Vukadinović je bio jedan od prvih komentatora i analitičara javnog mnjenja koji je odbacio ideju organizovanja letnjih (junskih ili julskih) izbora, dok sada naglašava da je situacija suprotna.
“Smatrao sam da osim ako se ne desi neko čudo ili vanredna okolnost, izbora na leto neće biti; isto tako, ali obrnuto, smatram da će ih sada biti, osim ukoliko se ne dogodi neko tumbanje ili potres koji bi ih mogao odložiti. Takođe, nešto što bi moglo uticati na pomeranje jeste i potencijalni predlog, aber ili zamolnica iz inostranstva s tim u vezi, mada, ponavljam, očekujem jesenje izbore”, kazao je analitičar gostujući na Novoj S.
On je naveo da iako dobar deo javnosti spekuliše o predsedničkim izborima koji bi bili prvi po rasporedu, a da se parlamentarni odgode do redovnog roka (kraj 2027. ili početak 2028), što bi, podvlači, racionalno gledano verovatno i bilo povoljnije po vlast, političke prilike u zemlji a i političko poimanje stvarnosti Aleksandra Vučića ne daju mnogo za pravo toj soluciji.
video
“To otprilike zvuči da u vlasti pokušaju da dobiju predsedničke izbore, da u međuvremenu Vučić izvrši transfer na mesto premijera, i onda sa pozicije premijera trči trku na parlamentarnim koji bi bili ostavljeni za poslednji rok. Ipak, to ne liči na Vučića kao ni na našu političku situaciju. Ni njegov politički i lični habitus ne bi dozvolio potencijalnu kohabitaciju (u slučaju poraza kandidata vladajuće koalicije na predsedničkim izborima)”, objasnio je Vukadinović, dodajući da mu je zamisliv scenario održavanja istovremenih parlamentarnih i predsedničkih izbora na jesen.
“Tako bi Vučić vodio jednu kampanju i za sebe za mesto budućeg predsednika Vlade, i za predsedničkog kandidata vladajuće koalicije.”
Komentarišući istraživanja javnog mnjenja kojima barata, ističe da vladajuću većinu po nalazima Nove srpske političke misli podržava 43–44 odsto opredeljenih, u tzv. neto iznosu, kada se odstrane oni neizjašnjeni, da studentski blok ima oko 30 odsto, a proevropska i tzv. desna, nacionalna opozicija, zajedno još otprilike 15-ak procenata, što antirežimsku stranu dovodi na 44–45 odsto.
“Međutim, kako postoji još 10-ak odsto onih koji su odlučno protiv vlasti ali ne znaju tačno za koga, ako bi oni izašli i dali glas nekome ko je zasigurno opozicija, to je onda jasna većina koja daje prevagu”, ocenjuje analitičar, čija istraživanja u već nekoliko navrata konstatuju da ‘protivnika ima više od pristalica vlasti’, u okvirnom iznosu od 10-ak procenata.
Međutim, upozorava da primer beogradskih izbora iz decembra 2023, koji se nije završio povoljno po opoziciju i pored većine u ukupnim glasovima jeste ilustrativan, te poziva na oprez.
“Današnji rezultat iz naših istraživanja cele vladajuće koalicije (SNS, SPS, radikali, Zavetnici itd.) vrlo je blizu rezultatu režima na decembarskim beogradskim iz 2023. Primer Beograda govori da realni manjak vlast može pretvoriti najpre u ‘pata karte’, a potom i većinu”, zaključio je glavni urednik NSPM-a.
Simptom
