Vlada premijera Iraklija Kobahidzea tvrdila je da su demonstracije pokušaj državnog udara, dok je tužilaštvo podiglo optužnice protiv pet opozicionih lidera zbog „pokušaja rušenja ustavnog poretka“. Prema vlastima, grupa demonstranata pokušala je da „upadne u predsedničku palatu“ i „nasilno preuzme institucije“.
Optužbe za terorizam i “strane agente”
Dan nakon sukoba, gruzijska služba bezbednosti objavila je da je pronašla skladište oružja i eksploziva u šumi blizu Tbilisija, tvrdeći da je reč o materijalima za „sabotažu“ tokom protesta. Kao i u mnogim sličnim slučajevima u regionu, vlasti su pokušale da stvore narativ o stranim instruktorima i ukrajinskoj vezi, optužujući neimenovanog gruzijskog borca iz ukrajinske vojske da je rukovodio zaverom.
Premijer Kobahidze otišao je korak dalje, poručivši da će njegova vlada „potpuno neutralisati strane agente“ i optuživši evropske diplomate da „svesno destabilizuju Gruziju“. Brisel je odmah reagovao – Evropska unija je osudila brutalnost policije i upozorila da „represivne politike vlasti drastično umanjuju mogućnost za poštene izbore“, piše Euronews.
Gruzijski san, ruski put
Vladajuća partija Gruzijski san, koju mnogi smatraju produženom rukom oligarha Bidzine Ivanišvilija, već godinu dana vodi otvorenu kampanju protiv Evropske unije, iako u javnosti tvrdi da „Gruzija ostaje na evropskom putu“. Prošle godine vlast je zamrzla pregovore o pristupanju EU, optužujući Brisel za „ucene i manipulacije“.
Uprkos tome, proevropsko raspoloženje građana ne jenjava. Protesti koji traju gotovo neprekidno od novembra prošle godine svedoče o frustraciji naroda koji vidi da se zemlja polako okreće Moskvi, dok vlada sve oštrije reaguje na svaku kritiku.
Sličnosti sa Srbijom: isti obrasci represije
Model vlasti koji primenjuje Tbilisi neodoljivo podseća na ono što se već godinama vidi u Srbiji. I tamo i ovde, vlast koristi patriotizam kao oružje, proglašava opoziciju za „izdajnike“ i svaku građansku pobunu za „državni udar“.
U Beogradu, kao i u Tbilisiju, policija brutalno rastura proteste, dok državni mediji etiketiraju učesnike kao strane plaćenike. U oba slučaja, vlast se poziva na „stabilnost“ i „očuvanje tradicionalnih vrednosti“, dok u praksi gazi osnovna demokratska prava – slobodu okupljanja, izražavanja i fer izbora.
Evropa reaguje, režim se pravi gluv
Evropska unija u svom saopštenju, koje su potpisale Kaja Kalas i Marta Kos, jasno je poručila da Gruzija „krši osnovna ljudska prava“ i pozvala na oslobađanje svih „arbitrarno pritvorenih“. „Pozivamo vlasti na uzdržanost i poštovanje prava građana na mirno okupljanje“, stoji u izjavi.
Ali vlada u Tbilisiju, kao i mnoge druge u regionu, ne mari mnogo za te poruke. Premijer Kobahidze, vidno nervozan, poručio je da je „spreman da zaboravi sve“ i „krene ispočetka“ – što su analitičari ocenili kao praznu retoriku iza koje se krije nastavak obračuna s opozicijom.
Simptom/Nova.rs
