, posebno na Zatvorski centar srednjeg obezbeđenja, gde je preko 200 zatvorenika pobeglo nakon teških poplava.
U međuvremenu, predsednik Bola Tinubu izrazio je saučešće građanima države Borno.
Poplave koje su juče u sitnim satima pogodile Maiduguri, glavni grad države Borno, potopile su stotine kuća i uništile mnoga imanja.
Predsednik Bola Tinubu je juče odgovorio na nedavne poplave u delovima Maidugurija, glavnog grada države Borno, naredivši evakuaciju žrtava kao deo svog obećanja.
Ekonomska zajednica zapadnoafričkih država (ECOVAS), reagujući na poplave, savetovala je vladu na svim nivoima u podregionu da planirano izdvaja budžet za takve katastrofe, za koje je nedavno istraživanje pokazalo da je oko 75 odsto stanovništva zapadne Afrike izloženo i negativno utiče.
Nedavne poplave u Bornu, opisane kao najgore u decenijama, raselile su hiljade stanovnika i pogođene objekte, kao što su centralna pošta i nastavna bolnica Maiduguri. To je takođe dovelo do privremenog zatvaranja nekih institucija i vladinih agencija, uključujući Univerzitet Maiduguri.
Uprava univerziteta je objavila privremeno zatvaranje u izjavi u utorak od strane njegovog registrara Ahmada A. Lavana. Institucija je saosećala sa zaposlenima i studentima pogođenim katastrofom.
Tinubu je, u saopštenju svog specijalnog savetnika za informacije i strategiju, Bajo Onanuga, izrazio saučešće vladi i narodu države Borno, posebno porodicama koje su izgubile sredstva za život zbog katastrofe izazvane izlivanjem brane Alau .
Simptom/Alafrica.com
Najviše pogođen epidemijom novog soja klejd 1b je Demokratska Republika Kongo, gde je od početka godine umrlo 629 osoba, a prijavljeno 18.000 slučajeva, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije.
Novi soj registrovan je i u Burundiju, Ugandi, Ruandi, Keniji, Švedskoj i Tajlandu.
Simptom/Tanjug
Komesarka za zdravlje Stela Kirijakides je 23. avgusta na društvenoj mreži Iks objavila da je pisala ministrima zdravlja zemalja EU povodom njihovih planova o donaciji vakcina.
“Solidarnost je ključna u suočavanju s globalnim zdravstvenim pretnjama. Računamo na zemlje članice da podrže naše afričke partnere u upravljanju epidemijom”, napisala je Kirijakides, dodajući da je EK spremna da koordiniše pomoć.
Svetska zdravstvena organizacija je 14. avgusta proglasila novu globalnu vanrednu zdravstvenu situaciju zbog brzog širenja virusa mpoks u Africi, gde je ove godine zabeleženo više od 18.000 slučajeva zaraze i 541 smrtni slučaj.
Afrički centri za kontrolu i prevenciju bolesti saopštili su da im je potrebno 10 miliona vakcina da bi epidemiju stavili pod kontrolu.
Tokom prethodne epidemije virusa mpoks 2022, Evropska komisija je sklopila ugovor s danskom farmaceutskom kompanijom Bavarian Nordik da isporuči više od dva miliona doza vakcina tokom dve godine i sve doze koje je kupila distribuirala je članicama EU.
Nekim zemljama su preostale velike zalihe vakcina i na vladama je da odluče da li će ih donirati, piše Politiko.
Evropska komisija sada želi da njena Uprava za pripravnost i reagovanje u vanrednim situacijama (HERA) koordinira donacije vakcina iz zaliha zemalja članica.
“Evropske donacije će imati neposredniji uticaj ako budu koordinisane sa isprobanim i testiranim pristupom Tim Evropa, kao što je uspešno urađeno tokom pandemije kovida-19”, napisala je Kirijakides u otvorenom pismu ministrima zdravlja zemalja EU koje je objavila na mreži Iks.
Francuska je već obećala da će Africi donirati 100.000 vakcina preko EU.
HERA je ranije ovog meseca saopštila da će donirati 215.000 vakcina, od kojih će 175.000 nabaviti ta agencija, a 40.000 će donirati proizvođač.
Kirijakides je ministrima rekla da članice u okviru sporazuma koji su sklopili HERA i Bavarian Nordik i dalje mogu da nabavljaju vakcine i da ih doniraju.
Virusna bolest mpoks, ranije zvana majmunske boginje, širi se sa životinje na čoveka ali se takođe prenosi bliskim fizičkim kontaktom sa osobom inficiranom virusom. Simptomi uključuju osip i simptome slične gripu, ali ako se ne leče mogu biti smrtonosni.
Centar zaraze je u Demokratskoj Republici Kongo, a prvi slučaj u Evropi prijavljen je prošle sedmice u Švedskoj.
Simptom/Dnevni evropski servis
Samo dan nakon što je Svetska zdravstvena organizacija proglasila globalnu vanrednu situaciju zbog širenja virusa mpoks, ranije poznatog kao majmunske boginje, Švedska je postala prva zemlja van afričkog kontinenta koja je potvrdila slučaj zaraze.
Vršilac dužnosti švedskog zavoda za javno zdravlje Olivija Viksel rekla je da se obolela osoba zarazila tokom poseta dela Afrike u kojem je proglašena epidemija novog soja virusa, ali nije navela o kojoj je zemlji reč.
Obolela osoba je smeštena u bolnicu u Stokholmu, a Vikselova je navela da trenutno ne postoji rizik po širu populaciju.
Ministar zdravlja Jakob Forsmed rekao je da je Švedska dobro pripremljena za virus, kao i da je obezbeđena dovoljna zaliha vakcina.
Kako prenosi švedski javni servis SVT, u Švedskoj je 2022. godine zabeleženo više od 300 slučajeva zaraze prethodnim sojem virusa.
Virus mpoks se može širiti kroz bliske međuljudske kontakte i najčešće se manifestuje blagim simptomima, ali u retkim slučajevima infekcija može biti smrtonosna sa simptomima sličnim gripu i gnojnim lezijama na telu.
Nakon izbijanja epidemije u Demokratskoj Republici Kongu, zaraza se proširila na susedne zemlje.
Svetska zdravstvena organizacija je navela da proglašenje epidemije i vanredne situacije u oblasti javnog zdravlja od međunarodnog značaja može ubrzati istraživanje, finansiranje i međunarodne mere institucija javnog zdravlja i njihovu saradnju u suzbijanje bolesti.
SVT/RTS
Saopštenje generalnog direktora SZO Tedrosa Adhanoma Gebrejezusa usledilo je nakon sastanka komiteta za hitne slučajeve zdravstvene agencije UN. Afrički centri za kontrolu i prevenciju bolesti proglasili su mpok vanrednim stanjem za javno zdravlje u Africi, u utorak.
SZO je saopštila da je ove godine u Africi bilo više od 14.000 slučajeva i 524 smrtna slučaja, što već premašuje prošlogodišnje brojke.
Najviše slučajeva obolelih u jednoj zemlji je Kongo.
Šta je mpok?
Mpok, takođe poznat kao majmunske boginje, naučnici su prvi put identifikovali 1958. godine kada je došlo do izbijanja bolesti „slične boginjama“ kod majmuna. Do nedavno, većina slučajeva je primećena kod ljudi u centralnoj i zapadnoj Africi koji su imali blizak kontakt sa zaraženim životinjama.
SZO proglasila izbijanje mipoksa u Africi globalnom zdravstvenom situacijom jer se širi novi oblik virusa
Broj slučajeva Mpok-a je ove godine u Africi porastao za 160%, ali je dostupno malo tretmana i vakcina.
Godine 2022. potvrđeno je da se virus po prvi put širi seksom i izazvao je epidemije u više od 70 zemalja širom sveta koje ranije nisu prijavljivale mpok.
Mpok pripada istoj porodici virusa kao i male boginje, ali izaziva blaže simptome kao što su groznica, mrzlica i bolovi u telu. Ljudi sa ozbiljnijim slučajevima mogu razviti lezije na licu, rukama, grudima i genitalijama.
Afrički CDC je izvestio da je mpok sada otkriven u najmanje 13 afričkih zemalja. U poređenju sa istim periodom prošle godine, agencija je saopštila da je broj slučajeva povećan za 160 odsto, a smrtni slučajevi za 19 odsto.
Ranije ove godine, naučnici su prijavili pojavu novog oblika mipoksa u rudarskom gradu u Kongu koji može da ubije do 10% ljudi i može se lakše širiti.
Za razliku od ranijih izbijanja mpoksa, gde su se lezije uglavnom primećivale na grudima, rukama i stopalima, novi oblik mpoksa izaziva blaže simptome i lezije na genitalijama
To ga čini težim za uočavanje, što znači da ljudi mogu da razbole i druge, a da ne znaju da su zaraženi.
SZO je saopštila da je mpok nedavno prvi put identifikovan u četiri istočnoafričke zemlje: Burundiju, Keniji, Ruandi i Ugandi. Sve te epidemije povezane su sa epidemijom u Kongu. Tedros je rekao da postoji zabrinutost za dalje širenje bolesti unutar Afrike i šire.
U Obali Slonovače i Južnoj Africi, zdravstvene vlasti su prijavile izbijanje drugačije i manje opasne verzije mipoksa koja se proširila širom sveta 2022.
Šta znači proglašenje vanrednog stanja?
Deklaracija SZO o vanrednom stanju ima za cilj da podstakne donatorske agencije i zemlje na akciju. Ali globalni odgovor na prethodne deklaracije je često nejasan i kasni.
Generalni direktor CDC Afrike, dr Žan Kaseja, rekao je da je proglašenje vanredne situacije u javnom zdravstvu od strane agencije trebalo da „mobiliše naše institucije, našu kolektivnu volju i naše resurse da delujemo brzo i odlučno“. On je apelovao na afričke međunarodne partnere za pomoć, rekavši da je sve veći broj slučajeva u Africi uglavnom ignorisan.
Kako se mpok može zaustaviti?
Izbijanje mpok-a 2022. u desetinama zemalja uglavnom je ugašeno upotrebom vakcina i tretmana u bogatim zemljama, pored ubeđivanja ljudi da izbegavaju rizično ponašanje. Ali jedva da su vakcine ili tretmani bili dostupni u Africi.
Simptom/AP
Džihadistička grupa i njeni ogranci proširili su svoje aktivnosti u nekoliko delova Afrike, kao iu Siriji, Iraku i Avganistanu, izjavio je u četvrtak Vladimir Voronkov, šef Kancelarije UN za borbu protiv terorizma (UNOCT).
Terorističke grupe povezane sa Islamskom državom (IS, ranije ISIS) „proširuju svoje oblasti delovanja“ i pokazuju „otpornost i prilagodljivost“ uprkos kontinuiranim naporima u borbi protiv terorizma, navodi se u saopštenju UNOCT-a.
Ako militantne grupe prošire svoj uticaj u severnim delovima Zapadne Afrike i Sahelu, „ogromna teritorija koja se proteže od severne Nigerije do Malija mogla bi pasti pod njihovu efektivnu kontrolu“, rekao je Voronkov.
Ogranci IS takođe su pojačali svoje aktivnosti u severnom Mozambiku, kao i u istočnom delu Demokratske Republike Kongo, što je dovelo do „dramatičnog povećanja“ terorističkih napada i smrtnih slučajeva civila, dodao je diplomata.
Prema Voronkovu, koji je predsedavao UNOCT-om od 2017. godine, aktivnosti ISIL-Horasan, ogranka ID u Avganistanu, dovode do povećanog nivoa pretnje u Evropi.
IS je nastala od radikalnih islamističkih snaga u Iraku i stekla je međunarodnu istaknutost nakon što je ojačala 2014. Iskoristila je nedostatak bezbednosti u Iraku, kao i previranja u susednoj Siriji, pre nego što se proširila na Afriku.
Navodna uloga Ukrajine u pomaganju teroristima u Africi takođe je bila pod lupom poslednjih nedelja, nakon što su desetine lokalnih vojnika i članova ruske privatne vojne kompanije (PMC) grupe Vagner ubili, kako se izveštava, od strane Tuareških separatističkih pobunjenika i boraca povezanih sa Al- Kaida u zasedi u Maliju.
Portparol ukrajinske vojne obaveštajne službe Andrej Jusov je rekao da su „pobunjenici dobili sve potrebne informacije“.
Kao odgovor, Mali i susedni Niger osudili su Ukrajinu i prekinuli diplomatske veze sa Kijevom. Dve afričke nacije su takođe navodno zatražile od Saveta bezbednosti UN da istraži da li je Ukrajina pružala obaveštajne podatke pobunjenicima Tuarega. Ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova je od tada negiralo bilo kakvu umešanost u incident.
Veruje se da je Vagner grupa, koja se takođe borila u sukobu između Rusije i Ukrajine, bila umešana u nedavne sukobe između malijske vojske i pobunjenika Tuarega u blizini granice sa Alžirom, gde je pružala podršku vladinim trupama.
Simptom/RT
Politika “spaljene zemlje” u istočnoj Africi i genocid u jugozapadnoj Africi bili su samo vrh ledenog brega “civilizacijske misije”. Rafael Lemkin, koji je skovao termin genocid, u svojim spisima se poziva na slučaj jugozapadne Afrike kao rani primer. Hana Arent je u „Poreklo totalitarizma“ primetila da su nemački kolonijalizam i antropologija opsednuta arijevskom superiornošću „od Darvina do Hitlera“ bili kolevka mentalnog sklopa, koji je kulminirao nekoliko decenija kasnije u Holokaustu.
Carska Nemačka je kasnila u evropskoj trci za kolonije i borbi za Afriku. Ali sustizanje, otimanje zemlje između 1884. i 1900. uzdiglo je Nemačko carstvo u ligu kolonijalnih imperija u to vreme.
Jugozapadna Afrika, Kamerun i Togo su 1884. godine eufemistički proglašeni za posede pod zaštitom Nemačke, zatim istočna Afrika 1886. i širok spektar ostrva u Južnom moru do kraja 19. veka. Zakup kineskog zaliva Jiaozhou/Kiautschou je dodat „zbirci” 1899. godine.
„Deutschland uber alles“
Nemačko učešće u kineskom bokserskom ratu na prelomu veka otkrilo je dominantan način razmišljanja i signaliziralo ambiciju Nemačke da igra vodeću ulogu među imperijalnim silama. Vođen je sa nesputanom brutalnošću i našao je svoj izraz u zloglasnom i rasističkom Hunnenrede (hunski govor) cara Vilhelma II kada se obraćao vojnicima poslatim u Kinu 27. jula 1900. u Bremerhavenu:
„Ako naiđete na neprijatelja, on će biti poražen! Neće biti dat! Zarobljenici neće biti uzeti! Ko god padne u vaše ruke biće oduzet… … neka vam se u Kini afirmiše ime Nemac, da se u Kini potvrdi ime Nemac! Nijedan Kinez se više nikada neće usuditi da popreko pogleda Nemca“.
Ovo je zadalo temu za brojne naknadne “kaznene ekspedicije” protiv domorodaca koji su se opirali nemačkoj “zaštiti”
Wikimedia
Kao što brojke govore, tokom čitavog kolonijalnog perioda od 30 godina od 1884. do početka Prvog svetskog rata 1914. godine, broj Nemaca u kolonijama u bilo kom trenutku ostao je – čak i u periodima vrhunca kada su vojnici bili raspoređeni – manji od 50.000 . Ali daleko više od milion kolonizovanih ljudi platilo je svojim životima u direktnim oblicima ratovanja vođenim na teritorijama. Telesno kažnjavanje i pogubljenja, seksualno zlostavljanje i prinudni rad bili su svakodnevni raspored dana. Nilpferdpeitsche (bič nilskog konja) je bio široko povezan sa nemačkom vladavinom na zapadnoafričkim teritorijama.
„Gubitak pamćenja“ bio je u središtu formiranja nacionalnog identiteta od rođenja takozvane nacionalne države. Kao što je Ernest Renan već primetio na predavanju na Sorboni 11. marta 1882:
Ali dok se demencija čini nepovratnom, kolonijalna amnezija nije
Kontinuirane kampanje podizanja svesti ostavile su traga u bivšim carstvima. U Nemačkoj su uočljivi putokazi ka „dekolonijalnom zaokretu“. Napraviose prodor u javnu sferu, bilo da se radi o bilateralnim nemačko-namibijskim pregovorima o genocidu u Jugozapadnoj Africi, kontroverznom Humbolt forumu, ili restituciji ljudskih ostataka i opljačkanih kulturnih artefakata.
Podnošenjem onih “gore”, pristajete na njihov tretman, složili ste se
Neumorni napori lokalnih postkolonijalnih inicijativa, uključujući rastuću ulogu Afro Nemaca u kampanji za preimenovanje javnih prostora i preispitivanje drugih oblika kolonijalnog sećanja, rasizma i diskriminacije, ipak su napravili trajne prodore u svakodnevni život. Ove, kao i linije odbrane kolonijalne apologetike, uključene su knjigu, koja se proteže od prvih nemačkih umešanosti u trgovinu robljem do sadašnjih bitaka oko moći definicije.
African arguments/ By Henning Melber
Simptom/M.P.
Berlinska konferencija podelila je Afriku između evropskih kolonijalnih sila.
Od tekućeg etno-političkog sukoba na granici Konga i Ruande do nasilnih plemenskih milicija koje prave pustoš širom regiona Sahela i krvavih bitaka oko rudnika zlata, fosfata i kobalta u centralnoj i istočnoj Africi, nastavlja se nasleđe Berlinske konferencije 1884. da Africi nanese bol, rat i nerazvijenost.
Samovoljne granice koje su povukle kolonijalne sile u Africi ostavile su u nasleđe podele i sukobe koji traju do danas. Ove granice, često ignorišući etničke, kulturne i jezičke realnosti, značajno su doprinele tekućim sukobima i etničkim tenzijama širom kontinenta. Tada za nas Afrikance postaje najvažnije da istražimo uticaj ovih kolonijalnih granica, istaknemo nedavne primere sukoba pogoršanih ovim podelama i ispitamo naše panafričke napore da prevaziđemo ovo kolonijalno nasleđe i krenemo ka većem afričkom jedinstvu.
Berlinska konferencija 1884-1885, gde su evropske sile podelile Afriku bez obzira na postojeće etničke ili političke granice, postavila je pozornicu za mnoge moderne sukobe na kontinentu.
Kolonijalne granice često razdvajaju etničke grupe između različitih zemalja ili prisiljavaju rivalske grupe da koegzistiraju unutar iste države, stvarajući plodno tlo za sukobe.
Kvame Nkruma, prvi predsednik Gane i istaknuti panafrikanista, prikladno je rekao: „Veštačke granice kolonijalnih teritorija ne mogu biti osnova za nezavisnost i slobodu afričkih naroda. Njegove reči odražavaju trajne probleme izazvane ovim nametnutim granicama.
Gotovo kao da su se evropske sile okupile u džinovskoj igri „Zavadi pa vladaj“, a zatim napustile Afriku da se nose sa olupinom.
Jedan upečatljiv primer je Demokratska Republika Kongo (DRC), zemlja čije granice obuhvataju preko 200 etničkih grupa. Nastala etnička raznolikost podstakla je brojne sukobe, uključujući Drugi rat u Kongu (1998-2003), koji je uključivao devet afričkih zemalja i koji je rezultirao smrću oko 5,4 miliona ljudi, što ga čini najsmrtonosnijim sukobom od Drugog svetskog rata. Kakvo nasleđe „civilizacije“ ostaviti iza sebe!
Drugi primer je Nigerija, gde su kolonijalne granice kombinovale različite etničke grupe kao što su Hausa-Fulani, Joruba i Igbo u jednu zemlju. Ovo je dovelo do upornih etničkih tenzija i sukoba, uključujući Biafran rat (1967-1970), koji je rezultirao smrću preko milion ljudi. Poslednjih godina, etničke tenzije su nastavile da se manifestuju u nasilnim sukobima, posebno između stočara i farmera u regionu Srednjeg pojasa. Bravo, kolonijalni kartografi, za ovako “pedantne” granične radove.
Nedavni primeri sukoba izazvanih granicama
Granice povučene tokom kolonijalne ere i dalje su izvor sukoba u 21. veku. U Južnom Sudanu, koji je stekao nezavisnost od Sudana 2011. godine, granice nisu uspele da reše dugotrajne etničke sukobe i sukobe zasnovane na resursima. Građanski rat u Južnom Sudanu (2013-2020) rezultirao je sa skoro 400.000 mrtvih i raseljenim milionima, naglašavajući duboko ukorijenjene etničke podjele unutar zemlje. Gotovo kao da je nezavisnost došla sa dugmetom za „samouništenje“.
U regionu Sahela, kolonijalne granice su doprinele nestabilnosti i nasilju. Mali, Niger i Burkina Faso, sa svojim proizvoljnim granicama, postali su žarišta etničkih tenzija i džihadističkih pobuna. Pobuna Tuarega u Maliju, na primer, ima korene u marginalizaciji naroda Tuarega, čije tradicionalne teritorije obuhvataju nekoliko zemalja u regionu. Kolonijalne sile su stvorile slagalicu u koju nijedan komad ne stane.
Panafrički napori da se prevaziđu kolonijalne granice
Pan-Afrikanizam, pokret koji se zalaže za jedinstvo i solidarnost afričkih nacija, dugo je pokušavao da se pozabavi problemima izazvanim kolonijalnim granicama. Lideri poput Patrisa Lumumbe, Gamala Abdela Nasera i Moamera Gadafija zagovarali su ideju afričkog jedinstva kao rešenja za podele kontinenta. Patris Lumumba, prvi premijer DRC-a, zamišljao je ujedinjenu Afriku oslobođenu kolonijalnog pravljenja mapa. Iako je njegovo inspirativno vođstvo bilo kratkog veka pošto su ga ubili zapadni agenti 1961. godine, Lumumbine ideje su nastavile da inspirišu pokrete afričkog jedinstva. On je istakao potrebu za ekonomskom i političkom saradnjom među afričkim državama kako bi se prevazišle veštačke podele nametnute kolonijalizmom. Lumumba je jednom izjavio: „Doći će dan kada će istorija progovoriti… Afrika će pisati sopstvenu istoriju, a i na severu i na jugu to će biti istorija slave i dostojanstva. Šteta što „civilizovani“ svet nije mogao da se nosi sa takvim vizionarskim žarom.
Gadafi Wikipedia
Moamer Gadafi iz Libije je bio još jedan vatreni panafrički lik koji je zamislio „Sjedinjene Afričke Države“
Moamer Gadafi iz Libije je bio još jedan vatreni panafrički lik koji je zamislio „Sjedinjene Afričke Države“. Gadafijeva vizija uključivala je jedinstvenu afričku vojnu silu, zajedničku valutu i jedinstvenu vladu. Gadafijeve ideje su postale popularne među mnogim afričkim liderima i stanovništvom, što je dovelo do osnivanja Afričke unije (AU) 1999. godine u Gadafijevom rodnom gradu Sirtu. AU je od tada radila na posredovanju u sukobima i promovisanju integracije, iako postizanje istinskog jedinstva ostaje izazov. Gadafi je često govorio: „Afrika za Afrikance, bez kolonijalnih granica, bez kolonijalnih podela. Smela izjava smelog lidera, ali njegova vizija jedinstva ostaje neostvarena.
Foto: Pixabay
Neokolonijalizam i aktuelne zapadne strategije
Uprkos kraju formalnog kolonijalizma, neokolonijalizam, u kojem bivše kolonijalne sile nastavljaju da vrše uticaj na afričke zemlje, ostaje značajno pitanje. Zapadne zemlje često koriste ekonomsku i vojnu pomoć da zadrže svoj uticaj, ponekad pogoršavajući postojeće podele.
Na primer, učešće Francuske u zapadnoj Africi, posebno u Maliju, kritikovano je kao oblik neokolonijalizma. Francusku vojnu intervenciju u Maliju 2013. godine, navodno radi borbe protiv džihadističkih grupa, malijski lideri i ljudi su razotkrili kao nasilno sredstvo za zaštitu svojih strateških ekonomskih interesa u regionu. Ova intervencija je ponekad produbila lokalne sukobe, što se vidi u porastu antifrancuskog raspoloženja i proliferaciji džihadističkih grupa koje iskorištavaju etničke tenzije. Bivši premijer Malija Musa Mara izjavio je: „U Maliju postoji percepcija da francuska intervencija služi samo njihovim sopstvenim interesima, a ne interesima Malijaca. Kako altruističan prema Francuskoj da nastavi da „pomaže“ na načine koji najviše koriste njoj.
Slično tome, vojno prisustvo Sjedinjenih Država u Africi, preko američke komande za Afriku (AFRICOM), gledano je sa sumnjom i naišlo je na otpor. Panafrikanci kao što sam ja, tvrde da napori SAD u borbi protiv terorizma često daju prioritet strateškim interesima nad lokalnom stabilnošću, što potencijalno podstiče sukobe. U Somaliji, na primer, američki vazdušni napadi na militante Al Šababa doveli su do značajnih civilnih žrtava, pogoršali regionalne sukobe i doprineli složenoj mreži napetosti na celom Rogu Afrike.
Razotkrivajući ove realnosti kenijski profesor P. L. O. Lumumba je primetio da „mnoge afričke zemlje nisu zaista nezavisne.
Foto Pixabay
Neokolonijalne institucije poput Komonvelta i Frankofonije nastavljaju da vrše kontrolu i uticaj na države članice koje su svedene na puku „nezavisnost od zastave“
Moamer Gadafi iz Libije je bio još jedan vatreni panafrički lik koji je zamislio „Sjedinjene Afričke Države“. Gadafijeva vizija uključivala je jedinstvenu afričku vojnu silu, zajedničku valutu i jedinstvenu vladu. Gadafijeve ideje su postale popularne među mnogim afričkim liderima i stanovništvom, što je dovelo do osnivanja Afričke unije (AU) 1999. godine u Gadafijevom rodnom gradu Sirtu. AU je od tada radila na posredovanju u sukobima i promovisanju integracije, iako postizanje istinskog jedinstva ostaje izazov. Gadafi je često govorio: „Afrika za Afrikance, bez kolonijalnih granica, bez kolonijalnih podela. Smela izjava smelog lidera, ali njegova vizija jedinstva ostaje neostvarena.
Foto Pixabay
Neokolonijalizam i aktuelne zapadne strategije
Uprkos kraju formalnog kolonijalizma, neokolonijalizam, u kojem bivše kolonijalne sile nastavljaju da vrše uticaj na afričke zemlje, ostaje značajno pitanje. Zapadne zemlje često koriste ekonomsku i vojnu pomoć da zadrže svoj uticaj, ponekad pogoršavajući postojeće podele.
Na primer, učešće Francuske u zapadnoj Africi, posebno u Maliju, kritikovano je kao oblik neokolonijalizma. Francusku vojnu intervenciju u Maliju 2013. godine, navodno radi borbe protiv džihadističkih grupa, malijski lideri i ljudi su razotkrili kao nasilno sredstvo za zaštitu svojih strateških ekonomskih interesa u regionu. Ova intervencija je ponekad produbila lokalne sukobe, što se vidi u porastu antifrancuskog raspoloženja i proliferaciji džihadističkih grupa koje iskorištavaju etničke tenzije. Bivši premijer Malija Musa Mara izjavio je:
„U Maliju postoji percepcija da francuska intervencija služi samo njihovim sopstvenim interesima, a ne interesima Malijaca. Kako altruističan prema Francuskoj da nastavi da „pomaže“ na načine koji najviše koriste njoj.
Slično tome, vojno prisustvo Sjedinjenih Država u Africi, preko američke komande za Afriku (AFRICOM), gledano je sa sumnjom i naišlo je na otpor. Panafrikanci kao što sam ja, tvrde da napori SAD u borbi protiv terorizma često daju prioritet strateškim interesima nad lokalnom stabilnošću, što potencijalno podstiče sukobe. U Somaliji, na primer, američki vazdušni napadi na militante Al Šababa doveli su do značajnih civilnih žrtava, pogoršali regionalne sukobe i doprineli složenoj mreži napetosti na celom Rogu Afrike.
Razotkrivajući ove realnosti kenijski profesor P. L. O. Lumumba je primetio da „mnoge afričke zemlje nisu zaista nezavisne. Neokolonijalne institucije poput Komonvelta i Frankofonije nastavljaju da vrše kontrolu i uticaj na države članice koje su svedene na puku „nezavisnost od zastave“.
Senegal 1924. Book of Africa
screenshot Instagram
Većina ljudi misli da je neokolonijalizam počeo nakon što je većina kolonija stekla nezavisnost. Međutim, Britanci su prvi počeli da ga primenjuju stvaranjem Britanskog Komonvelta nacija 1931. na osnovu Balfurove deklaracije iz 1926. godine.
1945. Britanija je potpisala anglo-američki finansijski i komercijalni sporazum sa SAD. Ali kada je zemlja počela da doživljava nestašicu sirovina i hrane 1947. godine, zajedno sa teretom američkih zajmova, njena laburistička vlada je odlučila da pronađe sopstvene izvore sirovina i hrane koji nisu vredni dolara. Nažalost, umesto da gledaju unutra, gledali su na svoje kolonije kao na izvor bez dolara.
To je dovelo do Zakona o razvoju prekomorskih resursa iz 1948. godine, koji je doneo kralj Džordž VI, i osnivanja Korporacije za kolonijalni razvoj, koja je bila „zadužena za obezbeđivanje razvoja na kolonijalnim teritorijama“. To je takođe dovelo do Overseas Food Corporation, koja je bila „dužna za obezbeđivanje proizvodnje ili prerade prehrambenih proizvoda ili drugih proizvoda na mestima izvan Ujedinjenog Kraljevstva, kao i za njihov marketing, kao i za pitanja u vezi sa tim“.
Nakon što su mnoge kolonije stekle nezavisnost, 1963. godine, Korporacija za kolonijalni razvoj preimenovana je u Komonvelt razvojnu korporaciju (CDC) i 1969. joj je dozvoljeno da investira van Komonvelta.
Nikolas Manserg je napisao u svojoj knjizi The Commonvealth Ekperience Tom One: Imperijalni uticaji su blisko pratili njegov raniji rast. Dakle, kako Komonvelt, preko svojih institucija kao što je CDC, osigurava da se britanska imperijalistička priroda održi, iako ne direktno kao što je bila tokom kolonijalizma?
Agencija za pomoć ili bankomat?
U Zakonu o osnivanju Korporacije za kolonijalni razvoj jasno je navedeno da je ona bila zadužena da obezbeđuje razvoj na kolonijalnim teritorijama. Dok je glavna svrha Komonvelt razvojne korporacije (preimenovane u Colonial Development Corporation) 1963. godine bila „ulaganje u stvaranje i rast održivih privatnih preduzeća u siromašnijim zemljama u razvoju kako bi se doprinelo ekonomskom rastu u korist siromašnih; i da mobilišemo privatne investicije na ovim tržištima, kako direktno tako i demonstriranjem profitabilnih investicija kao deo misije… borbe protiv svetskog siromaštva.”
Foto flickr
Međutim, CDC nikada nije doveo do industrijskog razvoja, niti je poboljšao živote ljudi u zemljama u razvoju, jer pomoć koja je navodno data njihovim kolonijama (i/ili njihovim bivšim kolonijama) nikada nije bila usmerena na kompanije u vlasništvu Afrike, niti su profita ili čak poreskih prihoda ikada upućenih Afrikancima.
Prvo, pomoć je bila usmerena ka već osnovanim britanskim kompanijama, kao što su The London i Rhodesian Mining & Land Co Ltd (Lonrho), koja je osnovana 1909. godine sa osnivačkim kapitalom koji je prikupilo sedam britanskih akcionara koji su započeli rudarske i poljoprivredne poslove u Rodeziji ( savremeni Zimbabve). Godine 1961. kompanija je regrutovala poznatog britanskog neokolonijalnog agenta Tinija Roulanda, koji je proširio svoje interese iz Rodezije u susedni Malavi, Zambiju, Keniju, Zair (DRC) i Tanzaniju, transformišući entitet u afrički konglomerat bez premca.
Afrikanci su uglavnom bili zaposleni kao fizički radnici sa lošom platom, dok je strano osoblje obavljalo visoko plaćene i prestižne inženjersko-tehničke funkcije
Ove kompanije su samo izvlačile resurse iz zemlje i prodavale ih u inostranstvu. Malo razvoja kapitala je bilo posvećeno stvarnom povećanju zaliha produktivnog bogatstva, a to je, zauzvrat, lišilo zemlje u razvoju preko potrebnih poreskih prihoda.
Drugo, CDC je zapravo stajao iza kolapsa, prodaje i eventualne privatizacije afričkih državnih kompanija. To uključuje Nigerijsku Nacionalnu korporaciju za đubrivo Nigerije (NAFCON), koja je privatizovana kroz koruptivne poslove koji su obogatili samo nekoliko pojedinaca. I kako je CDC bio uključen? CDC je bio jedan od glavnih investitora u firmu za privatni kapital poznatu kao Emerging Capital Partners (ECP), koja je upravljala ECP Afričkim fondom II.
Foto flickr
Preko ECP Afričkog fonda II, ECP je investirao u tri nigerijske kompanije: Oando, NOTORE (ranije u državnom vlasništvu NAFCON) i Intercontinental Bank.
Izveštava se da je banka korišćena za pranje novca za koji se tvrdi da ga je koruptivno stekao bivši guverner nigerijske naftom bogate države Delta, Džejms Ibori.
Prema nigerijskom aktivistu za borbu protiv korupcije Dotunu Oloku, uzbunjivaču u slučaju Emerging Capital Partners, Ibori je koristio lažnu kompaniju (NOTORE) da kupi imovinu privatizovane Nacionalne korporacije za đubrivo Nigerije (NAFCON), a jedan od direktora CDC-a je bio nastupajući kao Iborijev frontmen tokom ovih transakcija.
Pljačka se nastavlja
1997. CDC je postao javno-privatno partnerstvo (PPP). Zatim, 1998. godine, transformisala se iz statutarne korporacije u akcionarsko društvo koje trguje pod imenom CDC Capital Partners. U 2004. godini, nakon daljeg restrukturiranja, formirana su dva odvojena društva za upravljanje fondovima od CDC, ACTIS i AUREOS, čime je CDC Group plc ostala na tržištu u razvoju kao investiciona kompanija za fondove u potpunom vlasništvu države.
Nova uloga CDC-a kao investitora u fondove značila je da više nije bio direktni investitor u kompanije na tržištima u razvoju. Umesto toga, oni su sada rasporedili svoj „kapital kroz fondove privatnog kapitala, kao što su oni kojima upravljaju ACTIS i AUREOS, koji zauzvrat ulažu u kompanije u zemljama u razvoju. Ovi fondovi privatnog kapitala na taj način obezbeđuju CDC-u indirektan udeo u poslovima u koje ulaže menadžer fonda.
Nažalost, struktura za eksploataciju resursa i ne-dolarske nabavke hrane i sirovina ostala je do danas, jer je u novembru 2021. Kancelarija za spoljne poslove, komonvelt i razvoj (FCDO) objavila da će se rebrendirati umesto da rasformira CDC kao britanski Međunarodne investicije (BII) 2022. godine kao deo strategije za produbljivanje ekonomskih, bezbednosnih i razvojnih veza na globalnom nivou.
Najbolji primer je privatizacija sektora električne energije u Kamerunu, koju BII reklamira kao jedan od svojih uticajnih projekata u Africi, ali u stvari investicija ide u sopstvenu kompaniju, a ne u afričke državne firme.
Tokom 2001. godine, tokom programa strukturnog prilagođavanja, državnu kamerunsku elektroprivrednu kompaniju SONEL je vlada prodala američkoj firmi AES Corporation i preimenovala je u AES SONEL.
Ovo pokazuje kako Britanci, preko svojih institucija, osiguravaju da Afrika nikada ne napreduje. Prvo, privatizuje državne kompanije, ponekad iako korumpiranim poslovima ili pojedincima, urušava ih i na kraju zahteva da se napusti nakon što kompanije učini beskorisnim.
Foto flickr
Dakle, CDC je obezbedio nesmetan prelazak sa kolonijalnih šema eksploatacije afričkih prirodnih resursa od strane Britanaca na šeme 21. veka koje vide eksploataciju i kolaps afričkih državnih kompanija kroz svoju sada rebrendiranu instituciju, British International Investment (BII).
Simptom/ RT/Musa Ibrahim
„Danas (30.06.) i sutra (01.07.) nastaviće se priliv veoma toplog vazduha sa severa Afrike ka našem području tako da se maksimalna temperatura očekuje u intervalu od 34 do 37 stepeni uz tropske noći u urbanim sredinama“, navodi se u upozorenju RHMZ.
Dalje piše da će u Beogradu temperatura ići od 35 do 37 stepeni.
Na snazi meteo alarm
Danas je na snazi i narandžasti meteo alarm u čitavoj državi.
To znači da je vreme opasno. Vremenske pojave takvog su intenziteta da mogu prouzrokovati materijalnu štetu i biti opasne po bezbednost ljudi i životinja.
Slede vremenske nepogode
U ponedeljak uveče, kao i tokom noći, ponovo se očekuju grmljavina, grad, olujni vetar i velika količina padavina za kratko vreme.
Što se tiče Beograda, najgore će biti u noći između ponedeljka i utorka.
Nova
RHMZ se oglasio najnovijim upozorenjem:
U Srbiju dolazi vreo vazduh sa severa Afrike.
Simptom
