agresija

Nastavljeni sukobi u Gazi uprkos privremenoj pauzi izraelske ofanzive

October 6, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Iako je izraelska kopnena ofanziva u gradu Gaza pauzirana u subotu, IDF je izveo niz vazdušnih napada kao odgovor na, kako navode, nastavak napada Hamasa, preneo je Tajms of Izrael.

IDF je saopštio da su borbeni avioni izveli precizne napade na više lokacija – prvi napad ciljao je naoružanu ćeliju Hamasa koja je, prema tvrdnjama IDF-a, pripremala minobacački i eksplozivni napad na izraelske trupe u Gazi.

Svi osumnjičeni borci su, navodno, ubijeni.

Drugi napad pogodio je drugu ćeliju koja je ispaljivala minobacače na izraelske vojnike, pri čemu je jedan vojnik lakše ranjen.

On je prebačen u bolnicu.

U trećem incidentu, raketne granate su ispaljene na vozila 98. divizije.

Nije bilo povređenih, a IDF navodi da su avioni uništili zgradu iz koje su projektili lansirani.

Iako je ofanziva pauzirana, izraelske trupe i dalje sprovode odbrambene i taktičke operacije u urbanim zonama Gaze.

IDF je istakao da se pauza odnosi isključivo na “široke kopnene napade”, dok se “vazdušni napadi i odgovor na pretnje nastavljaju u punom kapacitetu”.

Simptom/N1/Tanjug

Lavrov: Svaka agresija protiv naše zemlje naićiće na odlučan odgovor

September 28, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Lavrov se obraćao Generalnoj skupštini UN u vreme kada su nedozvoljeni preleti vazdušnog prostora zemalja NATO za šta se krivi Rusija izazvali ararm širom Evrope poslednjiih nedelja, posebno pošto su NATO avioni oborili dronove iznad Poljske a Estonija je rekla da su ruski lovci uleteli u njen vazdušni prostor i tu se zadržali 12 minuta.

Rusija je negirala da su njeni avioni ušli u Estoniju i rekla je da dronovi nisu ciljali Moskvu, a Belorusija, saveznica Moskve, tvrdi da je ukrajinski sistem blokiranja signala poremetio kretanje letelica. Međutim evropski lideri vide te incidente kao namerne provokativne poteze namenjene da uznemire NATO i vide kako će Alijansa reagovati.

Lavrov je međutim rekao da je Rusija ta koja se suočava sa pretnjama.

„Rusija nije nikad imala niti ima takve namere“ napadanja evropskih ili NATO zemalja, rekao je on. „Međutim“, dodao je, „bilo kakva agresija protiv moje zemlje će naići na odlučujući odgovor“.

Lavrov osudio vojnu retoriku Nemačke

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov osudio je danas „vojnu retoriku“ Nemačke koja je po njemu postala predvodnica evropskog ponovnog naoružavanja, i podsetio zemju na njenu nacističku prošlost.

„Kada je reč o militarizaciji Nemačke, više puta smo izrazili vrlo duboku zabrinutost“, rekao je Lavrov na konferenciji za novinare na margini zasedanja Generalne skupštine UN.

„Ne radi se samo o tekućem procesu ponovne militarizacije, već su takođe primećeni flagrantni znaci ponovnog rađanja nacizma“, rekao je on.

Upitao se zašto se to događa i odgovarajući sam na to pitanje rekao je „verovatno u istom cilju kao i onaj koji je sebi odredio Hitler – potčiniti celu Evropu pod svoju kontrolu i pokušati ostvariti stratešiki poraz tada protiv Sovjetskog Saveza a danas protiv Rusije“.

Dolaskom konzervativnog kancelara Fridriha Merca Nemačka hoće da postane predvodnica evropskog ponovnog naoružavanja obzirom na rusku pretnju i na odstupanje SAD-a.

Berlin je u četvrtak objavio da je pokrenuo svemirski program odbrane od 35 milijardi evra, za koji je rečeno da je uključen u trku naoružanja u oblasti dronova.

Pored toga nemačka vojska je istog dana počela manevre u Hamburgu, velikom lučkom gradu. Scenario je vojna eskalacija na granicama baltičkih zemalja, koje su susedi Rusije.

„(Nemački) kancelar je ponosno rekao da je njegov cilj da još jednom od Nemačke napravi glavnu vojnu snagu u Evropi“, rekao je Lavrov.

„I kada jedna osoba u zemlji koja je počinila zločine nacizma, fašizma, holokausta… kaže da Nemačka treba da postane velika vojna sila, to pokazuje da je atrofiralo istorijsko sećanje, a to je izuzetno opasno, rekao je Lavrov.

Lavrov je ovo izjavio posle više od tri godine od početka ruske invazije Ukrajine koju je u velikoj meri međunarodna zajednica osudila i za koju su SAD u najnovijim izjavama predsednika Donalda Trampa rekle da Ukrajina može da odbije.

Tramp je ove nedelje rekao da veruje da Ukraina može da povrati svu teritoriju koju je Rusija zauzela tokom rata. To je bila uočljiva promena tona od lidera koji je prethodno nagovestio da će Ukrajina morati da napravi neke ustupke i da nikad neće moći da povrati teritorije koje Rusija okupirala od kada je zauzela Krim 2014. i pokrenula invaziju na zemlju 2022. godine.

Samo tri nedelje ranije ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da njegova zemlja i SAD imaju „uzajamno razumevanje“ i da Trampova administracija „sluša“ Rusiju, prenosi agencija AP.

Tramp je izrazio novi stav posle sastanka sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim na margini zasedanja Generalne skupštine u utorak, što je sedam meseci posle sukoba sa njim u Ovalnoj kancelariji koji je direktno prenosila televizija. Ovog puta su razgovarali iza zatvorenih vrata i ton je očigledno bio drugačiji, a Zelenski je opisao sastanak kao „dobar“ u svom obraćanju Generalnoj skupštini UN narednog dana.

Simptom/Danas/Beta/AP

Ruska vojska tvrdi da je zauzela još tri sela na istoku Ukrajine

September 27, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

To su Derilovo i Majska u Donjeckoj oblasti, i Stepove u Dnjepropetrovskoj.

Ruske snage postepeno osvajaju teritoriju tokom žestokih borbi u razorenim regionima istočne Ukrajine.

Ali, po podacima Ministarstva odbrane Rusije, ruska vojska je ove godine osvojeno proširila za svega 0,8 odsto ukupne površine Ukrajine.

Ukrajina je saopštila da je jedna osoba poginula tokom noći, a 12 je ranjeno u ruskom napadu iz vazduha u Hersonskoj oblasti, na jugoistoku, a da je drugim napadom oštetećena železnička pruga u susednoj Odeskoj oblasti.

Rusija je objavila da je njena rafinerija nafte u regionu Čuvašije obustavila rad posle napada ukrajinskog drona.

Diplomatski pokušaji da se okonča rat koji traje više od tri godine, propali su, a predsednik SAD Donald Tramp (Trump) je nedavno procenio da bi Ukrajina mogla da povrati celu okupiranu teritoriju i da čak nešto zauzme u samoj Rusiji koja je potvrdila odlučnost da nastavi ofanzivu.

Simptom/Nova.rs/Beta

Kamala Haris: “Imala sam zadatak da ubedim Volodomira Zelenskog u neizbežni sukob, nešto što on nije želeo da čuje”

September 27, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Kamala Haris se seća razgovora kao “izuzetno teškog”.

“Imala sam zadatak da ubedim Volodomira Zelenskog u neizbežni sukob, nešto što on nije želeo da čuje”, naglasila je.

Navela je da je ukrajinskom predsedniku predstavila američke obaveštajne podatke koji su se razlikovali od onih koje je Kijev prikupio.

“Zelenski je i dalje verovao da Putin jednostavno blefira… Moj posao je bio da ga suočim sa surovom realnošću”, napisala je bivša potpredsednica SAD.

U memoarima piše da je u jednom trenutku Zelenski konačno pitao Haris šta misli da bi trebalo da uradi. Savetovala mu je da “spremi svoje ljude”.

Haris je otkrila da je svoj poslednji, sedmi, sastanak sa ukrajinskim predsednikom održala krajem septembra 2024. godine, 40 dana pre izbora. Do tada, tvrdi ona, razvili su “prijateljstvo puno poverenja”.

Zelenskog je uporedila sa peračem prozora u Svetskom trgovinskom centru koji je, zarobljen u liftu sa drugim radnicima tokom napada 11. septembra, koristio oštru ivicu svoje špatule da probije zid i spase sve unutra.

“Malo nas zna šta ćemo postati u vremenima krize dok ne budemo testirani”, zaključila je Haris.

Memoari bivše potpredsednice Sjedinjene Američke Države objavljeni su 23. septembra u izdavačkoj kući Sajmon i Šuster.

Knjiga opisuje njenu predsedničku kampanju 2024. godine, koja je trajala nešto više od tri meseca pošto je tadašnji predsednik Džozef Bajden povukao svoju kandidaturu.

Haris smatra da je jedna od najvećih grešaka bila to što je Bajdenov uži krug dozvolio da sam odluči da li će se kandidovati za drugi mandat, uprkos njegovim godinama. Haris takođe tvrdi da joj je Bela kuća namerno dodeljivala teške zadatke, da je nije podržala i da nije istakla njena dostignuća tokom obavljanja potpredsedničke funkcije.

Simptom/RTS

Amerika osuđuje priznanje Palestine, Izrael pojačava ofanzivu u Gazi

September 24, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Produbljivanje izraelsko-palestinskog sukoba bila je glavna tema sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, održane u Njujorku bez prisustva izraelskih predstavnika. SAD su ponovo kritikovale zemlje koje su priznale palestinsku državu, dok je više članica UN upozorilo na humanitarnu katastrofu u Pojasu Gaze i rizik od šire regionalne nestabilnosti.

“Suočeni smo sa jednim od najmračnijih poglavlja u izraelsko-palestinskom sukobu. Gotovo dve godine su prošle od napada Hamasa 7. oktobra i razornog odgovora Izraela. Nasilje se samo produbilo, što preti regionalnoj, ali i globalnoj bezbednosti”, naveo je Antonio Guteres, generalni sekretar UN.

SAD: Priznanje Palestine podriva mirovne napore

Američki ambasador pri UN Majk Volc poručio je da priznanje Palestine ohrabruje Hamas i podriva mirovne napore.

“Nažalost, konferencija koju su organizovale Francuska i Saudijska Arabija u vezi sa priznanjem države Palestine samo će produžiti rat u Gazi i patnje palestinskog naroda. Hamas je njome dodatno osnažen. Nagrađujemo njegovu opstrukciju i podrivavamo napore za postizanje mira, bilo kratkoročno ili dugoročno. Jednostrana priznanja države Palestine neće promeniti realnost na terenu, niti činjenicu da trenutno ne postoji država koju je moguće priznati, kao ni kredibilan palestinski partner za mir”, istakao je Volc.

Kalas: Vojno rešenje u Gazi nije moguće, rat još traje

Suprotno američkom stavu, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas poručila je da rat nema vojno rešenje.

“Da je vojno rešenje moguće u Pojasu Gaze, rat Izraela protiv Hamasa bio bi već završen, a taoci oslobođeni. Umesto toga, rat se nastavlja, došlo je do gladi koju je bilo moguće izbeći da je omogućeno dostavljanje pomoći”, istakla je Kalasova.

Tramp: Vreme je da rat stane

Na marginama zasedanja Generalne skupštine UN o situaciji u Gazi razgovarali su predsednici Amerike i Francuske, Donald Tramp i Emanuel Makron.

Predsednik Francuske naglašava da odluka Francuske i još 11 država da priznaju državu Palestinu ne znači da se ignoriše napad Hamasa iz oktobra 2023. godine.

”Samo juče je 11 država priznalo palestinsku državu, to je velika promena. U pravu je predsednik Tramp, niko ne zaboravlja ono što se desilo 7. oktobra, svi zajedno bili smo svedoci tog užasnog napada, ali posle dve godine rata koji je rezultat? Izraelci su ubili vodeće ličnosti Hamasa, ali istovremeno postoji isti broj Hamasovih boraca kao prvog dana, nisu uspeli da rasformiraju Hamas”, kaže Makron.

Američki predsednik Donald Tramp izrazio je uverenje da će biti pronađeno rešenje za rat u Gazi, dodajući da se nada da će to rešenje biti prihvatljivo za sve strane. Poručio je da je vreme da sukob stane i da se taoci vrate svojim kućama.

”Imaćemo rešenje za rat u Gazi, nadam se da će biti dobro za sve, vreme je da taj rat stane. Želim da se to reši, taoci vrate kući”, poručio je Tramp.

Simptom/RTS/Slobodan Radovanović

Kosta: Hamas nije uništen, te je rat Izraela u Gazi ili neuspešan ili mu je cilj nešto drugo

September 22, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

„Reči ne mogu da opišu humanitarnu tragediju u Gazi. Korišćenje gladi kao ratnog oružja je neprihvatljivo. Izrael mora da pristane na prekid vatre, dozvoli ulazak humanitarne pomoći u Gazu i poštuje međunarodno pravo. Mora da okonča i ilegalne aktivnosti naseljenika na (takođe palestinskoj) Zapadnoj obali. Ono što Izrael želi jeste da potkopa održivost palestinske države“, rekao je Kosta u intervjuu za „Le Grand Continent“.

Dodao je da je raseljavanje Palestinaca sa te teritorije „crvena linija za Evropu“ i da se to ne sme dogoditi.

„Nakon dve godine rata, desetina hiljada smrti i strašnog razaranja u Gazi, Hamas je zadržao operativne kapacitete. ;Postoje dve mogućnosti za ovu situaciju: ili je operacija bila neuspešna jer nije uspela da uništi Hamas, ili je pravi cilj bio nešto drugo“, rekao je Košta.

Na pitanje novinara šta bi bio taj cilj, odgovorio je: „Uništenje Gaze da bi se onemogućio bilo kakav miran suživot Palestinaca u suverenoj državi“.

Istakao je da to Austrijanci, Česi, Nemci i Mađari percipiraju drugačije od ostalih u EU, te da je veoma teško postići jednoglasnost, čak i o zajedničkom stavu EU da se to što se radi u Pojasu Gaze nazove genocidom.

„Međutim, postoji sve veća politička volja i zajednička svest da je situacija u Gazi neprihvatljiva. Pored zajedničke svesti, moramo donositi odluke i pokazati doslednost prema Izraelu. Upravo je obim posledica u centru trenutne debate“, kazao je on.

Naveo je međutim da ti postupci nemaju veze sa ;jevrejskom zajednicom u Evropi, Izraelcima ili Izraelom, već s vojnim akcijama izraelske vlade i osudio porast antisemitizma u Evropi.

Govoreći u intervjuu o drugim temama, Košta je kao sadašnje prioritete EU naveo odbranu i konkurentnost.

Ocenio je da predsednik Rusije Vladimir Putin ;pokazuje „jasne imperijalističke ambicije“ kao u bivšem Sovjetskom Savezu, te da bi ako Rusija pobedi u Ukrajini, to bila „strašna pretnju celoj Evropi, našoj bezbednosti i odbrani. A kada kažem Evropa, mislim na celu Evropu“.

„To je jedna od poruka koje sam preneo tokom svoje turneje. Ne smemo pogrešno misliti da se ruska pretnja tiče samo istočnoevropskih zemalja. Realnost je da će na kraju uticati na sve nas“, ukazao je Kosta.

Komentarišući SAD, podsetio je da one jesu istorijski saveznik Evrope, važan ekonomski partner s veoma moćnim tržištem za evropske kompanije i zemlja sa veoma jakim vezama sa evropskim kontinentom, koje su se stvarale decenijama, te je cilj da se stabilizuje odnos te dve strane.

„Pregovori sa SAD nisu bili samo o trgovini. Imali su tri aspekta: odbrana, Ukrajina i trgovina“, rekao je predsednik Evropskog saveta i na pitanje o tome da li ima poverenja da će predsednik Donald Tramp poštovati dogovor, rekao da bi ;bez tog sporazuma „neizvesnost bila veća i dublja“.

Simptom/Nova.rs/Beta

Kijev: Neutralisane 132 od 141 ruske bespilotne letelice

September 22, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Kako se navodi, ruske trupe su napale Ukrajinu sa 141 bespilotnom letelicom različitih tipova, uključujući “šahed”.

Napade su odbijali vazduhoplovstvo Ukrajine, vazdušne raketne trupe, jedinice za radioelektronsku borbu (REB), bespilotni sistemi i mobilne vatrene grupe ukrajinskih odbrambenih snaga.

Kako navodi Ukrinform, zabeleženo je devet udara dronovima na sedam lokacija, kao i padovi delova oborenih dronova na osam mesta.

Simptom/RTS/Tanjug/Ukrinform

Baltik u brigama zbog rusko-beloruskih vojnih vežbi

September 12, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Pojas ničije zemlje između Litvanije i Belorusije širok je samo petnaestak metara, dugačak 600 kilometara i omeđen s dve metalne ograde. Na vrhu litvanske ograde je i žilet-žica, a iznad su i nadzorne kamere. U pravilnim razmacima i uz zujanje, okreću se s leva na desno. Povremeno zumiraju.

Litvanija se brine zbog mogućih povreda granice – posebno od početka ruske agresije na Ukrajinu u februaru 2022. Ta se briga sada pojačava zbog vežbi pod imenom „Zapad“. Od 12. do 16. septembra u njima će učestvovati nekoliko desetina hiljada vojnika iz Rusije i Belorusije.

Trebalo bi da b udu korišćeni tenkovi i mitraljezi, ali i nova ruska hipersonična raketa Orešnik. Ona navodno može da bude naoružana i nuklearnim bojnim glavama.

Takve zajedničke vežbe organizovale su se redovno od 2009. godine, ali ovo su prvi takvi manevri od početka invazije na Ukrajinu. A i prvi nakon incidenta od 10. septembra, kada je NATO iznad Poljske oborio nekoliko ruskih dronova.

Rusija kao mogući agresor

Kao reakciju na predstojeću vojnu vežbu, litvanski graničari proteklih nedelja prošli su dodatne obuke. Oni će tokom vežbi sprovoditi dodatne patrole, objašnjava general Rustamas Ljubajevas iz državne granične službe.

„Na Rusiju od početka rata u Ukrajini još više gledamo kao na mogućeg napadača“, kaže on za DW. „Računamo s povredama granice – na primer tako što se instrumentalizuju migranti, kao što se to već događalo u prošlosti.“

Prema takvim izveštajima, Rusija je 2022. dovela hiljade migranata u Belorusiju kako bi ih ona slala preko granice, između ostalog i u Poljsku. Moskva je, pretpostavljaju ti izvori, na taj način htela da destabilizuje zemlje Evropske unije.

Osim toga, Litvanija se priprema i na to da bi vojnici u predstojećim danima mogli bez dozvole da pređu granicu ili da preko nje usmere dronove, kaže general Ljubajevas: „Takvih hibridnih napada već je bilo.“

Baltičke države stalno izveštavaju o dronovima koji ulaze u njihov vazdušni prostor. Tako su na primer u julu ove godine dva drona iz Belorusije uletela su u Litvaniju i tamo se srušila.

Litvanija se naoružava

Litvanija, u međuvremenu, pokazuje i sopstvenu vojnu snagu. Zemlja narednih dana, zajedno sa Poljskom, Estonijom i Letonijom, organizuje sopstvene vojne vežbe. U njima bi trebalo da učestvuje do 40.000 vojnika.

Osim toga, Litvanija planira da 2026. poveća svoj vojni budžet na više od pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Do 2021. budžet te zemlje za odbranu bio je ispod dva odsto BDP.

Linas Kojala, šef Centra za geopolitiku i bezbednost, trusta mozgova iz Vilnjusa, veruje da postoji dugoročna opasnost: „Rusija nas posmatra kao teritorije koje bi trebalo da budu pod kontrolom Kremlja“, kaže on za DW. „Ne mislim, doduše, da će Rusija u neposrednoj budućnosti da napadne Litvaniju, ali pratićemo da li će Moskva, ako njene trupe koje su sada stacionirane u Belorusiji tamo i ostanu, zaista da izgradi dugoročnu infrastrukturu koja bi mogla za sedam ili deset godina da posluži kao baza za scenario napada.“

Baltičke države „u istom čamcu“

Takve brige deli i Karlis Bukovskis, direktor Instituta za međunarodna pitanja u Rigi, glavnom gradu Letonije, koja je takođe sused Belorusiji. Tri baltičke države, u koje spada i Estonija, „sede u istom čamcu“, kaže Bukovskis. „Mi sebe vidimo kao celinu kad je reč o Rusiji“, kaže on za DW i pritom govori o „zajedničkoj traumi“.

„Kroz tajni pakt Hitlera i Staljina iz 1939. nacistička Nemačka prepustila je baltičke države Sovjetskom Savezu, koji je kasnije, od 1944. do 1991. okupirao naše zemlje“, kaže Bukovskis.

Tim sporazumom Nemački Rajh je sa Sovjetskim Savezom tada podelio Baltik i Poljsku na nemačku i rusku interesnu sferu. Jedan deo Poljske trebalo je da pripadne Nemačkoj.

„Zbog toga nas sve takve ruske vojne vežbe zabrinjavaju“, kaže Bukovskis.

Ipak, danas ima razloga u za optimizam, dodaje letonski politikolog: „Procenjuje se da će ove godine na vežbama učestvovati manje vojnika nego u prošlosti – između ostalog i zato što je ruska vojska zaokupljena u Ukrajini. Osim toga, danas su na Baltiku stacionirane hiljade NATO-trupa – iz Velike Britanije, Nemačke, Francuske. To nam daje nadu. Više nismo sami“, raduje se Letonac.

Život na opasnoj granici

Aida i Mečislav Taraškevič ipak se plaše predstojećih vojnih vežbi. Taj bračni par živi već gotovo dve decenije u jednoj od sedam kuća litvanskog sela Gulbine, udaljenog samo sedam kilometara od beloruske granice.

„Manevri su tu, odmah iza ugla, zato su u našem selu svi veoma zabrinuti. Utoliko više što vidimo šta Rusija radi u Ukrajini“, kaže za DW 59-godišnji Mečislav.

A njegova supruga Aida, dodaje: „Ne razumem zašto ljudi moraju da ratuju. Svi mi želimo samo da imamo normalan život, da radimo svoj posao i mirno živimo u svojoj kući.“

Simptom/Danas/Dojče Vele

Mohamed Pakpur: Izraelski režim dobiće razorniji odgovor

August 24, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Pakpur je, govoreći o borbenoj gotovosti IRGC-a tokom sastanka sa šefom pravosudne organizacije iranskih oružanih snaga Ahmadrezom Purkaganom, rekao da će “cionistički režim, ako ponovi svoju agresiju protiv zemlje, dobiti odgovor koji će izazvati veće žaljenje i biće više razarajuć nego 12-dnevni rat u junu”, prenosi agencija IRNA.

On je kazao da obezbeđivanje bezbednosti osoblja IRGC-a ostaje prioritet, kao i u prošlosti.

Šef pravosudne organizacije iranskih oružanih snaga Ahmadrez Purkagan je opisao IRGC kao “trn u očima neprijatelja islama i Irana”, navodeći da su odbranili čast i dostojanstva nacije.

Purkagan je odao počast general-majoru Hoseinu Salamiju, koji je ubijen u junu tokom izraelskog vazdušnog napada, navodeći da je ubistvo bivšeg šefa IRGC-a “veliki gubitak za zemlju”, ali da je blagovremeno imenovanje generala Pakpura od strane vođe Islamske revolucije “osujetilo zaveru cionističkog režima da stvori haos u zemlji”.

Simptom/B92/Tanjug

U izraelskim napadima ubijeno još 46 ljudi u Pojasu Gaze, većina upucana dok su tražili hranu

July 30, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Više od 30 njih upucano je dok su tražili hranu i humanitarnu pomoć, saopšteno je iz lokalnih bolnica.

Ranjeno je više desetina.

Izraelska vojska se nije oglasila. Međutim inače tvrdi da isključivo cilja militante i krivi Hamas za smrt civila, optužujući ih da deluju u gusto naseljenim područjima.

Bolnica Šifa u gradu Gazi saopštila je da je primila 12 tela ljudi koji su ubijeni noćas kada su izraelske snage pucale na gomilu ljudi koji su čekali kamione sa pomoći, a koji su dolazili sa prelaza Zikim na severozapadu Gaze.

Trinaest ljudi je ubijeno u napadima na izbeglički kamp Džabalija i gradove Beit Lahija i Beit Hanun.

Bolnica Naser u Kan Junisu na jugu je saopštila da je primila tela 16 ljudi za koje tvrdi da su ubijeni sinoć takođe dok su čekali kamione sa pomoći blizu novoizgrađenog koridora Morag, koji odvaja Kan Junis od najjužnijeg grada Rafe.

Bolnica je primila još jedno telo muškarca ubijenog u napadu na šator u Kan Junisu.

Bolnica Avda u izbegličkom kampu Nuseirat saopštila je da je primila tela četvorice Palestinaca za koje tvrdi da su ubijeni danas kod mesta za distribuciju pomoći kojim upravlja Humanitarna fondacija za Gazu.

Pored toga, sedam Palestinaca, uključujući jedno dete, umrlo je od neuhranjenosti u Pojasu Gaze u poslednja 24 sata, saopštilo je danas tamošnje ministarstvo zdravlja.

Ukupno 89 dece je umrlo od neuhranjenosti od početka rata u Gazi.

Simptom/Danas/Beta/AP

Osuda američkog napada

June 22, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Posebno je alarmantno što je napade izvela zemlja koja je stalna članica Saveta bezbednosti UN, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova i pozvalo Savet bezbednosti UN da reaguje na američki napad na iransku teritoriju.

“Posledice ove akcije, uključujući i radiološke, tek treba da se procene. Ali već je očigledno da je počela opasna eskalacija, prepuna daljeg potkopavanja regionalne i globalne bezbednosti. Rizik od eskalacije sukoba na Bliskom istoku, koji je već zahvaćen višestrukim krizama, značajno se povećao”, navelo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije, prenosi Ria novosti.

Simptom/FoNet

Zelenski udario na Orbana

June 10, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Zelenski je rekao da je politika koju promoviše Orban antiukrajinska. Istovremeno, ukrajinski predsednik je uveren da ova politika ne odražava stav mađarskog društva u celini.

“Njegova politika je, nažalost, antieukrajinska. I antievropska. On to koristi u svojoj unutrašnjoj politici: želi da preokrene rat u Ukrajini u svoju korist na izborima. To je nepošteno”, rekao je Zelenski.

Zelenski je dodao da Orban pravi “istorijsku grešku” i ne razume da će njegova politika “imati mnogo ozbiljnije i opasnije posledice: radikalizaciju mađarskog društva i njegovo antiukrajinsko raspoloženje”.

“Ne mogu da se smejem i grlim kada vidim šta se zaista dešava. Jer stvarnost ne mora da se razlikuje od politike. Ako je spreman za pravi odnos, naći ćemo okvir za to. Ali kako može da koristi moje lice za svoje izbore? Nisam mu dao dozvolu za to! Ja sam predsednik druge zemlje”, rekao je Zelenski.

Podsetimo, Orban je otvoreno izjavio da namerava da uloži sve napore kako bi sprečio ulazak Ukrajine u Evropsku uniju, zbog izazova koje bi to moglo da predstavlja mađarskim interesima.

Parlamentarni izbori u Mađarskoj zakazani su za april 2026. godine. Pored Orbana se, između ostalog, kandiduju i Klara Dobrev ispred Demokratske koalicije, Laslo Torockai, predsednik pokreta Naša domovina, i Peter Mađar ispred partije Tisa, koji se smatra najvećom konkurencijom Orbanu.

Simptom/B92/Ukrajinska pravda

Rusi izveli napad na Kijev, gađan i zapad Ukrajine: Ubijene četiri osobe, 2000 porodica bez struje

June 6, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

„Potvrđeno je da su četiri osobe poginule“, naveo je gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko na Telegramu.

On je dodao da je 20 osoba povređeno.

Upozorenja na vazdušni napad oglasila su se tokom noći širom Ukrajine, a nekoliko regiona je prijavilo višestruke udare, posebno na zapadu, daleko od linije fronta.

Istovremeno je u Rusiji, gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin rekao da su Ukrajinci tokom noći gađali njegov grad sa 10 dronova.

Gađane su stambene zgrade, civilna infrastruktura, piše The Moscow Times a prema rečima gradonačelnika ukrajinske prestonice Vitalija Klička, četiri osobe su poginule, 20 je povređeno, 16 ih je hospitalizovano.

Posledice napada zabeležene su u šest okruga grada. U okrugu Solomenski izbili su požari u stambenoj zgradi od 16 spratova i u hangaru površine oko 500 kvadratnih metara. U Holosivskom se zapalila zgrada obrazovne ustanove.

U Ševčenkivskom je izbio požar u nestambenoj zoni, a u Dnjepropetrovsku su krhotine oštetile benzinsku pumpu. Staze metroa između stanica Darnitsa i Livoberezhna takođe su oštećene.

Pored toga, više od dve hiljade porodica ostalo je bez struje na levoj obali glavnog grada.

Takođe ove noći, gradovi u zapadnoj Ukrajini, posebno Luck i Ternopil, bili su pod napadom. Prema rečima gradonačelnika Lucka, Ihora Poliščuka, na grad je ispaljeno 15 bespilotnih letelica i šest raketa.

„Oštećen je krov jedne od stambenih zgrada, razbijeni su prozori u stambenim zgradama, komercijalnim objektima i automobilima“, rekao je gradonačelnik. Pet ljudi je povređeno.

U Ternopilu, prema rečima šefa grada Serhija Nadala, pogođeni su industrijski objekti i infrastrukturni objekti, pet ljudi je povređeno.

U gradu ima i dima, zbog čega Regionalni centar za kontrolu i prevenciju bolesti Ternopil vrši merenja vazduha. „Tokom dana, ograničite boravak dece i starijih ljudi na ulici“, savetovao je Nadal stanovnike grada.

Simptom/Danas/Beta

Vučić: Svakome ko prati šta radi Srbija je jasno da nismo ničiji pioni

July 10, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Tako je predsednik Srbije, posle obilaska mesta Rudno, odgovorio na pitanje novinara, da prokomentariše navode bivšeg američkog i NATO generala Veslija Klarka da je Srbija ruski pion na Balkanu i da Vučić želi da stvori Veliku Srbiju.

“Moja poruka gospodinu Klarku je – svako ko prati šta radi Srbija, jasno mu je da mi nismo ničiji pioni. Ali kako nismo ruski, tako nismo ni američki. I nikada nećemo biti. Niti bilo čiji drugi. Ovde živi slobodarski narod, koji je uvek poštovao, više od svega cenio i ginuo za svoju slobodu. Jer je znao da nema preče stvari od slobode. Sloboda je od svih stvari najpreča. I to bi bilo dobro, da je tu lekciju još i 1999. savladao… Srbija neće da služi nikome. I ni jednoj velikoj sili. Srbija će da služi samo svom narodu”, poručio je Vučić.

Kako je rekao, Vesli Klark je ostavio svoj “neizbrisiv” trag na Balkanu, koji nisu bili ni putevi ni pruge, već, kako je istakao, ubijanje srpskog naroda i dece tokom agresije 1999. godine. Vučić je dodao da se on uvek direktno obraća i da nema portparola i naveo da bi, da mu je ideja da stvara Veliku Srbiju, on to jasno rekao.

“Meni je drago da oni uživaju u napadima na Srbiju, to znači da smo osnažili i ojačali. I da pri tome moraju da se služe neistinama, jer to vam je dodatni dokaz da su prilično nemoćni u svojoj mržnji i lošem odnosu prema našoj zemlji”, ocenio je Vučić.

Na pitanje novinara da prokomentariše izjavu američkog predsednika Džozefa Bajdena, koji je kazao kako je NATO bombardovanje 1999. bila intervencija da se spreči etničko čišćenje Albanaca na Kosovu i Metohiji, Vučić je odgovorio da je Bajden rekao ono što je zvanična interpretacija svih zapadnih sila koje su učestvovale u agresiji na Saveznu Republiku Jugoslaviju.

“Nisam ja čovek koji bi po tom pitanju i po bilo kojem drugom pitanju mogao tim velikanima da držim lekcije, ali imam jedno pitanje – koje je više oblik društvene svesti, moral. A dobro ako ste tad sprečavali etničko čišćenje, iživljavajući se na jednoj maloj zemlji, nad jednim malim narodom, vas 19, velikih, moćnih i jakih, pa kako isto tako vam ne pada na pamet da se iživljavate i da uđete odmah da napadnete Rusiju kad je ušla na teritoriju suverene međunarodno priznate Ukrajine, pa da ih uništite i da sprečite osvajanje teritorije, sve to što o njima govorite”, rekao je Vučić.

On je upitao kako to kad Rusija upadne u Ukrajinu zapadne sile kažu da je to agresija, a kad oni upadnu na teritoriju Srbije, onda to za njih nije agresija, nego je spasavanje.

“Čega? Koga? Ali dobro, to su istorijska pitanja, nama su potrebni dobri odnosi sa svima. Gradićemo ih i sa Amerikancima i sa Rusima. Osim što ih molim da jednu malu lekciju o Srbima i Srbiji nauče, to je da slobodu volimo više od svega i da ne želimo da budemo ponizni i da se dodvoravamo bilo kome”, zaključio je Vučić.

Euronews

Odgovor Zelenskog na Putinovu ponudu: To je isto što je nekada radio Hitler

June 15, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

“Verujem da Putin neće zaustaviti svoju vojnu ofanzivu čak i ako bi njegovi zahtevi za prekid vatre bili ispunjeni. Ovo su ultimativne poruke koje se ne razlikuju od poruke iz prošlosti. To je isto što je nekada radio Hitler. Zato ne treba da verujemo ovim porukama”, rekao je Zelenski za italijanski informativni kanal SkiTG24 na marginama samita G7, koji se održava u italijanskom letovalištu Borgo Enjacija, prenosi Rojters.

Ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova takođe se oglasilo i nazvalo Putinove uslove “apsurdnim” i naglasilo da ruski predsednik pokušava da obmane svetske sile i potkopa istinske mirovne napore.

“Apsurdno je za Putina, koji je planirao, pripremio i izvršio, zajedno sa svojim saučesnicima, najveći oružani agresiju na Evropu od Drugog svetskog rata, da se predstavi kao mirotvorac”, saopštilo je ministarstvo.U odvojenim komentarima, pomoćnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak rekao je za Rojters da “ne postoji mogućnost da se pronađe kompromis” između Putinove izjave i ukrajinskih uslova za okončanje rata.

“On nudi Ukrajini da prizna poraz. On nudi Ukrajini da legalno ustupi svoje teritorije Rusiji. On nudi Ukrajini da potpiše svoj geopolitički suverenitet”, rekao je Podoljak putem platforme Zum.

Podoljak je rekao da Ukrajina želi mir, ali samo ako Rusija bude “pravedno kažnjena za rat i ako se potvrdi suverenitet Ukrajine”.

Putin je ranije danas izjavio da Ukrajina mora da povuče svoje trupe sa cele teritorije novih regiona Rusije i da se odrekne namere da uđe u NATO da bi počeli mirovni pregovori.

On je naveo da bi ukrajinske trupe morale da se povuče sa teritorija Luganske Narodne Republike, Donjecke Narodne Republike, Hersonske i Zaporoške oblasti.

EuroNews Srbija

# agresija