Četvrtak, 30. april 2026.
potražite Simptom...

# anketa

Politika Region pre 1 god.

HDZ prvi put nakon pet godina više nije najpopularnija u Hrvatskoj

Kako je preneo RTL, HDZ je ostao na oko 26 odsto podrške, kao i prošlog meseca, ali je najuticajnija opoziciona SDP narasla za čak tri postotna poena, i u prednosti je ispred HDZ-a sa tek 0.2 postotna poena.…

Društvo Svet pre 1 god.

Iscrpljeni od politike, Amerikanci sve manje prate vesti

“Ljudi su psihički iscrpljeni”, kaže Aunulah (45) iz San Dijega. “Svi znaju šta dolazi i mi jednostavno uzimamo malo slobodnog vremena.” Podaci o gledanosti televizija — a sada i nova anketa Asošijeted presa i američkog…

Politika Svet pre 1 god.

Tramp vs. Haris – mrtva trka

Anketa CNN-a pokazala je tesnu trku tokom kratke kampanje između Haris i Trampa. U septembru su verovatno glasači podelili 48% za Haris i 47% za Trampa, što je skoro identično novoj anketi, a anketa neposredno nakon što je…

Politika Svet pre 1 god.

Fotofiniš kampanje: Kamala i Tramp izjednačeni?

Prema anketi, Haris ima marginalno vođstvo od dva procentna poena u Arizoni, Džordžiji i Mičigenu, dok Tramp vodi šest procentnih poena u Nevadi i jedan u Pensilvaniji. Izjednačeni su u Severnoj Karolini i Viskonsinu. Anketa…

Politika Svet pre 1 god.

Šolc želi da ostane kancelar, Merc, s druge strane, želi da postane

Merc je već obezbedio nominaciju demohrišćanskog bloka, Šolc je očekuje od SPD. Međutim, izdanje Politbarometra televizije ZDF od petka pokazuje da se biračima više dopadaju neki drugi političari. Naime, 71 odsto ispitanika veruje da bi…

Politika Svet pre 1 god.

"IkstrimSken": 49 odsto Rusa 'za' povlačenje ruskih tropa sa ukrajinske teritorije, 33 odsto 'protiv'

Nezavisni ruski anketar “Hronike” navodi da je ukrajinski upad u rusku Kursku oblast 6. avgusta narušio moral stanovništva u vezi rata. “Što se rat više razvlači, manje ljudi veruje da će se okončati dobro po…

Društvo Srbija pre 1 god.

Mladi u Srbiji: Ne veruju u demokratiju, smatraju da je Srbiji potreban jak lider

Krovna organizacija Mladi Srbije okuplja više od sto organizacija koje deluju širom Srbije i zastupa interese mladih. Godišnje istraživanje pokazuje trendove u razmišljanju ali i ponašanju mladih, a ono što zabrinjava je da je polovina…

Politika Svet pre 1 god.

Amerikanci neodlučni da li Vašington treba da pomaže Ukrajinu; Republikanci "protiv", demokrati "za"

Prema nedavno sprovedenom istraživanju, podeljenost Amerikanaca po pitanju ukrajinskog rata je vidljiva i na građanskoj i na političkoj osnovi. Pa tako 62 odsto ispitanika koji sebe po političkoj osnovi smatraju republikancima smatra da SAD nemaju…

Politika Svet pre 1 god.

Tramp-Bajden, i dalje neizvesno

To je pokazala nova anketa koju su sproveli Ipsos, Ej-Bi-Si Njuz (ABC News) i Vašington post. Gledano samo među registrovanim glasačima, Bajden i Tramp su potpuno izjednačeni: 46:46 odsto, prenosi Bi-Bi-Si (BBC). Iz Bajdenovog predizbornog…

HDZ prvi put nakon pet godina više nije najpopularnija u Hrvatskoj

by Leave a Comment

Kako je preneo RTL, HDZ je ostao na oko 26 odsto podrške, kao i prošlog meseca, ali je najuticajnija opoziciona SDP narasla za čak tri postotna poena, i u prednosti je ispred HDZ-a sa tek 0.2 postotna poena.

Iako je ovo sfera statističke greške, istraživanje na kojem je SDP prvi, a HDZ drugi, u Hrvatskoj nije viđen od marta  2020., uoči zatvaranja i karantina zbog korona virusa, podseća RTL.

Istraživački projekt CRO Demoskop agencija Promocija plus sprovodi redovno od januara 2004. godine.

Istraživanje se provodi početkom meseca na reprezentativnom uzorku od 1.300 ispitanika CATI metodom (telefonski). 

Simptom/B92/Tanjug

Iscrpljeni od politike, Amerikanci sve manje prate vesti

by Leave a Comment

“Ljudi su psihički iscrpljeni”, kaže Aunulah (45) iz San Dijega. “Svi znaju šta dolazi i mi jednostavno uzimamo malo slobodnog vremena.”

Podaci o gledanosti televizija — a sada i nova anketa Asošijeted presa i američkog Centra za istraživanje javnog mnjenja (NORC) — jasno ilustruju taj fenomen. Prema anketi, oko dve trećine punoletnih Amerikanaca kažu da su nedavno osetili potrebu da ograniče praćenje vesti o vladi i politici zbog preopterećenosti.

Manji procenti Amerikanaca ograničavaju praćenje vesti o sukobima u drugim delovima sveta, ekonomiji ili klimatskim promenama, pokazala je anketa.

Vesti o izborima na CNN-u i MSNBC-u oduzimale su previše vremena Semu Gjudu prije izbora, kaže ovaj 47-godišnji električar iz Linkolna u Nebraski.

“Poslednja stvar koju sada želim da gledam je period između dve vlasti“, navodi ovaj demokrata, koji nije pristalica novoizabranog predsednika Donalda Trampa.

Demokrate se povlače više od republikanaca

Anketa, sprovedena početkom decembra, pokazala je da oko sedam od 10 demokrata kažu da će manje pratiti političke vesti. Procenat nije tako visok za republikance, koji imaju razloga da slave Trampovu pobedu. Ipak, oko šest od 10 republikanaca kažu da su takođe osetilli potrebu da malo odmore, a procent je sličan i za nezavisne birače.

Razlike su daleko veće za TV mreže koje su zaokupljene političkim vestima.

Nakon izborne noći do 13. decembra, gledanost MSNBC-a u udarnom terminu bila je u proseku 620.000, što je 54% manje u odnosu na predizborni period ove godine, saopštila je kompanija Nilsen. U istom vremenskom periodu, CNN-ov prosek od 405.000 gledalaca pao je za 45%.

Na kanalu Foks njuza, omiljenoj informativnoj mreži Trampovih pristalica, postizborni prosek od 2,68 miliona gledalaca veći je za 13%, rekao je Nilsen. Nakon izbora, 72% ljudi koji su uveče gledali jednu od te tri kablovske mreže gledali su Foks njuz, u poređenju sa 53% prije izbornog dana.

Pad gledanosti za televizije naklonjene kandidatu koji je izgubio nisu novi trend. MSNBC je imao sličnih problema nakon što je Tramp izabran 2016. godine. Foks se to dogodilo 2020. godine, iako je situacija tu bila nešto komplikovanija – mnogi njegovi gledaoci tada su bili ogorčeni nakon što je mreža u izbornoj noći među prvima objavila da je u Arizoni najviše glasova dobio demokratski kandidat Džo Bajden, pa su počeli da traže alternative.

MSNBC je imao problema sa ljutnjom gledalaca i nakon što su voditelji jutarnjeg programa Džo Skarboro i Mika Brežinski posjetili Trampa, nedugo nakon njegove pobjede na izborima 5. novembra. Iako je gledanost te emisije pala 35% od dana izbora, to je manji pad u odnosu na gledanost mreže u udarnom terminu.

CNN ističe da, iako imaju probleme sa gledanosti televizije, njihovi striming i digitalni rejtinzi su konstantni.

Da li će interesovanje biti veće kada Tramp preuzme dužnost?

MSNBC možda može pronaći utehu u prošlosti. Prethodnih godina, gledanost televizijskih mreža bi se vratila kada se smanji depresija nakon izbornog poraza.

„Nemate izbora. Bez obzira da li želite to da čujete ili ne, to se dešava. Ako vam je stalo do vaše zemlje, nemate izbora nego da obratite pažnju”, kaže Aunulah o svom ponovnom praćenju političkih vijesti.

Ipak, to možda neće biti tako jednostavno. MSNBC-jev pad je već nego što je bio 2016. godine; a postoji i pitanje da li će Trampovi protivnici hteti da budu angažovani kao što su bili tokom njegovog prvog mandata. Ljudi takođe sve više ukidaju pretplate na kablovske televizije, iako MSNBC vjeruje da je spriječio ovaj trend.

Takođe, MSNBC se suočava sa korporativnim promenama, jer je matična kompanija Komkast (Comcast) prošlog meseca objavila da će ta mreža postati dio nove kompanije, čime će dobiti novo rukovodstvo i biti razdvojena od mreže NBC njuz.

Anketa pokazuje da Amerikanci generalno žele da javne ličnosti manje govore o politici. Nakon izborne sezone u kojoj su glasovi poznatih ličnosti poput Tejlor Svift dospeli u prvi plan, istraživanje je pokazalo da Amerikanci češće ne odobravaju nego što odobravaju kada slavne ličnosti, velike kompanije i profesionalni sportisti pričaju o politici.

Gjud, koji traži i druge načine da dođe do vesti koje ga zanimaju, poput Jutjuba, kaže da će MSNBC uvek imati tvrdokornu publiku koja mrzi Trampa, ali da ako žele da prošire tu publiku „onda moraju razgovarati o problemima i prestati pričati o Trampu.”

Ketlin Kendrik (36), prodavačica iz Kolorada, koja je registrovana kao nezavisna glasačica, kaže da želi više dubine kada gleda vesti, i da je veliki deo onoga što vidi jednostranost i plitkost.

“Dobijate priču, ali samo deo priče”, kaže ona. “Bilo bi lepo kada biste dobili obe strane i više istraživanja.”

Aunalah takođe traži veću dubinu i raznolikost i kaže da ga više ne zanima da “gleda kako ljuti čovjek na uglu viče na mene“.

“Nekako su oni sami krivi što ne gledam”, dodao je. “Osećam kao da su sve ovo vreme proveli pričajući o izborima. Toliko su se fokusirali na to da kada se glavni događaj završi, zašto bi ljudi želeli da nastave da gledaju?”

Anketa je sprovedena među 1.251 punoletnom osobom, od 5. do 9. decembra 2024.

Simptom/AP/VOA

Tramp vs. Haris – mrtva trka

by Leave a Comment

Anketa CNN-a pokazala je tesnu trku tokom kratke kampanje između Haris i Trampa.

U septembru su verovatno glasači podelili 48% za Haris i 47% za Trampa, što je skoro identično novoj anketi, a anketa neposredno nakon što je predsednik Džo Bajden ispao iz trke tokom leta i dao svoju podršku Haris pokazala je 49% registrovanih glasači iza Trampa, a 46% podržava Haris.

Tramp nikada nije izašao izvan granice greške u anketama CNN-a o ovogodišnjem predsedničkom takmičenju protiv Haris ili Bajdena, što je očigledan odmak od njegova prethodna dva izbora za predsednika.

Trka je bila izuzetno stabilna tokom ove burne političke godine. Anketa je pokazala da 85 odsto verovatnih birača koji su se opredelili kažu da su sve vreme znali koju bi stranku podržavali na predsedničkim izborima, a samo 15 odsto kaže da su se usput predomislili.

Za sada, čak i više od toga je u potpunosti zaključano: oskudnih 2% svih verovatnih birača kaže da još uvek nisu izabrali kandidata, a još 9% kaže da bi mogli da se predomisle pre nego što glasaju.

Simptom/B92/CNN

Fotofiniš kampanje: Kamala i Tramp izjednačeni?

by Leave a Comment

Prema anketi, Haris ima marginalno vođstvo od dva procentna poena u Arizoni, Džordžiji i Mičigenu, dok Tramp vodi šest procentnih poena u Nevadi i jedan u Pensilvaniji. Izjednačeni su u Severnoj Karolini i Viskonsinu.

Anketa od 600 registrovanih birača sprovedena je između 28. septembra i 8. oktobra sa marginom greške od četiri procentna poena u svakoj državi.

Anketa Rojters/Ipsos ove nedelje takođe je predvidela zastoj u trci na nacionalnom nivou, pri čemu Haris drži slabo vođstvo od 46 odsto u odnosu na Trampovih 43.

Istraživanja javnog mnjenja u sedam ključnih država mogu biti važan pokazatelj s obzirom na činjenicu da rezultati u nekim državama odlučuju ko će biti pobednik izbora.

Haris (59) bi osvojila tesnu većinu u izbornom sistemu ako bi pobedila u državama u kojima je u prednosti, prema anketi VSJ.

Ovo je Trampova (78) treća uzastopna ponuda za Belu kuću nakon što je 2020. izgubio od aktuelnog predsednika Džoa Bajdena. On i dalje lažno tvrdi poraz zbog široko rasprostranjene prevare birača. On se zapravo suočava sa krivičnom prijavom zbog pokušaja da poništi izborne rezultate. On negira te optužbe.

Haris je postao demokratski kandidat nakon što je Bajden odustao od trke za reizbor u julu. Haris je bivši američki senator, generalni tužilac Kalifornije i lokalni tužilac koji nastoji da donese novu viziju Amerike i oživi demokratsku koaliciju mladih glasača, Afroamerikanki i žena iz predgrađa, istovremeno otuđujući neke republikanske glasače.

“Ovo je mrtva trka”, rekao je za Žurnal republikanski anketar Dejvid Li, koji je sproveo istraživanje sa demokratom Majklom Bosijanom.

Više glasača je reklo da podržava Trampa u vezi sa ekonomijom i imigracijom, dok više misli da bi Haris uradio bolji posao po pitanju stanovanja, zdravstvene zaštite i brige o ljudima poput njih, pokazala je anketa Volstrit džurnala.

Simptom/B92/Index.hr

Šolc želi da ostane kancelar, Merc, s druge strane, želi da postane

by Leave a Comment

Merc je već obezbedio nominaciju demohrišćanskog bloka, Šolc je očekuje od SPD. Međutim, izdanje Politbarometra televizije ZDF od petka pokazuje da se biračima više dopadaju neki drugi političari.

Naime, 71 odsto ispitanika veruje da bi SPD bolje prošla sa nekim drugim umesto Šolca. Taj neko je, prema mišljenju 47 odsto, ministar odbrane Boris Pistorijus (Pistorius).

Nije mnogo drugačije ni sa Mercom: više od polovine anketiranih je reklo da CDU/CSU ima veću šansu sa nekim drugim kandidatom za šefa vlade.

Sa kim? Četvrtina je prstom uprla na premijera Severne Rajne – Vestfalije Hendrika Vista (Wüst), a tek nešto manje, 23 odsto, na bavarskog premijera i lidera CSU Markusa Zedera (Söder). Merca kao najboljeg kancelarskog kandidata vidi trećina ispitanika.

U direktnom poređenju Šolca i Merca, više građana naginje lideru konzervativne opozicije, 43 prema 37 odsto, uz 20 odsto neopredeljenih.

Inače, Pistorijus je nadalje ubedljivo najomiljeniji političar u Nemačkoj, a na drugo se probio Vist. Daleko iza na trećem mestu je Zeder, a sledi ministarski dvojac Zelenih, Robert Habek (Habeck) i Analena Berbok (Annalena Baerbock).

Da su izbori u nedelju – a, ako ne bude prevremenih, biće ravno za godinu dana – CDU/CSU bi osvojile 31 odsto glasova, SPD 16, a Zeleni 12 odsto.

Najmanja partija Šolcove koalicije, liberalna FDP bi, zajedno sa Levicom izletela iz Bundestaga jer sa po četiri odsto glasova ne bi preskočila izborni prag.

Sa druge strane, nadiruća stranka od koje svi zaziru, desničarska Alternativa za Nemačku (AfD), postala bi druga u parlamentu sa 17 odsto glasova.

Levičarsko-populistički Savez Sara Vagenkneht (BSW), formirana tek u februaru, izbila bi na osam odsto.

Simptom/B92/dpa-prototype.de

“IkstrimSken”: 49 odsto Rusa ‘za’ povlačenje ruskih tropa sa ukrajinske teritorije, 33 odsto ‘protiv’

by Leave a Comment

Nezavisni ruski anketar “Hronike” navodi da je ukrajinski upad u rusku Kursku oblast 6. avgusta narušio moral stanovništva u vezi rata.

“Što se rat više razvlači, manje ljudi veruje da će se okončati dobro po njih i Rusiju”, rekao je za “Njuzvik” Aleksej Minjajlo, ruski opozicioni političar i koosnivač “Hronika”.

“Njuzvik” ukazuje da su ciljevi ruskog predsednika Vladimira Putina u vezi “specijalne vojne operacije”, kako Moskva naziva invaziju na Ukrajinu, dvosmisleni, ali da naširoko gledano uključuju slabljenje ili narušavanje ukrajinskih veza sa NATO, obuzdavanje ukrajinskog nacionalizma i širenje teritorijalnih dobitaka.

Istraživanje, sprovedeno sa nezavisnim anketarom “IkstrimSken”, otkriva da 49 odsto Rusa podržava povlačenje ruskih trupa i mirovne pregovore sa Ukrajinom čak i u slučaju da ratni ciljevi ne budu ispunjeni. To je povećanje od devet procentualnih poena, sa 40 odsto ispitanika koji su podržavali takav potez u januaru ove godine.

Jedna trećina njih, odnosno 33 odsto, ne bi podržala povlačenje pod tim uslovom, što je pad sa ranijih 39 odsto, pokazalo je istraživanje sprovedeno od 10-17. septembra nad 800 ispitanika.

Minjajlo je rekao da Rusi pretenduju da izraze veću podršku kad Rusija ima više uspeha, kao što je bilo na proleće kad su njihove trupe napredovale u ukrajinskom regionu Donjeck.

“Ukrajinska invazija na Kursku oblast bila je šokantna za mnoge i smanjila je broj onih koji žele da se bore do postizanja ciljeva”, rekao je on.

Anketa je takođe otkrila da bi većina od 63 odsto želela da se mirovni sporazum sa Ukrajinom uz međusobne koncesije zaključi u narednoj godini.

Takođe je pokazala sve veće oklevanje među Rusima da učestvuju u ratu. Manje od trećine njih, odnosno 29 odsto, je reklo da će podržati novi talas ruske mobilizacije.

Kako navodi “Njuzvik”, državno ispitivanje javnog mnenja u Rusiji ne smatra se posebno tačnim, posebno imajući u vidu suzbijanje neslaganja u javnosti od početka rata u Ukrajini.

“Hronike” navode da njihove ankete uzimaju u obzir odgovore na niz pitanja i da tako pružaju precizniju sliku javnog mnenja.

Minjajlo je rekao da istraživanje “IkstrimSkena” otkriva da anketiranje u pograničnim regionima Belgoroda, Brjanska i Kurska u vreme ukrajinskog napada pokazuje da deklarisana podrška ratu raste zbog efekta “okupljanja ispod barjaka”.

“Ali, kad se ljudi direktno suoče sa posledicama – na primer kad moraju da napuste teritoriju da pobegnu, kad je njihova kuća pogođena ili kad svedoče napadu – deklarisana podrška naglo pada. Većina onih koji izražavaju podršku su ljudi koji se apsolutno nikada nisu suočili ni sa čim u vezi rata. Jednom kad ljudi počnu da osećaju da im rat dolazi, bilo da je to po pitanju ekonomije ili nečeg drugog, oni gube svoju veru”, rekao je on.

Simptom/B92/Blic/Njuzvik

Mladi u Srbiji: Ne veruju u demokratiju, smatraju da je Srbiji potreban jak lider

by Leave a Comment

Krovna organizacija Mladi Srbije okuplja više od sto organizacija koje deluju širom Srbije i zastupa interese mladih.

Godišnje istraživanje pokazuje trendove u razmišljanju ali i ponašanju mladih, a ono što zabrinjava je da je polovina mladih u Srbiji anksiozna, a isto toliko ili svaka druga mlada osoba u nekim situacijama opravdava nasilje.

“To je trend za koji smo uvideli da se pogoršava, odnosno da se pogoršava od kada sprovodimo istraživanje. Najveći porast se desio upravo prošle godine, tada je 42 odsto mladih odgovorilo da nasilje može biti opravdano. A ove godine, za godinu dana samo, taj procenat je dodatno porastao za još 10 odsto, tako da sada svaka druga mlada osoba smatra da nasilje može biti opravdano”, kaže Milena Pejić iz organizacije “Mladi Srbije”.

Želju da se iseli iz Srbije isto ima polovina mladih, i taj trend je konstantno u porastu.

“Ovaj procenat se negde ustalio u poslednje vreme, jedino kada je koronavirus bio prisutan taj trend bio u padu. Ali od 2020. godine pa evo do sada imamo tu poražavajuću statistiku da svaka druga mlada osoba želi da se odseli”, kaće Pejićeva.

Rad na crno, neplaćene prakse

Istraživanje pokazuje i da položaj mladih nije na zavidnom nivou i da čak 17 odsto radi na crno, a na neplaćenoj praksi 37 odsto.

“Možemo da zaključimo da ekonomski položaj mladih nikad nije bio gori. Dostojanstvo za mlade ljude je najčešće plata koja je više od 80.000 dinara, a o tome može samo da sanja skoro 4 od 5 mladih osoba. Samo jedna petina u ovom trenutku zarađuje više ukoliko zarađuje uopšte, a imamo podatke da 43 odsto mladih ne zarađuje ni malo”, navodi Pejićeva.

Loš kvalitet obrazovanja

I pored toga mladi trenutno kao najveći problem vide obrazovanje, odnosno kvalitet obrazovanja koji im se nudi.

“To je broj jedan problem kada govorimo o obrazovanju i to da li ih obrazovanje sprema za tržište rada. A možda novi problem koji nam se u poslednjih par godina javio je dostupnost obrazovanja. Takođe svaka druga mlada osoba u ovom trenutku odustaje od daljeg školovanja zato što ne može to da priušti. Odnosno njihove porodice ne mogu da ih izdržavaju, da oni idu dalje u svom obrazovnom ciklusu”, istakla je Milena Pejić.

Mladi traže i bolje zdravstveno i seksualno obrazovanje, razvijanje kritičkog mišljenja, kreativnosti i praktična ekonomska znanja. Zanimljivo je i da dok odrasli najčešće i najviše poverenja daju crkvi i vojsci, mladi daju naučnicima.

“Možda baš u oblasti zdravlja je nešto što je za mlade ljude izuzetno važno da se pre svega informišu od struke i možemo videti da u ovom trenutku dosta dezinformacija u vezi zdravstvene zaštite kruži, i dobili smo ove godine podatak da čak polovina mladih nema nikakvu informaciju o tome na koji način da se kroz vakcinaciju koja je od nedavno dostupna zaštiti od recimo HPV virusa” kaže Pejićeva.

Kaže i da je jedan od razloga i taj što nema dovoljno prostora da se ovakve informacije čuju, ili im se obraćamo na pogrešan način.

Ne veruju u demokratiju i evrointegracije

Mladi nisu zadovoljni ni uticajem koje imaju na donošenje političkih odluka. Više od polovine smatra da nemaju nikakav uticaj.

“I dalje mladi misle da jak lider vodi do prosperiteta, a da demokratija i procesi demokratskog uključivanja ne dovode do toga da njihovi prioriteti budu rešeni. Sve manje veruju u demokratiju, i smatraju da je Srbiji potreban jak lider”, kaže Pejićeva.

O procesu evrointegracija Srbije samo trećina mladih u ovom trenutku smatra da su evropske integracije pravi put za Srbiju.

“I to je takođe još jedna od oblasti o kojoj bi valjalo bolje razgovarati pre svega sa mladim ljudima, pogotovo po pitanju vrednosti. Mislim da se o vrednostima koje ta zajednica uživa najmanje razgovara. I to koliko je reformi neophodno da Srbija preduzme. Pre svega da bismo napredovali u EU integracijama, a nekako uvek se nalaze drugačiji, možda različiti izgovori zbog kojih kaskamo u tim integracijama”, smatra Pejićeva.

Iako su svesni da će njihov ekonomski, pre svega socio-ekonomski život biti bolji ukoliko se isele – istovremeno nisu za to da Srbija ide ka putu u EU.

Iz krovne organizacije “Mladi Srbije” kažu da će nastaviti da promovišu međusektorsku saradnju koja je neophodna, i teme koje su mladima važne.

“Mi imamo resorno ministarstvo, ali je ono nedovoljno, pogotovo sa budžetom od 0,03 odsto koliko uživa ukupni budžet za omladinu u ovom trenutku u odnosu na celokupan budžet. Tako da se negde nadamo da će vlada, i premijer koji je u ekspozeu pozvao na dijalog sa mladima odgovoriti na ovo istraživanje i da ćemo u narodnom periodu, u ciklusu od četiri godine, uspeti da unapredimo javne politike za mlade”, rekla je za RTS Milena Pejić.

RTS

Amerikanci neodlučni da li Vašington treba da pomaže Ukrajinu; Republikanci “protiv”, demokrati “za”

by Leave a Comment

Prema nedavno sprovedenom istraživanju, podeljenost Amerikanaca po pitanju ukrajinskog rata je vidljiva i na građanskoj i na političkoj osnovi.

Pa tako 62 odsto ispitanika koji sebe po političkoj osnovi smatraju republikancima smatra da SAD nemaju odgovornost da pomažu Ukrajini u odbrani svoje zemlje.

S druge strane, ispitanici iz redova demokrata, njih 63 odsto, veruju da Vašington ima odgovornost da pomaže Kijevu u ratu protiv Rusije.

Kada je reč o široj, društvenoj ravni, 48 odsto Amerikanaca smatra da SAD treba da “asistiraju” Ukrajini, dok je njih 49 odsto protiv toga.

Istraživanje je sproveo Istraživački centar “Pew” od 1. do 7. jula na reprezentativnom primerku od 9424 ispitanika.

PolicyCommons/Simptom

Tramp-Bajden, i dalje neizvesno

by Leave a Comment

To je pokazala nova anketa koju su sproveli Ipsos, Ej-Bi-Si Njuz (ABC News) i Vašington post.

Gledano samo među registrovanim glasačima, Bajden i Tramp su potpuno izjednačeni: 46:46 odsto, prenosi Bi-Bi-Si (BBC).

Iz Bajdenovog predizbornog štaba kažu da nema indicija da bi bilo koji drugi kandidat mogao da pobedi Trampa.

Rezultati ove ankete su otprilike isti kao i u anketama sprovedenim pre Bajdenovog lošeg nastupa u TV-debati sa Trampom krajem juna.

Anketa je pokazala da dve trećine Amerikanaca smatra da zbog slabog nastupa tokom te debate 81-godišnji Bajden treba da se povuče kao  predsednički kandidat svoje stranke za drugi mandat.

Anketiran je 2.431 odrasli ispitanik, 32 odsto demokrata, 29 odsto republikanaca i 27 odsto ostalih.

Bajdenov štab je u dopisu danas ukazao da “nema naznaka” da bilo ko osim Bajdena može da pobedi Trampa na izborima u novembru, dok se više demokrata u američkom Kongresu pita da li bi trebalo pozvati Bajdena da se povuče iz predsedničke trke.

U poruci tog štaba u koju je uvid imao američki CBS News, Bajdenovi saradnici kažu da anketa pokazuje da se povećana zabrinutost zbog debate ne odražava na “drastičnu promenu u procentu podrške glasača” i da debata jeste bila udarac za Bajdena, ali da su on i štab njegove kampanje i ranije trpeli udarce.

Demokrate u Senatu, gorenjem domu Kongresa SAD, treba da se danas sastanu sa zvaničnicima Bajdenove predizborne kampanje.

Bajden je ovih dana domaćin samita NATO u Vašingtonu, razgovara s mnogim zvanilnicima iz sveta, a noćas treba da održi konferenciju za novinare na kraju samita.

To se iščekuje s pažnjom jer će predsednik ponovo nastupiti bez pripremljenog teksta koji bi se prikazivao na pomoćnom ekranu kojeg samo on može da vidi dok govori (telepromter), a i odgovaraće na pitanja novinara.

Beta/B92

Copyright 2024
O nama Impresum Kontakt