Predsednik SAD nazvao je NATO “papirnim tigrom”.

Ovo je do sada najsnažniji signal da Bela kuća više ne smatra Evropu pouzdanim partnerom u oblasti odbrane, nakon što su saveznici odbili Trampov zahtev da pošalju ratne brodove kako bi se ponovo otvorio Ormuski moreuz.

Na pitanje da li bi ponovo razmotrio članstvo SAD u NATO-u nakon sukoba, Tramp je odgovorio:

“Oh, da – rekao bih da je to izvan ponovnog razmatranja. NATO me nikada nije uverio. Oduvek sam znao da su papirni tigar, a to zna i Putin, uzgred – rekao je za “Telegraph”.

Spor zbog rata sa Iranom
Saveznici iz NATO-a oklevali su da pomognu u otvaranju moreuza kroz koji prolazi oko 20 odsto svetske nafte. Teheran ga je praktično zatvorio nedeljama, što je izazvalo skok cena nafte i gasa i pretnju globalnom recesijom.

Tramp je dodao:

“Ne samo da nisu bili tu, već je to bilo teško poverovati. Nisam ni vršio veliki pritisak. Samo sam rekao “hej”, nisam insistirao. Mislim da bi to trebalo da bude automatski. Mi smo uvek bili tu – čak i za Ukrajinu. Ukrajina nije bila naš problem. To je bio test, i mi smo bili tu za njih, i uvek bismo bili. Oni nisu bili tu za nas.

Napad na Veliku Britaniju
Izdvajajući Veliku Britaniju, Tramp je kritikovao premijera Kira Starmera zbog odbijanja da se uključi u američko-izraelski rat protiv Irana, sugerišući da britanska mornarica nije sposobna za takvu operaciju.

“Vi čak nemate ni mornaricu. Prestari ste i imali ste nosače aviona koji nisu radili”, rekao je on, aludirajući na stanje britanske flote.

Na pitanje da li bi Starmer trebalo više da ulaže u odbranu, Tramp je odgovorio:

“Neću mu govoriti šta da radi. Može da radi šta hoće. Nije ni važno. Sve što Starmer želi su skupe vetrenjače koje dižu cene energije u nebo.

Rastuće tenzije sa saveznicima
Bela kuća je sve frustriranija dugogodišnjim partnerima zbog njihovog stava u ratu. Državni sekretar Marko Rubio optužio je NATO da je “jednosmerna ulica”, kritikujući saveznike što nisu dozvolili pristup svojim vojnim bazama.

Rubio je izjavio da će Amerika morati da “preispita” članstvo u NATO-u nakon završetka rata.

“Ako NATO znači da mi branimo Evropu kada je napadnuta, ali nam oni uskraćuju baze kada su nama potrebne – to nije dobar aranžman. Teško je ostati u takvom odnosu”, rekao je on.

Tramp je poručio da mu je “drago” što je Rubio to rekao.

Moguće promene u NATO-u
Prošle nedelje “Telegraph” je otkrio da Tramp razmatra reformu NATO-a koja bi kaznila članice koje ne ispunjavaju njegove zahteve o finansiranju.

Visoki zvaničnici administracije guraju model “plati pa učestvuj”, koji bi mogao da ograniči pravo odlučivanja saveznika, uključujući i odluke o ulasku u rat.

Izvori bliski predsedniku navode da Tramp razmatra i povlačenje američkih trupa iz Nemačke.

Rat sa Iranom i član 5
Tramp je najavio da će se obratiti naciji i izneti stanje na frontu, rekavši da bi rat mogao da se završi za “dve do tri nedelje”.

Naglasio je da je cilj sukoba sprečavanje Irana da razvije nuklearno oružje.

Njegov zahtev da NATO pomogne u ratu otvorio je pitanje člana 5 – principa da je napad na jednu članicu napad na sve.

Ovaj član je aktiviran samo jednom – nakon napada 11. septembra. Međutim, odnosi se isključivo na slučajeve kada je članica NATO-a napadnuta, što ne važi za rat u Iranu, koji je započeo američko-izraelskim vazdušnim napadima 28. februara.

Simptom/Direktno