Više od 90 zemalja učestvuje na Međunarodnoj mirovnoj konferenciji o Ukrajini, ali je odsustvo Kine ugasilo nadu da će samit pokazati da je Rusija globalno izolovana, dok su nedavni vojni neuspesi na frontu doveli Kijev u nezavidan položaj. Rat u Gazi između Izraela i Hamasa takođe je skrenuo pažnju sveta sa Ukrajine.

Razgovori su bili fokusirani na širu zabrinutost izazvanu ratom, kao što su bezbednost hrane i nuklearna energija. I Turska i Saudijska Arabija, obe potencijalni domaćini sledeće takve konferencije, rekle su da bi značajan proces zahtevao učešće Rusije u pregovorima.

Ukrajinski predsednik Zelenski proglasio je veliku izlaznost uspešnim i predvideo da se „piše istorija“.

„Danas je dan kada svet počinje da se približava pravednom miru“ , rekao je on liderima okupljenim oko velikog pravougaonog stola.

Kina je rekla da će bojkotovati događaj nakon što Rusija bude isključena iz procesa, dok Sjedinjene Države tvrde da je Peking doneo odluku po nalogu Moskve.

Američki predsednik Džo Bajden poslao je svoju potpredsednicu Kamalu Haris da ga zastupa – odluka koja je razbesnela Kijev.

Potpredsednica SAD najavila 1,5 milijardu dolara pomoći za energetski sektor, humanitarnu pomoć i civilnu bezbednost u Ukrajini.

Uoči samita, Putin je rekao da će Rusija prekinuti rat ako Kijev pristane da odustane od NATO ambicija i preda četiri regiona na koje Moskva polaže pravo. Ovi uslovi navodno odražavaju rastuće uverenje Moskve da njene snage nadvladavaju ukrajinske.

Ali te predloge je Ukrajina, kao i njeni saveznici, brzo odbacila.

„On poziva na predaju“, rekla je Haris i dodao „Neka se ništa ne odlučuje o okončanju ovog rata bez Ukrajine“.

“Zamrzavanje sukoba danas, sa stranim trupama koje okupiraju ukrajinsku zemlju, nije odgovor. To je recept za buduće agresorske ratove”, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Britanski premijer Sunak rekao je da „Putin nema interesa za istinski mir“.

„On je pokrenuo kontinuiranu diplomatsku kampanju protiv ovog samita nalažući zemljama da se drže podalje od njega, predstavljajući lažnu priču o njegovoj spremnosti da pregovara.

Pozivi da se uključi Rusija

Ali zemlje poput Turske, Saudijske Arabije i Kenije navele su odsustvo Rusije kao prepreku.

„Moram takođe da kažem da je ovaj samit mogao biti više fokusiran na rezultate da je druga strana u sukobu, Rusija, bila prisutna u prostoriji“, rekao je turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan.

Ministar spoljnih poslova Saudijske Arabije, princ Fejsal bin Farhan Al Saud, rekao je da bi bilo kakvi kredibilni mirovni pregovori o ratu u Ukrajini zahtevali učešće Rusije i da bi uključivali “teški kompromis”.

Izbegavajući neka od najtežih pitanja, nemački kancelar Olaf Šolc uporedio je samit sa “biljkom kojoj je potrebno zalivanje, hranjenje i delikatna njega” koja će kasnije dati rezultate.

Šolc se, međutim, takođe založio za uključivanje Rusije u mirovni proces za Ukrajinu.

„Istina je da se mir u Ukrajini ne može postići bez učešća Rusije“, rekao je Šolc na mirovnoj konferenciji u Švajcarskoj u subotu.

Istovremeno je pozvao Rusiju da se potpuno povuče iz delimično okupirane Ukrajine.

Austrijski kancelar Karl Nehamer vidi priliku za početak izgradnje šireg globalnog konsenzusa koji bi izvršio pritisak na Rusiju.

„Ovo je kao da ste u zapadnoj eho komori. Što znači: sve zapadne zemlje, SAD, slažu se oko toga šta želimo da se desi Ukrajini. Ali to samo po sebi nije dovoljno“, rekao je Nehamer.

Pozivi da Rusija bude za stolom će vremenom biti samo sve glasniji“, rekao je Bob Deen, viši naučni saradnik na holandskom institutu Clingendael.

“Postoji rizik da ako Ukrajina bude čekala predugo, mogu se pojaviti rivalski formati. Može da rizikuje da izgubi inicijativu”, rekao je Din na forumu koji je održan paralelno sa samitom.

Pristalice Ukrajine obeležavaju razgovore nizom događaja u obližnjem gradu Lucernu kako bi skrenuli pažnju na humanitarne posledice rata.

Desetine ukrajinskih izbeglica iz horova širom Švajcarske okupile su se na gradskom trgu gde su pevale Betovenovu „Odu radosti“.

Ranije se oko 250 ljudi okupilo u centru grada, od kojih su mnogi bili ogrnuti ukrajinskim zastavama, u narodnim nošnjama i slikama nestalih braće, žena i sinova, i podelili svoje priče.

Držim se pomisli da mi je muž još živ“, rekla je Svitlana Bilous, supruga nestalog vojnika.

Jutarnju.hr/Blic/RSE/Simptom