Rute je u današnjem obraćanju na plenarnoj sednici prolećnog zasedanja Parlamentarne skupštine NATO, u Dejtonu, američkoj saveznoj državi Ohajo, istakao da se svet nalazi u kritičnom trenutku za bezbednost, sa brojnim pretnjama i izazovima.
„Postoji ruski brutalni rat protiv Ukrajine, pretnja terorizma, intenzivno globalno nadmetanje, žarišta širom sveta od Bliskog istoka do Azije“, rekao je Rute, piše na sajtu Alijanse.
Rute je ukazao na lekcije istorije podsećajući da je u Dejtonu pre 30 godina, 1995. potpisan kraj rata u Bosni i Hercegovini, koji je postavio osnove mira u BiH.
„NATO je podržavao mir i stabilnost tamo i širom Zapadnog Balkana 30 godina. Naša posvećenost ostaje podjednako jaka danas“, rekao je Rute.
On je dodao da iznad svega narodi i političari u BiH i širom regiona moraju da pokažu napredak.
„Zapadni Balkan je pokazao da je mir moguć“, rekao je Rute i dodao da danas Evropa nije u miru jer je Rusija vratila rat u Evrou.
„Njena agresija protiv Ukrajine mora da stane i mora da stane – sada“, rekao je Rute i dodao da NATO podržava u potpunosti napore predsednika SAD Donalda Trampa da se okončaju borbe u Ukrajini.
Dodao je da će NATO nastaviti svoju dugoročnu podršku Ukrajini, i rekao da to ne znači produžavanje rata, već osiguravanje da Ukrajina može da se brani i da se spreći buduća agresija.
Rute je rekao da se Rusija udružila sa Kinom, Severnom Korejom i Iranom, da oni šire svoje vojne kapacitete i pripremaju se za dugoročnu konfrontaciju i dodao da NATO mora da se priprema da odgovori na takve pretnje, a ne da odlaže pripreme.
„Moramo delovati sada i izgraditi odbranu, odlaganje je opasno“, rekao je Rute.
On je rekao da NATO mora da poveća potrošnju za odbranu da bi bio jači i naglasio da će ministri odbrane NATO, iduće nedelje u Briselu, dogovoriti povećanje investicija u odbranu, što je neophodno da bi se ispunili novi ciljevi.
Rekao je da je Alijansi potrebno više resursa, snaga i kapaciteta tako da bude spremna da se suoči sa svakom pretnjom, i da bi mogla da primeni svoje planove za kolektivnu odbranu u punoj meri.
Rute je naglasio da će većina saveznika dostići cilj od dva odsto BDP-a za odbrambenu potrošnju ove godine, i da su mnogi najavili planove da se ide i dalje od toga.
„Znamo da obećanje od dva odsto dogovoreno 2014. više nije dovoljno. Tako da u 2025. godini finalizujemo plan da dramatično povećamo potrošnju za odbranu u svim zemljama Alijanse“, rekao je Rute.
Taj plan znači više novca za ključne vojne potrebe i više novca za investicije vezane za odbranu, uključujući infrastrukturu, rekao je Rute.
On je rekao da na tome radi sa liderima zemalja članica i da se pripremaju zvanične odluke o tome na samitu u Hagu. Pozvao je parlamentarce da pomognu kako bi javnost shvatila da je potrebna veća potrošnja za odbranu, kao i da pomognu da se budžeti odobre.
Takođe će biti potrebna i veća proizvodnja za odbranu, rekao je dodajući da je cilj NATO da se ojača i proširi industrijska baza širom alijanse.
„Posvećeni smo povećanju proizvodnje za odbranu, podsticanje inovacija i uklanjanju barijera za saradnju“, rekao je Rute.
On je naglasio i da će se nastojati da se izbalansira opterećenje za bezbednost zemalja Alijanse tako da svi saveznici doprinose svoj fer deo.
„Ohrabren sam što vidim da Evropa i Kanada odgovaraju na to sa većim izdvajanjima za odbranu“, rekao je Rute i naglasio da jaka transatlantska alijansa dobra i za Evropu i za SAD.
Dao je uveravanja da će NATO uvek ostati defanzivna alijansa, da time što hoće da postane ubojitija znači da se jača mogućnost odvraćanja i obezbeđuju vojske zemalja članica sa onim što im je potrebno da zemlje budu bezbedne.
„Tako da potencijalni agresor nema nikakve sumnje u našu rešenost. Da bi zaštitili naš način života uvek ćemo činiti šta god je potrebno da sprečimo svaku agresiju protiv nas“, rekao je Rute i dodao da su pripreme za rat nužne da bi se očuvao mir.
Simptom/Danas/Beta