Đilas je za Insajder rekao da će SSP učestvovati na lokalnim izborima u Bajinoj Bašti, Boru, Sevojnu i Knjaževcu, a “u svim ostalim mestima podržavamo liste koje su formirane, a koje su protiv ove vlasti”.

Kazao je da na birališta izlaze u raznim formatima, tako da se u Bajinoj Bašti i Boru radi o koalicijama, grupama građana, kao i koalicijama stranaka, zajedno s podrškom studentske liste ili studenata.

“U Knjaževcu idu odvojeno opoziciona lista i studentska lista. U Sevojnu je opet grupa građana. Znači, svuda je drugačije”, kazao je Đilas.

Đilas je istakao da se njegova stranka zalaže za zajedničke opozicione liste na lokalnom nivou, “da se, kad god je to moguće, ide sa jednom listom na lokalu, da to bude lista svih i da se u jednoj vrsti referendumske atmosfere suprotstavi vlasti”.

Ocenio je i da je “zanimljiv sastav koalicije vlasti u pojedinim opštinama” tako su u Kuli na listi SNS-a i SPS-a i radikali, ali i Savez vojvođanskih Mađara. “To mi je zaista fascinantno”, rekao je on.

Govoreći o pregovorima u Smederevskoj Palanci, Đilas je kazao da je na početku došlo do neslaganja unutar opozicije oko nosioca liste:

“Jedan od opozicionih predstavnika koji je i poslanik u parlamentu, želeo je da bude nosilac liste, ali se drugi s tim nisu složili, pa je napravio svoju listu”.

“Ostatak opozicije je nastavio razgovore sa predstavnicima studenata koji su imali ovlašćenje da pregovaraju“, kazao je on.

Kako tvrdi, lista je potom dogovorena i počelo je prikupljanje potpisa.

“Kada je trebalo da se lista preda, pojavila su se dva čoveka koja su se predstavila kao predstavnici studenata, ali nisu htela da kažu ni ime ni prezime, i tražila su da se sve poništi i da oni odlučuju ko će biti na listi“, naveo je Đilas.

Dodao je da to opozicija nije prihvatila.

Govoreći o sporu koji je nastao u završnici tih dogovora, Đilas je rekao da su i sami studenti potvrdili da je prvobitni plan o zajedničkoj listi postojao.

“Video sam to i u tvitu studenata Pravnog fakulteta, gde se navodi da je prvobitni dogovor postojao i da je plan kasnije promenjen. Dakle, i oni su potvrdili da je postojao prvobitni plan”, rekao je Đilas.

Po njegovim rečima, promena takvog dogovora moguća je samo ako se sa tim slože svi koji su ga postigli.

Naveo je da je odlučio da javno govori o događajima u Smederevskoj Palanci jer je SSP optužena od strane studenata da je pokušala da utiče na sastav liste.

Kazao je da je “vrlo jasno rekao da to nije tačno i objasnio šta se dogodilo”.

To je da su “došla dva mlada čoveka koja nisu htela da kažu ni ime ni prezime, što je već samo po sebi problem. Rekli su da su to njihova kodna imena i postavili uslov da oni odlučuju ko će biti na listi, a ko ne – iako je lista već bila završena i potpisi već prikupljeni”, naveo je Đilas.

“Mi smo rekli da to ne prihvatamo. SSP se, da ne bi pravila bilo kakve dodatne probleme, povukla sa izbora u Smederevskoj Palanci“, rekao je on.

On je pozvao građane Smederevske Palanke da glasaju za opozicione liste i to za bilo koju od ozbiljnih lista koje su protiv vlasti, a ima ih nekoliko.

Rekao je da je strategija opozicije “zasnovana na istini, zajedničkim listama gde je to moguće”, i borbi protiv “organizovane kriminalne grupe“ na vlasti i kritički govorio o takozvanim “fantomskim” strankama koje, po njegovim rečima, služe interesima režima.

Đilas je ocenio da opozicija protiv vlasti može da se bori pre svega iznošenjem činjenica.

“Mislim da samo istinom možemo da pobedimo Aleksandra Vučića. On je čovek koji laže: laže se o tome kakva je ekonomska situacija, kolike su plate, laže se da Srbija najviše napreduje u Evropi“, rekao je Đilas i nastavio da je realna slika drugačija: “Među tri smo najkorumpiranije zemlje u Evropi, imamo najmanji rast u regionu, ogromnu zaduženost…”

Zato je odgovor opozicije na takvu situaciju insistiranje na istini, kaže.

Govoreći “o sve vidljivijim razmimoilaženjima između opozicije i studentskog pokreta”, Đilas je odbacio tvrdnje da opozicione stranke napadaju studente.

“Nema nikakvog napadanja. Dajte mi primer jednog čoveka iz opozicionih stranaka, predsednika ili potpredsednika, koji je na bilo koji način napadao studente”, rekao je on.

Kazao je da se u javnosti često svaka kritika ili iznošenje drugačijeg mišljenja pogrešno tumači kao napad: “U poslednjih deset godina smo se navikli na lošu praksu – ako iznesete mišljenje koje je istina, odmah se to proglašava napadom. A to nije napad”.

Na opasku voditelja da vlast takve razlike koristi protiv opozicionog bloka, Đilas je kazao da opozicija ne može da utiče na poteze vlasti, već samo na sopstveno delovanje.

Rekao je da studentski pokret ima veliku energiju i spremnost na žrtvu, ali da je prirodno da mladi ljudi tek treba da steknu iskustvo.

“Sa 20 godina ne možete imati veliko životno i radno iskustvo – to je logično. Ali imate energiju, posvećenost i spremnost na žrtvu, nešto što neki stariji ljudi, poput mene, možda više ne mogu da imaju“, rekao je Đilas.

Đilas je podsetio i na svoje iskustvo iz studentskih protesta početkom 1990-ih godina: “Bio sam jedan od lidera studentskog protesta 1992. Tada smo tražili ostavku (predsednika Srbije) Slobodana Miloševića i jasno smo se zalagali za jedinstvo opozicije i njen zajednički izlazak na izbore”.

I tada je politička situacija pokazala koliko je važna saradnja opozicionih aktera, a “mnogi danas zaboravljaju da Milošević tada nije pobedio na izborima. Posle izbora je, uz podršku Nove demokratije, formirao vlast”.

Kazao je da veruje da građani Srbije pre svega žele istinu i drugačiji način političke komunikacije: “Niko ne želi da ga neko laže i vara. Građani žele drugačiju zemlju – zemlju pristojnosti, civilizovanog načina komunikacije i razgovor”.

Rekao je da je sukob opozicije sa vlastima, kako tvrdi, dublje prirode: “Mi, zapravo, nemamo politička neslaganja sa Vučićem. Sa njim imamo civilizacijsko neslaganje”.

Po rečima Đilasa, vlast je Srbiju pretvorila u sistem u kojem dominiraju zloupotrebe i pritisci, u kojoj je “organizovana kriminalna grupa” na vlasti.

Govoreći o strategiji opozicije, rekao je da je najbolje rešenje zajednički nastup protiv vlasti: “Za mene je rešenje bilo jedan front, jedna lista, zajednička lista svih, referendum protiv Vučića”.

Đilas je svoju viziju političke strategije uporedio sa košarkom, kako bi objasnio potrebu za fleksibilnošću u opozicionom delovanju: “Najbolje rešenje je kada imate reprezentaciju i Jokića u timu. Gradite igru oko njega, a ako se Jokić povredi, utakmica se igra i dalje. Tada morate da napravite novu taktiku i strategiju da biste pobedili”.

Ali, rekao je, predstavnici studentskog pokreta “ne žele da razgovaraju sa opozicijom i ne žele jednu listu. Složili smo se s tim, pa sada idemo na novi plan kako da se organizujemo”.

Na pitanje o mogućem zajedničkom nastupu opozicionih stranaka na budućim parlamentarnim izborima, Đilas je rekao da sve zavisi od datuma izbora.

“Kad budemo znali kada su izbori, ove godine ili sledeće, onda ćemo o tome pričati”, rekao je Đilas.

Istakao je da već postoji saradnja stranaka proevropske orijentacije – koje se zalažu da Srbija bude članica Evropske unije i “te stranke shvataju da promena sistema ne znači samo smenjivanje Vučića i njegovog režima, nego okretanje ka Evropi”.

Na pitanje da li računa na zajednički blok opozicije, odgovorio je potvrdno: “Računam na saradnju tih stranaka i organizacija poput Evropskog pokreta koji nas je nekoliko puta okupljao i nastaviće da nas okuplja”.

Po njegovim rečima, kako će to funkcionisati do izbora, kada će izbori biti i kako će se na njih izaći, to sada ne zna.

“Ono što mogu da kažem je da će SSP na tim izborima učestvovati na način koji ćemo smatrati najboljim da promenimo ovaj režim. Sa kim, u koaliciji i kako – to će vreme pokazati”, rekao je Đilas.

Na pitanje o tome da li se plaši da bi neki opozicioni subjekti mogli kasnije da se dogovore sa vlastima, Đilas je rekao da u proevropskim strankama ne vidi takvu mogućnost.

“Siguran sam da kolege iz stranke Zdravka Ponoša, Zeleno-levog fronta, Pokreta slobodnih građana i Narodnog pokreta Srbije nisu stranke koje bi to uradile”, rekao je Đilas za Insajder.

Simptom/Beta