predsednički izbori

Poljska bira predsednika: U trci 13 kandidata, presudni izbori za premijera Tuska

May 18, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Birališta će biti otvorena do 21 sat, a oko 29 miliona ljudi biraće između 13 kandidata koliko se nalazi na glasačkom listiću.

Poljski predsednik se bira na petogodišnji mandat putem sistema sa dva kruga. Ako nijedan kandidat ne osvoji više od 50 odsto u prvom krugu, 1. juna održaće se drugi krug između dva kandidata sa najviše glasova osvojenih danas, preneo je Rojters.

Nakon osam godina konzervativne vlasti stranke Pravo i pravda (PiS), Tusk je uspeo da sastavi široku koaliciju socijaldemokrata, centrista i demohrišćana i vrati Poljsku nazad u proevropski pravac.

Kao i gotovo svi izbori u Poljskoj poslednjih godina, i ovi će se svesti na borbu između Tuskove Građanske platforme (PO) i stranke PiS.

Kandidat PO-a je gradonačelnik Varšave Rafal Tšaskovski koji je na prošlim izborima 2020. godine tesno izgubio od Andžeja Dude.

Očekuje se da će u prvom krugu osvojiti između 30 i 35 posto glasova, a u drugom krugu bi mogao imati taman dovoljno da pobedi Karola Navrockog, za koga se očekuje da će biti drugi sa 20-25 procenata podrške.

Predsednici u Poljskoj mogu da služe maksimalno dva mandata, a drugi mandat Andžeja Dude završava se 6. avgusta.

Simptom/Newsmax Balkans/Tanjug

Drugi krug predsedničkih izbora u Rumuniji: Otvorena birališta

May 18, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Simion (38) vodi u većini istraživanja javnog mnjenja uoči drugog kruga protiv centrističkog gradonačelnika Bukurešta Nikušora Dana, prenosi Rojters.

Glasačka mesta biće otvorena do 21 čas uveče.

Rumuni sa pravom glasa, njih 19 miliona, mogu da glasaju na bilo kojem od 18.979 biračkih mesta širom zemlje.

Simion je u prvom krugu predsedničkih izbora 4. maja osvojio 40,94 odsto glasova, a Nikušor Dan 20,99 odsto glasova birača, dok je kandidat vladajuće koalicije Krin Antonesku dobio 20,07 odsto glasova.

Dan je glasao u gradu Fagarašu u centralnoj Rumuniji gde je studirao, a izjavio je da je glasao za evropski pravac i dobar odnos sa partnerima, a ne za izolaciju.

“Pozivam Rumune da izađu na izbore jer budućnost zavisi od glasova svih”, naveo je Dan.

Simion se protivi upućivanju vojne pomoći Ukrajini, kritičan je prema rukovodstvu EU i pruža podršku američkom predsedniku Donaldu Trampu.

Pobeda Simiona u Rumuniji, članici EU i NATO, rizikovala bi izolaciju zemlje u inostranstvu, narušavanje privatnih investicija i destabilizaciju istočnog krila NATO, navode politički analitičari, prenosi Rojters.

Simionova Alijansa za ujedinjenje Rumuna izrasla je od marginalne grupe protiv vakcinacije tokom pandemije kovida i postala druga najveća partija u Rumuniji.

Kao poslanik, Simion ima istoriju fizičkog i verbalnog nasilja jer se sukobljavao sa drugim političarima, navodi Rojters. Rekao je da se kaje zbog svog ponašanja i “da je izrastao u državnika”.

Simion je pripadao organizovanim fudbalskim navijačkim grupama često poznatim po nasilju i godinama se zalagao za ujedinjenje sa susednom Moldavijom pre nego što je ušao u politiku.

Ako bude izabran, Simion je sugerisao da bi njegov izbor za premijera mogao biti Kalin Đorđesku, koji se zalaže za nacionalizaciju i preferencijalni tretman kompanija u rumunskom vlasništvu. Oni su, kao i u prvom krugu, zajedno izašli na glasanje i to su već obavili.

Simion i Đorđesku su želeli da daju izjave na biračkom mestu, ali ih je policajac zamolio da odu.

“Glasali smo da o našoj budućnosti odlučuju samo Rumuni, za Rumune i za Rumuniju”, izjavio je Simion nakon glasanja, navodeći da je glasao “protiv nepravdi učinjenih rumunskom narodu… protiv zlostavljanja i siromaštva”.

Tokom televizijske debate prošle nedelje, Simion je rekao da Rumunija treba da dobije kompenzaciju za pomoć koju je pružila susednoj Ukrajini. On je sugerisao da će staviti veto na vojnu pomoć Brisela Ukrajini, ističući da Evropa treba da se osloni na NATO kada je reč o njenoj odbrani.

Drugoplasirani Nikušor Dan, 55-godišnji gradonačelnik Bukurešta, opisao je drugi krug kao borbu između “prozapadnog i antizapadnog pravca za Rumuniju”.

Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da se razlika između njih smanjuje.

Ovaj progresivno-liberalni, nezavisni političar, stekao je ime kao aktivista protiv bukureštanske mafije nekretnina i suosnivač zeleno-liberalne protestne stranke Unija Spasimo Rumuniju (USR).

Dan je doktorirao matematiku i važi za poštenog, nekorumpiranog, ali i ne previše uspešnog u svojoj funkciji gradonačelnika Bukurešta, jer se sam bori protiv moćnog aparata, navodi Rojters.

Dan živi sa svojom dugogodišnjom partnerkom, s kojom ima dvoje dece i zalaže se za bezuslovnu podršku Ukrajini. Važi za razumnog, racionalnog političara, koji problemima pristupa analitički i teži dugoročnim rešenjima.

Takođe, važi za političara bliskog narodu – na primer, otvorio je za građane glavni ulaz bukureštanske gradske uprave, koji je decenijama korišćen samo za određene ceremonije.

U Rumuniji su održani ponovljeni izbori nakon što je prvi krug izbora za predsednika u novembru, u kojem je pobedio Kalin Đorđesku, poništen zbog navodnog ruskog mešanja u korist Đorđeskua. Moskva je odbacila te optužbe.

Predsednik Rumunije ima značajna ovlašćenja, budući da je zadužen za savet odbrane koji odlučuje o upućivanju vojne pomoći, vodi spoljnu politiku i ima mogućnost da stavi veto na odluke EU koje zahtevaju jednoglasnost među državama članicama, navodi Rojters.

Simptom/Newsmax Balkans/Tanjug

Južna Koreja: Početak zvanične kampanje za predsedničke izbore

May 13, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Zvanično registrovani kandidati za predsedničke izbore u Južnoj Koreji, njih šest, počeli su danas kampanju za glasanje 3. juna, na kojem se očekuje da će biti izabran naslednik svrgnutog predsednika Jun Suk Jeola.

Ankete pokazuju da Li Dže Mjung, kandidat glavne opozicione Demokratske stranke, vodi sa 43 do 44 odsto glasova, uprkos krivičnim postupcima protiv njega, posebno zbog korupcije.

Stotine njegovih pristalica okupilo se jutros u centru Seula.

Li koji je tesno izgubio na predsedničkim izborima 2022. godine od Jun Suk Jeola, kandidata konzervativne Narodne partije moći (PPP), zahvalio je svojim pristalicama koje su mu “pomogle da se ponovo digne posle tog bolnog poraza”.

“Obećavam da ću uzvratiti podršku pobedom”, rekao je Li.

Posle izvesnog oklevanja, PNP je u nedelju imenovala bivšeg ministra rada Kim Mun Sua za svog kandidata.

Kim, kojem se pripisuje oko 29 odsto glasova, započeo je svoju zvaničnu kampanju na lokalnoj pijaci u Seulu.

“Iskreno verujem da moram postati predsednik naroda, predsednik kupovne moći, predsednik ekonomije”, rekao je Kim.

Kim Mun Su je pobedio na izborima PPP-a, ali je stranka u subotu razmatrala da ga zameni bivšim premijerom Han Dak Suom, nezavisnim kandidatom, pre nego što je na kraju promenila mišljenje i ipak ga podržala.

Unutrašnje borbe konzervativaca mogle bi da ih dodatno oslabe na izborima na kojima idu posle smene Jun Suk Jeola 4. aprila posle njegovog neuspelog pokušaja da uvede vanredno stanje početkom decembra.

Prema rečima profesora političkih nauka na Nacionalnom univerzitetu u Seulu, Kang Von Teka, konzervativni tabor izgleda da je “oštro podeljen” i “izbori će verovatno postati bitka između opozicionog Li Dže Mjunga i onih koji mu se protive”.

Krizu unutar te stranke odražava i činjenica da su dva bivša šefa države iz stranke PNP, uključujući Park Geun Hje 2017. godine, već smenjena sa funkcija.

Simptom/N1/Beta

Proevropski marš u Bukureštu

May 10, 2025 by Miloš Mićanović Leave a Comment

Učesnici marša okupili su se u Bukureštu ispred zgrade vlade, gde su mnogi mahali plavo-žutim zastavama Evrope.

Mnogi su skandirali slogane poput “Mi smo u Evropi” i “Bukurešt nije Budimpešta”, misleći na mađarskog premijera Viktora Orbana, člana, ali i dugogodišnjeg kritičara Evropske unije.

Simptom/Fonet

Rumunija: Nakon pobede Đorđa Simiona, rumunski premijer podneo ostavku

May 5, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Đorđe Simion, euroskeptik koji je obećao da će Rumuniju staviti na prvo mesto, osvojio je 40,9% glasova na izborima u nedelju i očekuje se da će pobediti u drugom krugu glasanja 18. maja.

Suočiće se s liberalnim gradonačelnikom Bukurešta Nikušurom Danom, koji je tesno pobedio kandidata Socijaldemokrata (PSD).

Čolaku je rekao pristalicama stranke da, budući da koalicija nije ispunila svoj cilj i „nema kredibilitet nakon rumunskog glasanja, predložiće da PSD napusti ovu koaliciju“.

Njegova stranka je došla na vlast tek u proevropskoj koaliciji nakon izbora 1. decembra 2024. godine, iako je krajnje desničarska stranka Đorđa Simiona, zajedno s dve druge grupacije, privukla trećinu glasova.

Simionova pobeda je uglavnom bila uzrokovana frustracijom naroda zbog poništavanja predsedničkih izbora krajem prošle godine. Njegov verovatni uspeh 18. maja se s nestrpljenjem očekuje u evropskim prestonicama, kao i u Kijevu. Rekao je da želi EU jakih, suverenih nacija.

Očekuje se da će Čolaku sada podneti ostavku privremenom predsedniku, koji će potom imenovati vršioca dužnosti premijera, piše BBC.

Simptom/Nova/BBC

Rumunija: Krajnja desnica izdominirala u prvom krugu predsedničkih izbora

May 5, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

George Simion, navijač Donalda Trampa koji sanja da postane predsednik „MAGA“ (Učinimo Ameriku ponovo velikom), dobio je oko 40 odsto glasova nakon prebrojavanja više od 90 odsto glasačkih listića.

Za njim slede dva proevropska kandidata, tesno, sa po oko 20 odsto glasova.

„Zajedno smo danas napravili istoriju“, rekao je Simion u video-poruci emitovanoj u sedištu njegove stranke pred njegovim oduševljenim pristalicama koje su uzvikivale „Lopovi napolje, patriote unutra!“.

Nagoveštena pobeda može da se preokrene u drugom krugu 18. maja, što je komplikovan zadatak jer Simion ima manji „rezervoar glasova“ na papiru od svojih rivala, rekao je za AFP profesor političkih nauka Sergiu Miscoiu, predviđajući tesnu trku.

Ali drugi eksperti ukazuju na lomove protivnika desničarskih suverenista posle kampanje koju su obeležile žestoke optužbe i niski udarci čak i među potencijalnim saveznicima u drugom krugu.

Ukupno 11 kandidata borilo se za uglavnom ceremonijalno, ali u spoljnoj politici uticajno predsedničko mesto u ovoj članici EU sa 19 miliona ljudi, koja je postala ključni stub NATO-a zbog ruske invazije na susednu Ukrajinu.

Iznenadna pobeda na prvim predsedničkim izborima u novembru Kalina Georgeskua, bivšeg visokog zvaničnika kojeg optužuju da je prokremaljski, izazvao je zabrinutost na Zapadu i gurnuo Rumuniju u nemire.

Ustavni sud je poništio te izbore i isključio tog šezdesetogodišnjaka sa novih izbora posle masovne kampanje na TikToku uz sumnje o ruskom mešanju.

Zamenio ga je Simion (38) koji je jesenas bio tek četvrti, a njih dvojica su se zajedno pojavila u nedelju na biračkom mestu u Mogosoai, blizu Bukurešta.

Tokom kampanje Simion je isticao svoju mladost, svoju suverenističku retoriku i svoje ovladavanje TikTok platformom kako bi privukao glasače Georgeskua.

Dok taj lider stranke AUR poriče bilo kakvu prorusku sklonost, on deli istu averziju prema „briselskim birokratama“ i protivi se bilo kakvoj vojnoj podršci Kijevu.

Glasači su tokom celog dana izražavali želju za „promenom“ i odbacivanje tradicionalnih političkih partija koje su na vlasti od kraja komunizma 1989.

Inflacija koja je veoma visoka u Rumuniji, takođe je svima na usnama.

Neizvesnost pred rugi krug izbora je velika jer je jaz tako uzak između kandidata proevropske vladine koalicije Krina Antoneskua (65) i centrističkog gradonačelnika Bukurešta Nikusora Dana (55) sa antikorupcijskom platformom.

Iza njih, sa manje od 15 odsto glasova, bivši je socijaldemokratski premijer Viktor Ponta, uprkos govoru sa Trampovskim prizvukom.

Ako Simion preuzme najviši položaj u državi, obećava da će „dovesti Kalina Georgeskua na vlast“, navodeći tri opcije:

„referendum, prevremeni parlamentarni izbori ili formiranje koalicije u Parlamentu koja bi ga imenovala za premijera“.

Posle poništavanja novembarskih izbora, što je retka odluka u EU, glasanje je u nedelju bilo pod pomnim nadzorom.

Hiljade ljudi su poslednjih meseci demonstrirale osuđujući poništavanje izbora kao „državni udar“. Sjedinjene Države su takođe intervenisale, a potpredsednik Džej Di Vens je pozvao da se čuje glas naroda koji je ućutkan „na osnovu slabih sumnji obaveštajne službe“ o ruskom mešanju.

Nadležni koji su pojačali preventivne mere, uveravaju da su „izvukli pouke“ iz tog fijaska.

Dok je krajnja desnica navodila „višestruke znake prevare“, Vlada je ukazala na kampanje dezinformacija, videvši ih kao „nove pokušaje manipulacije i mešanja državnih aktera“. Ali, bez pominjanja Rusije ovog puta.

Simptom/Beta/AFP

Rumunija bira predsednika, drugi put za 5 meseci

May 4, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Priča o tome kako je došlo do ovih prolećnih ponovoljenih predsedničkih izbora u Rumuniji, čini se napola slučajnom, napola neizbežnom. U prvom krugu regularnih predsedničkih izbora 24. novembra 2024. iznenađujuće je pobedio Kalin Đorđesku, sa 23 odsto glasova. Druga je bila Elena Laskoni koja je dobila nešto više od 19 odsto glasova i koja se ponovo kandidovala.

Zašto su izbori poništeni?

Ustavni sud je poništio izbore neposredno pred drugi krug 8. decembra. Razlog – ilegalno finansiranje kampanje i mešanje iz inostranstva, navodno iz Rusije, u korist Đorđeskua.

Dokazano je samo ilegalno finansiranje kampanje.

A onda je marta 2025. Đorđesku potpuno isključen iz kandidature na ovim ponovljenim izborima.

Ko je Kalin Đorđesku?

Đeorđesku (62) je doktorirao agronomiju, radi kao docent na Univerzitetu. Političku karijeru je započeo 1991. kao šef Kancelarije za životnu sredinu rumunskog parlamenta. Tokom naredne dve decenije stekao je ugled i u UN kao stručnjak za održivi razvoj. Još 2011. i 2012. povremeno je pominjan kao potencijalni premijer. Od 2013 do 2021. živeo je u Austriji. Oženjen je i ima troje dece.

Njegova reputacija je ozbiljno poljuljana kada je veličao rumunskog diktatora Jona Antoneskua i druge fašiste iz 1930-ih i 1940-ih. Državno tužilaštvo je zbog toga protiv njega pokrenulo istragu.

Đeorđesku ne veruje da su ljudi bili na Mesecu, za Putina kaže da je „čovek koji voli svoj narod“. Obećavao je obustavljanje rumunske vojne pomoći Ukrajini i proruski kurs.

Kako je Đorđesku mogao da pobedi?

Jedan od nekoliko važnih razloga za to bio je što je on – u društvu koje u velikoj meri ne prati tradicionalne medije – vešto koristio društvene mreže, posebno TikTok.

Dublji razlog bila je frustracija rumunskog društva zbog stanja u zemlji. Zemljom decenijama vladaju političke klike koje među sobom dele resurse, služe svojoj klijenteli, kontrolišu pravosuđe i druge državne institucije i sprečavaju svako odgovorno upravljanje.

Tu su, s jedne strane, bivši komunisti, koji se samo zovu socijaldemokrate (PSD) a nastupaju kao nacionalistički tradicionalisti. S druge strane, tu su nacionalni liberali (PNL), koji nemaju gotovo ništa zajedničko sa klasičnim političkim i ekonomskim liberalizmom. Treća u grupi je stranka mađarske manjine (UDMR), koja je postala privezak mađarskog premijera Viktora Orbana u Rumuniji.

Te tri snage već dugo vladaju zemljom u različitim konstelacijama. Nakon parlamentarnih izbora u decembru 2024. formiraju tročlanu koaliciju.

Negativna uloga bivšeg predsednika Johanisa

Veoma negativnu ulogu u sadašnjem razvoju događaja imao je i predsednik Klaus Johanis, koji je bio na funkciji od 2014. a pod prtiskom se povukao u februaru 2025. pošto mu je mandat već bio istekao u decembru.

Obećavao je korenite reforme. Međutim, deset godina je proveo skriven u predsedničkoj palati u Bukureštu, za javnost uglavnom vidljiv samo tokom finansijski skupih putovanja i sumnjivih događaja kao što je otvaranje golf terena tokom pandemije korona virusa.

Međutim, Johanis se aktivirao oko izbora prošle jeseni: upozorio je na strano mešanje u prvi krug izbora, a to isto je učnio i pred drugi krug. Objavio je izveštaje obaveštajnih službi prema kojima je Kalin Đeorđesku od sumnjivih IT firmi dobio značajnu finansijsku podršku za širenje TikTok videa i manipulaciju algoritmima.

Ko je favorit – Đorđe Simion?

Dorđe Simion (38) je favorit na izborima. On je najpoznatiji rumunski desničarski ekstremista. Po obrazovanju je istoričar.

Političku karijeru započeo je kao aktivista, zalažući se za ujedinjenje Rumunije i Moldavije među bukureštanskim fudbalskim huliganima. 2019. osnovao je stranku Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR). Na parlamentarnim izborima 1. decembra 2024. AUR je sa oko 18 procenata postala druga najjača snaga. Zajedno sa dve druge stranke, desničarski ekstremisti imaju oko 35 procenata mesta u rumunskom parlamentu.

Simion je poslednjih godina bio poznat po izuzetno agresivnom ponašanju i fizičkim obračunima u parlamentu. U februaru 2022. fizički je napao ministra za govornicom. Jednoj bivšoj stranačkoj koleginici je u decembru 2023. na plenarnom zasedanju viknuo: „Seksualno ću te napastvivati, krmačo jedna!“ Njegovi TikTok i Facebook video snimci uglavnom su u tipičnom nasilnom jeziku rumunskih uličnih kriminalaca.

Simion je osumnjičen da ima veze sa ruskom obaveštajnom službom FSB i ruskim ultranacionalistima, uključujući ideologa rusko-evroazijskog fašizma, Aleksandra Dugina. Zabranjen mu je ulazak u Ukrajinu i Moldaviju.

U izbornoj kampanji Simion se ponašao znatno mirnije. Predstavlja se kao pristalica Trampa i kao „spasilac rumunske demokratije“. Skepticičan je prema EU i NATO, protivi se vojnoj pomoći Ukrajini. Simion se takođe zalaže za otkup rumunskih naftnih resursa od austrijske kompanije OMV i povratak granica iz perioda pre Drugog svetskog rata.

Krin Anotnesku – kandidat vladajuće koalicije

Drugo mesto u anketama dele bivši nacional-liberalni političar Krin Antonesku (65) i bukureštanski gradonačelnik Nikusor Dan (55), pri čemu Antonesku u većini anketa blago prednjači.

Krin Antonesku je pre ulaska u politiku radio je kao profesor istorije. Ima dvoje dece, a njegova supruga, Adina Velean, je bivša evropska komesarka za transport.

On je zajednički kandidat vladajuće tročlane koalicije iz PSD, PNL i UDMR. Bio je centralna politička figura u državnoj krizi 2012. kada je cilj bio oslabiti borbu protiv korupcije.

Bio je predsednik Nacionalnoj liberalnoj partiji (PNL) od 2009. do 2014. i obavljao je više visokih državnih funkcija, uključujući i mesto predsednika Senata Rumunije. Tokom političke krize 2012. kratko je bio i vršilac dužnosti predsednika Rumunije, nakon suspenzije tadašnjeg predsednika Trajana Baseskua.

U svojoj kampanji, Antonesku se zalagao za povećanje budžeta za odbranu, podršku Ukrajini i uvođenje civilnih unija za istopolne parove, dok istovremeno ističe važnost članstva Rumunije u EU i NATO savezu.

Neki rumunski mediji ga ironično nazivaju „čovekom iz prošlosti koji želi da Rumuniju vodi napred“, aludirajući na naziv njegovog izbornog saveza „Rumunija napred“. Antonesku pre svega predstavlja prošlost klijentelizma i korupcije.

Nikušor Dan – gradonačelnik Bukurešta

Rumuniju bi zaista mogao unaprediti bukureštanski gradonačelnik Nikušor Dan, progresivno-liberalni, nezavisni političar, koji je stekao ime kao aktivista protiv bukureštanske mafije nekretnina i suosnivač zeleno-liberalne protestne stranke Unija Spasimo Rumuniju (USR).

Dan je doktorirao matematiku i važi za poštenog, nekorumpiranog, ali i ne previše uspešnog u svojoj funkciji gradonačelnika Bukurešta, jer se sam bori protiv moćnog aparata. Dan živi sa svojom dugogodišnjom partnerkom, s kojom ima dvoje dece.Zalaže se za bezuslovnu podršku Ukrajini.

Dan važi za razumnog, racionalnog političara, koji problemima pristupa analitički i teži dugoročnim rešenjima. Takođe važi za bliskog narodu: na primer, otvorio je za građane glavni ulaz bukureštanske gradske uprave, koji je decenijama korišćen samo za određene ceremonije.

Prema anketama, koje su u Rumuniji prilično nepouzdane, Đorđe Simion može da računa na oko 30 odsto glasova, Krin Anotnesku na oko 22 odsto, Nikušor Dan oko 20 odsto i Elena Laskoni na oko 8 odsto glasova.

Izbori u nedelju najverovatnije neće biti odlučeni u prvom krugu, jer je za to potrebna apsolutna većina koju verovatno nijedan kandidat neće postići. Drugi krug izbora je planiran za 18. maj 2025.

Simptom/Danas/Dojče Vele

Da li će Žordan Bardela zameniti Le Penovu?

April 29, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Marin Le Pen, dugogodišnja nosilac francuske krajnje desnice, pretrpela je veliki udarac krajem marta kada je sud osudio nju i druge partijske zvaničnike zbog prevare sa fiktivnim poslovima u Evropskom parlamentu, piše Rojters.

Pored zatvorske i novčane kazne, zabranjeno joj je da se kandiduje za funkciju pet godina (zabrana je trenutno stupila na snagu), čak i dok čeka na žalbu.

Ona se sada nada da će žalba biti brzo saslušana i da će moći da poništi ili izmeni presudu, što će joj omogućiti da se kandiduje.

Ali u intervjuu za „Le Parizjen“, Žordan Bardela, koji ima samo 29 godina i smatra se Le Penonim štićenikom, dao je najjasniji nagoveštaj do sada da će biti kandidat RN-a za predsednika ako ona ne bude u mogućnosti da se kandiduje.

„Nema dvosmislenosti oko činjenice da je Marin Le Pen moj kandidat, ali da ako bi bila sprečena da se kandiduje sutra, mislim da mogu da vam kažem da bih bio njen kandidat“, rekao je on novinama.

„Ne mogu biti jasniji od toga“, rekao je Bardela, naglašavajući „najvažniju potrebu da budemo ujedinjeni“.

Makronov tabor razmatra naslednika

Le Pen, koja je imala do sada najbolju šansu da osvoji Jelisejska vrata na izborima 2027. godine, kada predsednik Emanuel Makron mora da se povuče nakon dva mandata, planirala je da bude predsednica sa Bardelom kao premijerom.

Ali Bardela je rekao:

„Ono što očekujemo od potencijalnog premijera i predsedničkog kandidata su kvaliteti koji su manje-više prilično slični.“

Obrisi izbora 2027. godine, koji bi trebalo da budu ključna prekretnica u modernoj francuskoj istoriji, ostaju nejasni u celom političkom spektru samo dve godine pre izbora.

Centralna ili centralno desna figura koju podržava Makron mogla bi se pojaviti kao glavni rival krajnjoj desnici.

Bivši premijer Eduar Filip je rekao da planira da se kandiduje, dok drugi bivši premijer, Gabrijel Atal, takođe može razmatrati kampanju.

Istaknuti ministar pravde Žerald Darmanen, koji je ranije bio ministar unutrašnjih poslova, u petak je jasno stavio do znanja da je zainteresovan za kandidaturu.

„Da li to želim? Da. Da li imam projekat? Radim na njemu“, rekao je Darmanen za medije, ističući da postoji „nekoliko“ verovatnih kandidata među centralistima i da je „naša odgovornost da imamo jednog kandidata“.

Simptom/N1/Reuters

Zelenski demantovao britanskog “Ekonomista” o pripremama za drugi predsednički mandat

April 5, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Iz kancelarije je takođe demantovano da je Zelenski održao sastanak o izborima u julu na kojem je on navodno, prema pisanju Ekonomista, dao nalog svom timu da organizuje izbore, preneo je Unian.

Izvor iz ukrajinske vlade rekao je da je sada glavno pitanje postizanja mira, a da je potpuno netačno da su pripreme za izbore već u toku.

Izvor iz tima bivšeg ukrajinskog predsednika Petra Porošenka rekao je da trenutno praktično nema šanse da se okonča rat i održe izbori.

Šef ukrajinske Centralne izborne komisije Oleg Didenko rekao je da, prema važećem zakonodavstvu, Vrhovna rada mora da donese odluku o zakazivanju predsedničkih izbora u roku od mesec dana nakon završetka ratnog stanja.

Ekonomist je objavio, pozivajući se na izvore iz ukrajinske vlade, da bi predsednički izbori u Ukrajini mogli da budu održani već ovog leta, a da Zelenski namerava da se kandiduje za drugi mandat.

Kako su naveli neimenovani izvori, Zelenski je sazvao sastanak prošle sedmice kako bi uputio svoj tim da organizuje glasanje nakon potpunog prekida vatre, za koji Amerikanci veruju da bi mogao da se primeni do kraja aprila.

List navodi Uskrs, 20. april, kao verovatan datum za prekid vatre.

Ekonomist napominje da je za 5. maj u parlamentu zakazano glasanje o produženju ratnog stanja, koje ističe 8. maja.

Simptom/Euronews.rs

Turska – suzavac i vodeni topovi posle smene gradonačelnika Istanbula

March 24, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Dok su pristalice Republikanske narodne partije glasale za budućeg kandidata na predsedničkim izborima 2028. godine, sud je naložio hapšenje jedine osobe čije se ime nalazilo na biračkom listiću – gradonačelnika Istanbula Ekrema Imamoglua, zbog navoda o seriji korupcionaških afera i saradnje sa kurdskim predstavnicima koje Ankara smatra teroristima.

Imamoglu je prebačen u zatvor svega dan nakon što su se njegove pristalice, protestujući zbog akcije suda i policije, žestoko sukobile sa policijom, koja je na politički bunt odgovorila vodenim topovima i suzavcem.

Uhapšeno je više stotina demonstranata, a političke tenzije u Turskoj dostigle su vrhunac kada su pristalice Republikanske narodne partije izašle na ulice još nekoliko gradova, uključujući i prestonicu Ankaru.

Uprkos zabrani okupljanja, protesti ne jenjavaju od srede, kada je policija privela Imamoglua optužujući ga da je organizator kriminalne organizacije, da je primao mito, ali i da je “naoružao terorističku grupu”.

Najozbiljnija u seriji optužbi odnosi se na navodne veze Imamoglua sa kurdskom partijom DEM i dalje sa zabranjenom Radničkom partijom Kurdistana, koju vlasti u Ankari smatraju terorističkom.

Smena Imamoglua sa mesta gradonačelnika Istanbula, ipak, ostavlja otvorena vrata Republikanskoj narodnoj partiji da izabere njegovog naslednika, radije nego da tu funkciju popuni kandidat centralnih vlasti.

“U skladu sa članom 127 Ustava Turske i članom 47 zakona o lokalnoj samoupravi, privremeno je suspendovan sa mesta gradonačelnika”, navelo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.

S obzirom na to da Republikanska narodna partija ima većinu u veću Istanbula, i novi gradonačelnik najvećeg turskog grada će biti iz iste partije.

Članovi te stranke, od nedelje ujutro, glasaju za kandidata na predsedničkim izborima 2028. godine, ali se na listićima nalazi samo ime Ekrema Imamoglua, pa je prilično jasno ko će za tri godine predstavljati Republikansku narodnu partiju.

“Danas, deset puta više glasova naših članova slivaju se u glasačke kutije širom Istanbula. Ekrem Imamoglu je na putu ka zatvoru, ali je, istovremeno na putu ka predsedničkoj palati u Čankaji”, naveo je jedan od najbližih saradnika gradonačelnika Istanbula.

Imamoglu je uhapšen dan pošto je Univerzitet u Istanbulu poništio njegovu diplomu, čime je praktično i isključen iz trke za predsednika države. U objašnjenju se navodi da su otkrivene nepravilnosti nakon što se u Istanbul prebacio sa studija na jednom fakultetu u severnom delu Kipra, koji kontrolišu Turci.

Njegove pristalice su za ceo slučaj okrivile predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana, smatrajući da najmoćniji čovek u državi, na ovaj način, pokušava da očisti put ka još jednom mandatu.

Erdogan, koji prema Ustavu nema mogućnost da se kandiduje na tim izborima, optužio je protivnika da “terorom na ulicama… pokušava da utiče na pravosudni sistem”.

“Insistiranje na ulicama umesto na sudnicama kako bi se odbranile krađe, pljačke, bezvlašće i prevara predstavlja znak neodgovornosti. Kao što se ni do sada nismo predavali pred uličnim terorizmom, tako se ni u budućnosti neće sklanjati pred vandalima”, rekao je Erdogan.

Simptom/RTS/Hurryet/TurkHaber/CNN Turk/Rade Maroević

Rumunija na nogama, Đorđesku ne može da bude predsednički kandidat

March 12, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Vrhovni sud Rumunije potvrdio je odluku izborne komisije kojom se Kalinu Đorđeskuu uskraćuje mogućnost da se kandiduje na predsedničkim izborima u maju, saopštio je ovaj sud.

Odmah zatim, okupljene pristalice kandidata desnice počele su da negoduju vičući ”izdaja, izdaja” i ”zaustavite diktaturu”.

Izborna komisija je, dan ranije, odluku objasnila tvrdnjama da je Đorđesku ozbiljno narušio izborna pravila još u novembru, kada je kao potpuni autsajder šokirao javnost i odneo pobedu nad rivalima.

Na meti pretnji našao se i Bogdan Jonesku, bukureštanski advokat, koji je izbornoj komisiji podneo prijavu protiv Đorđeskua. Od trenutka kada je komisija dobela odluku, Joneskuu su počele da stižu pretnje “silovanjem, ubistvom, batinama”.

“Ostala mi je samo jedna poruka – ako padne demokratija u Rumuniji, pašće i ceo demokratski svet. Ovo je samo početak. Jednostavno je – Evropa je sada diktatura, a Rumunija je pod tiranijom”, napisao je Kalin Đorđesku na svom Fejsbuku.

Nekoliko ambasadora zemalja članica Evropske unije u Rumuniji pozdravilo je “nezavisnost rumunskih institucija”. Istovremeno, članovi administracije američkog predsednika Donalda Trampa osudili su odluku rumunskih vlasti, smatrajući da se ovakvim potezima “guši sloboda govora i uništavaju politički protivnici”.

Najbogatiji čovek sveta i savetnik u Trampovoj vladi Ilon Mask napisao je na mreži Iks, nekadašnjem Tviteru, da je odluka “luda”.

Rumunske vlasti su u decembru poništile prvi krug predsedničkih izbora, optužujući Rusiju da je, sajber-napadima i preko društvene mreže “Tik-tok”, uticala na rezultat do mere da je Ustavni sud te države bio prinuđen da ih poništi.

Nekoliko dana pre odbijanja kandidature Đorđeskua, rumunska policija uhapsila je 101 godinu starog penzionisanog generala avijacije Radua Teodorua i još tri osobe optužujući ih da su, formirajući opskurnu organizaciju nazvanu “Komanda Vlada Tepeša”, želeli da sruše ustavni poredak, promene ime države, zastavu, himnu, ali i pomere granice.

Simptom/RTS/Rade Maroević

Đorđesku posle zabrane kandidature: Rumunija pod tiranijom, Evropa diktatura

March 10, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Đorđesku je naveo da je činjenica da mu je zabranjeno da učestvuje na predstojećim izborima “još jedan direktan udarac u srce demokratije širom sveta”.

“Ostala mi je samo jedna poruka – ako padne demokratija u Rumuniji, pašće i ceo demokratski svet. Ovo je samo početak. Jednostavno je – Evropa je sada diktatura, a Rumunija je pod tiranijom”, napisao je Kalin Đorđesku na svom Fejsbuku.

CIK je u nedelju uveče saopštio da je Đorđeskuova kandidatura odbijena, kao i kandidatura još dva nezavisna kandidata – Marije Marka i Jona Pope, dok je prihvaćena kandidatura Nikusora Dana.

“Kandidature su odbijene zato što podnosioci nisu poštovali propise o izborima”, navodi se u saopštenju CIK-a.

Đorđesku ima rok od 24 sata u kojem može da uloži formalnu žalbu Ustavnom sudu, koji ima još 48 sati da donese konačno rešenje. Rumunski politički analitičari smatraju da će Ustavni sud odbiti žalbu, ukoliko je bude.

Neredi u Bukureštu

Njegove pristalice i simpatizeri već su protestovali posle odluke CIK-a Rumunije da mu odbije predsedničku kandidaturu na ponovljenim izborima. Demonstranti su pokušali da sruše ogradu ispred CIK-a, a u centru Bukurešta su se i sukobili s policijom, koju su gađali kamenicama, petardama i flašama.

U sukobu sa Đorđeskuovim pristalicama povređeno je nekoliko žandarma, a policija je koristila i suzavac,

Predsednički izbori u Rumuniji zakazani su za 4. maj, pošto su u decembru prošle godine poništeni rezultati prvog kruga – na kojima je Đorđesku osvojio najviše glasova birača – uz obrazloženje da je prekršio pravila o finansiranju kampanje, a objavljena su, prema navodima rumunskih medija, i dokumenta u kojima je navedeno da je izborni proces navodno bio pod uticajem snažne ruske kampanje hibridnih napada.

Moskva je takve navode demantovala.

Đorđesku (62) je 26. februara uhapšen u trenutku kada je želeo da se kandiduje na prolećnim izborima, zbog čega su desetine hiljada Rumuna marširale bukureštanskim ulicama u znak protesta.

Đorđesku je optužen za pokušaj svrgavanja ustavnog poretka i članstvo u neofašističkoj organizaciji, dok on poriče bilo kakve prestupe.

Pobedio je u prvom krugu prošlogodišnjih izbora, ali su rezultati poništeni nekoliko dana pred drugi krug glasanja.

“Nedopustivo je smatrati da, prilikom ponovnog raspisivanja izbora, ista osoba koja je prošli put kršila izborna pravila sada ispunjava uslove”, navodi se takođe u obrazloženju odluke CIK-a.

Osude i podrška

Nekoliko ambasadora zemalja članica Evropske unije u Rumuniji pozdravilo je “nezavisnost rumunskih institucija”. Sa druge strane, članovi administracije američkog predsednika Donalda Trampa osudili su odluku rumunskih vlasti, smatrajući da se ovakvim potezima “guši sloboda govora i uništavaju politički protivnici”.

Najbogatiji čovek sveta i savetnik u Trampovoj vladi Ilon Mask napisao je na Iksu (Tviteru) da je odluka “luda”.

https://x.com/elonmusk/status/1898794109839569099?ref_src=twsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1898794109839569099%7Ctwgr%5Ebc7f175a10eb6c94364d899532ea8cc5f5805b51%7Ctwcon%5Es1_&ref_url=https%3A%2F%2Fwww.rts.rs%2Fvesti%2Fregion%2F5669409%2Fkalin-djordjesku-rumunija-bukurest-zabrana-kandidatura-protesti.html

Njom se, smatraju analitičari, rizikuje dalje produbljivanje jaza među NATO saveznicima.

Odluku je kritikovao i potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Džej Di Vens.

Simptom/RTS

Vampirski bunt u Rumuniji – suzavac i kamenice posle odluke izborne komisije i pobuna komande Vlada Tepeša

March 10, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Rumunska policija uhapsila je 101 godinu starog penzionisanog generala avijacije Radua Teodorua i još tri osobe optužujući ih da su, formirajući opskurnu organizaciju nazvanu “Komanda Vlada Tepeša” želeli da sruše ustavni poredak, promene ime države, zastavu, himnu, ali i pomere granice.

Hapšenje generala koji je preživeo čak 14 vazduhoplovnih nesreća, podudarilo se sa novom dramom ispred rumunske izborne komisije koja odlučuje o valjanosti kandidature desničara Kalina Đorđeskua, čija je pobeda u prvom krugu predsedničkih izbora poništena početkom decembra zbog navodnog ruskog uticaja i veza sa neofašistima.

Pristalice Kalina Đorđeskua sukobile su se sa policijom u nedelju uveče, pošto je izborna komisija odbacila njegovu kandaturu. Policija je ispaljivala patrone suzavca na okupljene, koji su ih prethodno zasuli komadima kaldrme.

Odluka izborne komisije usledila je uprkos upozorenjima Vašingtona da vlasti u Bukureštu moraju da poštuju volju građana.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi Đorđesku, ukoliko mu bude omogućeno da se zaista kandiduje, mogao da odnese ubedljivu pobedu u prvom krugu izbora zakazanih za maj, pokazuje istraživanje koje je objavio rumunski “Sociopol”.

Đorđesku je, krajem februara, bio nakratko uhapšen i ispitivan zbog navodnih veza sa ekstremističkim organizacijama i plaćenicima, što je izazvalo ozbiljan revolt njegovih pristalica i demonstracije u nekoliko rumunskih gradova.

Razlog zbog kojeg je Đorđesku priveden je “navodno učešće u fašističkoj organizaciji i javnoj promociji kontroverznih ideologija”, te veličanja Jona Antoneskua, lidera rumunskih fašista tokom Drugog svetskog rata.

Teodoru protiv satanista i pljačkaša

Zbog sličnih afiniteta, iza rešetaka se našao i penzionisani general Teodoru, čija je organizacija u poslednjih desetak dana pretila vlastima u Bukureštu i Evropskoj uniji, optužujući ih za masovnu pljačku i “satanističke planove” vezane za sudbinu Rumunije.

Planirao je formiranje “Veća staraca”, “Veća mudraca” i “Veća potomaka” koja bi zamenila sve ustavom propisane institucije. Navodno se sastajao sa ruskim diplomatama, pa su dvojica diplomata iz te države odmah nakon hapšenja generala proterana iz Rumunije.

Njegov glasnogovornik Adrijan Dinu je, putem društvenih mreža, objavljivao zahteve za dramatičnim promenama političkog sistema u Rumuniji, tvrdeći da ima podršku milion stanovnika ove zemlje, ali i cele Rusije.

Pominjao je progonstvo, građanski rat i ozbiljne posledice po sve one koji se ogluše o zahteve “Komande Vlad Tepeš”, koju je pre tri godine formirao upravo Dinu, predstavljajući se kao predsednik Rumunsko-američke fondacije.

Nakon poslednjih pretnji uhapšen je, zajedno sa stogodišnjim generalom, i još dve osobe.

Društvene mreže i veze sa Rusijom upravo su navedene kao razlog zbog kojih je poništen prvi krug predsedničkih izbora.

Tužilaštvo je tada navelo da se radi o fenomenu kakav nikada ranije nije viđen. Desničari, čiji je kandidat osvojio najviše glasova u prvom krugu, potez suda nazvali “državnim udarom”. Ostatak rumunske političke scene smatrao je da je poništavanje izbora jedini logičan potez.

Ogromna gerilska politička kampanja” i “brutalni sajber-napad”, kako su rumunski obaveštajci opisali pozadinu izbornog procesa posle kojeg je kandidat desničara, proruski opredeljeni Kalin Đorđesku na sveopšte iznenađenje osvojio najviše glasova i favorita, premijera Marsela Čolakua, izbacio iz drugog kruga izbora.

U ukupno pet objavljenih dokumenata tajnih službi se, dalje, navodi da je Đorđesku u poslednje dve nedelje imao ogromnu pomoć ultradesničarske Partije mladih, koja je putem “Tik-toka” sprovela “masovnu promotivnu kampanju”.

Đorđesku, koji je tokom kampanje najavljivao uskraćivanje pomoći Ukrajini, tvrdio je da tokom trke za predsednika nije potrošio nijedan lej.

Istraga protiv Đorđeskua i Potrua

Istraga protiv Đorđeskua usledila je pošto je rumunska policija na nekoliko lokacija, koje su povezivane sa Horacijom Potruom, pronašla veliku količinu oružja, municije i oko milion dolara.

Potru je, prema istrazi, održavao bliske veze sa ruskom plaćeničkom formacijom “Vagner”, sa čijim se predstavnicima sastajao u Dubaiju i Moskvi.

Pominju se i bivši pripadnici francuske Legije stranaca i njihove veze sa čečenskim liderom Ramzanom Kadirovom i generalom Zamidom Alijevičem Čalajevom.

Decembarski izbori u Rumuniji prvi su poništeni izbori u Evropskoj uniji, još od kada su na sličan način 2010. godine poništeni izbori za predstavnike u ustavotvornoj skupštini Islanda.

Šest godina ranije, ukrajinski sud je zbog brojnih falsifikata poništio predsedničke izbore, što je predstavljalo uvod u seriju događaja koji su nazvani “narandžasta revolucija”.

Simptom/RTS/Rade Maroević

Đorđesku drugi put: Kandidat desnice podneo kandidaturu za ponovljene izbore

March 7, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Đorđesku je danas podneo svoju kandidaturu izbornoj komisiji, što je obavezni korak pred ponovljene izbore, dok je nekoliko stotina njegovih pristalica mahalo zastavama i uzvikivalo njegovo ime, preneo je Rojters.

“Zajedno prihvatamo administraciju Tramp-Vens zbog naših zajedničkih vrednosti – mira, demokratije i slobode”, rekao je Đorđesku novinarima, upozorivši da pokušaj blokiranja njegove kandidature neće uspeti.

Najviši sud u zemlji poništio je izbore dva dana pre drugog kruga glasanja u decembru, navodeći kao razlog optužbe o ruskom mešanju u korist Đorđeskua, što su optužbe koje Moskva negira.

Đorđesku je pod istragom zbog šest tačaka optužnice, uključujući članstvo u fašističkoj organizaciji i širenje lažnih informacija o finansiranju kampanje. On je negirao sve optužbe.

“Ne postoji razlog da se poništi kandidatura gospodina Đorđeskua”, rekao je Đorđe Simion, lider opozicione krajnje desničarske stranke Alijansa za ujedinjenje Rumuna, koja je druga po veličini u zemlji, čiji je Đorđesku nekada bio član.

Đorđesku je hvalio rumunske fašističke lidera iz 1930-ih kao patriote i mučenike i rekao je da se divi američkom predsedniku Donaldu Trampu i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

Članovi Trampove administracije okarakterisali su poništavanje rumunskih izbora kao primer evropskih vlada koje suzbijaju slobodu govora i političke protivnike.

Simptom/B92/Tanjug

Rumunija, policija privela vodećeg predsedničkog kandidata Kalina Đorđeskua

February 26, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Najveći favorit za pobednika predstojećih predsedničkih izbora, desničar Kalin Đorđesku priveden je na saslušanje u sklopu istrage o aktivnostima kontroverznog lidera plaćeničke formacije, Horacija Potrua.

Odmah posle privođenja, pristalice njegove strane okupile su se ispred javnog tužilaštva u Bukureštu, tražeći hitno oslobađanje predsedničkog kanidata.

Rumunske vlasti su, u decembru poništile prvi krug predsedničkih izbora, optužujući Rusiju da je, sajber-napadima i preko društvene mreže “tik-tok”, uticala na rezultat do mere da je Ustavni sud te države bio prinuđen da ih poništi.

Tužilaštvo je, tada, navelo da se radi o fenomenu kakav nikada ranije nije viđen. Desničari, čiji je kandidat osvojio najviše glasova u prvom krugu, potez suda nazvali “državnim udarom”.

Ostatak rumunske političke scene smatrao da je poništavanje izbore jedini logičan potez.

Kako je “tik-tok” upropastio predsedničke izbore

Rumunski ustavni sud je predsedničke izbore poništio svega dva dana pošto je predsednik Klaus Joanis skinuo oznaku tajnosti sa serije dokumenata ministarstva unutrašnjih poslova i tajne službe u kojima se za haotičan ishod glasanja direktno optužuje Rusija.

“Ogromna gerilska politička kampanja” i “brutalni sajber-napad”, kako su rumunski obaveštajci opisali pozadinu izbornog procesa posle kojeg je kandidat desničara, proruski opredeljeni Kalin Đorđesku na sveopšte iznenađenje osvojio najviše glasova i favorita, premijera Marsela Čolakua izbacio iz drugog kruga izbora.

U ukupno pet objavljenih dokumenata tajnih službi se, dalje, navodi da je Đorđesku u poslednje dve nedelje imao ogromnu pomoć ultradesničarske Partije mladih, koja je putem “tik-toka” sprovela “masovnu promotivnu kampanju”.

Đorđesku, koji je tokom kampanje najavljivao uskraćivanje pomoći Ukrajini, je tvrdio da tokom trke za predsednika nije potrošio ni jedan lej.

Istraga protiv Đorđeskua i Potrua

Istraga protiv Đorđeskua usledila je pošto je rumunska policija na nekoliko lokacija koje su povezivane sa Horacijom Potruoa pronašla veliku količinu oružja, municije i oko milion dolara.

Potru je, prema istrazi, održavao bliske veze sa ruskom plaćeničkom formacijom “Vagner”, sa čijim se predstavnicima sastajao u Dubaiju i Moskvi.

Pominju se i bivši pripadnici francuske Legije stranaca i njihove veze sa čečenskim liderom Ramzanom Kadirovim i generalom Zamidom Alijevičem Čalajevim.

Decembarski izbori u Rumuniji prvi su poništeni izbori u Evropskoj uniji, još od kada su na sličan način 2010. godine poništeni izbori za predstavnike u ustavotvornoj skupštini Islanda.

Šest godina ranije, ukrajinski sud je zbog brojnih falsifikata poništio predsedničke izbore, što je predstavljalo uvod u seriju događaja koji su nazvani “narandžasta revolucija”.

Simptom/RTS/Rade Maroević

Izlazne ankete: Lukašenko osvojio oko 88 odsto glasova

January 26, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Prema izlaznima anketama, Aleksandar Lukašenko ubedljivo je osvojio novi predsednički mandat, a beloruska centralna komisija počela je da prebrojava glasove, prenela je Belta.

Izlaznost na izborima do 18 časova po lokalnom vremenu iznosila je 81,50 odsto, izjavila je sekretarica Centralne izborne komisije Belorusije Elena Baldovska.

U celoj zemlji bilo je 5.325 biračkih mesta, a pravo glasa imalo je 6,9 miliona građana.

Od 21. do 25. januara u Belorusiji je održano rano glasanje, na kojima je izlaznost je bila 41,81 odsto, prenosi Belta.

Pored aktuelnog predsednika Lukašenka na izborima, kandidati na izborima bili su predsednik Republikanske partije rada i pravde Aleksandar Hižnjak, predsednik Liberalno-demokratske partije Belorusije Aleg Gajdukevič, preduzetnca Ana Kanapatska i prvi sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Belorusije Sergej Sirankov.

Simptom/RTS/Tanjug

# predsednički izbori

Poljska bira predsednika: U trci 13 kandidata, presudni izbori za premijera Tuska

Drugi krug predsedničkih izbora u Rumuniji: Otvorena birališta

Južna Koreja: Početak zvanične kampanje za predsedničke izbore

Proevropski marš u Bukureštu

Rumunija: Nakon pobede Đorđa Simiona, rumunski premijer podneo ostavku

Rumunija: Krajnja desnica izdominirala u prvom krugu predsedničkih izbora

Rumunija bira predsednika, drugi put za 5 meseci

Da li će Žordan Bardela zameniti Le Penovu?

Zelenski demantovao britanskog "Ekonomista" o pripremama za drugi predsednički mandat

Turska – suzavac i vodeni topovi posle smene gradonačelnika Istanbula

Rumunija na nogama, Đorđesku ne može da bude predsednički kandidat

Đorđesku posle zabrane kandidature: Rumunija pod tiranijom, Evropa diktatura

Vampirski bunt u Rumuniji – suzavac i kamenice posle odluke izborne komisije i pobuna komande Vlada Tepeša

Đorđesku drugi put: Kandidat desnice podneo kandidaturu za ponovljene izbore

Rumunija, policija privela vodećeg predsedničkog kandidata Kalina Đorđeskua

Izlazne ankete: Lukašenko osvojio oko 88 odsto glasova