Ovog martovskog jutra, otprilike dvadesetak devojaka između 16 i 18 godina sede u učionici sa Brakovskom. Neke od devojaka izgledaju stidljivo.
Svaki srednjoškolac u Letoniji prolazi vojnu obuku. Uče da pucaju i da se snalaze u prirodi koristeći kompas i mapu.

Učionica bi mogla biti skoro bilo gde u Evropi — da nije pušaka na stolovima.

Nezgrapne su, crne i teške preko 2,8 kilograma. Napravljene od strane američkog proizvođača Crosman, model SBR, vazdušne puške podsećaju na američke vojne jurišne puške M4 i ispaljuju čelične kuglice. Neiskusnom oku izgledaju kao prave.

U mnogim evropskim zemljama, puške u učionici bi bile skandal. U mojoj rodnoj zemlji, Nemačkoj, na primer, uticajni Sindikat prosvetnih i naučnih radnika čvrsto se protivi svakom obliku vojnog širenja u školama, gledajući čak i na posete takozvanih „omladinskih oficira“ sa skepticizmom, jer se one vide kao suptilni oblik regrutovanja.

U Letoniji, nasuprot tome, nema takvog otpora, a obuka za rukovanje oružjem postala je deo plana časa, čak i za početnike u frizerstvu i nastavnicima plesa.

Zemlja se nalazi na istočnoj obali Baltičkog mora, sa Rusijom na istoku i Belorusijom na jugoistoku. Zajedno sa svojim susedima Estonijom i Litvanijom, Letonija je provela decenije unutar Sovjetskog Saveza. Ovo je severoistočna granica NATO-a, a savezničke trupe su stacionirane širom regiona; sada je domaćin multinacionalnoj brigadi koju predvodi Kanada, a američke snage deluju u zemlji kao deo odvraćajućeg stava alijanse.

Zajedno sa svojim susedima Estonijom i Litvanijom, Letonija je provela decenije unutar Sovjetskog Saveza

Svakome ko je ovde dovoljno star da se seća sovjetskih godina nije potrebno predavanje o tome kako se oseća strana dominacija. Nakon potpune invazije Rusije na Ukrajinu početkom 2022. i više od četiri godine rata, mnogo manje baltičke države imaju sve razloge da se pitaju da li bi mogle biti sledeće. Zato se pretnje iz Moskve shvataju ozbiljno i zato se baltičke zemlje spremaju za mogućnost još jednog ruskog agresijskog rata. Dok je veliki deo sveta trenutno fokusiran na Iran, baltičke zemlje drže pogled na Moskvi.

Ranjivost baltičkih zemalja podstakla je njihov rani i željni napor da se pridruže NATO-u, i sve tri zemlje su od tada među najposvećenijim članicama alijanse. Ali one takođe znaju da je NATO pod pritiskom, da je posvećenost Sjedinjenih Država svojim saveznicima dovedena u pitanje i da u slučaju ruskog napada moraju biti spremne, kao što je bila Ukrajina, da se brane.

 

Sve tri evropske zemlje imaju vojnu obavezu

 U Letoniji je služba obavezna za mlade muškarce, ali ne u svim oblastima: ako se javi premalo dobrovoljaca, preostali regruti se biraju lutrijom. Trenutno se oko 400 mladića regrutuje na ovaj način svake godine, dok se oko 1.300 prijavi kao dobrovoljac.

Pored toga, i Letonija i Estonija su uvele obavezno „Obrazovanje o nacionalnoj odbrani“ za učenike u srednjoj školi. Nastavni plan i program obuhvata vojnu istoriju, marširanje i vežbe, navigaciju na kopnu, prvu pomoć, reagovanje u kriznim situacijama i rukovanje oružjem. Učenici koji žele više mogu deo leta provesti u kampu, u uniformi.

Od tri okruga, Letonija ide najdalje u obaveznoj vojnoj obuci za srednjoškolce. U Estoniji, obavezni kurs u učionici traje 35 sati. U Letoniji traje 112 sati tokom dve godine.

„Cilj nije obučavanje vojnika, već razvoj odgovornijih građana“, kaže pukovnik Valts Abolinjš tokom pauze u jednoj od učionica škole. Pedesettrogodišnji oficir nadgleda nacionalni program.

„Želimo da uklonimo fobije koje mnogi mladi ljudi i njihovi roditelji imaju kada se susretnu sa bilo čim vojnim.“

Simptom/Politiko