Ustav

Anđelković: EU igra na sigurno, ne mareći mnogo za demokratiju u Srbiji

March 22, 2026 by Miloš Mićanović Leave a Comment

Anđelković je osvrćući se na navodne kritike koje dolaze iz centra Evropske unije a tiču se učešća određenih javnih ličnosti na studentskoj listi (u tom kontekstu pominjan prof. Beogradskog univerziteta Milo Lompar), o čemu su izveštavali neki mediji proteklih dana, istakao da “EU ne mari za demokratiju u našoj zemlji, koliko do toga da se očuvaju njeni interesi i opstane ili pojača evroatlantski kurs”.

“U skladu sa većinskim opredeljenjem srpskog naroda i svih građana Srbije, a to je nacionalna i demokratska država, studentska lista koja bi bila sačinjena na paritetnoj osnovi imala bi ogroman mobilizacioni potencijal, kako privlačenja Vučićevih protivnika, tako i onih koji su neopredeljeni ali ne žele ni vlast “kriminalnog kartela Srpske napredne stranke”. Jedan od reprezentanata te ideje upravo je Milo Lompar. S druge strane, briselski krugovi žele nastavak vođenja Vučićeve geopolitike, samo shvataju da Vučiću rok trajanja ističe. Njima bi trebala ekipa koja bi nastavila “Vučićevu kosovsku veleizdaju” i polagano uvlačenje Srbije u NATO”, ocenio je Anđelković za portal “Simptom”, napominjući da ti krugovi sigurno ne žele da studentska lista ima jasan i decidiran stav kada je posredi poštovanje Ustava Srbije.

video

Jasno je, kaže, da zato oni ne žele Mila Lompara i ljude njemu slične u vrhu liste.

Anđelković smatra da “Brisel nastoji da se pod plaštom borbe protiv Vučića zapravo oformi lista koja bi nastavila njegovu veleizdajničku politiku”.

Tako nešto vidi i kao veoma upitno za promene.

“Građani kad prepoznaju da na listi dominiraju oni koji su za bespogovorni evroatlantski kurs dvaput će razmisliti da li da je podrže. EU pokušava da igra na sigurno, da dobije ili nastavak vladavine Vučića, koja njima suštinski ne smeta, ili da eventualno dobiju ekipu koja bi sledila kurs Vučićeve politike, a baš ih briga da li će Srbija dobiti demokratiju”, zaključio je Dragomir Anđelković.

Simptom/M. M.

Tajland: Prevremeni izbori, za vlast se bore tri vodeće partije

February 8, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Birališta su otvorena danas u Tajlandu za prevremene izbore koji se vide kao trka tri vodeće stranke i njihove suprostavljene vizije, progresivne, populističke i stare politike zasnovane na pokroviteljstvu.

Registrovano je 53 miliona birača, a izbori se održavaju u vreme sporog ekonomskog rasta i povećanih nacionalističkih osećanja.

Iako više od 50 stranaka učestvuje u izborima samo tri – Narodna partija, partija Bumdžaitai i partija Pheu Tai (Za Tai), imaju odgovarajuću organizaciju na nacionalnom nivou i popularnost da mogu da dobiju pobednički mandat.

Prosta većina od 500 poslanika u donjem domu parlamenta bira budućeg premijera.

Lokalne ankete ukazuju da ni jedna pojedinačna partija neće osvojiti većinu te će biti potrebno formiranje koalicione vlade.

Iako progresivna Narodna partija vodi po anketama, njenu reformističku politiku ne dele njeni vodeći rivali, što bi moglo da znači da ona bude isključena ako oni udruže snage i formiraju vladu.

Narodnu partiju predvodi Natafong Ruengpanavut. Partija je naslednica Partije kreni napred, koja je osvojila najviše mesta u predstavničkom domu 2023. ali su je konzerrvativni poslanici sprečili da formira vladu i bila je primorana da se raspusti.

Ta partija obećava velike reforme vojske, policije i pravosuđa što privlači mlade i glasače u gradovima. Iz pravnih razloga partija je morala da odustane od reformi zakona kojim se daju teške kazne za kritiku monarhije, i stavila novi naglasak na ekonomska pitanja.

Partiju Bumdžaitai vodi aktuelni premijer Anutin Čarvirakul, i ona se vidi kao glavni branilac i izbor kraljevsko-vojnog establišmenta.

Anutin je premijer tek od septembra prošle godine, i treći je premijer u zemlji u poslednje tri godine. On je raspustio parlament u decembru da sazove nove izbore kada mu je zaprećeno izglasavanje nepoverenja u parlamentu.

Granični sukobi sa Kambodžom su omogućili Anutinu da se predstavi kao lider u ratu pošto mu je prethodno pala popularnost zbog poplava i finansijskih skandala. Njegova kampanja usmerena je na nacionalnu bezbednost i ekonomske podsticaje.

Smatra se da partija Bumdžaitai ima najviše verovatnoće da formira sledeću vladu.

Populistička partija Pheu Tai predstavlja najnoviju inkarnaciju političkih partija koje podržava bivši tajlandski premijer Taksin Šinavatra.

Porodica Šinavatra dominira taljandskom politikom decenijama. Prethodnu vladajuću koaliciju predvodila je Taksinova ćerka Paetongtarn, zajedno sa Anutinovom partijom Bumdžaitai.

Ona je smenjena prošle godine posle telefonskog skandala i partija Bumdžaitai je prekinula koaliciju, a Anutin skupio dovoljno podrške da bude izabran za premijera.

Partija se sada nada povratku predvođena najnovijim članom klana Šinavatra, Taksinovim sestrićem Jodčananom Vongsavatom.

Simptom/Beta

BIRODI: Vučić tokom gostovanja na Informeru priznao da krši Ustav

January 10, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Ta organizacija je navela da je Vučić govoreći o izboru članova za Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) rekao da preuzima odgovornost u vezi sa tim, iako to nije u skladu sa propisima.

BIRODI tvrdi da je Vučić uzurpirao izvršnu i zakonodavnu vlasti i ličnu volju stavio iznad zakona i Ustava.

“Pozivamo narodne poslanike u skupštini, kao poslednju branu sprečavanju uspostavljanja lične vlasti Aleksandra Vučića, da postupe po članu 118 Ustava i pokrenu proceduru za sankcionisanje predsednika Srbije zbog kršenje članova 112 i 123 tog najvišeg pravnog akta”, piše u saopštenju.

Simptom/Beta

Hoće li srpski jezik u Crnoj Gori postati službeni?

December 25, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

“Da se u zakonu pretoči ono što postoji na terenu”, tako iz dela parlamentarne većine objašnjavaju njihov zahtev da se promeni Ustav i srpskom jeziku da status službenog, a ne jezika u službenoj upotrebi kao do sada.

To je nedavno kao jedan od prioriteta izdvojio i šef crnogorskog parlamenta Andrija Mandić.

Podršku mu pružaju i koalicioni partner iz Demokratske narodne partije (DNP).

Poslanik DNP u Skupštini Crne Gore Dragan Bojović istakao je da je jedno od osnovnih prava pravo na jezik.

“To pravo je ugroženo u Crnoj Gori, što nema primera u drugoj državi i to treba ispraviti”, ističe Bojović.

“Svaki jezik u Crnoj Gori treba da bude ravnopravan”
Iz DPS smatraju da nije reč o ozbiljnom zahtevu, ali upozoravaju da neće dozvoliti da se menja najviši pravni akt države.

Poslanik DPS Mihailo Anđušić kaže da imaju spreman radikalan odgovor.

“Kao državotvorna opozicija, imaćemo jasan odgovor na to, vrlo radikalan, ukoliko bi se tako nešto dogodilo, ali znajući kako je bilo u prethodnom periodu i šta smo imali od svih tih upozorenja i obećanja, mislim da građani ne treba da brinu. To je uglavnom svedeno na sitno politikantstvo koje su i sami građani prozreli”, naglasio je on.

U sledećoj godini, premijer Spajić i čelnici Evropske unije ponavljaju – fokus treba da bude da evropskim integracijama, a može li ova inicijativa da utiče na evropski put, pitali smo šefa kluba poslanika Spajićeve stranke – Vasilija Čarapića.

“Naš stav je da svaki jezik u Crnoj Gori treba da bude ravnopravan bez obzira koji je to jezik. Smatram da bilo koja diskusija o tom pitanju ne treba da bude tabu-tema, ali definitivno fokus treba da bude na stvarima koje su već započete i na kojima se radi, ako će jedna stvar da ugrozi drugu, mislim da treba da budemo mudri i da treba da biramo svoje bitke, ali naravno, cilj uvek treba da bude ravnopravnost na svim nivoima”, rekao je Čarapić.

“To nije političko pitanje”
Sa druge strane, Bojović smatra da ovo neće ugroziti ni državne interese, a ni put ka Briselu.

“Često to ponavljam – Austrija ne bi imala suverenitet jer se u njoj govori nemačkim jezikom, Amerika ne bi imala suverenitet jer se u njoj govori engleskim jezikom, to nije pitanje suvereniteta, niti političko već naučno-lingvističko”, rekao je Bojović.

Rezultati popisa u Crnoj Gori pokazali su da je srpski jezik maternji za 43 posto stanovništva, a crnogorski za nešto preko 34.

U Ustavu Crne Gore je crnogorski jezik definisan kao “službeni”, a srpski jezik je “u službenoj upotrebi” zajedno sa bosanskim, hrvatskim i albanskim.

Da bi se Ustav promenio po ovom pitanju, potrebna je dvotrećinska većina u Skupštini Crne Gore, kao i tropetinska većina svih upisanih birača na referendumu.

Simptom/Newsmax

Fon der Lajen u Skoplju: Promena Ustava uslov da Severna Makedonija nastavi proces pridruživanja EU

October 16, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Fon der Lajen je to napisala svom nalogu na društvenoj mreži Iks (X) posle sastanka s premijerom Hristijanom Mickoskim u Skoplju, a potom nije bilo konferencije za novinare.

„U potpunosti podržavamo Severnu Makedoniju na njenom putu ka EU. Možete računati na nas. Sledeći i jedini korak pre otvaranja pregovora je jasan: potrebno je da napravite dogovorene izmene Ustava. Lopta je na vašem delu terena. EU je spremna“, napisala je Fon der Lajen.

Severnoj Makedoniji su zbog bilateralnog problema sa Bugarskom koji je postao deo Pregovaračkog okvira, blokirani pregovori o prustupanju EU.

Skoplje je u julu 2022. formalno počelo „prvu fazu“ pregovora sa EU, ali da bi prešlo u „drugu fazu“ i počelo da otvara poglavlja, mora da unese Bugare u Ustav što stranka premijera Mickoskog VMRO DPMNE od tada blokira.

Premijer koji je na vlast došao polovinom 2024. godine, ranije je Briselu i Sofiji kao rešenje nudio „odloženo dejstvo“ izmene Ustava koje bi počelo da važi kad Severna Makedonija zatvori pregovore sa EU ili dobije garancije da neće biti drugog bilateralnih uslovljavanja, ali to nije naišlo na podršku.

Nova vlada Bugarske, kao i prethodne, odbija da pregovara sa Severnom Makedonijom o ublažavanju uslova pod kojima Skoplje može da počne pristupne pregovore sa Evropskom unijom.

Simptom/Danas/Beta

Erdogan izazvao strah od produžene vladavine: Imenovao pravni tim za izradu novog ustava

May 28, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Erdogan, koji je predvodio Tursku kao predsednik od 2014, a bio je premijer više od decenije pre toga, založio se za novi ustav tvrdeći da je sadašnji, koji je napisan nakon vojnog udara 1980. godine, zastareo i da zadržava elemente vojnog uticaja iako je nekoliko puta menjan.

„Od juče sam odredio 10 pravnih stručnjaka da započnu svoj posao i sa ovim naporom nastavićemo sa pripremama za novi ustav“, rekao je Erdogan lokalnim administratorima svoje vladajuće stranke u govoru.

„Tokom 23 godine, više puta smo demonstrirali našu iskrenu nameru da krunišemo našu demokratiju novim civilnim i slobodarskim ustavom.”

Prema sadašnjem ustavu, Erdogan se ne može ponovo kandidovati ako se ne raspišu vanredni izbori ili ne promeni pravni okvir. Kritičari smatraju da je pritisak na novi ustav mogući put za ponovni izbor, omogućavajući zakonske izmene koje bi zaobišle granice ustavnog mandata.

Erdogan, koji je godinama postajao sve autoritarniji, negirao je da traži novi ustav kako bi ostao na vlasti, rekavši prošle nedelje „ne želimo novi ustav za sebe, već za svoju zemlju“.

Erdoganovoj vladajućoj stranci i njenim nacionalističkim saveznicima nedostaju glasovi potrebni za donošenje novog ustava. Neki analitičari veruju da su nedavni napori vlade da okonča višedecenijski sukob sa militantnom Kurdistanskom radničkom partijom, ili PKK, deo strategije za dobijanje podrške prokurdske stranke u parlamentu za novu povelju.

Napor za uvođenje novog ustava dolazi mesecima nakon što je Ekrem Imamoglu, popularni gradonačelnik Istanbula i ključni Erdoganov rival, uhapšen i zatvoren zbog optužbi za korupciju.

Njegovo hapšenje se široko smatra politički motivisanim iako vlada insistira da je tursko pravosuđe nezavisno i bez političkog uticaja. To je izazvalo široke demonstracije koje su pozivale na njegovo oslobađanje i okončanje demokratskog nazadovanja Turske pod Erdoganom.

Simptom/AP

Erdogan imenovao tim za izradu novog ustava: Da li se priprema za produžetak vladavine?

May 27, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Erdogan, turski lider od marta 2003. godine, zagovara usvajanje novog ustava tvrdeći da je važeći, koji je napisan posle vojnog udara 1980. godine, zastareo i da i dalje sadrži elemente vojnog uticaja iako je nekoliko puta menjan.

„Juče sam odredio 10 pravnih stručnjaka da započnu posao, i sa tim ćemo nastaviti sa pripremama za novi ustav. Za 23 godine smo više puta demonstrirali našu iskrenu nameru da krunišemo našu demokratiju novim civilnim i slobodarskim ustavom“, rekao je Erdogan lokalnim funkcionerima njegove Stranke pravde i razvoja.

Prema Ustavu Turske, Erdogan ne može ponovo da se kandiduje za predsednika osim ako ne budu raspisani vanredni izbori ili ako ne bude promenjen pravni okvir. Erdoganovo zalaganje za novi ustav kritičari vide kao mogući put do njegovog reizbora, promenom odredbe o ograničenju broja mandata.

Erdogan, koji je tokom godina postajao sve autoritarniji lider, negira da želi novi ustav radi ostanka na vlasti.

„Ne želimo novi ustav zbog sebe, već zbog naše zemlje“, rekao je Erdogan prošle nedelje.

Vladajuća Stranka pravde i razvoja i njeni nacionalistički saveznici nemaju dovoljno glasova za donošenje novog ustava. Pojedini analitičari veruju da su nedavni napori vlade na okončanju višedecenijskog sukoba sa militantnom Radničkom partijom Kurdistana deo strategije za dobijanje podrške prokurdske Narodne demokratske stranke u parlamentu.

Erdogan se zalaže za donošenje novog ustava u vreme kada je njegov glavni rival, popularni gradonačelnik Istanbula Ekrem Imamoglu, u zatvoru na osnovu optužbi za korupciju.

Hapšenje Imamoglua 19. marta smatra se politički motivisanim, iako vlada tvrdi da je tursko pravosuđe nezavisno i da nije pod uticajem politike. Taj potez je podstakao masovne proteste čiji učesnici traže oslobađanje Imamoglua i okončanje demokratskog nazadovanja Turske pod Erdoganom.

Simptom/Danas/Beta

Tramp o trećem mandatu: „Imam briljantne advokate koji rade za mene i oni će očigledno slediti ono što je Vrhovni sud rekao“

May 4, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

„Ne znam“, odgovorio je američki predsednik na pitanje da li smatra da mora da poštuje Ustav SAD (koji dozvoljava najviše dva mandata).

„Imam briljantne advokate koji rade za mene i oni će očigledno slediti ono što je Vrhovni sud rekao“, rekao je Tramp.

Na pitanje da li strancima na američkom tlu treba pružiti pravičan sudski postupak, kako je predviđeno Ustavom, republikanski milijarder je rekao da nije advokat i da ne zna.

Tramp je borbu protiv ilegalne imigracije stavio na prvo mesto, govoreći o „invaziji kriminalaca iz inostranstva“ i organizovanju policijskih operacija kojima bi se to sprečilo.

Međutim, sudije su blokirale nekoliko njegovih odluka.

Savezni sudovi i apelacioni sudovi, kao i Vrhovni sud, već su privremeno blokirali primenu zakona o „neprijateljskim strancima“ iz 1798. godine, koji se ranije koristio isključivo u ratno vreme. Pravosuđe je navelo da imigranti treba da budu u mogućnosti da ostvare i odbrane svoja prava.

Ta sudska odluka izazvala je nezadovoljstvo Trampa, koji smatra da je „nemoguće organizovati suđenja za milione i milione imigranata“.

Čini se da je Tramp, koji je od povratka u Belu kuću u januaru više puta pominjao mogućnost svog trećeg mandata, odbacio tu mogućnost, koja je zabranjena Ustavom.

„To nije ono što pokušavam da uradim“, rekao je Tramp o trećem mandatu.

„Želim da imam četiri veoma dobre godine, a zatim da se povučem i ostavim mesto nekom drugom, idealno bi bilo da to bude veliki republikanac“, dodao je Tramp, koji je kao potencijalne naslednike naveo svog potpredsednika Džej Di Vensa (JD Vance) i državnog sekretara Marka Rubija (Marco).

Simptom/Beta/AFP

Dodik: Pritisci na Republiku Srpsku se pojačavaju

April 9, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

“Ne ugrožavamo mir, bavimo se političkim procesima, a ne ratom”, rekao je Dodik, prenosi Srna.

Kako je ocenio, zvaničnici Republike Srpske navikli su na stalni pritisak, bilo da dolazi od stranaca ili muslimana iz Sarajeva.

“Sada su primenili novu metodu da stranac donese odluku i, ako ga ne poštuješ, možeš da odgovaraš. Time je srušen Ustav, ali to za pravosuđe nije bitno”, rekao je Dodik.

Predsednik RS je izjavio da je ključno pitanje zabrana njegovog političkog rada.

“Shvatili su da najvažnije autoritete iz Republike Srpske treba sudski proganjati, u čemu im pomaže stranac”, rekao je Dodik.

On je naveo da je Kristijan Šmit svojim odlukama želeo da završi “neke nezavršene poslove u BiH”.

“To nam se nudi kao perspektiva”, rekao je Dodik i dodao da BiH nikada nije trebalo da opstane.

Prema njegovim rečima, Republika Srpska hoće sve da vrati u normalu.

“Možda nije problem da postoje sud i tužilaštvo na nivou BiH, ali ovakav monstrum kakav je sad – ne može”, rekao je Dodik.

On je naveo da su institucije Republike Srpske prikupile sve informacije o napadu na predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Srebrenici, ali da pravosuđe na nivou BiH ništa nije preduzelo.

“I kada se pobunite protiv toga, proglase vas secesionistom”, rekao je Dodik.

Kako je rekao, pritisci na Republiku Srpsku se pojačavaju, jer još postoji vakuum u administraciji američkog predsednika Donalda Trampa kada je reč o imenovanju novog ambasadora.

Dodik je ocenio da je političkom Sarajevu kriva i Srbija, odnosno jaka Srbija koju je napravio Vučić.

“Njihovi jastrebovi Ramo Isak i Zukan Helez su ljudi koji nemaju nikakvog političkog kapaciteta”, rekao je Dodik i dodao da Elmedin Konaković zloupotrebljava poziciju ministra spoljnih poslova u Savetu ministara BiH i govori u svoje ime.

Dodik je rekao i da “političko Sarajevo ignoriše odluku Interpola da odbaci zahtev vanustavnog Suda BiH za raspisivanje međunarodne poternice za zvaničnicima RS”.

“Oni su naučili da im se ispoštuje sve što kažu”, rekao je Dodik i dodao da političko Sarajevo motiviše “Islamska deklaracija” Alije Izetbegovića.

Simptom/Euronews.rs/Tanjug

Usvojen Nacrt ustava Republike Srpske, predviđeno pravo na samoopredeljenje

March 14, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Za Nacrt ustava glasalo je 50 poslanika, a osam je bilo protiv, prenosi Srna. Na predlog predsednika Narodne skupštine Srpske Nenada Stevandića usvojen je i zaključak o prihvatanju zahteva za arbitražno rešavanje spora. Usvojeno je da se Nacrt ustava Srpske stavi u javnu raspravu u trajanju od 30 dana.

U Nacrtu novog ustava se navodi da Republika Srpska ima pravo na samoopredeljenje i može se udruživati u složene državne zajednice federalnog ili konferedalnog uređenja sa susednim i drugim državama ili grupom država.

Novim ustavom predviđeno je uvođenje Vojske Republike Srpske, ukidanje Veća naroda Republike Srpske i potpredsednika. Takođe je predviđeno da Banjaluka bude glavni grad Republike Srpske, dok će status prestonice dobiti Istočno Sarajevo sa sedištem u Palama.

Nacrtom novog ustava definisano je da Ustavni sud Republike Srpske odlučuje o primeni zakona i akata organa BiH na teritoriji Srpske. U osnovnim odredbama Republika Srpska se definiše kao suveren, jedinstven i nedeljiv ustavopravni subjekt, potvrđen voljom naroda i Opštim okvirnim sporazumom za mir BiH, kao međunarodnim ugovorom, kao i Ustavom BiH.

Navedeno je da je Republika Srpska definisana kao država srpskog naroda i svih naroda i građana koji u njoj žive. Između ostalog propisuje da Narodna skupština i Vlada Srpske mogu obustaviti primenu bilo kojeg akta, mere ili aktivnosti organa i institucija na nivou BiH, koji nemaju osnov u Ustavu BiH.

Zakoni koji nisu u isključivoj nadležnosti BiH ili koji nisu proistekli iz sporazuma entiteta ne proizvode pravno dejstvo u Srpskoj, navodi Srna.

Propisano je da će se zakoni koje donosi Parlamentarna skupština BiH primenjivati na teritoriji Srpske tek nakon što ih potvrdi Narodna skupština Republike Srpske.

Kada je reč o teritoriji Republike Srpske, u članu 7 je navedeno da je ona jedinstvena, nedeljiva i neotuđiva u skladu sa Sporazumom o graničnoj liniji između entiteta, dok je teritorija distrikta Brčko u zajedničkoj svojini Republike Srpske i FBiH i taj status ne može menjati bez njihove saglasnosti.

Zakonom o zaštiti ustavnog uređenja Republike Srpske, koji je predložio predsednik RS, efikasno se štiti ustavno uređenje, a predviđa se i osnivanje specijalnog tužilaštva i specijalnog suda Srpske. U vezi sa ovim zakonom usvojen je i amandman kluba poslanika SNSD-a po kojem se Zakonom osniva Služba za zaštitu ustavnog uređenja Republike Srpske sa sedištem u Banjaluci.

Služba za zaštitu ustavnog uređenja Srpske, navodi se u amandmanu, nadležna je da obavlja poslove koji se odnose na: prikupljanje podataka i sprečavanje delatnosti na podrivanju ili rušenju ustavnog uređenja i bezbednosti Srpske, istraživanje, prikupljanje, obradu i analiziranje podataka i saznanja od značaja za bezbednost Srpske i informisanje nadležnih republičkih organa i institucija o tim podacima, kao i druge poslove određene zakonom.

Simptom/RTS/Tanjug

Lajčak: Normalizacija odnosa Beograda i Prištine i modernizacija Ustava BiH prioriteti u regionu

October 5, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana Miroslav Lajčak izjavio je da bi implementacija Sporazuma o putu normalizacije odnosa Beograda i Prištine, kao i modernizacija Ustava BiH trebalo da budu među prioritetima u regionu.

Miroslav Lajčak je, na forumu 2BS u Budvi, rekao da odnosi Beograda i Prištine predstavljaju najveći strateški izazov u regionu, jer, kako je naveo, utiču na regionalnu saradnju i evropske integracije, prenosi Radio slobodna Evropa.

On je dodao da su Beograd i Priština početkom prošle godine postigli dogovor o putu normalizacije odnosa, ali da, prema njegovim rečima, 18 meseci kasnije nema vidljivog pomaka u njegovoj primeni.

Govoreći o zatvaranju srpskih institucija na severu KiM od strane Prištine, Lajčak je rekao da “svi podržavaju vladavinu prava, ali, nažalost, to je učinjeno na način koji podstiče protivljenje međunarodne zajednice i frustraciju lokalne zajednice”. Ukazao je da je to dovelo do podizanja tenzija.

“Postavljam pitanje: šta je alternativa ovom obračunu, napetosti? Kome to koristi? Sigurno ne građanima, ni Kosovu, Srbiji i regionu. Dakle, znamo šta treba da se uradi, a sada se postavlja pitanje zašto to ne radimo?”, naveo je Lajčak.

Na pitanje da li do kraja svog mandata u januaru 2025. godine očekuje napredak u odnosima Beograda i Prištine, Lajčak je odgovorio da se na KiM u februaru održavaju izbori i da iz političkog iskustva zna da se retko mogu očekivati velike promene pre izbora. “Ali mi pripremamo teren za brz napredak odmah nakon izbora”, dodao je Lajčak.

Govoreći o BiH, on je rekao da je ona dobila status kandidata za EU, ali je potreban njen adekvatan odgovor. “Suštinsko pitanje je kako modernizovati Ustav, jer (Dejtonski sporazum) nije kompatibilan sa evropskim vrednostima i integracijama”, ocenio je Lajčak.

On smatra da bi prioritet političara trebalo da bude kako sačuvati multinacionalnu prirodu Bosne i Hercegovine bez etničkih diskriminacija.

Simptom/RTS/Tanjug

Ministarstvo pravde pozvalo građane da tokom protesta čuvaju javni red i mir

August 9, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

U saopštenju ministarstva se podseća na neophodnost poštovanja Ustava, koji garantuje pravo na mirno okupljanje građana, pod uslovom da se ne ugrožavaju prava drugih ljudu ili bezbednost države.

“Svako nepoštovanje Ustava i zakona biće procesuirano u skladu sa zakonom. Nadležni organi Srbije će sačuvati mir i osigurati bezbednost svih naših građana”, zaključuje se u saopštenju.

Simptom/Tanjug

# Ustav