Ton Karstena Breuera zvuči zabrinutije i alarmantnije nego ranije. Glavni inspektor Bundesvera je pre dve nedelje gostovao u tok-šouu poznate voditeljke Sandre Majšberger na javnom servisu ARD. Voditelj ga je upitao da li Zapad može da odahne nakon mogućeg prekida vatre u Ukrajini, piše hrvatski DW.

Breuer je reagovao sa oprezom koji priliči njegovoj poziciji, ali ipak neobično jasno: Ne, ne može da predahne. Za ruskog predsednika Vladimira Putina, rekao je, nije reč samo o Ukrajini. Rusija, kako je rekao, nastavlja da se naoružava.

Završetak rata u Ukrajini, rekao je Breuer, neće dovesti do “ponovo mira na evropskom kontinentu”. Najzad, Karlo Masala, profesor Univerziteta Bundesvera u Minhenu, kratko je rekao:

“Rusija se sprema za veliki rat”.

Trajna pretnja Evropi

Ovih dana, posebno predstavnici nemačkih oružanih snaga, direktnije i jasnije nego ikada ranije upozoravaju na trajnu pretnju miru u Evropi koja dolazi od Rusije i mogući napad na državu članicu NATO. Prema istraživanju javnih medija VDR, NDR i dnevnika Suddeutsche Zeitung, osnova za oštriju procenu je nekoliko novih procena situacije evropskih obaveštajnih službi, uključujući zajedničku Federalnu obaveštajnu službu (BND) i Bundesver.

U njihovom izveštaju se, kako se saznaje, navodi da će Rusija verovatno stvoriti sve uslove neophodne za vođenje “konvencionalnog rata velikih razmera” do kraja decenije.

Ova procena situacije stara je tek nekoliko nedelja. Izveštaj objašnjava zašto su i vojni stručnjaci i predstavnici Bundesvera nedavno izrazili takvu zabrinutost. U njemu analitičari opisuju kako pretnja izgleda iz njihove perspektive.

To je sažetak i procena informacija koje su prikupili Bundesver i BND poslednjih godina. Pored otvorenih izvora, ovo uključuje obavještajne nalaze, satelitsko izviđanje, analize ekonomske i vojne situacije. Prognoze su više puta opisivane kao “skoro izvesne”, najviša kategorija na skali rejtinga obaveštajne agencije.

Osnovna poruka analize sugeriše Zapadu da bi sukob sa Moskvom mogao da eskalira i da potraje još dugo. Rusija, kako se navodi, sebe vidi u sistematskom sukobu sa Zapadom i spremna je da svoje imperijalističke ciljeve sprovede vojnom silom, čak i van Ukrajine, iako trenutno nema dokaza o “neposrednoj konfrontaciji između Rusije i NATO-a”.

Uskoro moguća ograničena vojna akcija

Ruske oružane snage, kako se dalje navodi, već neko vreme deluju sa pozicije prevlasti u Ukrajini. Moskva ne pokazuje ozbiljne znake spremnosti na kompromis u vezi sa sukobom i mogla bi da nastavi rat ove godine, prema prognozama obaveštajnih i vojnih analitičara. Uprkos sankcijama, navodi se da je Rusija u poziciji da se vojno pozicionira na takav način da bi uskoro mogla da napadne zemlju koja je deo NATO-a.

Ova procena je u skladu sa poverljivom analizom litvanske obaveštajne službe za unutrašnje poslove VSD. U bezbednosnim krugovima ova služba je poznata kao dobar poznavalac situacije u Rusiji. U izveštaju VSD, analitičari u Viljnusu zaključuju da Rusija neće moći da vodi “konvencionalni rat velikih razmera protiv NATO-a” na srednji rok. Ali uprkos ratu u Ukrajini, postojeće ruske snage bile bi dovoljne da “pokrenu ograničenu vojnu akciju protiv jedne ili više zemalja NATO-a”.

Rusija i dalje ima dovoljno municije, navodi se u dokumentu VSD.

“Dok su zapadne sankcije imale negativan uticaj na rusku industriju naoružanja, obim proizvodnje artiljerijskih granata, raketa i drugih ključnih kategorija municije raste iz godine u godinu”, kažu analitičari litvanske obaveštajne službe.

Rusija, dalje navode, još može da finansira rat.

“Rusija još nije dostigla granicu svojih finansijskih mogućnosti”, dalje je navedeno u dokumentu.

Potrošnja Kremlja na vojsku nedavno je “svake godine rasla brzinom koja oduzima dah”, navodi VSD.

Procenjuje se da bi oni 2025. godine mogli da iznose oko 120 milijardi evra.

Pouke iz prošlih godina

Rusija ne samo da bi mogla da nadoknadi velike gubitke u ljudstvu i materijalu u Ukrajini, već bi čak mogla i da ubrza prenaoružavanje, navodi nemačka obaveštajna služba. Prema proceni situacije, ruska ratna privreda proizvodi više nego što je potrebno za rat protiv Ukrajine. Putin je takođe naredio regrutovanje do 1,5 miliona dodatnih vojnika do 2026. godine.

To što nemački BND analizira stvari jednako oštro i gotovo alarmantno takođe može biti lekcija iz nesrećnih rejtinga poslednjih godina. Nakon haotične evakuacije nemačke ambasade u Kabulu u avgustu 2021. godine, služba se suočila sa kritikama jer nije dovoljno brzo prilagodila svoje scenarije tadašnjem razvoju događaja.

Služba je takođe u početku delovala nezadovoljno početkom ruskog napada na Ukrajinu: kada je Rusija rasporedila trupe na ukrajinsku granicu u zimu 2021/2022, nisu svi u BND-u mislili da je verovatno da će se Putin zaista usuditi da izvrši invaziju.

Testiranje alijanse

U to vreme znaci su bili sasvim jasni. Američke tajne službe su, na primer, upozorile da se zalihe krvi već transportuju. Pored toga, u Rusiji je promenjen zakon koji dozvoljava stvaranje masovnih grobnica za poginule u ratu. To nikome ne treba za vežbu, rekli su tada Amerikanci.

Obaveštajna služba sada možda ne želi da bude optužena da nije prepoznala ili pogrešno protumačila znake vremena. Predsednik BND Bruno Kal je zbog toga krajem novembra upozorio da ruska vojska sumnja u spremnost NATO da se brani i da bi Moskva vrlo brzo mogla da dođe u iskušenje da testira atlantsku alijansu.

Vazduhoplovstvo i mornarica sposobne za dejstvo na Baltiku

Ali gde bi se mogao dogoditi takav test za NATO, kako je sada opisano? Za baltičke države, koje su ranije bile deo Sovjetskog Saveza, kaže se da su posebno ranjive i, prema Putinovoj doktrini, na njih se gleda kao na izgubljenu teritoriju imperije. Stručnjaci BND-a i Bundesvera takođe su ispitali tamošnju situaciju i došli do dvosmislenog zaključka.

Oko tri četvrtine vojnika i opreme ruskih trupa iz pograničnih oblasti sa baltičkim državama trenutno je vezano u Ukrajini. Međutim, ovo se ne odnosi na rusko ratno vazduhoplovstvo i mornaricu, koji ostaju u potpunosti operativni u baltičkom regionu. Međutim, pretnja ruske invazije na baltičke države trenutno se smatra prilično niskom, navode službe. Ali, kažu nadležni, to bi se moglo brzo promeniti.

Baltik bolje pripremljen

Ukoliko dođe do prekida vatre ili bilo kakvog mira u Ukrajini, obaveštajne službe kažu da je velika verovatnoća da bi se ruske trupe povukle. Zbog prenaoružavanja bi izgubljeni materijal u Ukrajini verovatno odavno bio zamenjen: vraćali bi se ruski vojnici, a kasarne i skladišta naoružanja bi već ponovo bila puna. Rusija bi tada, kako se navodi, mogla da koncentriše svoje snage direktno na zemlju NATO-a.

Međutim, nemački analitičari ističu i ohrabrujuće aspekte: uticaj Rusije u tri baltičke države, politički, socijalno i ekonomski, značajno je opao. Građani koji govore ruski se sve bolje integrišu, a otpor stanovništva pokušajima destabilizacije i uticaja Moskve je ojačan. Sve su to, navodi se, događaji poslednjih godina koji, u najmanju ruku, otežavaju rusku ekspanziju.

Simptom/B92/DW