Lutovac je rekao da nastavnici imaju plate niže od proseka, statusno su degradirani i poniženi. “Obrazovni sistem koji počiva na takvom položaju i statusu nastavnika osuđen je na propast. Država koja tako tretira obrazovanje urušava samu sebe i društvo u celini”, naveo je Lutovac na društvenoj mreži Iks.
Simptom
Dimitrov kaže i da je “skretanje udesno” ipak manje nego što se inicijalno čini.
“Desnica će imati nešto jači uticaj nego u prethodnom sazivu, što će se najviše odraziti na zelenu agendu i za posledicu imati razvodnjavanje regulativa koje se odnose na to i usporavanje tzv. zelene tranzicije, kao i na migracije, gde se očekuje stroža imigraciona politika i politika azila”, navodi Dimitrov.
Upitan za potencijalno spajanje stranaka sa tzv. desnim sentimentom tj. svih konzervativnih i evroskeptičnih stranaka i onih krajnje desnice, kaže da to nije realno.
“Strankama evroskeptika, tj. ekstremne desnice nije u prirodi da sarađuju među sobom. One su nastale u različitim kontekstima i samim tim su eksploatisale različite probleme kako bi pridobili glasače. Dodatno, evroskeptičan stav, sam po sebi, isključuje saradnju sa drugim strankama, tako da ne treba očekivati neku dublju saradnju čak i sa strankama iz iste grupacije, a kamoli sa drugim grupacijama”, mišljenja je Dimitrov, uz podatak da čak i ako bi se to desilo, da dođe do ujedinjenja ECR-a (Evropski konzervativci i reformisti) i ID-a (Identitet i demokratija), “oni sa oko 130 mesta nemaju dovoljnu većinu da značajno utiču na drastično skretanje kursa”.
Kada su posredi prilike u dvema najznačajnim članicama EU, Nemačkoj i Francuskoj, koje određuju i dinamiku i zacrtani cilj evropskih politika, a koje su se suočile sa porastom desnice u glasanju za EP, pogotovo u Francuskoj, Dimitrov kaže kako “ni tu većih zaokreta kursa ne treba očekivati”.
“Francuska koristi proporcionalni sistem prilikom izbora za Evropski parlament, dok se glasanje za Narodnu skupštinu, tj. donji dom parlamenta, sprovodi po većinskom sistemu koji može da suzbije nalet desnice, pošto se može očekivati da će u drugom krugu sve stranke podržati kandidata koji ne dolazi iz Nacionalnog saveza, stranke Marin le Pen. Ipak, čak i ako potencijalno dođe do toga da Nacionalni savez dobije izbore, pa čak i mesto premijera, došlo bi do kohabitacije gde bi predsednik Emanuel Makron imao mogućnost da na osnovu svojih ustavnih ovlašćenja spreči vladu u donošenju antievropskih politika”, zaključuje Dimitrov.
Simptom
Dr Marija Golubović iz Doma zdravlja Savski venac kaže za Tanjug da se u ambulantu Doma zdravlja Savski venac deca najviše javljaju zbog BRNU virusa i ujeda krpelja.
Ona objašnjava da BRNU virus izaziva bolest šaka, stopala i usta i da je reč o enterovirusu koji se nalazi u digestivnom traktu.
Takozvana bolest prljavih ruku
– Infekcija se lako prenosi preko sekreta iz nosa, pljuvačke i ranica iz usta, prljavih ruku i najviše preko kontaminiranih igračaka – kaže Golubović.
Uzrast koji virus najviše zahvata je predškolski i to deca starosti 2—3 godine.
Ovo su simptomi BRNU virusa
Inkubacija traje 3 do 5 dana, a od simptoma je prisutna:
temperatura do 38 stepeni
povremena glavobolja
bol u grlu
često odbijanje obroka
kod male dece javlja se i kašasta stolica
drugog ili trećeg dana bolesti javlja se ospa na šakama, stopalima i u ustima, koja liči na plikove
– Terapija je simptomatska. Bolest traje oko 10 dana i prolazi bez komplikacija – navodi dr Golubović.
Sve više uboda krpelja
Dodaje da se u ambulantu takođe javljaju deca sa ubodom krpelja i da krpelji prenose bakteriju Boreliju Burgdorferi koja izaziva Lajmsku bolest.
Savet roditeljima je da kada primete krpelja na koži deteta da se jave u svoj dom zdravlja da bi se krpelj uklonio. Analizu krpelja i dalju terapiju će odrediti pedijatar, rekla je dr Golubović.
Prema njenim rečima, u Domu zdravlja Savski venac, u predškolskom dispanzeru je broj pregleda po lekaru oko 50, što je između 200 i 300 pregleda, a od tog broja oko 50 odsto dođe zbog bolesti šake stopala i usta, a oko 20 odsto zbog uboda krpelja.
– Od danas do četvrtka se očekuje veoma nestabilno vreme sa intenzivnijim pljuskovima sa grmljavinom, jakim i olujnim vetrom u zoni pljuska i lokalnom pojavom grada. Tačnu lokaciju stvaranja, premeštanja i jačine samih nepogoda je unapred teško odrediti. Za veći deo zemlje izdat je narandžasti stepen upozorenja. Crveni (najviši) sutra je izdat za istočnu Srbiju, a u četvrtak i za jugoistočnu. Za konkretne lokacije izdavaćemo hitna upozorenja jedan do dva časa unapred – navode iz RHMZ-a.
Vreme u Beogradu
U sredu i četvrtak na teritoriji Beograda nestabilno sa pljuskovima i grmljavinom, koji u pojedinim delovima mogu biti intenzivniji sa pojavom grada i jakim i olujnim vetrom u zoni pljuska.
Izvor:RHMZ
To je rečeno u Kurtijevom kabinetu portalu Reporteri uz komentar da se na osnovu dnevnog reda čini da se Rama sastaje sa onima za koje smatra da je potrebno da uskladi odnose. Navedeno je i da su privremene institucije pozvale Ramu da 12. juna prisustvuje jednom događaju, ali da im je rečeno da nije moguće da on bude prisutan.
“Na osnovu dosadašnjeg dnevnog reda, čini se da se u Prištini premijer Albanije Rama sastaje sa onima sa kojima smatra da treba da uskladi svoje odnose. S druge strane, premijer Kurti pozvao je premijera Ramu na aktivnosti povodom obeležavanja 25. godišnjice oslobođenja Kosova 12. juna, a Ramin kabinet nas je obavestio da neće moći da bude prisutan”, rekao je portparol vlade Perparim Krijeziu.
Rama se danas na Kosovu sastao sa predsednicom privremenih prištinskih institucija Vjosom Osmani.
To nije prvi put da se Rama i Kurti nisu sastali – prethodno se dešavalo da ili Kurti to ne želi ili da ga Rama ignoriše na skupovima, a poslednji put to se dogodilo na samitu EU i Zapadnog Balkana u Kotoru kada je Rama ignorisao Kurtija, a u jednom trenutku čak i odbio da ustane da bi se rukovao sa njim.
Izvor: Politika
Istraživači sa Univerziteta u Njujorku sada će moći da pogledaju duboko u čvrste materije napravljene od ponavljajućih jedinica kristala, i utvrde kako su i koliko aktivne.
Rendgenski zraci su dugo omogućavali naučnicima da zaključe kako se komponente kristala međusobno uklapaju merenjem ugla pod kojim se dešava difrakcija zraka.
Ipak, uz sve prednosti, kristalografija rendgenskim zracima ima svoje granice, koje su prilično uredno sažete u uvodnoj rečenici novog rada: „Strukture molekularnih kristala se zahtevaju i da se identifikuju pomoću tehnika rasejanja, jer ne možemo da vidimo unutar njih“.
Rad opisuje novu tehniku koja obećava da će konačno promeniti tu činjenicu, iako neće važiti za kristale sastavljene od ponavljajućih jedinica pojedinačnih atoma.
Umesto toga, reč je o kristalima sastavljenim od uzoraka zasnovanih na koloidnim česticama, koje su dovoljno velike da se vide pod konvencionalnim mikroskopom.
Proučavanje takvih kristala omogućilo je napredak u razumevanju specifične dinamike kristala.
Istraživači navode da eksperimenti sa koloidnim strukturama bacaju novo svetlo na razumevanje formiranja i evoluciju dislokacija unutar kristalnih struktura.
Kao i rendgenska kristalografija, nova tehnika ima ograničenja. Poteškoće u pronalaženju pouzdanih načina za snimanje relativno složenih koloidnih kristala znače da je njihovo proučavanje do sada uglavnom bilo ograničeno na tanke, jednostavne strukture formirane od jedne čestice.
Mnogi kristali sa atomskim skalama, međutim, sastoje se od dva ili više elemenata i formiraju veoma složene, trodimenzionalne strukture.
Nova tehnika koju testiraju istraživači sa Univerziteta u Njujorku obećava da će omogućiti relativno složenih rešetki. Tehnika se nadovezuje na neke od prethodnih radova tima, u kojima su razvili proces nazvan polimer-atenuisano kulombičko samosastavljanje” ili PACS.
Nova metoda oristi električne naboje pojedinačnih koloidnih čestica da ih uvuče u kristalne rešetke, omogućavajući pouzdanu konstrukciju binarnih koloidnih kristala – kristala formiranih od molekula sastavljenih od dve različite vrste čestica na isti način na koji se formiraju, recimo, kristali kuhinjske soli koje čine natrijum i hlor.
Nove studije i eksperimenti pokazuju efikasnost izdvajanja i prepoznavanja pojedinačnih koloidnih čestica uz pomoć fluorescentnih boja kako bi se jedna vrsta razlikovala od druge – i, što je najvažnije, konačno naučnici mogu da „pogledaju unutar“ potpuno formiranog kristala i direktno posmatraju njegovu strukturu.
Kako istraživači tvrde, oni su „u stanju da razlikuju sve čestice unutar binarnog jonskog kristala i rekonstruišu punu unutrašnju 3D strukturu do dubine od ~200 slojeva.”
Tim naučnika iz Njujorka izveštava i o nekoliko novih nalaza do kojih su već došli novim metodama posmatranja.
Blizanački kristali
Proces poznat kao „tvining“, gde se rešetke dva kristala poravnavaju na takav način da dele komponente duž zajedničke ravni, dugo je bio od interesa za naučnike.
Istraživači opisuju stvaranje koloidnih kristala koji reprodukuju kubične strukture atomske skale nekoliko različitih minerala: već pomenutu naizmeničnu rešetku natrijuma i hlora koja formira kuhinjsku so; zatim tu je cezijum hlorid kao i nešto egzotičniji primer aurikuprida, jedinjenja bakra i zlata, jedinjenja su u kojima je svaka strana kockaste rešetke atoma zlata isprekidana jednim atomom bakra, kao matrica.
U svakom slučaju, tim je izvršio direktna zapažanja evolucije blizanačkih kristala, pružajući na taj način direktno eksperimentalno posmatranje toga, kako takve strukture nastaju.
„Ovo direktno posmatranje nedvosmisleno razotkriva unutrašnje zamršenosti kristalne strukture, razjašnjavajući odnos između interakcija čestica i makroskopskog kristalnog oblika, uključujući pojavu i uticaj defekata kao i blizanačkog fenomena”, izveštavaju istraživači.
Grupa naučnika se raduje otkrivanju misterija kristala, više od 100 godina nakon što je otkriće rendgenskih zraka omogućilo čovečanstvu prvi nagoveštaj uvida u zamršenost kristalne strukture.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Materials.
izvor:RTS
– Ostavka predsednika nije tabu. Da, treba razmotriti sve opcije. On je spreman da žrtvuje kraj svog predsedničkog mandata – citiraju mediji izvor iz predsednikovog okruženja.
Napominje se da je Makron poslednjih nedelja razgovarao o ovom scenariju sa osobama iz svog okruženja. Nije poželjno, ali bi moglo da posluži kao „dramatizacija“ pred predstojeće izbore.
U tekstu se tvrdi da bi Makron takođe mogao da pristane da zajedno vlada sa desničarskom partijom Nacionalni skup ako pobede na parlamentarnim izborima, kako bi ih „pustio da srećno propadnu” do sledećih predsedničkih izbora 2027. godine.
Podsetimo, nakon što su u nedelju objavljeni preliminarni rezultati izbora za Evropski parlament u Francuskoj, prema kojima je desničarska partija Nacionalni skup više nego duplo ispred koalicije pristalica Makrona, francuski lider je najavio raspuštanje Narodne skupštine i održavanje vanrednih parlamentarnih izbora u dva kruga – 30. juna i 7. jula.
Izvor:Novosti
Kako se ističe, on je svoju odluku već predočio selektoru Svetislavu Pešiću, koji će tako imati moćnu opciju na poziciji centra.
Ukoliko se ova informacija ispostavi kao tačna, nema dileme da su “orlovi” dobili jednu snažnu uzdanicu za nastup na najvećoj sportskoj planetarnoj smotri.
Olimpijske igra održaće se u Parizu od 26. jula do 11. avgusta, a Srbija je smeštena u grupu C i rivali su joj SAD, Južni Sudan i reprezentacija koja dođe iz kvalifikacija.
Nikola Jokić – statistika
Ove sezone, do plej-ofa, Jokić je prosečno postizao 26,4 poena, a imao i 12,4 skoka i devet asistencija po NBA utakmici. To mu je i donelo treću uzastopnu MVP titulu.
Na žalost po njega i navijače Denvera, aktuelni šampioni su ispali u drugoj rundi plej-ofa od Minesote, iako su u majstorici imali i dvadeset poena prednosti.
Minesota je potom u finalu Zapadne konferencije “počišćena” od strane Dalasa, pa se upravo Maveriksi, predvođeni tandemom Luka Dončić – Kajri Irving, s Bostonom bore za NBA tron.
Nikola Jokić je već igrao na jednim Olimpijskim igrama za Srbiju – nakon što je bio najbolji košarkaš naše selekcije, kao 19-godišnjak, na olimpijskim kvalifikacijama 2016 (17,8 poena, 7,5 skokova i 2,8 asistencija po meču), na Igrama u Rio de Žaneiru, u kome je Srbija dogurala do finala i izgubila od Amerikanaca, zvezda Denvera i sada već trostruki MVP prosečno je ostvarivao 9,1 poen, šest skokova i 2,4 asistencije.
Poslednji put je Jokić za Srbiju igrao na Evrobasketu 2022, kada je bio najbolji član ekipe sa 21,7 poena, 10 skokova i 4,3 asistencije po utakmici, a imao je najveći indeks korisnosti od svih učesnika Evrobasketa, 31,7.
Radi se, zapravo, o vrednosti indeksa opasnosti od pojave šumskog požara, i on je klasifikovan u 5 kategorija – dve su zelene, jedna je žuta, četvrta je oker a peta crvena.
Zelene prognoziraju veoma nizak i nizak indeks, žuta umeren, oker je visoka opasnost od pojave šumskih požara, a crveni ekstremna.
Danas je za najveći deo Srbije prognoziran crveni, ekstremni indeks. On pokazuje da ekstremna opasnost od šumskih požara postoji u 6 krajeva Srbije – u Zapadnoj Srbiji, Šumadiji, Istočnoj Srbiji, Jugoistočnoj Srbiji, Jugozapadnoj Srbiji i na Kosovu i Metohiju.
To znači da požar može da bukne, da se širi vrlo brzo, a da je njegova kontrola izvanredno teška.
U Beogradu, Bačkoj i Pomoravlju ovaj indeks je visok, a u Banatu i Sremu je umeren. Po ovoj karti nema regiona gde je indeks opasnosti od požara veoma nizak i nizak.
RHMZ u cilju doprinosa organizovanoj zaštiti od požara u Srbiji od proleća 2008. godine izračunava procenu opasnosti od pojave šumskih požara na teritoriji naše zemlje.
– Za procenu opasnosti pojave šumskih požara koristi se kanadski metod određivanja indeksa opasnosti od pojave šumskih požara (Fire Weather Index, FWI). Ovaj metod zasniva se na proceni zapaljivosti šumskog goriva u zavisnosti od prošlih i trenutnih vremenskih uslova – navodi se u objašnjenju RHMZ u vezi sa primenom meteorologije u zaštiti šuma od požara.
Meteorološki elementi koji utiču na opasnost su:
temperatura vazduha
relativna vlažnost vazduha
brzina vetra
količina padavinau prehodnih 24 sata
FWI predstavlja orijentacionu mogućnost opasnosti pojave šumskog požara. Većoj vrednosti Indeksa odgovara manji sadržaj vlage u šumskom gorivu, a time i veća mogućnost nastanka šumskog požara.
Novosti
Predstava se zvala “Drumski rezovi”, a pozrišne snage odmerili su,zapravo, profesor književnosti i arheolog. Tako je dramska igra postala najvažnija “sporedna stvar” za obojicu izvođača, odraslih u umetničkom okruženju.
Sticaj okolnosti hteo je da se na istom mestu, davne 1963, upoznaju i Tomićevi roditelji. Mama Milica imala je dvadeset godina, studirala filozofiju i učestvovala u nekoj predstavi na Čukarici. Već popularni Mića Tomić naišao je slučajno i pitao je kako se zove. Kada je odgovorila, rekao je da se tako zvala njegova majka, a zove se i ćerka. I odmah joj je ponudio da zaigraju u predstavi “Slatke gorke trešnje” Slobodana Stojanovića…
U to vreme Milivoje Mića Tomić (1920 – 2000) već je upisao u biografiju neka popularna filmska i TV ostvarenja ( “Diližansa snova”, “Prvi građanin male varoši”),ali u godinama koje će uslediti postaće nezamenljivi komičar osobenog stila u mnogim antologijskim naslovima : dovoljno je setiti se samo njegovog “nemog” teča Vukoja u “Pozorištu u kući”, Vuksana u filmu “Majstori, majstori”, Alekse u “Ko to tamo peva”, nezaboravnog Pantelije u “Maratonci trče počasni krug”… Kakav je taj pomalo zagonetni, najčešće namćorasti starac, bio u svom privatnom okruženju?
– Mića se tri puta ženio. Prva žena bila je Lola Vlatković koja se kasnije udala za pisca Boru Ćosića. Druga Marija Milutinović, članica čuvene pozorišne Družine A i glumica JDP. Kad se oženio treći put, mojom mamom, Ćosić je u društvu rekao: “Znate šta ima novo? Mića se opet oženio. Ima model Sutjeska, 1943.” To je godina čuvene bitke i godište moje mame. Razlika između njih bila je 23 godine,a ja sam se rodio kada je tata imao već 46 – sa osmehom pripoveda Miodrag Miško Tomić, muzejski savetnik u Narodnom muzeju Srbije. – Kada bismo negde izlazili u mom ranom detinjstvu, bilo mi je malo neprijatno. Ljudi su se došaptavali, gledali u nas, smeškali se. Stalno sam mislio šta nije u redu s nama. Nisam znao da je Mića popularan, niti primećivao razliku u godinama. Mama je bila mlada i lepa, on sed i proćelav, a kad bih ga pitali na koga sam ja plav, odgovarao bi: “Plav na stare Slovene!”.
Naš sagovornik rodio se 1966, u vreme kad su u istom stanu živeli Mićina bivša supruga Marija i ćerka Milica, danas proslavljena likovna umetnica:
– U jednom trenutku bilo nas je sedmoro, zajedno sa zaštićenim stanarima. Stalno se nešto dešavalo, to su moji prvi utisci iz kuće. Shvatio sam kako je lepo kada je na okupu mnogo ljudi. Vrata uvek otvorena, česti gosti su bili Miša Janketić, Pljaka, Pepi Laković, Rade Marković, pa društvo za preferans – Mihiz, Eugen Verber, Duško Radović, koji je sa Verom Đukić (Lolinom ženom) kumovao na venčanju mojih roditelja. Naravno, posećivala nas je i Branka Petrić koja je sa Vokijem Kostićem bila prethodna kuma, Mići I Mariji na venčanju. Dolazilo je i mamino društvo sa Filozofskog fakulteta. Inače, broj telefona bio nam je sličan onom koji je imala uprava Kalenić pijace, pa bi od pet ujutru zvali i pitali za tezge… Ali, sve je to bilo simpatično. Tada smo stanovali na uglu Njegoševe i Prote Mateje, u kući koju je deda podigao 1934.godine.
Saznajemo da je Mića rođen i odrastao u Molerovoj, a kasnije se preselio u kuću na Dedinju. U nju se porodica vratila tek osamdesetih. Prodali su je petnaestak godina kasnije, sada je to vila “Ema” Filipa Ceptera. Glumčev otac Milan, industrijalac i ugledni trgovac, imao je zapravo nekretnine na četiri adrese : na Dedinju, u Molerovoj, Njegoševoj i Kralja Aleksandra.
– Kad sam bio mali govorio sam da se tata i ja slažemo kao dve pruge. Uvek smo bili zajedno. I mene i sestru Milicu vaspitavao je da uvek budemo svoji. Nikada se nije mešao u naše profesije,podržavao je sve izbore. Jedno vreme bio sam pomorski nautičar, plovio pomalo, a kad sam se vratio kući poželeo sam da upišem glumu. Posle prvog prijemnog profesor je rekao mojoj sestri da sam malo neobuzdan i nekako svoj. Nisam odustajao: za tri godine polagao sam prijemni deset puta – u Beogradu, Novom sadu, Sarajevu, Zagrebu… Na kraju me je profesor Arsa Jovanović upitao koji to put polažem prijemni, a kad sam rekao deseti, čestitao mi je jubilej! Onda sam otišao na arheologiju i o glumi više nisam razmišljao. Sada radim posao koji volim, u odeljenju sa publikom i odnosima s javnošću. Dobro mi ide.
– Nedavno je održana promocija monografije “Družina A” Vladimira Cvejića u Muzeju pozorišne umetnosti, na koju sam pozvao profesore Arsu Jovanovića i Boru Draškovića. Kad se završila promocija rekao sam da bih, kao jedan od dece Družine A, hteo da kažem da je moja sestra Milica napravila izložbu o Družini i da je njen rad uvršten u zbirku moderne umetnosti Muzeja grada. Podsetio sam i da smo imali i izložbu o prijateljstvu Miće Popovića i Mihiza (prvog kustosa u Muzeju Vuka i Dositeja), povodom sto godina njihovog rođenja…Tada je profesor Jovanović je ustao i, između ostalog, otkrio koliko sam puta polagao prijemni na Akademiji, želeći da ukaže kakva je to upornost bila … Rastko, sin profesora Vlade Jevtovića, prisustvovao je istoj večeri i predstavio knjigu o svom ocu. Ubrzo me je pozvao telefonom i pitao da li hoću da glumim. Bio sam zatečen – otkriva Miško Tomić kako se “desila” njegova prva uloga i ostvario davni san.
Usput, Rastko ga je i ohrabrio rečima svog oca Vlade, jednog od najboljih profesora glume na FDU, da je zaparvo upornost najvažnija u svakom umetničkom radu.
– Pristao sam. Uradili smo nekoliko proba za “Drumske rezove”, predstavu za koju je Rastko napisao tekst, muziku, scenografiju, režiju, a i igra u njoj, inspirisan poezijom Vaska Pope.
Novosti
Inače, polemika postoji još od 20. maja 2021. godine kada je republički parlament usvojio ovaj zakon, koji predviđa da nakon što prođu tri godine od njegove primene, počne i obavezna primena rodno osetljivog jezika u obrazovanju, nauci i sredstvima javnog informisanja.
Međutim, zakon je stupio na snagu, ali je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, koje je inače i predlagač zakona, odložilo primenu pojedinih odredbi do juna ove godine. Do tada se stekao utisak da sve ovo ostaje “mrtvo slovo na papiru”.
Javnosti je rodno osetljiv jezik postao poznat kroz “prevođenje” zvanja i zanimanja iz muškog gramatičkog roda u ženski. Zahvaljući tome smo čuli za borkinju (borac), vatrogaskinju (vatrogasac) ili sudinicu (sudija), i oni su “parali uši” jednom delu javnosti.
Međutim, upotreba istih pravila kod nekih drugih profesija, koje se već duže vreme koriste na ovaj način, ne predstavljaju problem. Naime, svakodnevno možemo da čujemo da su neka zvanja postala rutina i da se bez ikakvih većih problema oslovljavaju sa: profesorka, doktorka, ministarka, premijerka, novinarka ili advokatica.
Pored toga da li je, na primer, u redu reći sudinica ili ne, ono što je takođe privuklo veliku pažnju javnosti i su kaznene odredbe za državne organe koji ne koriste rodno senzitivni jezik i koje su određene ovim zakonom.
Naime, rodno senzitvan jezik bi po članu 37, stav 4, tačka 3, morao da se koristi u: školskim udžbenicima, nastavnom materijalu, svedočanstvima, klasifikacijama, zvanjima, diplomama i licencama i, kako s navodi, u svim oblicima obrazovno-vaspitnog rada.
Takođe i mediji, kao sredstvo javnog informisanja, su takođe dužni da počnu sa ovom primenom, i to sve zahvaljući članu 44, u okviru kojeg piše da se to odnosi i na oglašavanje. Ipak, za kršenje ove obaveze u zakonu za medije nisu propisane kaznene odredbe.
Sa druge strane, za druge, ovaj zakon propisuje novčanu kaznu u rasponu od 5.000 do 150.000 dinara i to za prekršaje koje se tiču pitanja rodne ravnopravnosti i diskriminacije.
Na pitanje hoće li doći sada doći do izvesne promene nastavnog materijala za škole ovim povodom, iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog su rekli da to nije u njihovom resoru i uputili na Ministarstvo prosvete. Međutim, odgovor na upit iz ovog ministarstva nije stigao.
Pored udžbenika zakonom se takođe predviđa i da su mediji u Srbiji dužni da prilikom izveštavanja “koriste rodno osetljiv jezik” jer kako se navodi, cilj je da svojim radom doprinesu suzbijanju rodnih stereotipa”. Ipak, za kršenje ove obaveze u zakonu za medije nisu propisane kaznene odredbe.
“Nadzor u oblasti informisanja vrši Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, koje će nas o primeni ovog zakona obavestiti u periodu od 1. do 5. januara 2025. godine”, naveli su za Euronews Srbija iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Oni su dodali i da je ubrzo po donošenju Zakona o rodnoj ravnopravnosti REM uputio Preporuke o korišćenju rodno osetljivog jezika u elektronskim medijima.
Ko se protivi upotrebi rodno senzitivnog jezika i zbog čega?
Naime, Zakon o rodnoj ravnopravnosti ne precizira kako će glasiti ženski oblici imena određenih profesija, već samo nalaže upotrebu rodno senzitivnog jezika.
Na sajtu Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije nalazi se i “Priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika” i njemu se predlaže upotreba ženskih oblika za brojna zanimanja. Međutim, još dok je fazi bio u fazi nacrta, vodila se žustra polemika oko toga da li rodno osetljivom jeziku ima mesta u srpskom jeziku. Ta polemika nije prestala ni kada je zakon usvojen još pre tri godine.
Predsednik Saveta za srpski jezik Aleksandar Milanović objasnio je za Euronews Srbija da su oni, pravno formulisano, poslali preporuku Vladi Srbije u vezi jednog dela zakona i to upravo onog koji se odnosi na rodno senzitivan jezik. Kaže da ostali deo zakona njima nije sporan.
“Mi smo 21.maja, dan nakon što su odredbe ovog zakona stupile na snagu, uputili dopis Vladi Republike Srbije da se ‘brišu sve odredbe i članovi zakona koji se odnose na rodno senzitivan jezik’. Nemamo ništa protiv borbe za ženska prava, ali imamo sa onim delom zakona koji se odnosi na rodno osetljiv jezik. Treba imati u vidu da su sve relevantne institucije sa ovim slažu i to od Odbora za standardizaciju srpskog jezika, preko Matice srpske i Društvo za srpski jezik i književnost, pa sve do Srpske književne zadruge. Svi oni su se izrazili protiv, i nisu bili konsultovani u vreme kada je zakon donošen”, rekao je on.
Milanović navodi da je jedna od zamerki i to što država ne može da donosi određen zakon bez da se konsultuje sa određenim institucijama.
“Svi su oni rekli da je ovaj zakon jezički dosta diskutabilan, da zadire u strukturu srpskog jezika na jedan nakaradan način, da se uvodi verbalni delikt, da se ukida sloboda mišljenja… Ima tu dosta toga, ali mi smo se ipak držali onoga što je inače lingvistička struka i to kovanje tih, najblaže rečeno, neobičnih oblika a da ih pri tome “kuje” neko ko nije stručan za srpski jezik”, rekao je Milanović.
Kako je Euronews Srbija ranije pisao ovim povodom je početkom godine održan i naučni skup pod nazivom “Srpski identitet, srpski jezik i Zakon o rodnoj ravnopravnosti” u organizaciji Srpske pravoslavne crkve i Matice srpske u Narodnoj biblioteci.
Skupu su tada prisustvovali lingvisti, pravnici, ali i predstavnici SPC, Matice srpske i Vlade Srbije – ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović i ministar za manjinska prava Tomislav Žigmanov.
Patrijarh Srpski Porfirije je izjavio tada da je rodno senzitivan jezik, ovako kako je uređen zakonom “ekstremno nasilje”. On je na početku godine takođe rekao i za list “Politika” da je reč o “najradikalnijoj reformi srpskog jezika od Vuka do danas” i da je ovo “jezički masakr”.
Patrijarh je na skupu poručio i da srpska kultura “ne treba da cepa društvo” i pravi nesporazume u društvu tako da pojedinac izgubi orijentir u prostoru i vremenu, a da Zakon o rodnoj ravnopravnosti, kako je ocenio, ima potencijal da to učini”.
U zaključcima ovog skupa, objavljenim na sajtu SPC, navodi se da je rodno osetljiv jezik, “zasnovan na rodnoj ideologiji” i da je u suprotnosti sa standardnim srpskim jezikom i neprihvatljiv za SPC.
“Pod plaštom uklanjanja takozvanih rodnih stereotipa nameće (se) promena svesti i načina života pojedinca i društva u celini, promovišu se ideologija, politika i praksa LGBTQIA+”, navodi se u jednom od zaključaka SPC-a.
Međutim, ovo nije prvi put da Crkva negoduje zakon. Patrijarh Porfirije se ovim povodom govorio i na Uskrs 2023. godine kada je takođe kritikovao korišćenje rodno osetljivog jezika.
Ministarstvo: Zakon je važan zbog jednakosti
Sa druge strane, iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog kažu za Euronews Srbija da su oni organizovali više događaja u susret početku zakonom propisane obaveze upotrebe rodno osetljivog jezika. Kako su dodali, ovim povodom niko od kritičara zakona nije uzeo učešće u procesu javnih konsultacija, javne rasprave i davanja mišljenja na Predlog zakona ili podnošenja amandmana na isti.
Naveli su i da ovaj zakon obuhvata širi spektar prava i obaveza – njime se utvrđuju pojam, značenje i mere politike za ostvarivanjem i unapređenjem rodne ravnopravnosti. Objašnjavaju da se on ne odnosi samo na deo rodno senzitivnog jezika, koji je, dodali su, bez sumnje važan u ostvarivanju prava jednakosti.
“Zakonom se definišu mere za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti koje podrazumevaju stvaranje jednakih mogućnosti za učešće i ravnopravan tretman žena i muškaraca u oblasti rada, zapošljavanja i samozapošljavanja, socijalne i zdravstvene zaštite, obrazovanja, vaspitanja, nauke i tehnološkog razvoja, informaciono-komunikacionih tehnologija i informacionog društva, odbrane i bezbednosti, saobraćaja, energetike, zaštite životne sredine, kulture, javnog informisanja i slično”, navode iz ministarstva.
Što se Saveta za srpski jezik tiče, ukazuju na to da je on formiran u martu 2023. godine sa zadatkom da prati i analizira stanje upotrebe srpskog jezika u javnom životu, kao i da daje preporuke i stručna mišljenja. Međutim, oni podsećaju i na to da je Zakon o rodnoj ravnopravnosti usvojen je u Skupštini Srbije dve godine pre osnovanja ovog Saveta.
“Zakon je propis i svaka norma mora da se primenjuje, a Savet za srpski jezik je savetodavno telo koje donosi preporuke i mišljenja iz svoje nadležnost. Do sada bilo kakav dopis od pomenutog Saveta nismo dobili”, naveli su iz ministarstva.
I poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković rekla je ranije za Euronews Srbija rekla da je ova tema važna za njen resor, naročitio majući u vidu razmere rodno zasnovanog nasilja, posebno prema ženama, kao i diskriminaciju na tržištu rada kroz nejednak tretman, neplaćen i potplaćen rad i položaj žena i devojčica u ruralnim sredinama kao i žena sa invaliditetom i Romkinja.
“Zakon o rodnoj ravnopravnosti ima izuzetno važno mesto zbog svojih odredbi kojima se, pored ostalog, zabranjuje svaki oblik nasilja zasnovan na polu, polnim karakteristikama, odnosno rodu i nasilja prema ženama u privatnoj i javnoj sferi, kao i propisuje ravnopravnost žena i muškaraca u svim sferama života”, navela je tada poverenica.
Dodala je da je njen stav o značaju rodne ravnopravnosti poznat, ali da ponavlja da je to za nju jedan od ključnih nacionalnih i javnih interesa i vrednosti.
Uz novac koji je opredelila EU u tom planu, inicijativu za uključivanje u jedinstveni platni sistem EU svi lideri sa Zapadnog Balkana vide kao najpozitivniju stvar, kažu upućeni.
Ministarka za evropske intregracije Tanja Miščević, koja je najavila da će do kraja godine biti podneta kandidatura za uključivanje u jedinstveni platni sistem EU, rekla je da to znači da se naredne godine počinje sa pripremom sistema.
“Nadam se vrlo brzo iza toga da banke, koje posluju u Srbiji, postaju spremne da na isti način kao bilo koja banka koja funkcioniše u EU, transferišu sredstva”, kaže Miščević.
Postavlja se pitanje koje će koristi za građane i privredu značiti uključivanje Srbije u taj sistem EU.
Šta je SEPA
Đorđe Dimitrov, istraživač u Centru za evropske politike kaže za Euronews Srbija da je kao kreditni transfer, SEPA prvi put predstavljena 2008. godine, od 2014. se u potpunosti implementira u Evrozoni, a od 2016. i u državama koje ne koriste evro.
“Ona ima ukupno 36 članica, tu spadaju i Vatikan, San Marino, Norveška, Švajcarska, Island, Monako. i te države. To je ogroman prostor gde mi dobijamo pristup jednostavnijem i jeftinijem plaćanjem”, rekao je Dimitrov.
On je objasnio da SEPA podrazumeva da se sva plaćanja, odnosno platni transferi unutar Evropske unije obavljaju bez troškova provizija.
“Taj sistem u znatnoj meri smanjuje troškove koje imaju i potrošači, a i sama privreda na transakcije. I naravno da je ta inicijativa kao takva postala veoma primamljiva i za Zapadni Balkan”, rekao je on.
Dimitrov navodi da bi uključivanje Srbije u taj sistem značio mnogo za privredu, jer će se na taj način znatno smanjiti troškovi malih i srednjih preduzeća.
Sistem je, dodaje, značajan i za građane, a konkretne koristi ilustrovao je primerom.
“Konkretno, ukoliko želim da uplatim bilo kom mom prijatelju ili bilo kome u zemlji koja je članica EU, to prosto mogu da uradim preko m-banking aplikacije na telefonu i neću imati nikakve troškove provizije. Biće potpuno isto kao da prebacujem novac u zemlji”, rekao je Dimitrov.
Finanijski konsultant Vladimir Vasić kaže da jedinstven platni sistem Evropske unije omogućava da se obaveze izvršavaju u milisekundama, ali nominanovano u evrima.
“Na taj način zapravo smanjujete troškove konverzije iz jedne u drugu valutu. To je način, jedan korak u jedinstvenom sistemu plaćanja koji omogućava samo benefite ako ste u njemu, upravo kao i za građane Evropske unije. To je jedan od koraka približivanja Srbije EU s obzirom na to nam je EU najveći spoljnotrgovinski partner”, rekao je Vasić.
Koji su kriterijumi za učešće u SEPA
Dimitrov kaže da jedinstveni platni sistem Evropske unije vodi Savet za plaćanje EU.
“Oni su zapravo ti koji se tu pitaju, koji vode tu inicijativu. Oni imaju tako set kriterijuma koji moraju da se ispune. Prvi kriterijum tiče se odnosa sa Evropskom unijom. Svaka zemlja koja je kandidat koja želi da uđe u SEPA mora da ispuni određene uslove. Pre svega, to se odnosi na to da ima jake veze, pre svega ekonomske, sa Evropskom unijom”, rekao je Dimtrov.
Dodao je da su za to potrebni i ugovori.
“To recimo Srbija i zemlje Zapadnog Balkana imaju kroz sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Trenutno one su kandidati, tako da taj kriterijum tu stoji. Tu postoje kriterijumi koji se tiču sistema plaćanja, bankarskog sistema i konkurencije”, naveo je Dimitrov.
Na pitanje koliko je bankarski sistem spreman za SEPA, Vasić je naveo da 70 odsto banaka u Srbiji potiče iz EU.
“Oni već imaju taj sistem, tako da pretpostavljam da to nije neka velika aktivnost za naše banke. a spremiće se verovatno ako nisu. Pretpostavljam da to nije nešto što je nepoznato njima kao rešenja”, rekao je Vasić.
Dimitrov je rekao da Srbija trenutno ima veoma razvijen bankarski sistem
“Naravno reforme će biti potrebne u određenoj meri, ali neće biti toliko problematično koliko se inicijalno mislilo. Tako da postoji mogućnost, da ukoliko mi recimo apliciramo kao što je najavljeno krajem godine, da već u roku od godinu da možemo možda i da se priključimo SEPA”, naveo je Dimitrov.
On dodaje da postoje i kriterijumi koji se tiču i konkurencije, odnosno SEPA je navela da zakonodavstvo koje se odnosi na konkurenciju mora da bude usklađeno sa legislativama Evropske unije.
“Iako recimo izveštaj Evropske komisije Srbiju ocenjuje kao umereno pripremljenu za Evropsku uniju, ipak kada je reč o samim tim konkretnim kriterijumima u vezi sa konkurencijom koji su u poglavlju i koji su potrebni za članstvo, mi tu imamo veliku usklađenost. Tako da neće ni to biti toliko problematično da se tu učine te potrebne reforme kako bismo mi prišli SEPA”, rekao je Dimitrov.
euronews
Vetar slab, promenljiv, u Vojvodini slab do umeren, zapadni, tokom dana u kratkotrajnom pojačanju. Najniža temperatura od 14 do 22, najviša od 31 do 35 stepeni Celzijusa.
U Beogradu danas veći deo dana pretežno sunčano i veoma toplo, posle podne povremeno umereno oblačno. Vetar slab, promenljiv. Najniža temperatura od 18 do 22, najviša oko 33 stepena Celzijusa.
U Srbiji do petka promenljivo oblačno sa sunčanim intervalima, ali nestabilnije vreme, pa se ponovo očekuju lokalni pljuskovi i grmljavine. Od utorka manji pad temperatura, prvo na severu i zapadu Srbije.
Iako najmlađa učesnica završnih borbi za odličja, i to ubedljivo, kao jedina koja je rođena posle 2001. (Topićeva je na svet došla 26. jula 2005. godine), izvrsno se nosila sa elitnom konkurencijom.
Rešila je da propusti prvu visinu, 1,82 metra, potom iz prvog pokušaja letela preko letvice i na 1,86, i na 1,90, čime je bila na deobi prvog mesta. Potom je pala na deobu trećeg, jer je 1,93 preskočila iz drugog puta, ali se na vrh vratila u narednom izazovu, iz prve preskočivši preko 1,95.
Do tog njenog skoka, sedam od 12 finalistkinja je već bilo ispalo, a a u sve se (na kratko) uključila i kiša, koja je otežavala nastup skakačicama.
Prvi deo raspleta je počeo baš na 1,95, jer su posle te visine još samo Srpkinja i dve Ukrajinke, šampionka sveta Jaroslava Mahučik i njena sunarodnica Irina Geraščenko, ostale u borbi za odličja.
Na 1,97 Mahučičkova je nastavila da briljira, jer nije napravila kiks. Topićeva je baš tada obezbedila srebro, jer je iz trećeg pokušaja izjednačila lični rekord, dok je Irina Geraščenko treći put bila neuspešna i došla do bronze.
Naša atletska nada je tada rešila da uradi nešto neočekivano. Propustila je visinu od 1,99 i “napavši” 2,01 želela je da pređe u vođstvo. Prosto, držanje koraka za Ukrajinkom bi je, zbog ranijih obaranja letvice, i dalje držalo na drugom mestu, pa je pokušala da nadmaši Mahučikovu. Nije uspela, nijednom iz tri pokušaja (šampionka planete jeste iz drugog), ali je Angelina Topić ispisala sjajnu stranicu istorijske srpske atletike, postavši već sa 18 godina evropska vicešampionka.
Novosti
Voće sadrži prirodni šećer ali i brojne vitamine, minerale, antioksidante, vodu i vlakna — sve hranljive materije koje podržavaju zdravlje.
Izbor zdrave hrane sa niskim sadržajem šećera može biti izazov, posebno kada je u pitanju voće.
Iako je voće prirodni izvor šećera, mnoge vrste sadrže i brojne hranljive materije koje su korisne za zdravlje. S obzirom na to da visok unos šećera može doprineti razvoju različitih zdravstvenih tegoba, veoma je važno znati koje vrste voća konzumirati bez straha od preteranog unosa šećera.
Prema studiji u Advances in Nutrition, grejpfrut je moćan izvor naringina, polifenola koji je povezan sa sniženim krvnim pritiskom i otpornošću na insulin (osnovni uzrok dijabetesa tipa 2).
Grejpfrut je dobar izvor vitamina C i A, koji su važni za imuni sistem i zdravlje kože. Sadrži antioksidante kao što su likopen i flavonoidi koji mogu smanjiti rizik od hroničnih bolesti. Takođe može pomoći u kontroli težine i poboljšanju metabolizma.
Takođe sadrži vitamin A, koji je neophodan za zdravlje, podržava zdrav vid i imunološku funkciju, pomaže u stvaranju kolagena i promoviše snagu kostiju.
Šećer: oko 7 g na 100 g
Pomorandže
Pomorandže su poznate po visokom sadržaju vitamina C koji je ključan za jačanje imunog sistema i zdravu kožu. Sadrže vlakna koja pomažu u varenju i održavanju zdravlja creva. Narandže su takođe dobar izvor tiamina i folata, koji su važni za energetski metabolizam.
Šećer: oko 9 g na 100 g
Kivi
Kivi je bogat vitaminom C, čak i više od pomorandže, što ga čini izuzetnim za jačanje imunog sistema. Sadrži vitamin K, vitamin E, folne kiseline i kalijum, koji su važni za zdravlje kostiju, kože i srca. Kivi takođe sadrži vlakna koja poboljšavaju varenje.
Studija iz 2010. je pokazala da jedenje dva kivija dnevno tokom četiri nedelje povećava učestalost pražnjenja creva kod zdravih odraslih osoba i onih sa iritabilnom bolešću creva.
Šećer: oko 9 g na 100 g
Jagode
Istraživanje predstavljeno u British Journal of Nutrition pokazuje da jagode smanjuju nivoe c-reaktivnog proteina (markera upale) i smanjuju lipoproteine niske gustine i ukupni holesterol kod ljudi sa povišenim holesterolom, prenosi ljepotaizdravlje.hr.
Jagode su odličan izvor vitamina C, koji je ključan za proizvodnju kolagena i zdravlje kože. Takođe sadrže mangan, koji je važan za zdravlje kostiju. Antioksidansi kao što su antocijanini u jagodama pomažu u zaštiti ćelija od oksidativnog stresa.
Šećer: oko 4,9 g na 100 g
Avokado
Avokado je poznat po svom bogatom sadržaju zdravih mononezasićenih masti koje pomažu u održavanju zdravlja srca. Takođe je odličan izvor vlakana, vitamina E, koji deluje kao snažan antioksidans, i vitamina K, koji je važan za zdravlje kostiju. Avokado takođe sadrži kalijum, koji pomaže u regulisanju krvnog pritiska.
Recenzija iz 2018. u časopisu Nutrients istakla je prednosti avokada u kontroli težine, ističući da jedenje jednog avokada dnevno smanjuje telesnu težinu i indeks telesne mase (BMI).
Šećer: oko 0,7 g na 100 g
Lubenica
Lubenica je izuzetno hidratantna zbog visokog sadržaja vode, koja pomaže u održavanju optimalne hidratacije tela, posebno tokom vrelih letnjih meseci. Osim što je bogata vitaminima A i C, važnim za zdravlje kože, imunološkog sistema i vida, lubenica sadrži i značajnu količinu likopena.
Likopen je moćan antioksidans koji može smanjiti rizik od određenih vrsta raka, kao što je rak prostate, i podržava zdravlje srca smanjenjem oksidativnog stresa. Lubenica je takođe bogata citrulinom, aminokiselinom koja može poboljšati protok krvi i smanjiti bol u mišićima nakon intenzivnog vežbanja.
Šećer: oko 6,2 g na 100 g
Kupine
Kupine su bogate vlaknima koja poboljšavaju varenje i pomažu u kontroli nivoa glukoze u krvi. Sadrže vitamin C i vitamin K koji su važni za imuni sistem i zgrušavanje krvi. Antioksidansi, uključujući polifenole, mogu smanjiti rizik od srčanih oboljenja.
Šećer: oko 4,9 g na 100 g
Limun
Limun je poznat po visokom sadržaju vitamina C koji je ključan za jačanje imunog sistema, sintezu kolagena i zarastanje rana. Vitamin C takođe pomaže u apsorpciji gvožđa iz biljnih izvora, što je korisno u prevenciji anemije. Limunov sok ima alkalizirajući efekat na telo, pomažući u održavanju uravnoteženog pH nivoa.
Limun je takođe bogat flavonoidima, koji imaju antioksidativna i antiinflamatorna svojstva i mogu pomoći u smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti.
Verujemo da već znate da voda sa limunom može poboljšati varenje, podstaći detoksikaciju jetre i pomoći u gubitku težine jer čini da se osećate siti.
Šećer: oko 2,5 g na 100 g
Maline
Maline su bogate i vlaknima koja poboljšavaju varenje i održavaju zdrav nivo glukoze u krvi, pomažući u sprečavanju iznenadnih skokova glukoze. Ovo bobičasto voće sadrži visok nivo vitamina C, neophodnog za jačanje imunog sistema i sintezu kolagena, što doprinosi zdravlju kože i zarastanju rana. Maline su takođe izvor vitamina K, koji je važan za zgrušavanje krvi i zdravlje kostiju, i mangana, minerala koji igra ulogu u metabolizmu i zaštiti ćelija od oksidativnog stresa.
Šećer: oko 4,4 g na 100 g
Breskve
Breskve su dobar izvor vitamina A, ključnog za zdravlje očiju, i vitamina C, koji jača imuni sistem. Sadrže vlakna koja poboljšavaju varenje i održavaju zdravlje creva. Breskve su takođe bogate antioksidansima koji mogu pomoći u smanjenju upale.
Šećer: oko 8 g na 100 g
izvor Penzionisani
Nedavno je Dženifer na svom sajtu objavila da turneju “This Is Me…Live The Greates Hits“ neće održati i da je ta odluka za nju bila veoma teška.
Dženifer Lopez i Ben Aflek venčali su se po drugi put na raskošnoj ceremoniji na njegovom imanju u Džordžiji. Svečanosti su prisustvovala njihova deca, kao i brojne slavne ličnosti.
Srećni par venčao se 20 godina nakon što su prvi put počeli da se zabavljaju i odlučili da se vere, ali su 2003. godine otkazali venčanje kriveći za raskid veliki medijski pritisak.
Par je angažovao agenta nekretnina za prodaju svoje vile koja je na tržištu petnaestak dana, ali još uvek nema ozbiljnih kupaca. Vila koju sada prodaju plaćena je 50, 85 miliona dolara, a sada se prodaje za 60 miliona dolara.
Foto printscreen TikTok
Vila ima 17 spavaćih soba, 30 kupatila,, parking za 80 vozila, kao i potpuno opremljen sportski kompleks.
RTS
