Andrija Mandić, predsednik Skupštine Crne Gore i Milan Knežević, bili su osuđeni na po pet godina zatvora zbog navodnog planiranja državnog udara na dan izbora, 2016. godine.
Mandiću i Kneževiću kao i ostalim okrivljenim licima, suđeno je ponovo, pošto je Apelacioni sud ukinuo provestepenu osuđujuću presudu Višeg suda iz 2019. godine.
Simptom
Ambasador Rusije u SAD Anatolij Antonov ocenio je da je samit NATO-a u Vašingtonu pokazao da su zemlje Alijanse “neopozivo krenule putem konfrontacije i materijalne pripreme za rat”.
“Sjedinjene Države i njihovi sateliti mobilišu maksimalne resurse da očuvaju svoju hegemoniju, koja je u kolapsu”, rekao je ambasador Rusije, a prenosi RIA Novosti.
Prema oceni Antonova, neke trezvene misli iznete na samitu u korist političkog i diplomatskog rešenja ukrajinskog sukoba bile su “prigušene” rusofobičnom retorikom.
Milanović: NATO ne treba da daje obećanja Kijevu koja ne može ispuniti
Ukrajini ne treba davati obećanja koja se ne mogu ispuniti, rekao je hrvatski predsednik Zoran Milanović na marginama samita NATO saveza u Vašingtonu, na kojem su saveznici u nacrtu zajedničke izjave potvrdili podršku Kijevu prema članstvu u bloku.
“Ukrajini preti opasnost da se ekonomski potpuno iscrpi i demografski uništi. Moramo biti iskreni prema njima (Ukrajini) i ne davati obećanja koja nismo u stanju ispuniti. Govori se da je put Ukrajine prema NATO-u ireverzibilan, to treba shvatiti jako ozbiljno jer to obvezuje”, rekao je Milanović hrvatskim novinarima u Vašingtonu, prenosi Hina.
On je rekao u sadašnjem opasnom vremenu treba paziti na “svaki potez i svaku reč“.
Bajden najavio novi paket pomoći SAD Ukrajini od 225 miliona dolara
Predsednik SAD Džozef Bajden najavio je tokom sastanka sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim novi paket pomoći SAD Ukrajini od 225 miliona dolara, saopštio je Stejt department.
Ovaj paket uključuje raketni sistem Patriot, municiju za nacionalne napredne raketne sisteme zemlja-vazduh, protivvazdušne rakete Stinger, municiju za raketne sisteme visoke pokretljivosti, artiljerijske metke 155 milimetara i 105 milimetara, rakete i opremu sa cevnim lansiranjem, optičkim tragom i žicom, protivoklopne sisteme Džavelin i AT-4, municiju za malokalibarsko oružje i drugu opremu.
Euronews
Pomoćnica direktora Agencije za bezbednost saobraćaj Svetlana Miljuš izjavila je da su po broju saobraćajnih nezgoda jul i avgust najnebezbedniji meseci.
“Prepoznali smo da je jedan od najuticajnijih faktora saobraćajnih nesreća umor. Kampanja je namenjena našim i tranzitnim putnicima i upravo zbog toga smo uradili flajere na srpskom, nemačkom, engleskom i turskom kako bi nas razumeli učesnici u saobraćaju koji nisu sa našeg govornog područja”, rekla je Milijuš na naplatnoj rampi Vrčin, gde se nalazi kamper “Vozi odmoran”.
Tanjug
Teretna vozila na Batrovcima, na izlazu iz zemlje, zadržavaju se osam, a na graničnim prelazima Sremska Rača i Gradina sat vremena, saopštio je danas Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Na naplatnim stanicama nema zadržavanja vozila.
Tanjug
Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je, pre svega, imao u vidu višemesečnu opadajuću putanju domaće inflacije i njen povratak u granice cilja u maju, u skladu s projekcijama Narodne banke Srbije, kao i očekivano kretanje inflacije i drugih makroekonomskih pokazatelja iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu.
” Izvršni odbor je procenio da postoje uslovi za nastavak ublažavanja monetarne politike putem smanjenja referentne kamatne stope”, navodi se na sajtu NBS.
Većina centralnih banaka predviđa da će se inflacija u njihovim zemljama vratiti u granice cilja u drugoj polovini ove ili prvoj polovini naredne godine.
“U skladu s tim, Izvršni odbor očekuje dalje usporavanje rasta cena proizvoda i usluga koje uvozimo. Evropska centralna banka je smanjila osnovne kamatne stope u junu, a tržišni učesnici očekuju da bi novo smanjenje moglo da usledi krajem ove godine, dok za Sistem federalnih rezervi očekuju jedno ili dva smanjenja referentne kamatne stope do kraja godine”, navodi se u saopštenju.
NBS je navela da bi očekivano postepeno smanjenje cene evroindeksiranog zaduživanja na domaćem tržištu, zajedno sa snižavanjem referentne kamatne stope Narodne banke Srbije, trebalo da doprinese postepenom rastu kreditne aktivnosti i domaće tražnje, koji neće ugroziti opadajuću putanju inflacije.Euronews
Olimpijske igre će se održavati u zanimljivom političkom trenutku ne samo za svet, već i za Francusku. Održani su izbori za Evropski parlament, ali i nacionalni izbori. Za srpsku javnost je bilo zanimljivo da se posmatra na koji način funkcioniše francuski politički sistem. Jedni su tvrdili da je on nepravedan, a drugi su objašnjavali da je reč o klasičnom evropskom glasanju i većinskom sistemu. Kakav je vaš odgovor na to?
– Imali smo jedan intenzivan izborni ciklus. Prvo su bili evropski izbori koji se dešavaju u svakoj zemlji, a zatim parlamentarni izbori posle raspuštanja skupštine, što se opet odigrava na lokalnom nivou. Pročitao sam puno komentara u Srbiji o francuskom izbornom sistemu. Prvo, moram da kažem da je to bio demokratski izraz volje birača uz izlaznost od skoro 70 odsto. Istovremeno su izbori koji su organizovani u kratkom roku protekli uspešno. Nije bilo nikakvih sporova u Francuskoj i inostranstvu. Izbori su bili dobro organizovani. Mi imamo jedan poseban sistem koji je većinski sa dva kruga.
I kao što se to tradicionalno kaže u Francuskoj, jer nije uvek lako razumeti, u prvom koraku glasači biraju. Oni kažu ko je njihov izbor. U drugom krugu kada obično ostanu dva ili tri kandidata glasači eliminišu. Oni u stvari kažu koga neće. I upravo se to desilo u Francuskoj. Glasači su poslali jasnu poruku u prvom krugu, i u drugom krugu gde su rekli koga neće na vlasti u Francuskoj. Rezultat je jedan parlament gde postoje tri velika bloka, Videćemo kako će se postići određeni dogovori radi formiranja vlade. Mogu da kažem da je sve organizovano tako da ni na koji način ne utiče na odvijanje i organizaciju OI. Francuske institucije su stabilne, a vlast će ove izbore kao i neke druge poštovati.
– Kada je reč o Srbiji i Zapadnom Balkanu sada postoji neka dominantna ideja da Evropska unija treba da se širi i to što je brže moguće. Inače, u francuskom sistemu je predsednik republike taj koji određuje spoljnu politiku i koji je šef oružanih snaga. Dakle, on je izabran pre dve godine sa jasnim programom na evropskom planu – jedna snažnija Evropa koja se širi, između ostalog i na Zapadni Balkan, suverena Evropa. To će po definiciji ostati u domenu ovlašćenja predsednika.
Gospodin Makron je u čestom kontaktu sa predsednikom Srbije. Nedavno je najavljeno da bi uskoro mogao da dođe u zvaničnu posetu Beogradu. Možete li da nam otkrijete datum te posete?
– Ne mogu da vam kažem datum. Mogu da vas uverim da predsednik Francuske želi da dođe, to je inače i rekao. Želi da dođe relativno brzo, datum još nije određen, ali to je njegova čvrsta namera.
Ta poseta je u sklopu strateške saradnje dve države i može se reći da će ona biti nastavak posete iz aprila kada je predsednik Srbije bio u Parizu. Da li je realno da bilo koji dogovor koji je tada postignut sada bude realizovan?
– Jeste. kada je predsednik Vučić posetio Pariz 8. aprila održani su važni razgovori u raznim domenima. Određene piste saradnje su otvorene, neki sporazumi su potpisani. Ideja je praktično da se produže te neke orijentacije da bi se napredovalo u našoj saradnji i da bi se proširio domen saradnje. Imamo neke oblasti koje su već dobro razvijene, još od posete predsednika Makrona Srbiji 2019. godine i želimo da ih otvorimo u pravcu drugih domena. Recimo, veštačka inteligencija, energetika i prerada otpadnih voda. To je sve pomenuto u Parizu. Ideja tih kontakta na visokom nivou je da se potvrde te nove orijentacije saradnje.
Razgovor vodimo u trenutku kada se u Beogradu dešavaju protesti pojedinih udruženja zbog iskopavanja litijuma. Ta tema će ovog leta biti veoma značajna za Srbiju, a čini se i Evropu, Kakav je stav Francuske povodom projekta Jadar?
– Pre svega ću vam reći da je to važna tema za Evropu kao što znate, francuski predsednik insistira da Evropa bude strateški autonomna u raznim domenima ali i u domenu kritičnih materijala. Zbog toga mi nastojimo da pronađemo resurse litijuma. Otvoren je jedan rudnik u središtu Francuske. Što se tiče Srbije, ono što je jasno, o tome treba da odluči srpski narod. Ja lično potpuno shvatam da postoje zabrinutosti u vezi sa životnom sredinom. To važi i za Francusku. Tako da, zabrinutost za životnu sredinu je prioritet, na to se mora transparentno i jasno odgovoriti.
Ali, jednom kada se to uzme u obzir, mislim da litijum može da bude adut za Srbiju, možda čak i veliki adut. Rekao bih čak, adut u njenom putu ka EU, zato što bismo onda mogli da napravimo određene lance vrednosti koji bi omogućili Srbiji i drugim evropskim zemljama da steknu tu čuvenu energetsku nezavisnost. Odluka nije na Francuskoj, ni na nekoj drugoj zemlji, već na Srbiji koja treba da prouči uslove u kojima ta eksploatacija litijuma može da bude prihvatljiva. Ekološki kriterijumi moraju biti uzeti u obzir i to je normalno.
Na kraju će Vlada Srbije doneti odluku. Ali čini se da je interes krupnih zemalja EU i Amerike da taj projekat počne da funkcioniše u Srbiji. Imamo izjave vaših kolega ambasadora, ali i izjavu američkog sekretara za energetiku o potrebi da se iskopava litijum u Srbiji i da se manje govori o ekologiji, a više o ekonomskoj koristi. A postoje ozbiljni strahovi.
– Ja sam shvatio te ekološke zabrinutosti ljudi koji su zabrinuti zbog tog projekta. Niko ne ignoriše pitanja ekologije, čak ni kompanije koje učestvuju u tom projektu što se tiče lanca vrednosti i same eksploatacije. Niko ne može da ignoriše zabrinutost zbog mogućeg uticaja na životnu sredinu. Sada je potrebna stručna, detaljna debata da bismo znali da li je ta zabrinutost uzeta u obzir i da li će zaista taj projekat pogoditi životnu sredinu. Mi imamo iste razgovore u Francuskoj, imali smo slične debate, npr. kada je trebalo eksploatisati gas iz uljanih škriljaca. Potrebna je jedna mirna depolitizovana debata bazirana na činjenicama. Da li ćemo moći da uvedemo postupke i procedure za zaštitu životne sredine? Ako je odgovor “da”, hajde da iskoristimo litijum da možemo da imamo napredak. Ako je odgovor “ne”, možda postoje neka druga rešenja, ali niko ne ignoriše pitanje životne sredine. Niko ne sme, niti želi da to ignoriše.
Da li vidite da litijum može da bude nešto što bi pomoglo Srbiji da postane članica EU ili to nema nikakve veze?
– Eksploatacija litijuma nije nikakav uslov da Srbija uđe u EU. I nema tu nikakve trgovine, iako neki pominju nešto kao da ćete nam dati litijum, a dobićete nešto zauzvrat. To jednostavno nije slučaj. Da li litijum može da bude adut za Srbiju, za njen ekonomski razvoj i kapacitet da se uzdigne na nivo razvoja jedinstvenog tržišta Evrope? Najverovatnije. To sad kažu neki eksperti, ali, da ponovim, sve to mora da se detaljno prouči. Da se vidi koliko to košta. U ekološkom smislu to treba proučiti i na kraju odluka nije na Evropljanima već na Srbima – da li hoće ili neće da eksploatišu litijum u Srbiji.
Euronews
Direktor Zavoda za zdravstvenu zašitu radnika “Železnice Srbije” Vlado Batnožić kaže za Tanjug da će tada svi građani, i oni bez zdravstvenog osiguranja, biti u prilici da bez zakazivanja i uputa obave pregled kod specijaliste interne medicine, da izmere krvni pritisak, da urade unalizu šećera u krvi, EKG, analizu hormona štitaste žlezde TSH i FT4, kao i ultrazvučni pregled štitaste žlezde.
“Ministarstvo zdravlja poziva građane da obave preventivne preglede i time pozitivno utiču na svoje zdravlje”, istakao je Batnožić.
Naveo je da će i u Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika “Železnica Srbije”, Savska 23, svi građani u nedelju od 8 do 17 časova moći da obave navedene preglede.
Na izložbi su izloženi štampani novinski članci iz tog perioda, koje posetioci mogu da pogledaju.
“Posebna je čast govoriti o ovoj temi baš na dan kada obeležavamo 180 godina od rođenja srpskog kralja Petra Prvog Karađorđevića, koji se borio na strani Francuske u ratu protiv Pruske 1870. godine. Zadivljujuće je da je jedan Srbin, a pritom budući kralj bio spreman da žrtvuje svoj život za Francusku”, rekao je Gujon.
Takože je dodao, “neverovatno je da imamo i Francuze koji su bili spremni da se žrtvuju za Srbiju poput generala Franš D’Eperea u Prvom Svetskom ratu, do majora Binela tokom NATO bombardovanja. Inicijativa za ovo obeležavanje potekla od mladih politikologa iz “Centra za društvenu stabilnost” iz Novog Sada, Aleksandru Gajiću i Milanu Bogojeviću, saopšteno je iz Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju.
Arno Gujon obišao je i prostorije Fondacije Svetozar Miletić, koja se zalaže za nacionalnu kulturu, istoriju, tradiciju i književnost, a potom je obišao spomenik kralju Petru Prvom Karađorđeviću.
EURONEWS
Obraćanje predsednika najavljeno je za 12.00 časova u Palati Srbija, saopštila je služba za saradnju s medijima predsednika Republike.
Nastavlja se jak toplotni talas sa maksimalnim temperaturama od 35 do 40 stepeni Celzijusa i uz tropske noći u urbanim sredinama, upozorava Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ).
Posle 17. jula na severu Srbije, a od 20. jula u svim krajevima manji pad temperature za oko 5 stepeni Celzijusa.
RHMZ
Na pitanje televizije Ej-Bi-Si (ABC) o pozivima Bajdenu da odustane od kandidature, Daglas je rekao da je duboko zabrinut jer smatra da demokrate neće pobediti u novembru sa Bajdenom kao kandidatom.
Pre manje od tri meseca, Daglas je rekao da je Bajden sposoban da bude predsednik bez obzira na to što ima 81 godinu, preneo je portal Hil.
„To je tako teško. Obožavam čoveka. Pedeset godina javne službe — divan je. Ovo je samo jedan od ovih izbora koji su tako ključni. I zaista je teško“, rekao je Daglas u sredu za „The Viev“, na pitanje voditeljke Džoj Behar o pozivima da se Bajden povuče u trci 2024.
„Ne brinem nužno danas ili sutra, ali godinu dana kasnije, brinem. Zabrinut sam“, rekao je Daglas.
Od 79-godišnjeg dobitnika Oskara zatraženo je da se izjasni o tekstu Džordža Klunija u Njujork Tajmsu, objavljenom samo nekoliko minuta pre Daglasovog pojavljivanja u dnevnoj emisiji ABC.
U uvodniku, Kluni – jedan od najistaknutijih pristalica demokrata u Holivudu koji je samo prošlog meseca organizovao prikupljanje sredstava za Bajdenovu kampanju sa zvezdama – rekao je da demokrate “neće pobediti u novembru sa ovim predsednikom”
Režiser „Kada je Hari sreo Sali…“ i žestoki kritičar bivšeg predsednika Trampa Rob Rajner takođe je izrazio podršku Klunijevom mišljenju, rekavši, iako poštuje Bajdena, „Potreban nam je neko mlađi za borbu.
„Džo Bajden mora da se skloni“, rekao je Rajner u objavi na društvenim mrežama u sredu.
Pre manje od tri meseca, Daglas je branio Bajdenove godine i sposobnost za funkciju, rekavši da je 81-godišnji predsednik delovao kao veoma oštar.
„Svi“ u Bajdenovoj orbiti sa kojima se konsultovao kažu da je predsednik „dobro“, rekao je tada Daglas, koji je bio domaćin aprilske akcije prikupljanja sredstava za Bajdenovu kampanju.
Ali Daglas je izrazio zabrinutost zbog Bajdena nakon prošlomesečne debate između vrhovnog komandanta i Trampa. Bajdenov klimavi nastup u debati ponovo je pokrenuo pitanja o njegovom zdravlju i doveo do poziva demokratskih poslanika da napusti trku za Belu kuću.
U prethodnom pismu ove nedelje, Bajden je odbacio te pozive, rekavši: „Mogu da odgovorim na sve ovo, tako što ću reći jasno i nedvosmisleno: Ne bih se ponovo kandidovao da apsolutno ne verujem da sam najbolja osoba koja je pobedila Donalda Trampa u 2024.”
HILL
Po tipu učestalosti incidenata izborni dan nije bio znatno bolji od 17. decembra. Rezultati glasanja su kompromitovani na 14 odsto biračkih mesta, što je daleko veća kontaminacija nego što je zabeležena na bilo kojim izborima osim prošlogodišnjih decembarskih, navodi se, izmežu ostalog, u izveštaju.
U izbore se ušlo bez revizije biračkog spiska, a sa neažurnom evidencijom birača koja je, pritom, podložna manipulacijama, izbori ne mogu da daju verodostojan odraz volje birača, stoji u saopštenju CRTA-e.
Simptom
https://crta.rs/beogradski-izbori-2024-zavrsni-izvestaj/
Vulin je istakao da bi, da su Borelj i Varhelji samo jednom rekli da je smrt 3.267 ubijenih Srba u Podrinju jedan od najmračnijih trenutaka u istoriji Evrope, prećutao što Srebrenicu zovu genocidom, navodi se u saopštenju.
“Da su samo jednom došli na bratunačko groblje i zagledali se u slike poklane srpske dece, prećutao bih što svake godine broj žrtava u Srebrenici raste, a što i mnogi živi obilaze svoje grobove u Srebrenici kao da su tamo ubijeni i sahranjeni. Da su Borelj i Varhelji samo jednom rekli da je Naser Orić zločinac, lično odgovoran za desetine zaklanih srpskih civila, a posebno za pobijene Srbe na Božić u selu Kravica, prećutao bih što licemerno pozivaju na pomirenje, a potrošili su decenije na kažnjavanje samo Srba”, ističe se u saopštenju.
TANJUG
Ročište je zakazano zbog pokušaja medijacije, međutim do toga nije došlo. Sudija Dušica Ristić je naredno ročište zakazala za oktobar, kada će biti predočeni dokazi i saslušane obe stranke u postupku.
– To je privatna tužba koju je moja klijentkinja podnela protiv Branislava Lečića koji je gostovanjem u TV emisijama na televizijama sa nacionalnom frekvencijom izneo određene neistine koje predstavljaju uvrede. U ovom trenutku neću davati dalje izjave jer je postupak u toku – rekla je advokatica za Blic TV.
To nije prvi slučaj da se dvoje glumaca nađu pred pravosudnim organima. Pre tri godine Danijela je izašla u javnost sa tvrdnjom da ju je 2012. godine Branislav Lečić silovao.
Danijela Štajnfeld je pokrenula krivičnu prijavu a pokrenut je i postupak. Oboje su saslušani u VJT koje je kasnije tu krivičnu prijavu odbacilo. Taj predmet i dalje je pod lupom javnosti.
O kakvim se uvredama radi u pomenutoj privatnoj tužbi, znaće se u oktobru kada budu izneti dokazi.
“Traže od nas da izađemo iz preterane apstrakcije u koju se često sklonimo kada politiku svedemo na igru moći, na matematičku kalkulaciju ili topografiju ili da zauzmemo komandne pozicije i kada demokratiju transformišemo u hladan priručnik pravila koja regulišu ovu igru koju previše ,greškom smatraju da pripada nekom drugom. Istina je da pretvarajući se da smo samo gledaoci, a ne učesnici (tj. mogući protagonisti napretka za opšte dobro), pasivnim posmatranjem sa strane, na kraju se ponašamo kao Pontije Pilat. “Pranje ruku” na kraju pogoršava i krizu politike i demokratije i, konačno, naše sudbine, kaže se u uvodniku „L’Osservatore Romano“.
Odgovor pape Franje je drugačiji: konkretan je i u vremenima krize. On ne govori apstraktnim šemama, već nas podstiče da ispitamo svoju ličnu i kolektivnu savest, i kao pojedinci i kao narod.
Ako se politika i demokratija ne tiču samo jednih (drugih: onih koji glasaju, onih koji vladaju, onih koji se protive, onih koji miluju, onih koji izlaze na ulice); ako se tiču svakog od nas, naših života, naših izbora, a ne samo u trenutku kada glasamo, ako je sve međusobno povezano, koju igru igramo?
Papina pitanja su upućena nama i vraćaju nas na zemlju
“Poput dobročinstva, čija je politika – kako papa ponavlja, citirajući svoje prethodnike – najviši oblik. Oni usvajaju paradigmu koju samo kratkovidost našeg vremena ne smatra političkom. To je paradigma ljubavi, koja zahteva učešće, koja uključuje sve, i „ne zadovoljava se lečenjem simptoma, već nastoji da se pozabavi osnovnim uzrocima. To je oblik dobročinstva koji omogućava politici da se podigne na svoje odgovornosti i pomeri se dalje od polarizacije“.
Kakvo mesto ima dobročinstvo – ljubav prema drugima – u našem političkom rasuđivanju?
“Milosrđe “– kako papa podvlači – je konkretno. To je inkluzivno, piše L’Osservatore Romano.“Bog nas zna po imenu. Poziva nas da preuzmemo ličnu odgovornost na putu ka humanijem razvoju. Uključuje nas u izgradnju alternative moralnoj atrofiji dinamike odbacivanja. To je jedini pravi protivotrov za rak koji nagriza politiku i demokratiju, koji se hrani mržnjom i ravnodušnošću. Na svakom od nas je da politiku, koja nam je svima potrebna, ne svodi na zbir brojeva, procenata, na „praznu kutiju“ koju treba popuniti.Na svakom od nas je da vratimo nadu, proročanstvo budućnosti koju ćemo graditi zajedno, svi zajedno, i lepotu deljenja projekata i priča u tkanju opšteg dobra”, navodi se.
Politika – rekao nam je Papa – je „učešće koje brine o svemu.” To je razmišljanje o sebi kao o jednom narodu, a ne samo o svom klanu, porodici, svojim prijateljima”.
Participacija je odgovornost, populizam, pak, poništava odgovornost, koja je individualna, u nerazgovjetnosti mase.
“Mislite velike misli, zasučite rukave da zajedno uradite velike stvari: to je zadatak katolika u politici”, kaže sveti otac.
Stojimo na zemlji ali uz velike ideale
“Pozvani smo da budemo idealisti sa velikim osećajem za realnost i granice, svesni da možemo da menjamo stvarnost, korak po korak na putu koji je uvek pred nama. Ne pogrešivši put sa tačkom dolaska i posedovanja, kako je govorio otac Primo Macolari”, pise L’Osservatore Romano.
VATICANNEWS.VA
„Svi ga ohrabrujemo da donese tu odluku jer vremena nedostaje“, rekla je Pelosi u sredu na MSNBC-u.
Pelosi je veoma praćena zbog mnogih signala o tome kako vrhunske demokrate razmišljaju o ugroženoj Bajdenovoj kandidaturi, a njeni komentari će se smatrati važnim za pravac stranke jer odmeravaju moguće alternative u kampanji protiv republikanca Donalda Trampa.
Zbog svoje moćne pozicije bivšeg predsednika Predstavničkog doma i blizine Bajdenu kao njegovog generacijskog i dugogodišnjeg saveznika, Pelosi se smatra jednim od retkih demokratskih lidera koji bi mogli da utiču na predsednikovo razmišljanje.
AP