I odnosu na prethodnu nedelju, cena dizela ostaje ista, dok je benzin jeftiniji za tri dinara po litru.
Nove cene goriva biće objavljene narednog petka.
RTS
Objavljene nove cene goriva
Nove cene goriva biće na snazi do sledećeg petka 13. septembra.
U odnosu na prošlu nedelju cena dizela je ostala ista, dok je cena benzina pala za tri dinara
N1
Srednji kurs dinara za evro danas 117,0105 dinara
Dinar je u odnosu na evro isti kao pre mesec dana, na godišnjem nivou jači je za 0,2 odsto, a od početka godine jači je za 0,1 odsto.
Zvanični kurs dinara prema dolaru danas je jači za 0,4 odsto i iznosi 105,2158 dinara za dolar.
Tanjug
Rast poslovnih prihoda ali i rashoda domaćih firmi u drugom kvartalu godine
U poređenju s prvim kvartalom 2024. godine, zabeležen je njihov rast od 12,6%.
U informaciono-komunikacionom sektoru poslovni prihodi su bili veći za 12,3% u odnosu na isti period prethodne godine. U poređenju s prvim kvartalom 2024. godine, zabeležen je njihov rast od 5,6%.
Poslovni rashodi u nefinansijskoj poslovnoj ekonomiji u drugom kvartalu 2024. godine bili su veći za 14,4% u odnosu na isti period prethodne godine. Ukoliko se uporede s prvim kvartalom 2024. godine, njihov rast iznosi 10,6%.
U informaciono-komunikacionom sektoru poslovni rashodi su bili veći za 19,7% u odnosu na isti period prethodne godine. U poređenju s prvim kvartalom 2024. godine, zabeležen je njihov rast od 7,9%, navodi se na sajtu RZS.
Simptom/Forbes
Proširuje se zgrada terminala: Još tri gejta do Ekspa
Proširenje će uključiti dodavanje tri nova izlaza u nedavno proširenom C krilu terminala, uz četiri nova stajališta za avione. Dodavanje izlaza C15 – C17 će povećati površinu C krila za dodatnih 18.353 kvadrata, na ukupnu površinu od 45.298 kvadrata.
Kao deo proširenja i rekonstrukcije, aerodrom je do sada povećao površinu za dodatnih 39.300 kvadrata, na ukupno 93.651 kvadrata.
“Od početka koncesije, radimo blisko sa srpskim vlastima i svim našim partnerima na unapređenju aerodroma Nikola Tesla i njegovom pretvaranju u čvorište u jugoistočnoj Evropi koje će služiti petnaest miliona putnika do kraja perioda koncesije. Krajem 2023. godine, aerodrom je dočekao blizu osam miliona putnika u poređenju sa 6,2 miliona u 2019. godini i dodao 46 novih destinacija i 86 novih ruta, sada sa ukupno 116 ruta. Trenutno imamo četiri, a uskoro i pet dugolinijskih destinacija”, rekao je Nicolas Notebaert, CEO VINCI Concessions i predsednik operatera beogradskog aerodroma VINCI Airports.
Takođe, započeti su radovi na instalaciji e-kapija za pasošku kontrolu, koja se očekuje da bude završena do oktobra. Šesnaest eGates-a trebalo bi da ubrza procedure pasoške kontrole pet puta. Kao rezultat toga, kapacitet u oblasti pasoške kontrole aerodroma trenutno je smanjen za oko 25%, jer su neki od 29 pultova za pasošku kontrolu zatvoreni kako bi se napravio prostor za instalaciju e-kapija.
eKapija/B92
Više proizvoda za manje novca; Momirović: Efekte akcije Najbolja cena očekujemo u narednih 15 dana
Četvrti dan je od početka akcije države Najbolja cena, u kojoj je širom Srbije u supermarketima snižen 81 proizvod, odnosno 700 artikala iz korpe osnovnih životnih namirnica.
Akcija traje do kraja oktobra, a proizvodi su označeni posebnom nalepnicom. Primera radi, za 7 odsto je niža cena kiselog mleka, a za čak 58 odsto jeftiniji deterdžent za veš.
Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da je paleta od 81 proizvoda velika i svaki čovek može da nađe šta je njemu i njegovom domaćinstvu važno.
U akciji Najbolja cena su deterdžent, pelene, svinjsko meso, pileće meso, riba, kiselo mleko, jogurt, čokolada, sladoled, cena jaja je ispod 12 dinara, to su konkretne mere koje će omogućiti građanima da kupe više za manje novca ili da uštede, istakao je Momirović.
Kako kaže, akcija je nacionalna, cela država će biti pokrivena. To su proizvodi koji su svima potrebni. Odgovarajući na pitanje šta se najviše kupuje, napominje da se sve kupuje, jer su u pitanju fundamnetalni proizvodi za jedno domaćinstvo. Međutim, u paleti proizvoda su i humus i hrana za pse.
Dodaje da interesovanje nije podjednako u svim delovima grada, u nekim delovima je veliko, čak prednjači u odnosu na celu Srbiju, a u delovoma Novog Beograda i na Vračaru interesovanje nije tako veliko.
Nije reč samo o simboličnim sniženjima
Akciju smo koncipirali da bismo, kako kaže, dali podršku ljudima koji se bore da njihova primanja pređu iznos od 70.000 ili 80.000 dinara.
Ne pričamo o simbiličnim sniženjima, neka idu i preko 50 odsto, a neka su i 15 odsto. Ako biste samo ove proizvode kupovali mesec dana mogli biste da uštedite u vašem budžetu između 8.000 i 22.000 dianara”, rekao je Momirović.
“Proces pregovaranja nije bio jednostavan. Da bismo došli do 81 vrste proizvoda koji učestvuju u akciji Najbolja cena morali smo da iznaliziramo više hiljada proizvoda. Moramo da obezbedimo zalihe i snabdevanje naredna dva meseca”, kaže ministar i podvlači da je država uspela i kada je bila akcija Bolja cena, a sada se očekuju još bolje rezultate.
Ko snosi teret sniženja
Ministar Momirović kaže da trgovci, dobavljači, distributeri i proizvođači snose najveći teret sniženja.
“Okolnosti nisu jednostavne, imali smo sušu, cena kakaa raste na svetskom tržištu, postoje logistički izazovi zbog Jemena, podignute su i cene transporta, rat je na istoku Evrope – sve to generiše rast cena”, kaže Momirović.
Ukoliko ne vidite da maloprodajni objekti učestvuju u akciji najbolja cena, ukoliko ne vidite da pojedini trgovci nisu u punom kapacitetu u ovoj akciji ne kupujte tamo, savetuje građanima i dodaje: Pratite akciju, cene, značajno smo smanjili cene, cena ulja je recimo u Valjevu, ispod 130 dinara, to su realna sniženja.
Inflacija i državna kasa
Momirović kaže da niže cene znače manji PDV, tako da će biti manji priliv PDV-a. Najveći deo PDV-a ne generiše ova paleta proizvoda.
“Mi ćemo kroz ovu akciju omogućiti da i druge cene krenu da padaju. Oni trgovci koji ne prate akciju moraće da se prilagođavaju ovoj akciji. I drugi moraju da obaraju cene, to smo uspeli prošli put”, kaže ministar.
Efekte očekujemo u narednih 15 dana, da tržište reaguje i da ljudi biraju šta žele da kupe po nižim cenama, podvukao je Momirović.
Prema njegovim rečima, važno je da se akcija proprati u prvih nekoliko nedelja. Akcija “Bolja cena” u obaranju inflacije učestvovala je sa više od 16 odsto.
“Pažljivo ćemo voditi ovu politiku, voditi računa o osnovnim namirnicama. Ljudi mogu da kupe po relano nižim cenmama”, zaključio je ministar Momirović.
RTS
Vesić: 1,5 do dve milijarde evra za obnovu dela pruge Beograd-Bar kroz Srbiju
Vesić, koji je juče u Beogradu sa ministarkom saobraćaja Crne Gore Majom Vukićević potpisao Zajedničko pismo EK o pruzi Beograd – Bar, očekuje da će EK prepoznati značaj tog projekta, u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan.
“Mi smo obnovili deo pruge, od Resnika do Valjeva i predstoji da se u Srbiji rekonstruiše još 210 kilometara, od Valjeva do Vrbnice, dok Crna Gora treba da obnovi 160 kilometara svog dela. U Srbiji će obnova koštati između 1,5 milijarde i dve milijarde evra što ćemo znati kada se završi tender”, rekao je on za TV Hepi.
On je naveo da će obnovljena pruga Beograd – Bar biti projektovana za brzine najviše do 120 kilometara na sat, dok da će se na pojedinim deonicama vozovi kretati brzinom od 80 kilometara na sat.
Vesić je dodao da je Srbija na isti način od EU, zajedno sa Severnom Makedonijom, tražila sredstva za obnovu pruge Brestovac – Skoplje, dok je sa Bosnom i Hercegovinom na sličan način dogovorena obnova pruge Beograd – Sarajevo.
“Trudimo se da ojačamo regionalnu saradnju i da se povezujemo sa susedima”, naglasio je ministar.
Ukazao je da je sa predstavnicima Crne Gore razgovarao i o drumskom povezivanju dve zemlje.
“Mi ćemo do 1. juna završiti deonicu auto-puta ‘Miloš Veliki’ do Požege, a nakon toga krećemo u izgradnju 108 kilometara auto-puta od Požege do Boljara. U Crna Gora treba da gradi nastavak 50 kilometra auto-puta. Zajednički ćemo tražiti partnera za izgradnju tih preostalih deonica”, rekao je Vesić.
On je istakao da kada bude završen auto-put, od Beograda do Podgorice će moći da se stigne za manje od četiri sata.
Simptom/Beta
Brnabić: Litijum je razvojna šansa koju ne smemo da propustimo
Ona je u emisiji “Uranak” na K1 televiziji rekla da je svesna da je neki zovu lobistom Rio Tinta, ali da je iskopavanje litijuma razvojna šansa Srbije i da je sve ono što se dešava u vezi protesta protiv litijuma strašno plaši, jer se to pretvorilo u, kako je rekla, borbu protiv struke.
“Ovi protesti prerasli su u proteste protiv nauke i zdravog razuma. I sve to što se dešava me izuzetno plaši, zato što ukoliko mi odustanemo od ovoga, zbog takvih protesta, to znači da će sutra ljudi protestvovati protiv 5G mreže, zato što su govornici na ovim protestima ljudi koji veruju u kemtreils, koji se bore protiv bankarskog sistema, Rotšilda, ili već ne znam ja kojih zlih sila koje rukovode svetom”, navela je Brnabić.
Simptom/Tanjug
SES dobio organizaciju Svetskog kongresa ekonomista; „Beograd će biti ekonomski centar sveta“
“U izuzetno konkurentnoj proceduri, naša ponuda za organizaciju ovog prestižnog događaja je od strane predsednika i izvršnog odbora Međunarodne ekonomske asocijacije ocenjena kao najbolja“, rekao je predsednik SES Aleksandar Vlahović.
U junu 2026. godine Beograd će biti ekonomski centar sveta, poručio je on.
„Očekujemo dolazak više od 1.000 najboljih svetskih ekonomista sa najprestižnijih univerziteta. Koliki je značaj ovog događaja, dovoljno opisuje podatak da se na čelu programskog odbora Kongresa nalazi uvaženi profesor sa Harvard univerziteta, Erik Maskin, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju. Očekujemo dolazak još nekoliko nobelovaca, kao i brojnih ekonomista koji su tokom svoje karijere zauzimali najviše savetničke pozicije vodećih ekonomija sveta. Važno je napomenuti da se Svetski kongres Međunarodne ekonomske asocijacije prvi put održava u našem regionu, te da se posle 20 godina vraća u Evropu. Za Savez ekonomista Srbije dobijanje organizacije ovog izuzetnog događaja je veliko dostignuće i još jedna potvrda dosadašnjeg uspešnog rada, koja ovog puta dolazi od najznačajnije međunarodne asocijacije (IEA)“, kazao je Vlahović.
SES je od 2013. godine punopravni član IEA i ujedno jedini predstavnik Srbije u ovoj prestižnoj organizaciji. Svake treće godine IEA organizuje Svetski kongres ekonomista.
Prethodni Svetski kongres IEA održan je 2023. u Medellinu, u Kolumbiji.
Simptom/Danas
Bajatović: Gasa će biti dovoljno i neće biti poskupljenja do kraja grejne sezone
“Gasa će biti dovoljno i Srbija se sigurno neće smrzavati”, rekao je Bajatović za Tanjug.
S tim u vezi je naglasio da je puno skladište u Banatskom Dvoru.
“Ovde će biti 750 miliona metara kubnih, a imamo u Mađarskoj 163 miliona i mogu da potvrdim da će iz Azerbejdžana ići do dva miliona dnevno u periodu grejne sezone”, precizirao je direktor Srbijagasa.
Dodao je da uskoro s tim u vezi očekuje razgovor na gasnom forumu u Sankt Peterburgu i na energetskom forumu u Moskvi.
“Tamo ćemo da razgovaramo s našim glavnim partnerima, to je ruski Gasprom, o tome da koristimo one fleksibilne količine, o tih više od šest miliona koje su još davno dogovorili (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić i (ruski predsednik Vladimir) Putin, što apsolutno funkcioniše”, istakao je Bajatović.
On ističe da će grejanje biti stabilno, kao i da će “EPS po potrebi davati odgovarajuće količine električne energije”.
“Tu je i Naftna industrija Srbije, s obzirom na to da smo rešili probleme nakon što su uvedene sankcije na neki način toj srpskoj kompaniji, ali u većinskom vlasništvu u smislu kapitala ruskog Gasproma, tako da mi u suštini nestašicu energenata nećemo imati i nećemo se smrzavati”, poručio je on.
Prema njegovim rečima, najvažnije je da neće doći do rasta cene gasa, sigurno do kraja godine.
“Veoma je transparentno što je to socijalna cena gasa i za koga, iako doduše ima još uvek malo neplaćanja, jer naplata nije baš 100 odsto, nego je 96, a treba da je 98 odsto”, kaže direktor Srbijagasa.
Kada je reč o eventualnom poskupljenju grejanja, Bajatović se zapitao zašto ne bi bilo i nekog smanjenja, budući da je to vezano za cenu nafte, koja stalno varira.
“Cena nafte se vratila opet na 80 dolara, bila je na 95, pa će sada sići na 75 i tako dalje”, rekao je on.
Objašnjava i da postoji naftna formula, koja se neće mnogo menjati, jer se obračunava na period devet meseci u matematičkom smislu.
“I evo ja ću sada prognozirati: neće biti poskupljanje gasa domaćinstvima ni do kraja grejne sezone, što je dobra vest, a ponoviću ono što sam i ranije rekao, neće biti skokova u ceni gasa u snabdevanju za industriju”, poručio je on.
Spomenuo je uticaj toga što Srbija ima rast BDP-a i industrijske proizvodnje.
“Imamo tu čuvenu situaciju da ne možemo da priključimo ljudi koliko se javljaju, jer jednostavno nemamo toliko zaposlenih da bismo mogli sve to da organizujemo”, istakao je direktor Srbijagasa.
Bajatović je podvukao da ne treba očekivati bilo kakve probleme u snabdevanju gasom.
“Radićemo i sa Rusima, i sa Azerbejdžancima, i sa našim kolegama iz Mađarske, i čak preko turskog Botasa, a imamo izvesne mogućnosti koje se tiču terminala u Grčkoj”, napomenuo je on.
Tanjug
VW, Škoda, Audi, Opel i Peugeot dominiraju na srpskim putevima
Tako smo saznali da je procentualno, posmatrano, zastupljenost vozila sa benzinom kao pogonskim gorivom veća je od onih sa dizelom.
Prema RZS, najbrojnije marke proizvođača putničkih vozila tokom drugog kvartala 2024. bile su VW, Škoda, Audi, Opel i Peugeot, dok su najzastupljenija teretna vozila nosivosti do 999 kilograma, a najveći broj ovih vozila koristi dizel kao pogonsko gorivo.
Statistički podaci pokazuju da kod putničkih automobila novijeg datuma na drumovima dominiraju vozila veličine motora do 2.000 cm3.
Takođe, tokom drugog kvartala 2024, od ukupnog broja prvi put registrovanih drumskih motornih i priključnih vozila proizvedenih ove godine, u odnosu na ukupan broj registrovanih, najzastupljenija su bila priključna vozila (54,2 odsto), dok je novih putničkih automobila bilo najmanje (13,9 odsto).
Tokom drugog kvartala 2024. godine može se uočiti i porast broja kod gotovo svih prvi put registrovanih drumskih motornih vozila, a najviše autobusa, dok prvi put registrovani poljoprivredni traktori i radna vozila beleže pad, saopštio je RZS.
Izneti su i podaci koji se tiču udesa: ukupan broj saobraćajnih nesreća sa nastradalim licima u drugom kvartalu ove godine bio veći za 7,2 odsto u odnosu na isti period 2023, a sa povređenim licima u naseljima u istom periodu bio je 7,9 odsto.
Statistički podaci pokazuju i da je broj lica nastradalih u drugom kvartalu 2024. veći za 1,8 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, dok je broj povređenih lica van naselja veći za 2,9 odsto.
Broj poginulih pešaka u drugom kvartalu 2024. godine manji je za 19,2 odsto u odnosu na isti kvartal prošle godine.
Tanjug/B92
Poranila berba u Župi – grožđe se izborilo sa sušom, ali niko ne zna kakvo vino može da se očekuje
Za razliku od prošle godine kada su spasavali rod od kiše, danas se u Župi bore sa sušom. Bere se ubrzano dok je grožđe još u dobrom stanju.
“U vinogradu smo od sedam do sedam. Ima posla, lepo je grožđe”, kaže beračica Dragana Ćirić.
Ipak, kaže da retko ko želi da bere grožđe jer niko neće na vrućinu po ceo dan.
“Nisu navikli na sunce, a mi smo od malena”, napominje Dragana.
Neke sorte grožđa sazrele i mesec dana ranije
Pino noar, vranac i tamjanika, na obroncima Željina, Kopaonika i Goča su sazreli mesec dana ranije.
Vinogradar iz Tržca Ljubiša Protić kaže da je za dobru godinu odgovorno nebo 95 odsto, a pet odsto je na uzgajivačima.
“Mi uradimo sve to i onda počnemo da se hvalimo. Onda nebo nas kazni, što je bio slučaj prošle godine, a eto ove godine smo dobili nagradu ili, kako da kažem, ‘namirili se neki računi'”, kaže Protić.
Enolog Aleksa Spasić napominje da se grožđe u Župi dosta dobro izborilo sa klimom i hladnijim noćima koje su počele pre desetak dana.
“Očuvao se aromatski kompleks pogotovo aromatičnih sorti. Možda bi jedna kišica pomogla da osveži vinograde koji su malo više osetili sušu”, objašnjava Spasić.
Ima i koristi od visokih temperatura
Visoke temperature i suša sačuvale su grožđe od bolesti.
Prof. dr Marko Malićanin sa Poljoprivrednog fakulteta u Kruševcu ističe da je, sa aspekta zdravstvenog stanja, grožđe fantastično.
“Ako govorimo globalno o kvalitetu grožđa, o njegovom potencijalu za proizvodnju vina, nije to ono što godina treba da donese”, objašnjava Malićanin.
Ukazuje da ovo grožđe ima izuzetno visoke šećere, niske kiseline i da je dehidrirano.
“Tek ćemo da vidimo u vinima kakav ćemo aromatski potencijal da dobijemo i kako su ove ekstremne temperature uticale na kompletan metabolizam biljke”, konstatuje profesor Malićanin.
Završetak berbe i prerade grožđa u Župi očekuje se za dve nedelje, što je nekada bilo nezamislivo.
RTS
Počela akcija ‘Najbolja cena’ koja nudi jeftinije proizvode iz 81 kategorije
Ministar trgovine Srbije Tomislav Momirović, koji je prisustvovao početku akcije u prodavnici trgovinskog lanca DIS, zajedno sa predsednikom Privredne komore Srbije (PKS) Markom Čadežom, istakao je da su kroz 81 kategoriju proizvoda obuhvaćene sve grupe životnih namirnica bitnih za potrošače, od mesa i mleka do povrća, voća, ali i proizvodi za ličnu higijenu i kućna hemija.
“Želimo da damo podršku građanima. Znamo da je septembar tradicionalno najosetljiviji mesec, deca kreću u školu i troškovi rastu”, rekao je Momirović.
Naglasio je da je nova akcija snižavanja cena ambicioznija, sa većim sniženjima, većeg broja proizvoda.
Momirović je istakao da je akcija jedna od mera za snižavanje inflacije.
“Već šest meseci imamo trend smanjivanja inflacije. Prethodnog meseca imali smo blagu stagnaciju, a ne želimo da inflacija u produženom trajanju stagnira na oko četiri odsto, već želimo da je spustimo na ispod tri odsto i ovo je jedna od mera”, rekao je ministar.
On smatra da je prethodna slična akcija “Bolja cena”, koja je obuhvatala manji broj proizvoda i manje sniženja, “bila potcenjena u smislu smanjivanja inflacije”.
“Prema analizi Republičkog zavoda za statistiku, utvrđeno je da je akcija ‘Bolja cena’ doprinela smanjivanju inflacije od 16 odsto”, kazao je Momirović.
Dodao je da tokom te akcije ni u jednom trenutku nije došlo do nestašice proizvoda, naglašavajući da je bila dobro koncipirana i dobro sprovedena, te da očekuje da će i nova akcija biti takva.
On je negirao napise u javnosti da je to regulatorna, agresivna mera Vlade Srbije i da postoji samo u Severnoj Koreji, ističući da je Srbija zemlja tržišne ekonomije.
“Ne negiramo akcijom nijedan element tržišne privrede”, kazao je on i dodao da samo trgovinski lanci, koji učestvuju u akciji, njih desetak, zapošljavaju ukupno 50.000 ljudi.
Predsednik PKS Marko Čadež ocenio je da je akcija “Najbolja cena” jedan od najboljih i najinovativnijih načina saradnje države i privrede u ublažavanju, kako je naveo, psihološke inercije inflacije.
Kako je objasnio, psihološka inercija inflacije znači da je i nakon stabilizacije cena na tržištu na kome su postojali problemi, poput skupljih sirovina i energenata, uobičajeno da se cene robe ne vraćaju na niže, često iz straha šta će se deševati ubuduće, zbog čega smatra da je akcija “Najbolja cena” važna.
“Ovakva akcija se preliva i na druge proizvode”, kazao je Čadež, navodeći kako očekuje da se dodatno spuste cene i drugih proizvoda.
Podsetio je da su profitne marže trgovinskih lanaca u Srbiji niže nego u Evropskoj uniji.
V.D. pomoćnika ministra trgovine Žarko Malinović kazao je da 12 trgovinskih lanaca koji učestvuju u akciji “Najbolja cena” zajedno imaju profitnu stopu od 2,9 odsto u proseku.
“Nivo razvijenosti konkurencije u Srbiji veći je nego u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Sloveniji. Tri najveća lanca u Hrvatskoj imaju više od 50 odsto tržišta, a naših 10 najvećih lanaca ima manje od 50 odsto tržišta u Srbiji. Konkurencija je najbolji način da se borite za niže cene. Mi nismo morali da uradimo nikakvu intervenciju na tržištu, već su trgovci sa dobavljačima omogućili da imamo konkurentnije cene, pritom ne narušavajući međusobnu konkurenciju”, kazao je on.
Generalni direktor kompanije DIS Ivan Šuleić kazao je da se taj trgovinski lanac odazvao pozivu Vlade Srbije da se pridruži akciji “Najbolja cena” u kojoj je zajedno sa dobavljačima obezbedila 104 artikla.
Simptom/Beta
Produžena Uredba o ograničenju cena osnovnih životnih namirnica
Uredba je uvedena u cilju sprečavanja i otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja, ograničavaju proizvođačke cene i cene u trgovini na veliko i malo osnovnih životnih namirnica.
Prethodna uredba važila je do 31. avgusta, a ova nova uredba stupa na snagu sutra 1. septembra.
Prema ovoj uredbi, maksimalna maloprodajna cena brašna tipa T-400 glatko, ne sme prelaziti 54,99 dinara po kilogramu, odnosno maksimalna proizvođačka cena ne sme prelaziti 45 dinara po kilogramu.
Trgovci na malo koji prodaju prehrambene proizvode obavezni su i da u strukturi dnevne ponude svih vrsta brašna tip T-400 glatko imaju najmanje jednu robnu marku tog tipa brašna u pakovanjima do jednog kilograma, uključujući jedan kilogram.
Uredbom je propisano i da maksimalna maloprodajna cena brašna tip T-500 ne sme prelaziti 49,99 dinara po kilogramu, a maksimalna proizvođačka cena je 40,90 dinar.
Trgovci na malo koji prodaju hleb obavezni su da u strukturi dnevne nabavke svih vrsta brašna tip T-500 imaju najmanje jednu robnu marku tog tipa u pakovanjima od kilogram.
Za kršenje Uredbe propisane su novčane kazne za pravna lica i preduzetnike od 5.000 do 2.000.000 dinara, a može se izreći i zaštitna mera zabrana vršenja određene delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.
Tanjug/B92
Mali: Još jedan korak bliže investicionom rejtingu, “Mudis” poboljšao izglede Srbije
Ocena pomenute institucije došla je nakon što su i dve druge renomirane rejting agencije, “S&P Global Ratings” i “Fitch Ratings”, istim izgledom ocenile Srbiju ranije ove godine, saopštilo je Ministarstvo finansija.
“To znači da nas u ovom trenutku tri velike rejting agencije vide kao zemlju koja poboljšava svoje ekonomske parametre, daje pozitivne signale investitorima i može da obezbedi makroekonomsku stabilnost, neophodnu za dalji rast investicija”, rekao je ministar Siniša Mali i ocenio da su ovakve dobre vesti potvrda Srbiji da nastavi započete reforme i agendu rasta.
Mali je dodao i da sa novim izvorima rasta koje stalno stvara, Srbija formira investicioni ambijent koji će je plasirati na vrh liste zemalja poželjnih za ulaganje.
“Sve to je rezultat svega što smo uradili u prethodnoj deceniji i došlo je vreme za priznanje našeg rada i truda. Ponosni smo na ove rezultate, koje ceo svet vidi”, ocenio je ministar finansija.
U izveštaju agencije “Mudis” ističe se da je odluka o povećanju izgleda kreditnog rejtinga Republike Srbije usledila nakon kontinuiranog jačanja ekonomske i fiskalne snage, konstantnog rasta BDP-a i poboljšanih fiskalnih performansi, koje prevazilaze očekivanja agencije.
Navodi se i da je kreditni rejting Srbije podržan smanjenjem fiskalnih rizika u energetskom sektoru državnih preduzeća i konstantnim napretkom u strukturnim reformama u okviru aranžmana sa MMF-om.
Realni rast BDP-a
Nakon rasta BDP-a od 2,5 odsto u 2023. godini, Agencija predviđa da će se realni rast BDP-a povećati na 3,8 odsto u 2024. i 4,2 procenta u 2025. godini, kao i da će uglavnom biti vođen snažnijom domaćom tražnjom, podržanom nižom inflacijom, povoljnom dinamikom tržišta rada i povećanjem investicija.
Agencija ocenjuje i da bi plan razvoja Vlade Srbije mogao doprineti rastu BDP-a iznad očekivanja “Mudisa”, ukoliko se fokusira na investicije za rešavanje infrastrukturnih nedostataka.
“Realizacija Projekta ‘Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027’, dovešće do povećanja kapitalnih investicija u periodu 2024 – 2027. godine”, navodi se u izveštaju. Nalgašava se i da je snažan učinak u okviru sadašnjeg stendbaj aranžmana sa MMF-om pomogao Srbiji da očuva makroekonomsku stabilnost, učvrsti fiskalnu politiku i održi likvidnost na visokom nivou.
Na kraju jula 2024. godine rezerve na računu su iznosile čak 8,5 odsto BDP-a, dok su na kraju 2023. godine iznosile 5,5 odsto.
“Mudis” predviđa da će fiskalni deficit ostati na 2,2 odsto BDP-a u 2024. godini i dostići 2,5 odsto BDP-a u 2025. godini uz nastavak postepenog smanjenja fiskalnog deficita.
Agencija konstatuje da je učešće javnog duga u BDP-u smanjeno sa 57,8 odsto u 2020. na 52,3 odsto u 2023. godini i očekuje da će u narednom periodu doći do daljeg smanjenja, tako da će na kraju 2025. godine iznositi 51,7 odsto, a 2027. godine 50 odsto.
Ministarstvo finansija/Tanjug/RTS
S vrelim letima došle su i superćelijske oluje: Da li prozjumeri osiguravaju solarne panele i koliko to košta
U kompanijama koje se bave ugradnjom solarnih panela i projektovanjem sistema za konvertovanje svetlosne u električnu energiju potvrđuju da je u poslednje vreme primetno da interesovanje za ugradnju solarnih panela raste.
Budući da smo suočeni sa klimatskim ekstremima poput superćelijskih oluja, grada, grmljavine, a imajući u vidu da svega 15% građana u Srbiji ima osigurane nekretnine ili useve, nameće se pitanje koliko su solarni paneli otporni na takve ekstreme i da li se odlučuju na to da osiguraju i ovu investiciju. Osiguravajuće kuće imaju ovu polisu u ponudi.
U Udruženju osiguravača Srbije za Forbes Srbija kažu da ne raspolažu podacima o tome koliko je malih solarnih elektrana osigurano jer društva za osiguranje, koja prodaju pojedinačne polise, pa i za osiguranje solarnih panela nemaju zakonsku obavezu da ih obaveštavaju o broju prodatih polisa, ali da u procentu u kojem raste korišćenje solarne energije na našim prostorima, raste i prodaja ovih polisa.
„Ono što bi građani morali da znaju, jeste da za osiguranje panela ne treba izdvojiti više 1% vrednosti celokupne investicije, kao i da cena zavisi od veličine panela i vrste osgiuranih slučajeva. Savet je da se paneli osiguraju od požara, zemljotresa, udara groma i dejstva drugih elementarnih nepogoda, kao i od krađe“, kaže Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja.
Petinu polisa zaključili građani
U Sava osiguranju kažu da polisa osigurava ne samo panele već elektranu u celosti. Polisa pruža zaštitu od ključnih rizika kojima su fotonaponske (solarne) elektrane izložene kao što su požar, udar groma, oluja, grad, udar motornog vozila, kao i vandalizam. Posebno se mogu ugovoriti i dodatna pokrića kao što su pokriće štete nastale usled težine snega, poplava i bujica, zemljotresa, provalne krađe i razbojništva.
„Sa povećanjem broja solarnih panela u Srbiji, primećuje se rast interesovanja za ovu vrstu osiguranja“, kažu u Sava osiguranju za Forbes Srbija.
Iako su domaćinstva 2,5 puta brojnija među prozjumerima, najčešće ovu polisu osiguranja zaključuju pravna lica, koja imaju najveću instalisanu snagu, dok fizička participiraju sa 20% u ukupnom broju zaključenih polisa.
U letnjim mesecima primećuje se blagi rast u broju zaključenih polisa, što je za očekivati jer se u ovom periodu instalira najveći broj solarnih panela, dodaju
Navode i da očekuju da će osiguranje fotonaponskih (solarnih) panela i elektrana, kao jedan od proizvoda imovinskog osiguranja, svoj pun potencijal dostići u budućnosti. Što se tiče cene osiguranja (premije), ona se razlikuje od slučaja do slučaja.
Objašnjavaju da zavisi od broja solarnih panela koji se osiguravaju, njihove ukupne površine, zatim potrebno je da se uradi procena rizika. Osim toga, važno je i da li se ugovaraju dodatna pokrića. Na osnovu svih bitnih informacija određuje se cena osiguranja.
Primera radi, u toku ove godine, premije po godišnjim polisama osiguravača su se kretale od nešto više od 2.000 dinara za domaćinstva, a i više od 170.000 dinara za firme.
U Unika osiguranju kažu da raste broj onih koji osiguravaju imovinu jer se u poslednje vreme sve češće dešava da superćelijske oluje nanesu ozbiljnu materijalnu štetu stanovništvu i privredi.
U ovoj kući, predmet osiguranja mogu biti solarni paneli i solarni kolektori sa pratećom opremom.
Stakla na solarnim panelima se osiguravaju od loma usled vremenskih nepogoda (grad, oluja) ili usled bilo kog drugog razloga oštećenja. Što se tiče samog uređaja, solarni panel sa pratećom opremom se osigurava od osnovnih rizika: požar, lom mašina (kvar), udar groma, pad vazdušne letelice.
“Vlasnici solarnih panela pokazuju veliko interesovanje za njihovim osiguranjem. Dakle, ukoliko klijent na svom objektu ima ugrađen solarni panel, a već poseduje polisu osiguranja domaćinstva, gotovo je izvesno da će osigurati i solarni panel”, navode.
Otpornost panela
Jedan od onih koji se odlučio za osiguranje je Miloš Đukanović, koji je prozjumer od 2022. godine i na porodičnoj kući u Zemunu ima solarnu elektranu snage 11,7 kilovata. Kaže da je, imajući u vidu da je već osigurao kuću, uz taj paket dodao polisu za solarnu elektranu.
Dodaje da za te namene izdvaja godišnje 4.600 dinara, a da mu je to bilo važno zbog sigurnosti i zaštite od grada, vetra i ostalih nepogoda.
Navodi da su solarni paneli prilično otporni i dodaje da veći led ne može da im našteti niti razbije panel i da se mali broj onih koji ugrađuju panele odlučuje na to da ih osigura.
Nenad Maričić, takođe prozjumer kaže da nije osigurao svoj solarni panel na kući u Rumi jer se kako kaže, uzda u njegovu otpornost.
„U Sremu tokom nepogoda i superćelijskih oluja nedavno su popadali krovovi, a paneli su ostali neoštećeni“, kaže sagovornik ilustrujući tim primerom njihovu izdržljivost.
Miloš Đorić, s druge strane, kaže da nije osigurao svoju solarnu elektranu jer mu nije bilo isplativo.
„Raspitivao sam se ranije kod nekih osiguravajućih kuća i moja računica je tada bila da bi mi 40 odsto uštede od panela otišlo za to“, priča svoja iskustva Đošić.
Kada je reč o izdržljivosti solarnih panela, u kompaniji koja se bavi ugradnjom i projektovanjem sistema za konvertovanje svetlosne u električnu energiju Energia solar objašnjavaju da paneli rade pri temperaturi od -40 do 85 stepeni i da su testirani na grad prilikom proizvodnje
„Iz našeg iskustva sa terena ostajali su neoštećeni prilikom većeg grada. Naravno da uslovi testiranja i u stvarnosti često mogu da se razlikuju. Što se olujnih vetrova tiče to zavisi od statičkih proračuna i bitno je prilikom izrade projekta da se proračun koju snagu vetrova paneli mogu da izdrže“, kažu.
Navode i da veći projekti koji prodaju energiju ili su finansirani od strane banaka moraju da osiguraju panele i elektranu kao i proizvodnju.
„Verujemo da većina manjih elektrana na domaćinstvima i firmama ne osiguravaju panele. To nisu standardni proizvodi osiguravajućih kuća i moraju da se traže posebno. Iz iskustva znamo da se osigurava do 75% vrednosti elektrane po ugovoru o izgradnji“, kažu za Forbes Srbija.
Račune za električnu energiju smanjili i do 70%
Kada je reč o uštedama koje se mogu postići postavljanjem solarnih panela, na sajtu www.prozjumer.rs navodi se da najveću korist imaju domaćinstva koja troše velike količine energije i ulaze u „crvenu zonu“ potrošnje, kao i oni koji se nalaze u višoj „plavoj zoni“. Što je potrošnja niža, to je i period povraćaja investicije duži.
Sva trojica sagovornika – Miloš Đukanović, Nenad Maričić i Miloš Đorić – postali su prozjumeri 2022. godine.
Đukanović kaže da je ušteda na računu za električnu energiju na godišnjem nivou bila blizu 70 odsto, odnosno 1.650 evra.
Njegova investicija u solarnu elektranu isplatiće se u potpunosti za 6,5 do sedam godina.
Slično, odnosno približan period povraćaja investicije očekuje i Maričić za svoju solarnu elektranu u Rumi snage 7,36 kilovata.
„Prvi računi su pokazali da će se investicija isplatiti za oko 20 godina, ali kako je vreme prolazilo struja je poskupljivala, promenjeni su zakoni i došli smo do toga da se danas isplati za šest-sedam godina, što je drastična promna za samo dve godine“, kaže Maričić.
I on je na računu uštedeo blizu 70 odsto, odnosno skoro 900 evra za godinu dana.
Zahvaljujući solarnoj elektrani na svojoj kući u Grockoj, snage 10 kilovata, Đorić je umanjio račune za struju za 65 do 70 odsto, što na godišnjem nivou iznosi između 1.200 i 1.500 evra.
Sa iskustvom od gotovo dve godine proizvodnje električne energije za sopstvene potrebe, sagovornici Forbes Srbija kažu da se odluka da postanu prozujmeri pokazala kao dobra.
„Kada sam krenuo u ovaj posao bilo je dosta dečijih bolesti, ali sada mogu da kažem da se isplatilo“, kaže Đukanović koji je ovaj poduhvat finansirao iz sopstvenih sredstava.
Nenad Maričić je pored solarne elektrane koju je finansirao svojim sredstvima subvencije iskoristio za toplotnu pumpu.
Solarna elektrana i električni automobil – sigurna ušteda
Takođe kako poseduju i električni automobil, gorivo više nema potrebe da toče.
Sve to je dovelo do ušteda od oko 5.000 evra godišnje, od čega konkretno 1.200 evra za struju, za gorivo su uštede 2.500 evra, a nabavku peleta 1.300 evra.
Dodatna ušteda se očekuje i posle nedavnog donošenja Uredbe Vlade o naknadi za podsticaj povlašćenih proizvođača iz obnovljivih izvora energije, kojom je smanjena cena povlačenja predatih viškova električne energije.
Kupci-proizvođači su u prethodnom periodu plaćali naknadu za podsticaj povlašćenih proizvođača na ukupno preuzetu električnu energiju, dok je sada ta osnovica promenjena na utrošenu električnu energiju, odnosno razliku između predate i preuzete električne energije.
Investitori se ne obaziru na propise, solarni paneli uzimaju njive u Vojvodini: Šta je važnije, zeleni kilovati ili hrana
Međutim, pošto se svuda u Evropi sada menja sistem neto merenja u načinu obračuna za domaćinstva što se može očekivati i u Srbiji, Maričić je istakao da je sada najbolji trenutak da se dobije status prozjumera.
U kompaniji Energia solar navode za Forbes da je isplativost fotonaponskog sistema za domaćinstva zavisi od instalisane snage elektrane i potrošnje električne energije u domaćinstvu.
U nekom prosečnom domaćinstvu isplativost je duža i ona je obično između sedam i devet godina, ali dosta zavisi od navika potrošača.
Uštede su takve da se sistemi dimenzionišu da na godišnjem nivou proizvedu dovoljnu količinu energije da se pokrije potrošnja u višoj tarifi, dodaje. Kroz neto merenje distribucija preuzima višak kada postoji i vraća taj višak u satima kada nema proizvodnje tako da je ciljana ušteda za svako domaćinstvo eliminacija potrošnje i troškova u višoj tarifi.
Ovo se odnosi na trošak aktivne energije kao i sve dodatne troškove (mrežarinu) u višoj tarifi tako da je moguće uz dobro dimenzionisan sistem uštedeti čak do 90% trenutog računa za domaćinstva, ističu.
Raste interesovanje za ugradnju panela tokom leta
Navode i da interesovanje građana za postavljanje solarnih panela raste, pogotovu u letnjim mesecima. Primećuju i da je ove godine veće intresovanje za postavljanje panela nego prethodnih.
Uvođenje subvencija po opštinama je izazvalo dodatno intresovanje kod nekih građana koji još uvek o tome nisu razmišljali, a kroz subvenciju imaju mogućnost da trošak po njih bude i do 50% manji. Intresovanje je najveće kod kupaca koji imaju veliku potrošnju električne energije pošto je njima ušteda i najveća.
Od kada je uveden novi zakon i prepoznati su kupci proizvođači krajem 2021. domaćinstva su postavila objekte instalisane snage malo veće od 20 MW, a ostali (firme, organizacije, fizička lica…) oko 47 MW.
„To nije malo i ima trend rasta, ali za razliku od ostalih tržišta u Evropi gde se instaliraju solarne elektrane i gde domaćinstva nose većinu insalisanog kapaciteta, u Srbiji to nije slučaj. Mađarska na primer ima više od 2.000 MW instalisanog kapaciteta na domaćinstvima, 100 puta više nego Srbija“, navode u Energija solaru.
Panel na krovu kuće moguć za jedan dan
Kada je reč o proceduri, postavljanje panela na domaćinstvima koja instaliraju od pet do sedam kilovata traje jedan dan ako nema većih izazova na krovu tokom instalacije, dok za elektrane snaga od sedam do 13 kilovata instalacija traje dva dana za nove krovove sa jednostavnim trasama za kablove i tri dana za izazovnije stare krovove sa komplikovanim provlačenjem kablova.
Neki od uslova za postavljanje panela su da je krov u dobrom stanju, bez trulih greda, dasaka i crepa, da domaćinstvo ima priključak na mrežu (brojilo) i da regularno plaćaju račune (ako postoje dugovi elektrana neće biti puštena u rad), da je kuća dobro uzemljena i da zadovoljava standarde uzemljenja.
Takođe je važno da domaćinstvo ima zaštitni uređaj od diferencijalne struje. Najpovoljnije je da se paneli postave bliže slemenu krova kako bi se izbeglo zasenčenje obližnjeg drveća i objekata koji smanjuju proizvodnost panela.
Takođe je važno da se postave što blize lokaciji invertora kako bi se smanjili gubici u prenosu energije.
Posebno pogoduje južna strana
Bitno je da paneli „gledaju“ ka jugu, pošto je tako proizvodnost sistema najveća jer elektrana koja gleda ka jugu ima 10-15% veću proizvodnju od elektrane koja je okrenuta ka severu.
Osim toga paneli mogu da se stavljaju manje više svuda dok kod dobar deo dana dobijaju sunce.
Kada je reč o ceni postavljanja solarnog panela/elektrane ona je u proseku oko 1.000 evra po kilovatu, pa je za elektranu od pet kilovata za domaćinstva potrebno oko 5.600 evra sa svim troškovima, dok je cena za 10 kilovata oko 7.500 evra.
Postoje neke razlike u zavisnosti od lokacije i zahteva klijenata, kažu u Energia solaru.
Inače, prema podacima sajta Prozjumer, u Srbiji ima oko 30% više sunčevog zračenja u odnosu na region centralne Evrope, a ima daleko manje instaliranih solarnih elektrana nego Nemačka, Slovačka, Češka, Mađarska. Najveći potrošači imaju najveću korist, pa tako ako neko domaćinstvo ima potrošnju veću od 7.000-8.000 kWh godišnje, dobar je „kandidat“ za izgradnju solarne elektrane.
Raste interesovanje za osiguranje imovine, ali nedovoljno
Generalni sekretar Udruženja osiguravača navodi i da je u prethodnih nekoliko godina primetan trend rast osiguranja imovine i to važi i za nekretnine i obradive površine, ali smo ipak još uvek daleko od onoga čime bi trebalo da budemo zadovoljni.
„I kod jedne i kod druge vrste osiguranja, oko 15% građana se odlučilo da svoje nekretnine ili svoje useve osigura i zaštiti od različitih rizika polisom osiguranja. Tim procentom ne treba da bude zadovoljna ni država, jer konstantno izdvaja ogromna budžetska sredstva za pomoć ugroženim građanima koji nisu osigurani, ali ni građani, posebno ne ratari, jer zavise od pomoći koja nikada ne bude dovoljna za potpunu naknadu štete“, objašnjava Jovanović za Forbes Srbija.
Zbog toga apeluje na sve da svoju imovinu osiguraju polisom osiguranja jer nam se klimatske promene ubrzano dešavaju i može se očekivati da će ovakvih šteta biti sve više.
„S pravom postavljamo pitanje šta to još treba da se dogodi, pa da svi shvatimo da nas od različitih rizika čuva samo polisa osiguranja. Ne čuva nas pomoć drugih, ne ni pogled u nebo, ne ni stav “bilo je prošle godine, neće i ove” već jedino polisa. Ovo posebno važno zbog statističkog podatka da katastrofalne štete kakve su i ove od superćelijskih oluja rastu na svetskom nivou po godišnjoj stopi od preko 20 odsto“, navodi Jovanović.
Podseća i da je inače ukupna premija osiguranja dostigla i u prethodnoj godini iznos od milijardu evra. Pri tome, učešće životnih osiguranja beleži blagi pad, zbog većeg nominalnog rasta premije neživotnih osiguranja. Premija imovinskih osiguranja, uvećana je krajem prethodne godine u odnosu na kraj 2022. godine za oko 11 odsto.
Forbes
- « Previous Page
- 1
- …
- 27
- 28
- 29
- 30
- 31
- …
- 43
- Next Page »