Simptom

Izbori u Albaniji: izlaznost 42,21 odsto

May 14, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Kako se navodi, proces je obuhvatio sve izborne subjekte, političke partije i koalicije u 12 regiona zemlje.

Prema preliminarnim podacima CIK-a, broj birača na listi unutar zemlje bio je 3.467.962, glasalo je 1.458.251 birač, što predstavlja izlaznost od 42,21 posto, dok je 55.334 glasa proglašeno nevažećim, prenosi Gazeta ekspres.

Proces glasanja iz inostranstva se nastavlja. Do sada je prebrojano i ocenjeno 75.414 glasačkih listića od ukupno 194.889, što čini oko 39 odsto ukupnih glasova iz inostranstva.

Prema zvaničnim podacima koje je objavila Centralna izborna komisija, glasovi u svakoj oblasti, prevedeni u mandate, daju sliku u kojoj Socijalistička partija ubedljivo prednjači po broju mandata.

Tako su socijalisti osvojili još jedan mandat u Vlori, čime su stigli do 83 mandata od ukupno 140, a najbolje rezultate ostvarili su u Tirani, Fijeru, Draču, Elbasanu i Vlori.

Koalicija predvođena Demokratskom partijom ostala je bez dva mandata – jedan u Vlori, i jedan u Tirani, čime je pala na 50 mandata.

Simptom/Newsmax Balkans

Izbori u Albaniji: Socijalistička partija Edija Rame ubedljivo vodi

May 12, 2025 by Miloš Mićanović Leave a Comment

Prema podacima koje je objavio CIK, Socijalistička partija Edija Rame je na nedeljnim izborima uspela da dobije 53,26 odsto glasova.

Prema projekcijama albanskog lista, Socijalistička partija je po svoj prilici na putu ka svom četvrtom mandatu, s obzirom na to da ubedljivo vodi i ima prednost u većini okruga u zemlji, nakon što su otvorene prve glasačke kutije.

S druge strane, Demokratska partija – Savez za veliku Albaniju, prema podacima CIK-a, za sada beleži 33,92 odsto glasova, što je rangira kao drugu političku snagu.

Socijaldemokratska partija je osvojila 3,79 odsto glasova, a sledi Koaliciona inicijativa sa 3,51 odsto osvojenih glasova.

Glasanje na parlamentarnim izborima u Albaniji završeno je sinoć u 19 sati, kada su zatvorena birališta.

Prema poslednjim podacima Centralne izborne komisije, izlaznost je bila 41,41 odsto.

Albanski parlament ima 140 mesta u parlamentu.

Simptom/Newsmax Balkans/Tanjug

Zatvaraju se birališta u Albaniji: Rama traži četvrti mandat, izlaznost ispod 40 odsto

May 11, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Albanski premijer Edi Rama, čelnik Socijalističke stranke, na današnjim izborima bori se za svoj četvrti mandat, a glavni takmac mu je bivši premijer Sali Beriša iz Demokratske stranke.

U kampanji su dominirala obećanja o pridruživanju Evropskoj uniji i optužbe za raširenu korupciju.

Rama je u protekloj godini često optuživan za represiju nad opozicijom, uključujući i Berišu, dok optužbe za korupciju prate obojicu.

Edi Rama/Facebook Account

Aktuelni premijer se u kampanji najčešće oslanjao na obećanje da će se Albanija pridružiti Evropskoj uniji do kraja ove decenije.

Ankete pokazuju da Rama ima ubedljivu prednost nad Berišom, ali će njegovoj Socijalističkoj stranci verovatno biti potrebna podrška manjih stranaka da bi održala tesnu većinu od četiri mesta u parlamentu.

Po nekim merilima, Rama je uspešan premijer, uz ostvaren privredni rast veći od četiri odsto u razdoblju od 2022.-2024. godine, podstaknut trgovinom sa Evropskom unijom i razvojem turizma, čime je nadmašio druge balkanske zemlje, navodi Rojters pozivajući se na ocene Svetske banke.

Birališta se zatvaraju u 19:00, čassova a prvi zvanični rezultati se očekuju u ponedeljak.

Simptom/Nova.rs/FoNet

U Albaniji se danas bira novi parlament: Da li će Rama zadržati apsolutnu moć?

May 11, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Albanija će 11. maja 2025. održati prve parlamentarne izbore otkako je u julu 2022. formalno započela pregovore o pristupanju Evropskoj uniji. Premijer Edi Rama i njegova vladajuća Socijalistička partija (SP) teže istorijskom četvrtom mandatu, dok je opozicija fragmentirana, sa Demokratskom partijom (DP) kao drugom najjačom političkom snagom, praćenom nizom manjih stranaka i pokreta. Ovi izbori se smatraju odlučujućim trenutkom za demokratski put Albanije, njenu posvećenost borbi protiv korupcije i dugogodišnju težnju ka pridruživanju EU.

Kampanja zasnovana na pristupanju EU

Socijalistička partija započela je svoju izbornu kampanju 12. aprila u podne na Skenderbegovom trgu, sa puno simbolike. U centru bine je bila ruka sa ispruženih pet prstiju i zastava EU ali sa 12 zvezdica, kojima se želelo da se naglasi 12 godina Socijalističke partije na vlasti i da se pošalje poruka da je integracija u EU glavni politički cilj ove stranke. Slogan „Albanija 2030. u EU“ — dodatno podvlači ovu poruku.

„Samo mi držimo evropsku budućnost Albanije u svojim rukama“, izjavio je premijer Rama, pozivajući birače da podrže njegovu partiju, za koju kaže da je jedina politička snaga sposobna da obezbedi članstvo u EU.

Može li SP garantovati članstvo u EU?

Međutim, politički analitičari tvrde da je članstvo u EU prvenstveno tehnički proces, zasnovan na ispunjavanju specifičnih kriterijuma koje postavlja Brisel. Ovi kriterijumi prevazilaze političke slogane i traže održive institucionalne reforme.

„Korišćenje integracije u EU kao izborne poruke šteti pravom značenju procesa, jer Albanija treba da sprovede reforme, izgradi funkcionalnu vladavinu prava, izbori se protiv korupcije i prođe kroz široku društvenu transformaciju“, kaže za DW politički analitičar Afrim Krasnići, izvršni direktor Albanskog instituta za političke studije.

„Ovo obećanje je spektakularan pristup“, dodaje Elvin Luku, profesor komunikacija na Univerzitetu u Tirani. „Dvanaest godina na vlasti iscrpilo je ovu vladu, tako da obećanje o pasošu Evropske unije izgleda kao jedina preostala opcija za pojačavanje kampanje“, rekao je on za DW.

Podeljena opozicija sada ujedinjena

„Ovo je najjača koalicija, koju je Albanija videla u poslednje 32 godine“, izjavio je u martu Sali Beriša, bivši premijer i lider Demokratske partije (DP), predstavljajući savez opozicionih partija pod nazivom Alijansa za veličanstvenu Albaniju.

U pokušaju da pridobije poverenje i podršku birača 11. maja, ova alijansa obećava poboljšanje životnog standarda građana, sa predlozima poput povećanja prosečne plate na 1.200 evra i povećanja penzija za 20 odsto.

Međutim, nakon 12 godina u opoziciji i sa nekoliko podela unutar Demokratske partije, ova alijansa je i dalje pred brojnim izazovima.

Optužbe za korupciju

Iako je Berišino puštanje iz kućnog pritvora, nakon što je albansko pravosuđe podiglo optužbe za korupciju, nakratko oživjelo bazu Demokratske partije, bivši premijer ostao je pod istragom ali i pod sankcijama SAD i Ujedinjenog Kraljevstva zbog korupcije i podrivanja demokratije, što ograničava njegovu kredibilnost na međunarodnoj sceni.

Berišin saveznik Ilir Meta – bivši predsednik i lider Partije slobode – morao je ostati u zatvoru. Uhapšen je 2024. godine pod optužbom za korupciju i pranje novca.

Prema navodima Afrima Krasnićija, lista opozicionih kandidata jasno ukazuje na to da je cilj opozicije obezbeđivanje imuniteta i zaštite za osobe pod istragom, a ne reformisanje same stranke.

Edi Rama/Facebook Account

Nove partije žele da uzdrmaju albansku politiku

U političkom pejzažu, na kojem su dugo dominirali SP i DP, nekoliko novih partija ušlo je u predizbornu trku, pokušavajući da ponude reformističku alternativu.

Među njima su Pokret zajedno – levičarski pokret sa korenima u građanskom aktivizmu, Stvaranje Albanije – partija nastala iz antikorupcione borbe i Prilika, koju vodi preduzetnik i bivši poslanik Agron Šehaj.

Iako rezultati anketa sugerišu da ove nove partije imaju ograničene šanse za uticaj, analitičari njihovo učešće vide kao pozitivan razvoj za albansku demokratiju.

„Prvi put vidimo nove partije koje nisu ogranci starih, već nude biračima nove alternative. To pomaže da politika bude manje centralizovana“, kaže Krasnići.

Promene izbornog zakona

Nedavne promene izbornog zakona uvele su oblik preferencijalnog glasanja, omogućavajući biračima da odaberu kandidate, koje preferiraju unutar partijske liste.

Međutim, jedno ključno ograničenje ostaje: trećina kandidata na listi ostaje, što znači da rangiranje kandidata u ovom delu određuju lideri partija i birači to ne mogu menjati, što znači da ti kandidati imaju sigurne mandate.

Politički analitičari tvrde da je ono, što se čini kao stranačko otvaranje za birače, zapravo mehanizam koji pojačava kontrolu partijskog rukovodstva i ograničava pravu konkurenciju.

Prema rečima Afrima Krasnićija, političko rivalstvo se sada odigrava unutar partija, smanjujući konkurenciju između suprotstavljenih stranaka.

Edi Rama/Facebook Account

Pretnja pravosudnom sistemu?

Dok glavne političke partije u Albaniji ulaze u poslednje dane kampanje za nedeljne parlamentarne izbore, obećavajući jačanje vladavine prava i borbu protiv korupcije, njihove liste kandidata pričaju drugačiju priču.

I vladajuća Socijalistička partija i opoziciona Demokratska partija uključile su kandidate, koji su trenutno pod istragom albanske Specijalne strukture protiv korupcije i organizovanog kriminala (SPAK).

Prema podacima građanske organizacije Građanski centar (Qendresa Qytetare), 15 kandidata iz SP i DP je pod istragom, od kojih je sedam na pozicijama za sigurne mandate.

Iako se time tehnički ne krši zakon, politički analitičari tvrde da to predstavlja podrivanje pravosudnog sistema.

„Uključivanje kandidata koji su pod krivičnom istragom velike partije prave korak unazad za demokratiju u Albaniji“, kaže Rigels Džemolari, izvršni direktor organizacije Građanskog centra. „Neka od imena na listama su članovi porodica poznatih kriminalaca ili pojedinci, koji su prethodno uklonjeni iz politike u skladu sa zakonom o dekriminalizaciji“, dodaje on.

Džemolari upozorava da ovi kandidati, ako budu izabrani u parlament, mogli igrati značajnu ulogu u podrivanju pravosudnog sistema. U međuvremenu, SPAK je najavio da trenutno istražuje 35 slučajeva izborne prevare.

Izbori kao kritični test za integraciju u EU

Prema izveštaju Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava od 28. aprila, političko okruženje u Albaniji karakteriše „visok stepen polarizacije i nepoverenja između dve glavne partije“, što izaziva zabrinutost u vezi sa vođenjem pravednog i fer izbornog procesa.

Izbori u nedelju se smatraju odlučujućim testom demokratske zrelosti Albanije i njenog puta ka članstvu u EU.

Simptom/Danas/Dojče Vele

Bugarski ministar spoljnih poslova negira da je Bugarska spremna da se pridruži sporazumu Zagreba, Tirane i Prištine

April 17, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

U odgovoru na poslaničko pitanje stranke Nastavljamo promene -Demokratska Bugarska, Georgijev je rekao da Bugarska pažljivo proučava dokument koji su 18. marta u Tirani potpisali ministri odbrane tri zemlje, piše bugarska agencija BTA.

Georgijev je dodao da je Ministarstvo spoljnih poslova Bugarske 25. marta od ambasade Albanije dobilo zvaničnu verziju potpisanog dokumenta, ali da ni u jednom trenutku ministarstvo, ili uopšte bugarske vlasti nisu konsultovane o mogućnosti da se pridruže toj inicijativi, niti je bilo koji bugarski zvaničnik primio takav poziv.

U odgovoru na poslaničko pitanje, koji je kako navodi BTA objavljen na sajtu bugarskog parlamenta, Georgijev podseća da su u martu i albanski ministar odbrane Piro Vengu, a i njegov kosovski kolega (Eljon Mačedonci) rekli da je Bugarska zainteresovana za tu inicijativu.

“Bugarska neguje odlične bilateralne odnose sa sve tri zemlje, od kojih su dve i saveznice u NATO, a bugarski vojni kontingent je i deo mirovnih snaga Kfor na Kosovu koje prevodi NATO, i čiji je primarni zadatak da obezbede mir i stabilnost”, rekao je Georgijev.

Georgijev je dodao da, kada je reč o sporazumu o odbrambenoj saradnji Srbije i Mađarske koji je potpisan 1. aprila, ne može da komentariše bilateralni dokument čiji Bugarska nije deo.

U saopštenju se, prema pisanju BTA, navodi da je cilj zajedničke deklaracije Hrvatske, Albanije i Kosova jačanje saradnje tri zemlje i stvaranje okvira za zajednički odgovor na bezbednosne izazove, hibridne pretnje i druge rizike po stabilnost regiona.

U saopštenju se prenosi i informacija sa sajta hrvatskog ministarstva odbrane da dokument predviđa i tešnju saradnju odbrambenih industrija tri zemlje, veću interoperabilnost putem obuke i zajedničkih vojnih vežbi, i punu podršku evro-atlantskim integracijama.

Simptom/Dnevni evropski servis

11. maja parlamentarni izbori u Albaniji: ODIHR se priprema

April 3, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Misija je otvorena nakon zvaničnog poziva nacionalnih vlasti, navodi se u saopštenju. Misija, koju predvodi ambasador Lamberto Canijer, sastoji se od osnovnog tima od 12 međunarodnih stručnjaka sa sedištem u Tirani i 26 dugoročnih posmatrača, koji ce od 10. aprila biti raspoređeni širom zemlje.

ODIHR ce, takođe, zatražiti 300 kratkoročnih posmatrača, koji bi trebalo da stignu nekoliko dana pre izbornog dana.

U saopštenju se navodi da je cilj misije da se izvrši procena o tome da li se izbori odvijaju u skladu sa obavezama OEBS-a i drugim medjunarodnim obavezama i standardima za demokratske izbore, kao i sa nacionalnim zakonima.

”Posmatrači ce pažljivo pratiti sve aspekte izbora, uključujuci dešavanja pre i posle izbornog dana. Konkretne oblasti fokusa bice implementacija zakonskog okvira, kampanja, uključujuci i društvene mreže, rad izborne administracije na svim nivoima, rešavanje izbornih sporova i medijsko pracenje. Posmatrači ce, takođe, proceniti sprovođenje prethodnih izbornih preporuka ODIHR-a”, navodi se u saopštenju.

Ističe se da sastanci sa predstavnicima državnih organa, političkih partija, civilnog društva, medija i međunarodne zajednice čine sastavni deo posmatranja.

Misija ODIHR-a ce na dan izbora udružiti napore sa delegacijama Parlamentarne skupštine OEBS-a, Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i Evropskog parlamenta u posmatranju otvaranja biračkih mesta, glasanja, prebrojavanja glasova i tabelarnog prikaza rezultata.

Navodi se da će preliminarni izveštaj biti objavljen oko dve nedelje pre izbora, a dan nakon izbora preliminarni nalazi i zaključci misije bice predstavljeni na konferenciji za novinare.

Konačan izveštaj sa ocenom celokupnog izbornog procesa i preporukama bice objavljen nekoliko meseci nakon izbora, dodaje se u saopštenju OEBS-a.

Simptom/B92

Da li će EU otvarati centre za slanje migranata na Zapadnom Balkanu

March 28, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Pojedini migranti koji ne dobiju azil u zemljama Zapadne Evrope mogli bi da završe na Balkanu.

Velika Britanija razmatra predlog, o formiranju “centara za povratak” u državama poput Albanije, Srbije i Bosne i Hercegovine za ljude kojima su odbijeni zahtevi za azil i koji više nemaju mogućnost žalbe, piše BBC njuz.

Istovremeno, Evropska komisija predložila je uspostavljanje Zajedničkog evropskog sistema za povratke (Common European System for Returns), uz mogućnost da ljudi koji ilegalno borave u EU budu poslati u treće zemlje van EU bloka.

Amnesti internešnal (AI) oštro je kritikovao ovakve predloge, koje je Eva Gedi, direktorka njihove Kancelarije za evropske institucije, nazvala “novim dnom za Evropu”.

Evropski zvaničnici naglašavaju, međutim, da mali procenat ljudi kojima je naloženo da napuste EU zemlje, to zaista i učini.

“U potpunosti poštujemo osnovna prava i međunarodne zakone, ali oni koji nemaju pravo na boravak moraju biti brzo sklonjeni”, rekla je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije.

Predlog, o kome tek treba da se izjasne Evropski parlament i Evropski savet, pominje “habove za povratak” (returns hubs) u zemljama van Evropske unije, ali ne precizira u kojim državama bi takvi centri bili otvoreni.

Dogovor bi morao da se sklopi samo sa trećom zemljom u kojoj se poštuju ljudska prav i principi međunarodnog prava, među kojima je zabrana proterivanja, piše u predlogu.

“Još uvek nije jasno definisano o kojim državama se radi, ali između ostalih spominju i zemlje Zapadnog Balkana, pre svega Srbija i Bosna i Hercegovina”, kaže Milica Švabić, iz Klikaktiva, organizacije koja pruža pomoć migrantima.

“Ovim predlogom krše se međunarodne konvencije, pre svega pravo na azil”, dodaje za BBC na srpskom.

Komesarijat za izbeglice u Srbiji nije odgovorio na pitanja BBC na srpskom o mogućem otvaranju centara za slanje migranata iz Zapadne Evrope.

Šta podrazumeva predlog Evropske komisije?

Predlog, objavljen u martu ove godine, otvara pravnu mogućnost da se ljudi koji su dobili konačnu odluku da moraju da napuste EU teritoriju pošalju u treće zemlje na osnovu bilateralnih dogovora ili dogovora na nivou EU.

Period boravka u trećim zemljama može biti “kraći ili duži”, piše u predlogu.

Maloletnici bez staratelja i porodice sa maloletnicima neće biti slati u treće zemlje, dodaje se.

Ovaj dokument predviđa i druge alate kako bi vraćanja bila “efikasnija uz puno poštovanje osnovnih prava”.

Samo 20 odsto onih koji su dobili odluku da moraju da se vrate napusti Evropu.

“Taj broj je suviše mali. Zato smo postavili zajednička pravila koja se odnose na odluke o povratku”, rekla jeUrsula fon der Lajen.

Milica Švabić ovakav predlog vidi kao nameru da se “migracije drže na obodu Evropske unije”.

“Teret se prebacuje na takozvane treće zemlje, ali nije jasno šta se od njih očekuje pošto prihvate ljude nazad na sopstvenu teritoriju. Da li to znači da oni moraju da ostanu u Srbiji, i ovde traže azil, ili se očekuje od Srbije da ih deportuje i vraća u prethodne zemlje ili u zemlje porekla?”, kaže.

Italija je prošle godine otvorila dva centra u Albaniji, gde je trebalo da budu smešteni migranti koji su pokušali da stignu do italijanskih obala preko Mediterana.

Namera je bila da u Albaniji sačekaju proceduru za azil koju bi sprovodile italijanske vlasti.

Oni koji dobiju azil bi mogli potom da legalno pređu u Italiju, a odbijeni bi bili vraćeni u zemlje porekla, objašnjava Milica Švabić.

Centri su, međutim, ostali prazni pošto je italijanski sud presudio da migranti ne mogu biti poslati u Albaniju dok Evropski sud pravde ne odluči da li su zemlje iz kojih su došli bezbedne za njihov povratak.

‘Preveliki zalogaj’

Otvaranje centara bi bio “u ovom momentu preveliki zalogaj za Srbiju”, kaže Milica Švabić.

“Nemamo dovoljni ni ljudi, ni novca da se time bavimo, a mislim da nema ni političke volje da se stvore uslovi da se ljudi prime na neki adekvatan način”, dodaje.

Nju posebno zabrinjava što bi u Srbiju mogli biti deportovani ljudi koji nikada ranije nisu bili na ovom prostoru, već su u Evropsku uniju pokušali da stignu drugim rutama.

Zapadnobalkanska ruta, koja prolazi kroz Srbiju, uglavnom je put kojim se izbeglice i migranti sa Bliskog Istoka, Azije i Afrike kreću da bi stigli do zemalja Evropske unije.

Tokom 2024. godine za 38 odsto smanjen je broj pokušaja nelegalnog prelaska EU granice, navodi Fronteks, EU agencija za kontrolu granica.

Broj ljudi koji su sa Zapadnobalkanske rute pokušavali da uđu u EU smanjen je za 78 odsto, dodaje se.

Ukupan broj onih koji prolaze Zapadnim Balkanom jeste smanjen, ali ne u tolikoj meri, kaže Švabić.

Zbog veće represije policije i učestalijih pušbekova (vraćanja sa granica), više se okreću krijumčarima, tvrdi.

Prošle godine u zvaničnim kampovima boravila su 19.603 migranta u Srbiji, među kojima je policija registrovala njih 805 kao tražioce azila, dok je 219 zapravo i podnelo zahtev, kaže Švabić.

Da bi se zvanično podneo zahtev za azil, potrebno je da kancelarija MUP-a ode u kamp i organizuje podnošenje zahteva, objašnjava.

Pošto to retko čini, postoji razlika u broju onih kojih koji su izrazili nameru da zatraže azil i onih koji su to i učinili, kaže.

Tokom prošle godine azil je dobilo sedmoro ljudi u Srbiji.

Predlog iz Velike Britanije ‘u ranoj fazi’

Predlog, koji je “u veoma ranoj fazi”, prema izvoru iz vlade, podrazumeva plaćanje nadoknade zemljama domaćinima za svaku osobu koju prime.

U ovim centrima mogli bi da borave ljudi koji su došli iz zemalja koje se smatraju nebezbednim da bi u njih bili vraćeni, poput Irana i Somalije.

Države Zapadnog Balkana, Albanija, Srbija i Bosna i Hercegovina, pomenute su kao mesta gde bi mogli biti otvoreni “centri za povratak”.

Premijer Kir Stamer ranije je obećao da će se pozabaviti ilegalnim dolascima u Britaniju.

Laburisti veruju da bi uspostavljanje “centara za povratak” ubrzalo proces iseljavanja i da bi veći broj ljudi na ovaj način mogao biti vraćen iz Ujedinjenog kraljevstva.

Na osnovu našeg iskustva “znamo da podrška ljudima da se vrate u zemlje iz kojih su došli daleko uspešniji način nego da ih šaljemo negde poput Albanije gde će biti zatvoreni u uslovima koji će neizbežno biti slični zatvoru”, rekao je Enver Solomon iz Saveta za izbeglice.

Simptom/B92/BBC na srpskom/Milica Radenković Jeremić

Albanija: Pprotest zbog zabrane TikToka

March 22, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Subota je uveče u Tirani, glavnom gradu Albanije. Martin B. (14) sedi na trotoaru ispred zgrade u kojoj se nalazi kabinet albanskog premijera.

On je samo jedan od nekoliko stotina demonstranata koji su se okupili da protestuju protiv odluke Vlade o zabrani TikToka na 12 meseci.

Na protest je pozvala albanska opozicija, nakon što je levičarska vlada premijera Edija Rame odlučila da zabrani rad i korišćenje te aplikacije za distribuciji kratkih video-klipova – i to s obrazloženjem da TikTok podstiče nasilje mladih u školama.

Martin kaže da on lično nema nikakve veze s politikom, ali i da odluka albanske vlade „nije baš pametno rešenje“.

„Zabrana TikToka neće rešiti situaciju“, kaže on za DW. „Upravo suprotno, samo će stvoriti još veće probleme. Zato što će mladi ljudi početi da koriste druge pro-kineske aplikacije, što se događa i u SAD, a te aplikacije bi mogle da nam ukradu još više podataka i osetljivih informacija s naših telefona.“

Albanija/Digital Empathy/Unsplash

Bol i zgražavanje jednog oca

Povod za uvođenje zabrane bila je smrt jednog 14-godišnjaka koji se takođe zvao Martin. Njega je u novembru prošle godine nožem usmrtio jedan drugi učenik iz škole u Tirani i to nakon višednevne svađe koja je eskalirala na društvenoj mreži.

Mesec dana kasnije, vlada je odlučila da zabrani TikTok.

Otac tog dečaka, Enđel Cani, za DW je rekao da „Martin nikada nije ni imao nalog na TikToku, on nije izgubio život zbog TikToka“.

„Naša porodica osuđuje instrumentalizaciju smrti našeg sina u političke svrhe“, rekao je Cani: „S dubokima bolom zgražavanjem pratili smo kako se naša tragedija zloupotrebljava za političke svrhe i za opravdavanje vladine odluke o tome da se zabrani društvena mreža TikTok.“

Edi Rama/Facebook Account

Šta kaže TikTok?

Iz TikToka su potvrdili da Martin Cani nije koristio tu platformu. Aplikacija koja je u vlasništvu jedne kineske kompanije, neposredno nakon najave zabrane od strane albanskih vlasti u decembru prošle godine, izdala je saopštenje. Naglašeno je da se od Vlade očekuju dodatna objašnjenja, s obzirom na to da su video-snimci koji su doveli do korišćenja noža, „bili objavljeni na jednoj drugoj platformi, a ne na TikToku“.

U januaru su se sastali albanski premijer Edi Rama i Kristine Gran, šefica TikToka za odnose sa evropskim vladama. Rama je taj susret ocenio kao „sasvim otvoren i konstruktivan“, te dodao da su njih dvoje dogovorili dalje korake za saradnju u nedeljama i meseci koji slede.

Ni albanska vlada, a ni TikTok nisu nakon tog susreta ništa komentarisali, što se u Albaniji protumačilo kao indikator za to da Vlada možda malo popušta po pitanju svog stava oko moguće zabrane aplikacije.

Edi Rama/Facebook Account

Predizborna cenzura?

Ali, kada je vlada 7. marta ove godine najavila da namerava da sprovede zabranu TikToka, iz opozicionih stranaka optužili su vlast da je motiv zabrane TikToka povezan s održavanjem parlamentarnih izbora u maju.

Lider Demokratske stranke Salji Beriša tu vladinu najavu nazvao je „cenzurom“ uoči parlamentarnih izbora koji se održavaju 11. maja. Na njima se premijer Rama nada osvajanju četvrtog premijerskog mandata.

I dok se vlada i opozicija svađaju oko moguće zabrane TikToka, tinejdžer Martin B. i dalje je zabrinut, jer smatra da će se mobing i nasilje i dalje događati. „Nisam siguran da će zabrana TikToka zaustaviti incidente po našim školama“, kaže Martin.

Simptom/DW na srpskom/Elona Elezi

Snažan zemljotres u Albaniji

January 14, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Prema raspoloživim podacima, epicentar potresa lociran je na području sa geografskim koordinatama širine 41.315 i dužine 20.202.

Hipocentar zemljotresa, prema podacima Evropsko-mediteranskog seizmološkog centra, smešten je na dubini od približno 15 kilometara ispod površine zemlje.

Za sada nema izveštaja o materijalnoj šteti ili povređenima, a nadležne službe prate situaciju.

Simptom/B92/Telegraf

Rampa na Tik-tok u Albaniji – odgovor na vršnjačko nasilje ili zauzdavanje opozicije uoči izbora

January 2, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Svađa na Tik-toku u Albaniji otišla je predaleko, kada je jedan dečak preminuo. Kao odgovor na vršnjačko nasilje, vlasti u Tirani zabranile su tu društvenu mrežu na godinu dana.

“S jedne strane, to je ispravna odluka, ali s druge, to neće značajno smanjiti vršnjačko nasilje. Većina tik-tokera ima druge društvene mreže i onlajn ponude firmi i influensera koje će im pomoći da na Instagramu nastave da rastu”, smatra novinar Idro Seferi.

Marketinški stručnjak Đuro Radosavović ističe da je pitanje da li će politika prevagnuti nad problemima koje izazivaju društvene mreže, poput poremećaja pažnje i gubitka vremena.

“Neke društvene mreže i influenseri trenutno više utiču na jezik i formiranje ličnosti od roditelja ili okoline”, kaže Radosavović.

Učenje preko tableta i kreativnost

Postoje brojne škole u zapadnim zemljama, na primer u Holandiji, gde deca od prvog razreda osnovne škole uče na tabletima kako bi shvatila da ih mogu koristiti za kreativno učenje, a ne samo za zabavu.

“Zabrana može povećati interesovanje za nešto. Sve je pitanje načina na koji se koriste mreže ili aplikacije. Pogrešno je potpuno ograničiti pristup. Albanija ide đonom, umesto da se usmeri na edukaciju”, navodi Radosavović.

Tim stavom vodi se veći deo građana Albanije, pa ni zabrana nije prošla bez kontroverzi.

“Reakcije su bile i pozitivne i negativne. Negativne su najviše dolazile od opozicije, Demokratske stranke u Albaniji, koja smatra da je imala veliki rast na Tik-toku i da su tamo njihovi pratioci. I premijer (Edi) Rama koristi Tik-tok, a ta odluka se vidi kao obračun sa opozicijom i slobodom govora, s obzirom na to da će za nekoliko meseci biti održani izbori”, kaže novinar Seferi.

Zloupotrebe i izbori

Ne isključuju zloupotrebu ni politikolozi, koji podsećaju na slučaj u Rumuniji kada je poništen prvi krug predsedničkih izbora, zbog pretpostavke da je velika razlika u rezultatu u korist jednog kandidata bila ostvarena zahvaljujući Tik-toku.

“Iz marketinške perspektive, očekivati da će se napraviti velika margina u rezultatu je preterano. Moguće je zamisliti da je ovo možda jedan od poteza albanskih vlasti, koji imaju veze sa strahom da Tik-tok može ugroziti vladajuću garnituru u Albaniji”, ističe stručnjak za strateške komunikacije Đorđe Trikoš.

Sudeći po novoj odluci Donalda Trampa, Tik-tok ne ugrožava, pa on traži od Vrhovnog suda da odloži sprovođenje zakona koji bi ga zabranio ili primorao na prodaju.

Time je izazvana velika pažnja, slično kao i njegove pretnje tokom prvog predsedničkog mandata da će ga ukinuti.

“Promenilo se da je jedan od većih donatora Republikanske partije, Džef Jas, veliki investitor u Tik-tok. Istina je da Komunistička partija ima ozbiljan udeo u poslovanju Tik-toka, jer ima predstavnike u bordu direktora matične kompanije Tik-toka, Bajt Densa. Politički uticaj nije moguće isključiti”, smatra Trikoš.

Prema njegovim rečima, nije nemoguće da je politički uticaj Komunističke partije ozbiljan, pa se potez Trampa može tumačiti kao vrsta implicitnih pregovora sa Kinom.

Može se, kaže Trikoš, tumačiti i ekonomskim rečnikom kao teorija signaliziranja, gde Tramp ovim potezom pravi kontakte, a pre nego što je ušao u Belu kuću, lopta je, barem kada je Tik-tok u pitanju, bila u kineskom dvorištu.

Simptom/RTS/Milica Pujkilović

Opozicija blokirala glavne ulice u Tirani, traže ostavku Rame

December 23, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Uz povike “Rama odlazi” opozicija, predvođena Demokratskom partijom Saljija Beriše,
okupljena na pet ključnih gradskih trgova blokirala je saobraćaj u glavnom gradu Albanije.

Došlo je do koškanja građan i policije, čiji pripadnici su pokušavali da odblokiraju ulice za saobraćaj, dok im okupljeni to nisu dozvolili.

Beriša je poručio da Demokratska partija neće odustati od svojih ciljeva i da večerašnji skup predstvlja “revolt i neposlušnost narko-diktatoru”.

“Teška zima za diktatora Tirane…Ova građanska neposlušnost je u interesu svih”, poručio je Beriša, koji je nedavno pušten iz pritvora.

On je istakao da će se opozicija povući sa ulica kada budu omogućeni slobodni izbori i izabrana tehnička vlada.

Na današnjem, petom protestu okupljeni negoduju, između ostalog, i zbog zabrane “Tiktoka”, ali traže i povećanje penzija i plata.

Na terenu je raspoređeno 1.400 policijaca.

Policija je danas saopštila, u vezi sa zahtjevom demokrata kojim su tražili dozvolu za održavanje tročasovnog skupa, da garantuje pravo na okupljanje, ali bez narušavanja slobode kretanja građana i vozila.

Naveli su da je blokiranje puteva krivično djelo i da će se svako ko bude blokirao saobraćajnice suočiti sa posljedicama zbog kršenja zakona.

Simptom/Srna

Albanija zabranila TikTok

December 21, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Ministarka je na završnom sastanku sa roditeljima i učenicima rekla da više od 80 odsto roditelja traži ograničenje društvenih mreža, preneo je danas Siti njuz Albanija (CNA).

“U vreme kada su tehnološki izazovi neizbežni, fizička i digitalna bezbednost je prioritet. Da bismo povećali ovu bezbednost, odlučili smo da blokiramo TikTok platformu. Takođe, Instaliraćemo pametne kamere kroz projekat ‘Pametni grad’, čime ćemo obezbediti efikasniji nadzor unutar škola i njihove okoline”, kazala je Manastirliu.

Ovo nije ni izbliza jedina zemlja koja je izela na zub aplikaciju u vlasništvu kineske kompanije ByteDance. Pored onih koji su je zabranili, nedavno smo pisali kako je i američki Vrhovni sud odredio datum kada će presuditi u “slučaju TikTok”.

Sud će konačnu reč o tome da li kontroverzna zabrana aplikacije za društvene mreže TikTok krši Prvi amandman Ustava SAD reći 10. januara, neposredno pre nego što novoizabrani predsednik Donald Tramp preuzme dužnost.

Vrhovni sud tako će morati da odlučuje između Kongresa s jedne strane, koji zastupa zabrinutost zbog rizika za nacionalnu bezbednost zbog kineske kontrole nad pomenutom aplikacijom i korisnika i rukovodilaca platforme, s druge strane, zbog tvrdnje da zabrana krši Prvi amandman, koji štiti slobodu govora u Sjedinjenim Američkim Državama, preneo je CNN.

Kongres je usvojio zabranu uz podršku obe velike stranke ranije ove godine, a predsednik Džozef Bajden je potpisao u aprilu.

Američki savezni sud ranije je potvrdio ustavnost zakona koji bi mogao da dovede do zabrane TikToka za nekoliko meseci.

Savezne države koje su za zabranu, optužuju TikTok da namerno koristi softver koji je dizajniran da izazove zavisnost i decu drži “prikovanu” za ekran što duže i što češće, kao i da pogrešno predstavlja efikasnost svoje moderacije sadržaja.

Simptom/B92/Tanjug

Priveden maloletnik koji je oskrnavio državne simbole Srbije u Konzulatu u Kumanovu

November 30, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Policijski službenici iz Sektora za unutrašnje poslove (SVR) Kumanovo uhapsili su 17-godišnjeg maloletnika iz Kumanova, postupajući po prijavi primljenoj 29. novembra u 9.05 časova da je skinuta tabla sa kancelarije Konzulata Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji, smeštenog u Kumanovu, preneo je Plusinfo.mk.

Odmah po prijavi, u koordinaciji sa osnovnim javnim tužilaštvom Kumanovo, policijski službenici preduzeli su mere i aktivnosti i razjasnili krivično delo.

Maloletnik je priveden u policijsku stanicu i protiv njega će biti podneta krivična prijava.

Ambasada Srbije u Severnoj Makedoniji osudila je juče vandalski akt koji se dogodio u četvrtak, kada je mladić ogrnut albanskom zastavom nasilno uklonio sa zgrade Konzulata Srbije u Kumanovu tablu sa državnim grbom Srbije i izrazila uverenje da će nadležni organi što skorije otkriti i procesuirati počinioca.

Simptom/RTS/PlusInfo

Albanija – specijalci uhapsili bivšeg predsednika Iljira Metu

October 22, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Policija je zaustavila Metu dok se automobilom vozio ka mestu na kojem je zakazao konferenciju za medije. Odmah posle hapšenja odveden je u prostorije specijalnog tužilaštva.

Pre hapšenja, tvrdio je da se nikada nije bavio finansijama, već da je o tome brinula njegova supruga Monika Krijemadi.

Problemi su, kako se čini, nastali kada je pokrenuo brakorazvodnu parnicu, javljaju albanski mediji.

Albanska opozicija je odmah burno reagovala, tvrdeći da je hapšenje politički motivisano, te da ne bi bilo iznenađenje da Meta bude likvidiran.

“Sve u ovom slučaju je politički motivisano i prema naređenju Edija Rame, koji na sve načine pokušava da eliminiše Metu politički, a moguće i fizički”, rekao je predsednik opozicione Demokratske partije, Salji Beriša.

Ovo nije prva afera čiji je Meta akter. Pre desetak godina u javnost je isplivao snimak njegovog razgovora sa tadašnjim ministrom ekonomije, Dritanom Piftijem u kojem ga nagovara da, za 700.000 evra, “progura” koncesiju za izgradnju hidro-elektrane.

Meta je tvrdio da je nevin, ali je ipak morao da podnese ostavku na mesto premijera.

Sa mesta predsednika parlamenta oteran je pre tri godine posle optužbi da je tokom parlamentarnih izbora delovao jednostrano i na štetu vladajućih socijalista Edija Rame.

Ustavni sud je, kasnije, odluku parlamenta stavio van snage, pa je Meta okončao mandat na čelu skupštine 2022. godine.

Simptom/RTS

Albanija otvorila prvi klaster u pregovorima o članstvu u EU

October 15, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto rekao je na konferenciji za novinare da je ubrzanje procesa proširenja EU prema Zapadnom Balkanu na vrhu agende mađarskog predsedavanja Savetu EU i naglasio da je u evropskom interesu da se ubrza proširenje EU na Zapadni Balkan.

Albanija i EU su otvorile Klaster 1 – Osnove obuhvata pet pregovaračkih poglavlja: pravosuđe i osnovna prava, pravdu, slobodu i bezbednost, javne nabavke, statistiku i finansijsku kontrolu i oblasti koje se tiču funkcionisanja demokratskih institucija, reforme javne uprave i ekonomskih kriterijuma.

Sijarto: Preduzeti hitne korake kako bi se održao kredibilitet politike proširenja

“S druge strane potrebno je preduzeti hitne korake kako bi se održao kredibilitet politike proširenja. Smatramo da je politika proširenja jedna od najvažnijih politika EU”, rekao je Sijarto.

Šef diplomatije Mađarsk je ocenio da je neprikladno što je “prosečno vreme čekanja zemalja kandidata na Zapadnom Balkanu” promašilo 15 godina i istakao da sada mora da se ubrza procedura proširenja EU.

“S druge strane, većina država članica obično govori da proširenje mora da bude proces zasnovan na zaslugama. Ovo je izraz koji čujemo prilično često, a zasluge su ovde”, rekao je Sijarto.

Rama: Otvaranje Klastera važno za Albaniju i za EU

Albanski premijer Edi Rama ocenio je da je otvaranje Klastera 1 važan dan i od istorijskog značaja za Albaniju i njen narod, ali i za EU.

“EU je potrebna Zapadnom Balkanu onoliko koliko je Zapadnom Balkanu potrebna EU”, rekao je Rama i dodao da je jedna stvar ista među svih šest partnera sa Zapadnog Balkana, a to je da žele da budu deo Unije.

Evropski komesar za susedsku politiku i proširenje Oliver Varhelji istakao je da je proširenje jedan od tri prioriteta “jer bez proširenja EU ne može da ojača” i ukazao na značaj Plana rasta za Zapadni Balkan za ubrzavanje procesa proširenja.

Nakon što je 2020. godine uvedena revidirana metodologija za pregovore o pristupanju, pregovaračka poglavlja su podeljena u šest tematskih klastera – osnove, unutrašnje tržište, konkurentnost i inkluzivni rast, zelena agenda i održiva povezanost, resursi, poljoprivreda i kohezija i spoljni odnosi.

Pregovori o Klasteru 1 otvaraju se prvi i zatvaraju poslednji, a napredak u okviru ovog klastera određuje ukupan tempo pregovora.

Ovo je druga međuvladina konferencija između EU i Albanije otkako je ta zemlja dobila status kandidata za članstvo u EU 2014. godine.

Evropske integracije Albanije ranije su bile povezane sa evropskim integracijama Severne Makedonije, ali su ambasadori država članica EU u septembru ove godine odlučili da odvoje put Tirane i Skoplja ka članstvu u EU zbog spora Skoplja i Bugarske, koji je uticao na napredak Tirane u procesu pristupanja EU.

Simptom/RTS/Tanjug

U Albaniji će uskoro biti otvoren kamp za migrante iz Italije

August 8, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

U toku je izgradnja kampa kod starog vojnog aerodroma Gjader, prenosi Dojče vele.

Albanija je nedavnim sporazumom to vojno područje prepustila Italiji na ograničeni rok. Za izgradnju kampa s kontejnerima za tražioce azila nije bila potrebna ni albanska građevinska dozvola.

Tanjug

# Albanija

Izbori u Albaniji: izlaznost 42,21 odsto

Izbori u Albaniji: Socijalistička partija Edija Rame ubedljivo vodi

Zatvaraju se birališta u Albaniji: Rama traži četvrti mandat, izlaznost ispod 40 odsto

U Albaniji se danas bira novi parlament: Da li će Rama zadržati apsolutnu moć?

Bugarski ministar spoljnih poslova negira da je Bugarska spremna da se pridruži sporazumu Zagreba, Tirane i Prištine

11. maja parlamentarni izbori u Albaniji: ODIHR se priprema

Da li će EU otvarati centre za slanje migranata na Zapadnom Balkanu

Albanija: Pprotest zbog zabrane TikToka

Snažan zemljotres u Albaniji

Rampa na Tik-tok u Albaniji – odgovor na vršnjačko nasilje ili zauzdavanje opozicije uoči izbora

Opozicija blokirala glavne ulice u Tirani, traže ostavku Rame

Albanija zabranila TikTok

Priveden maloletnik koji je oskrnavio državne simbole Srbije u Konzulatu u Kumanovu

Albanija - specijalci uhapsili bivšeg predsednika Iljira Metu

Albanija otvorila prvi klaster u pregovorima o članstvu u EU

U Albaniji će uskoro biti otvoren kamp za migrante iz Italije