Epicentar zemljotresa koji se dogodio u 5.02, bio je u Jadranskom moru kod ostrva Šolta, 22 kilometra jugozapadno od Splita,
Potres se osetio u Splitu, Šibeniku, Trogiru i okolnim mestima.
Simptom/RTS
U Hrvatskoj počeo sedmodnevni bojkot Lidla, Eurospina i DM, sutra bojkot svih trgovina i usluga
“Želimo da pošaljemo još snažniju poruku da konačno počne da se uređuje hrvatsko tržište i da se pokrenu mehanizmi kontrole”, rekao je jutros Josip Kelemen, savetnik potrošačke platforme “Halo, ispektore”, iza koje stoji Evropski centar izvrsnosti potrošača (ECIP).
On je za Hrvatsku radioteleviziju izjavio da su građani zainteresovani za novi bojkot i da on pokazuje snagu ljudi koji žele promene na tržištu. Prema njegovim rečima, nove akcije su pokrenute upravo na zahteve potrošača koji su putem društvenih mreža slali poruke podrške i predlagali aktivnosti posle uspeha prvog jednodnevnog bojkota prošlog petka.
Građani su pozvani da od danas na sedam dana bojkotuju trgovačke lance Lidl, Eurospin i DM, jer su njihove cene u Hrvatskoj znatno više nego u drugom evropskim zemljama, kao i da sedam dana ne kupuju koka-kolu i druga gazirana pića, flaširanu vodu i sve vrste deterdženta zato što je kod tih artikala zabeležen enorman rast cena.
Novi bojkot svih trgovina najavljen je za sutra, a građani su pozvani na širu akciju, odnosno da bojkotuju sve proizvode i usluge.
“Biće to bojkot svih oblika kupovine. Pozivamo građane, potrošače da se uzdrže od bilo kakve kupovine”, rekao je početkom sedmice Josip Keleman koji je pozvao građane da se u petak uzdrže i od odlaska u restorene, kafiće, da ne toče gorivo, ne plaćaju račune, ne idu u banke i ne obavljaju kupovinu na online platformama.
Bojkot su podržala društva za zaštitu potrošača, sindikati, političke stranke, ali i pojedini ministri.
Premijer Andrej Plenković izjavio je na sednici vlade da je bojkot važna i artikulisana poruka građana koja će biti uzeta u obzir.
Premijer je najavio revidiranje popisa proizvoda s ograničenim cenama, a o tome će danas razgovarati s predstavnicima trgovačkih lanaca i proizvođača.
O velikom odzivu građana na bojkot prošlog petka svedočile su gotovo prazne prodavnice u Zagrebu i drugim hrvatskim gradovima. Fotografije praznih prodavnica u koje su ulazili tek retki, tokom celog dana objavljivane su na portalima i televizijama, ali i na stranicama platforme “Halo, inspektore”.
Prema podacima Poreske uprave ukupan broj računa izdatih na dan prvog bojkota, u petak, 24. januara, bio je za za 44 odsto manji nego sedam dana ranije, a ukupan iznos izdatih računa manji za 53 odsto.
Simptom/Beta
Hrvatska uložila i ulaže u vojsku više od tri milijarde evra
“Nešto više od tri milijarde evra, kada se saberu dosadašnja, aktuelna i planirana opremanja, kontinuirano se ulaže u nabavku nove moderne borbene tehnike kako bi se dodatno osnažila i modernizovala Hrvatska vojska, a time i dodatno ojačala nacionalna sigurnost”, rekao je Anušić.
On je to rekao na tribini o ulozi Vojske Hrvatske u evropskoj bezbednosti i dodao da se izuzetna ulaganja odnose na nabavku borbenih aviona Rafali, helikoptera Black Hawk, potpisanim ugovorima o nabavci raketnog sistema HIMARS, bespilotnih letilica Bajraktari, a uskoro i ugovori o nabavci najmodernijih tenkova Leopard 2 A8.
“Hrvatski vojnik, kao stub Hrvatske vojske, i dalje će biti u centru mog delovanja i Vlade. Nakon što smo u proseku 30 posto povećali plate svim pripadnicima vojske, nastavićemo da podižemo standard hrvatskih vojnika”, poručio je ministar, saopšteno je iz Ministarstva odbrane.
Govoreći o ulozi Hrvatske vojske u evropskoj bezbednosti, Anušić je rekao da je modernizacija oružanih snaga prioritet Vlade i istakao da je Hrvatska ove godine dostigla dva posto BDP-a izdvajanja za odbranu.
“Hrvatska je ove godine dostigla dva posto BDP-a izdvajanja za obranu. Osim toga, čak 29 posto odbrambenih izdvajanja odnosi se na modernizaciju Hrvatske vojske”, naveo je Anušić.
Time su, dodao je, dokazali da su pouzdana saveznica koja ulaže u svoju odbrambenu snagu, posebno u vreme bitno narušenih bezbednosnih uslova u Evropi i svetu.
“Modernizaciju Hrvatske vojske započeli smo nabavom višenamenskih borbenih aviona, dosad najvećim ulaganjem u oružane snage, a nastavljamo opremanjem Hrvatske kopnene vojske i Hrvatske ratne mornarice. Budžet Ministarstva odbrane u ovoj je godini veći za čak 184,6 posto u odnosu na budžet MORH-a u 2016. godini, ta povećanja budžeta omogućila su velika ulaganja u Hrvatsku vojsku”, rekao je Anušić.
Simptom/B92/Tanjug
Izbori u Hrvatskoj: Većinska podrška Milanoviću u sredinama gde živi veći broj Srba
U Vukovaru, gde je gradonačelnik Ivan Penava, lider Domovinskog pokreta koji je u koaliciji sa Hrvatskom demokratskom zajednicom (HDZ) u vlasti, Milanović je, dobio 4.463 glasova, a Primorac 2.816.
U Negoslavcima je dobio 88 odsto glasova, u Borovu 96, a u Belom Manastiru 69 procenata glasova.
U Biskupiji, Milanović je dobio 91 odsto glasova, u Erveniku 98, u Kistanjama 74, u Krnjaku 77, Vojniću 73, Donjem Lapcu 82, Vrhovinama 90, Udbini 73, a u Dvoru 84.
U Opštini Civljane, gde biračko pravo ima svega 37 građana, Milanović je dobio 100 posto glasova.
Milanović je u svom pobedničkom obraćanju posebno zahvalio i glasovima nacionalnih manjina u Hrvatskoj.
“Hvala na glasovima hrvatskih nacionalnih manjina, ovo je njihova domovina i uvek će biti njihova i naša Hrvatska”, poručio je Milanović.
Štrbac: Milanović najprihvatljiviji za Srbe u Hrvatskoj od svih kandidata
Predsednik Dokumentaciono informacionog centra Veritas Savo Štrbac ocenio je da je od svih osam kandidata na ovim ozborima Milanović najprihvatljiviji za Srbe u Hrvatskoj.
Štrbac je rekao da će, ko god bude bio na vlasti u Hrvatskoj, imati zabeležene ciljeve kada je u pitanju Srbija, a to su nerešene granice na Dunavu između Srbije i Hrvatske, pitanje nestalih u ratu devedestih i suđenje za ratne zločine.
“Srbija je 2003. godine donela zakone o suđenju za ratne zločine, u koje je uvrstila regionalnu nadležnost što znači da su srpski sudovi i tužilaštva nadležni da sude za ratne zločine na području cele bivše SFRJ. Tome se protive posebno Hrvatska, ali i EU”, objasnio je Štbac.
Istakao je da Srbi kandidatu vladajućeg HDZ i njenih partnera za predsednika Hrvatske Draganu Primorcu nisu zaboravili da je on 1991. godine učestvovao u ratu tako što je “upadao u srpska stanove i izbacivao te porodice”, dok, sa druge strane, Milanović “nije učestvovao u ratu devedesetih i ima potpuno drugačiji odnos prema tom ratu”.
Simptom/RTS/HRT/Tanjug
Milanoviću novi predsednički mandat
Milanović: Pobedu doživljavam kao priznanje svom dosadašnjem radu
Zoran Milanović ostaje u narednih pet godina predsednik Hrvatske. Zahvalio se svima koji su glasali za njega, pa i delu birača vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ).
“Ovo je za meni lično veliki dan i ovu pobedu doživljavam kao nekakvo priznanje svom dosadašnjem radu, kao akt poverenja ljudi prema meni, ali uz to i kao poruku koju svi treba da čuju”, rekao je Milanović i poručio da je Hrvatska bila i da će ostati i njihova domovina.
Kao i posle prvog izbornog kruga, Milanović je ponudio ruku Vladi premijera Andreja Plenkovića.
“Ovih 20 i nešto manje godina govorio sam istinu, a istina je voda duboka, ali ono što smo slušali poslednjih meseci je bilo ružno. Ispružena ruka, ruka pod pravim putem poptuno je ispružena prema onima koji su na vlasti u ovoj državi”, rekao je Milanović.
Plenković: Nismo imali boljeg kandidata od Primorca, ovo je poziv na buđenje HDZ-u
Premijer Hrvatske i predsednik HDZ-a Andrej Plenković rekao je da su dali jaku podršku kandidatu Draganu Primorcu i da njegov poraz na predsedničkim izborima ne vidi kao svoj.
Dodao je da nije prvi put da birači HDZ-a nisu prepoznali da je “Primorac bio sjajan kandidat”.
“Nismo imali boljeg kandidata od Primorca. Ovo je HDZ-u poziv na buđenje. Na lokalnoj razini se najbolje angažiraju kada su njihovi mandati u pitanju”, rekao je Plenković i ocenio da je Milanović imao prljavu kampanju.
Poručio je da nastavljaju da radi dalje za Hrvatsku.
“Pred nama su brojni izazovi, imamo još tri i po godine mandata, 99 odsto ovlašćenja su u domenu Vlade i parlamentarne većine i u tom smislu mi nastavljamo da radimo sa jasnim čvrstim snažnim mandatom”, naveo je Plenković u izjavi novinarima u zagrebačkom hotelu Vestin.
Simptom/RTS/HRT/Index.hr
Rezultati izbora u Hrvatskoj: Milanović 77,7 posto, Primorac 22,3 posto
Anketa je sprovedena među biračima po izlasku s biračkog mesta, a razlika između dva kandidata je 55,40 posto.
Prema prvoj izlaznoj anketi koja je objavljena u 19 sati, Milanović je osvojio 77,86 posto, a Primorac 22,14 posto glasova.
Biračka mesta zatvorena su u nedjelju u 19 sati, traje brojanje glasova, a ime izabranoga trebalo bi se znati oko 21 sat.
U drugom krugu osmih predsedničkih izbora od nezavisnosti, u Hrvatskoj je bilo otvoreno više od 6500 biračkih mesta i još 105 u inostranstvu, u 38 država.
Simptom/HINA
Plenković: Želimo ekonomsku i energetsku stabilnost Srbije
Andrej Plenković je, nakon sednice Predsedništva Hrvatske demokratske zajednice, napomenuo da komunikacija između hrvatske vlade i američkih vlasti u vezi sa ovom temom traje već nekoliko nedelja, preneo je hrvatski portal Indeks.
“Za nas je važno da ovaj paket sankcija, pre svega u aspektu koji se odnosi na Hrvatsku, a to je NIS, koji je u suvlasništvu Gaspromnjefta, ostavlja 45 dana srpskim vlastima da reše pitanje vlasništva u tom periodu tranzicije”, istakao je Plenković.
On je podsetio da 95 odsto transporta nafte u Srbiju čini onaj koji ide preko Janafa i da je veoma važan za srpsku energetsku i ekonomsku bezbednost zemlje.
“U interesu Hrvatske je da Srbija ovih 45 dana iskoristi za rešavanje pitanja vlasništva i želimo da Janaf nastavi da snabdeva Srbiju naftom preko Omišlja putem naših cevi jer želimo stabilnost, kako ekonomsku, tako i energetsku, hrvatskog suseda, i srpske vlasti to znaju, a ovo govorim za građane“, naveo je Plenković.
On je ukazao na moguće sekundarne posledice ovog režima sankcija i na Janaf.
“S te strane ćemo obezbediti da operacije Janafa uopšte ne budu ugrožene”, zaključio je on, izražavajući uverenje da Vlada Srbije ima dovoljno vremena da reši to pitanje.
Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija je dodalo je NIS na listu sankcija usmerenih protiv Gaspromnjefta i Ruske Federacije.
Sankcijama se pridružila i Velika Britanija.
Simptom/RTS/Index.hr
Žestoka debata Milanovića i Primorca: Verbalni sukobi i netrpeljivost
Primorac je optužio aktuelnog predsednika Milanovića da je protiv naoružavanja Hrvatske vojske, a aktuelni predsednik mu je uzvratio da laže.
“Ustav je vrlo jasan, predsednik odgovara za odbranu i teritorijalnu celovitost Hrvatske, vrhovni je zapovednik i u ratu i u miru i iz toga treba da proizilazi Zakon o odbrani, svaki pokušaj da se to menja je nasrtaj na ustavna ovlašćenja i obaveze predsednika. Zakon je jasan, ako postoje neke nejasnoće u njemu, onda su one postavljene tako da su predsedniku već uzeta neka ovlašćenja koja nije trebalo da budu uzeta”, rekao je Milanović na pitanje da li treba redefinisati ovlašćenja predsednika Republike, prenosi Hina.
Primorac je kritikovao najave iz Vlade o izmenama Zakona o odbrani, ocenivši da su one, pored ostalog, posledica nesaradnje Milanovića sa Ministarstvom odbrane i Vladom.
“Ovo sve što se događa u poslednje vreme je, nažalost, rezultat nesaradnje predsednika Republike s Ministarstvom odbrane i Vladom, ali to nije razlog da činimo neke izmene koje mogu samo da pogoršaju situaciju. Ovo je samo pitanje odgovornosti, kredibiliteta predsednika i koliko je sposoban da se pridržava Ustava, Zakona i bude faktor stabilnosti, a ne onaj koji deli”, istakao je Primorac.
Milanović je odgovorio da će i dalje štititi vojsku od “grubih nasrtaja HDZ-a, sponzorske stranke Primorca”.
Primorac je rekao da Milanović plaši građane lažima o slanju hrvatskih vojnika u Ukrajinu, što je, kako je ocenio, “nedopustivo”.
On je optužio MIlanovića da je protiv naoružavanja Hrvatske vojske i nabavke ”Leoparda” i ”Rafala”, što je Milanović demantovao.
“Kad govorimo o Leopardima, upozorio sam da koštaju mnogo, to su cene koje nisu normalne. Prljavi igraju prljavo, to da sam ja protiv naoružavanja je laž. Da nije bilo mene ne bi dobili Bradlijee, borbena vozila, koje su Plenković i ludi ministar Banožić skoro odgurnuli u jarak”, odgovorio je kroz nekoliko replika Milanović.
Upitani da li Hrvatska treba da se priprema na Treći svetski rat, Milanović je rekao da misli da ne treba i da je Hrvatska dužna da pomaže samo članicama NATO, što Ukrajina nije, dok je Primorac rekao da se treba pripremati, posebno u segmentu izdvajanja finansijskih sredstava za Hrvatsku vojsku.
Drugi krug predsedničkih izbora u Hrvatskoj biće održan u nedelju, 12. januara. Milanović je u prvom krugu osvojio 49,09, a Primorac 19,35 odsto glasova.
Simptom/B92/Tanjug
Milanović vodi na predsedničkim izborima u Hrvatskoj
Hrvatske televizije objavile su rezultate prvih izlaznih anketa Ipsosa.
Poredak prema izlaznim anketama:
1. Zoran Milanović 51,5 odsto
2. Dragan Primorac 19,29 odsto
3. Marija Selak Raspudić 8,84 odsto
4. Ivana Kekin 8,33 odsto
5. Miro Bulj 3,48 odsto
6. Tomislav Jonjić 3,99 odsto
7. Branka Lozo 2,56 odsto
8. Niko Tokić Kartelo 0,80 odsto
Izlaznost na izborima u Hrvatskoj konstantno je bila niža u odnosu na prethodne.
Prema podacima izborne komisije, do 11.30 na birališta je izašlo gotovo 460.000 birača, odnosno 14 odsto. U istom preriodu na prethodnim predsedničkim izborima izlaznost je bila 15,75 odsto, a pre deset godina 13,19 procenata.
U drugom preseku, u 16.30, saopšteno je da je na birališta izašlo 1.195.377 glasača, odnosno 36,09 odsto glasača.
Izbori za predsednika Hrvatske bili su osmi od sticanja nezavisnosti, a građani Hrvatske su ove godine već dva puta izlazili na birališta – u aprilu na parlamentarne izbore, a u junu na izbore za Evropski parlament.
Simptom/RTS
Predsednički izbori u Hrvatskoj – do 16.30 glasalo 36 odsto birača
Na izbore za predsednika Hrvatske do 16.30 izašlo 36.09 odsto birača
Izborna komisija objavila je podatke izlaznosti do 16.30. Na birališta je izašlo 1.195.377 glasača.
U odnosu na prethodne od pre pet godina, 147.000 glasača manje.
Do 11.30 glasalo 14 odsto birača
Prema podacima izborne komisije, do 11.30 na birališta je izašlo gotovo 460.000 birača, odnosno 14 odsto, prenosi HRT.
U istom preriodu na prethodnim predsedničkim izborima izlaznost je bila 15,75 odsto, a pre deset godina 13,19 procenata.
Građani Hrvatske biraju predsednika. Glasačka mesta širom zemlje otvorena su u sedam časova.
Na listiću se nalazi osam kandidata, a najveća prednost daje se aktuelnom šefu države Zoranu Milanoviću, ali je ta podrška ipak nedovoljna za pobedu u prvom krugu.
U drugi krug bi, prema istraživanjima, trebalo da ode i Dragan Primorac, kandidat kojeg je podržao vladajući HDZ.
Međutim, ankete pokazuju da se novi mandat posle drugog kruga smeši Zoranu Milanoviću.
U trci su i kandidat Mosta Miro Bulj, kandidatkinja Možemo Ivana Kekin, kandidatkinja stranke Dom i nacionalno okupljanje Branka Lozo i nezavisni kandidati Marija Selak Raspudić, Tomislav Jonjić i Niko Tokić Kartelo.
Analitičari ocenjuju da je kampanja, koja je bila kratka, bila najdosadnija dosad. Milorad Pupovac iz Srpskog narodnog vijeća očekuje da će Srbi u Hrvatskoj, ako izađu na glasanje u prvom krugu, glasati prema savesti i opredeljenju.
Izbori za predsednika Hrvatske biće osmi od sticanja nezavisnosti, a građani Hrvatske su ove godine već dva puta izlazili na birališta – u aprilu na parlamentarne izbore, a u junu na izbore za Evropski parlament.
Simptom/RTS
Predsednički izbori u Hrvatskoj – birališta otvorena do 19 časova
Građani Hrvatske biraju predsednika. Glasačka mesta širom zemlje otvorena su u sedam časova.
Na listiću se nalazi osam kandidata, a najveća prednost daje se aktuelnom šefu države Zoranu Milanoviću, ali je ta podrška ipak nedovoljna za pobedu u prvom krugu.
U drugi krug bi, prema istraživanjima, trebalo da ode i Dragan Primorac, kandidat kojeg je podržao vladajući HDZ.
Međutim, ankete pokazuju da se novi mandat posle drugog kruga smeši Zoranu Milanoviću.
U trci su i kandidat Mosta Miro Bulj, kandidatkinja Možemo Ivana Kekin, kandidatkinja stranke Dom i nacionalno okupljanje Branka Lozo i nezavisni kandidati Marija Selak Raspudić, Tomislav Jonjić i Niko Tokić Kartelo.
Analitičari ocenjuju da je kampanja, koja je bila kratka, bila najdosadnija do sad.
Izbori za predsednika Hrvatske biće osmi od sticanja nezavisnosti, a građani Hrvatske su ove godine već dva puta izlazili na birališta – u aprilu na parlamentarne izbore, a u junu na izbore za Evropski parlament.
Hrvatska bira predsednika – da li je kampanja motivisala Srbe da izađu na glasanje
Baš kao što su daleko od centra Zagreba predizborne poruke, na periferiji kampanje bila je i tema Srba i Srbije. Čak i dvojica viđenih u drugom krugu o tome su tek kada su ih u jedinom sučeljavanju pitali: Da li biste blokirali Srbiji evropski put, dok se ne reše otvorena pitanja?
“Srbija nam je sused, jako važan trgovinski partner. Nama je to finansijski bitno, ali nije presudno. Ako će sarađivati, rešenje se može naći”, kaže još aktuelni predsednik i kandidat za novi mandat, Zoran Milanović.
Dragan Primorac, kandidat HDZ-a za predsednika Hrvatske navodi da će Hrvatska biti otvorena prema svim susedima za ulazak u EU,.
“Ali u mom programu ćete videti nekoliko uslova koje Srbija mora da ispuni. Ako to ne ispune, zakočićemo njen put ka EU”, ističe Primorac.
Iako tokom aktuelnog mandata, a i ranije predsednik Milanović nije štedeo Srbiju, nazivajući je šakom jada ili državom kojom vlada beogradska čaršija – i predstavnici Srba u Hrvatskoj i analitičari nadaju se da je tome došao kraj. Čak i ako on, što je izvesno, ostane na funkciji.
“Nadamo se da će se nakon ovih izbora situacija promeniti i da uznemiravajući glasovi prema svim manjinama, a naročito prema Srbima u Hrvatskoj će biti drugačiji, da takvih tonova kakve smo slušali zadnjih pet godina neće više biti, barem ne sa te pozicije”, kaže Milorad Pupovac iz Srpskog narodnog vijeća
Akica Mamić, politička analitičarka smatra da je došlo vreme za dobre komšijske odnose. Vreme je da mi sa naše strane granice želimo vama sve najbolje, a isto i vi nama, dodaje Mamićeva.
Hoće li takva kampanja u kojoj nisu bili glavna tema motivisati Srbe da izađu na birališta, otvoreno je pitanje baš kao i to koliko će ostalih građana glasati u prazničnom periodu.
“Bez obzira na to što je kampanja bila kratka i dosadna, mislim da će izlaznost biti velika u odnosu na ostale izbore koje imamo, parlamentarne i lokalne. Hrvati vole birati predsednika. To je politička dužnost koju građani izravno biraju”, smatra Ankica Mamić.
Pupovac očekuje da Srbi u Hrvatskoj da, ako izađu na glasanje u prvom krugu, glasati prema savesti, opredeljenju, “Verovatno će to biti kandidati koji su levo liberalne orijentacije.”
Među osmoro kandidata, barem na papiru, to su Zoran Milanović ili Ivana Kekin, kandidatkinja zeleno – leve partije Možemo.
Simptom/RTS/Tihana Bajić
Finiš kampanje za predsedničke izbore u Hrvatskoj – uz osam kandidata izvestan drugi krug, nepoznanica samo izlaznost
Uz ovakav osmeh, Novu Godinu dočekaće i neko od osmoro kandidata za predsedničke izbore. Da ga zasluže imali su dve nedelje kampanje koja se u Hrvatskoj, bez polemike, smatra najdosadnijom ikada.
“Previše je kandidata, svi su mislili da mogu da budu predsednici, tako da idemo sigurno u drugi krug. Jedino što ne znamo je izlaznost. Dakle, kakva će biti izlaznost, jer je usred praznika, ljudi nisu zainteresovanosti, nema napetosti i pitanje je koliko će ljudi izaći. Veća uvek ide na ruku HDZ-u, jer ima bolju vojsku, pa će oni uvek izvući svoje, bez obzira grmelo, sevalo”, kaže politički analitičar Krešimir Macan.
Čak ni ta HDZ-ova vojska, kako ukazuju istraživanja, ne može da nadjača aktuelnog predsednika Zorana Milanovića. Drugi krug mu je zagarantovan, a po svoj prilici i novi mandat. Jedan od razloga je odabir, kako se ispostavilo, znatno slabijeg protivkandidata, nekadašnjeg ministra Dragana Primorca. HDZ ga je birao iz dva razloga.
“Zato što je pre svega on to hteo, dakle on se stalno nudio. Drugo, po prvom inicijalnom nultom istraživanju on je bio jedini koji je mogao da dobije Milanovića, na prvi dojam. Bili su na 4 odsto razlike, a onda se sve raspalo. Milanović je rastao, Primorac je pao. Ili je problem u njemu, ili u kampanji. Mislim da je kombinacija i jednog i drugog”, objašnjava Macan.
Između dva kruga izbora, u poslednjih pet godina, Hrvatska se promenila. Ušla je u Šengenski prostor, ali je u njoj popisano i 400.000 stanovnika manje, imala je razorni zemljotres, pandemiju koronavirusa, brojne korupcionaške afere, a nedavno i oružani napad u osnovnoj školi koji je skratio predizbornu kampanju.
Ako pitate građane, sve to ipak neće uticati na ishod predsedničkih izbora, ali bi moglo na njihovu odluku hoće li na birališta.
Mnogi neće, jer kako kažu prestali su da veruju u politiku. Neki smatraju i da izbpr predsednika ništa ne menja i da su pitanja koja muče više tema za parlamentarne izbore.
“Okupirana je cela Hrvatska, defetizam u narodu. Ne vidi se neki izlaz. Sve su ovo potrošeni političari, politika koje ništa dobro ne nose Hrvatskoj”, smatra jedan od sagovornika RTS-a.
Politike koje su u anketama sa značajnim procentima, nudile su dve žene. Nezavisna, desno orijentisana kandidatkinja Marija Selak Raspudić i Ivana Kekin ispred zeleno-leve stranke “Možemo”. Nijedna, ipak, dovoljno blizu da ugrozi dvojicu favorita.
Simptom/RTS/Tihana Bajić
Prosečna plata u Hrvatskoj u oktobru iznosila je 1.340 evra.
Najveća prosečna zarada u desetom mesecu ove godine isplaćena je u delatnosti Vazdušni saobraćaj u iznosu od 2.206 evra.
S druge strane, najniža prosečna plata zabeležena je u delatnosti Proizvodnja odeće, u iznosu od 863 evra.
Prosečna mesečna isplaćena plata po zaposlenom za oktobar 2024. godine u odnosu na isti mesec prethodne godine nominalno je veća za 13,8 odsto, a realno za 11,4 odsto.
Simptom/B92/Tanjug
Pupovac: Srbi u Hrvatskoj nisu posebna tema predsedničkih kandidata
U Hrvatskoj se 29. decembra održavaju predsednički izbori. Na njima će se nadmetati osam kandidata, od kojih, prema istraživanjima, najviše šansi ima aktuelni predsednik Zoran Milanović. HDZ je kandidovao nekadašnjeg ministra Dragana Primorca.
Kandidati za predsednka Hrvatske izneli su svoje programe, kako oni izgledaju iz perspektive Srba u Hrvatskoj?
Milorad Pupovac je rekao da nema novina u porukama koje se šalju bilo da je reč o dvojici vodećih kandidata ili dve zanimljive kandidatkinje koje se bore za treće i četvrto mesto.
“Srbi u Hrvatskoj nisu posebna tema, tema je povremeno Srbija i odnos prema Srbiji, uslovljavanja prema Srbiji i to je ono što se u ovom trenutku spominje. Za nas Srbe u Hrvatskoj nema posebno izazovnih tema, osim što pratimo pitanje kakav bi odnos kandidata mogao biti prema Srbiji i šta može uticati na stavove Srba prema pojedinim kandidatima”, naveo je Pupovac.
Odgovarajući na pitanje da li je neko od kandidata došao da čuje kakvi su problemi srpske zajednice, Pupovac navodi da od prve dvojice kandidata nije dolazio niko, oni zaobilaze razgovore.
“Politički Srbini u Hrvatskoj nije posebno populatno biti i oni koji dolaze na naše skupove različite vrste, komemoracije, oni se opredeljuje izvan ovakvog tipa gledanja na Srbe u Hrvatkoj”, ističe predsednik Samostalne demokratske srpske stranke i saborski zastupnik.
Prema njegovim rečima, takvih kanidata je malo, samo jedna kandidatkinja, ostali to ignorišu ili zaobilaze.
“Antisrpske politike u Hrvatskoj je toliko da nam se ponekad čini da je bolje da nas ostave na miru, budući da ne vidimo dovoljno smelih i hrabrih kandidata koji bi nešto rekli protiv takve politike, izuzev kandidatkinje Ivane Kekin koja predstavlja levu grupaciju, ostali zaobilaze tu temu jer se plaše reakcije desnog biračkog tela koje je bilo dosta razbuđeno u parlamentarnim izborima, pre nepunih pola godine, i ti odjeci su prisutni u hrvatskoj politici, naročito kod ekstremno desnih i desnih političkih stranaka na čije glasove računa i Milanović i Primorac“, kaže Pupovac.
Govoreći o podršci kanidatima, Pupovac kaže da nisu imali decidirani stav kako će se postaviti, ali u datom momentu zauzeće stav o tome kome će dati glasove, posebno u drugom krugu predsedničkih izbora.
Pupovac kaže da su Srbi tradicionalno naklonjeniji libearlano-levim političkim grupacijama zbog tolerantnijeg odnosa prema Srbima, ali se štošta izmenilo u protekle dve godine i teško je zanti ko je ko na političkoj sceni.
“Srbi u Hrvatskoj su sigurno naklonjeniji onima koji su opozicija aktuelnoj vladi i zbog toga što sadašnju vladu i vladajuću većinu čini ekstreno desna stranka koje je svoju politiku poslednjih 12 godina gradila na snažnoj anitisrpskoj plitici”, zaključio je Milorad Pupovac.
Simptom/RTS
Predsednički izbori u Hrvatskoj – Milanović u prednosti, Primorac u trci za drugi krug
Na izmaku stare godine – u prvom krugu, pa početkom nove – u drugom, Hrvati biraju predsednika. Novog ili starog. Od osmoro kandidata, na osmim predsedničkim izborima dvojica su u fokusu.
Fokusirali su se, na početku kampanje, i jedan na drugog aktuelni predsednik Zoran Milanović i HDZ-ov protivkandidat Dragan Primorac.
“Plenkoviću, ti si prijetnja hrvatskoj demokratiji, kako smo znali. A ovom njegovom odabraniku od srca – ćao!“, poručio je aktuelni predsednik.
Uzvratio je i Primorac.
“Predsjednici Austrije, Slovenije, Italije ne žele biti na sastanku na kojem ne znaju da li će ih hrvatski predsjednik izvređati, dragi moji prijatelji. Tužno, ali istinito“, rekao je kandidat HDZ-a.
Ovakva retorika viđena je i u nastavku kampanje, a razlog – pokazuju i istraživanja – to što su baš oni najviđeniji u drugom krugu. Ako do toga i dođe, prema anketama, Milanoviću je još pet godina na Pantovčaku zagarantovano.
“Ono što je i za mene iznenađujuće, i za sve nas koji pratimo politiku, to je da je HDZ odlučio takvom Zoranu Milanoviću suprotstaviti objektivno lošeg kandidata. Dragan Primorac je loš kandidat, to je nesporno, velik dio HDZ-ovog biračkog tijela će vam to ponovit. Zoran Milanović taktički se dobro drži u kampanji. On je i danas rekao da orao ne lovi muve. Time je pokazao šta zapravo misli o svojim protivkandidatima“, ocenila je Ankica Mamić, analitičarka iz Zagreba.
Zanimljivi kandidati i u novom izbornom ciklusu
I na ovim izborima Hrvatska nastavlja tradiciju medijski zanimljivih kandidata. Na prošlim, imali su jednog pevača i jednog reditelja koji je promenio ime u Milan Bandić, po preminulom gradonačelniku Zagreba.
Na ovim, prvu aferu već je ubeležila Ivana Kekin, supruga pevača Hladnog piva, zbog njegovog susreta sa preduzetnikom koji se povezuje sa kriminalnim radnjama.
A, jedan od kandidata, uspešni biznismen Niko Tokić Kartelo i bukvalno je dokazao da “i bogati plaču”.
“Kad su me nazvali da je službena kandidatura prihvaćena, emocije su me preplavile, nije mi bilo svejedno, jer, sad ćete me opet rasplakat… Ja sam inače po prirodi emotivac“, objasnio je svoju reakciju Tokić Kartelo.
“Ljudima izgleda da je lagano sakupiti 10.000 potpisa, ali zapravo nije. To je jedan ozbiljan zadatak i u tom smislu se gospodin Tokić Kartelo rasplakao jer je uspio. Ja mislim da je on time svoje ciljeve ostvario. Mislim da je i njemu jasno da on nema nikakve šanse. A mama je sretna, pa barem dva dobitka“, dodala je Ankica Mamić.
A, ko je dobitnik na izborima znaće se posle prvog kruga, 29. decembra, i drugog, koji je dve nedelje kasnije.
Simptom/RTS/Tihana Bajić
Predsednički izbori u Hrvatskoj – Milanović u prednosti, Primorac u trci za drugi krug
Na izmaku stare godine – u prvom krugu, pa početkom nove – u drugom, Hrvati biraju predsednika. Novog ili starog. Od osmoro kandidata, na osmim predsedničkim izborima dvojica su u fokusu.
Fokusirali su se, na početku kampanje, i jedan na drugog aktuelni predsednik Zoran Milanović i HDZ-ov protivkandidat Dragan Primorac.
“Plenkoviću, ti si prijetnja hrvatskoj demokratiji, kako smo znali. A ovom njegovom odabraniku od srca – ćao!“, poručio je aktuelni predsednik.
Uzvratio je i Primorac.
“Predsjednici Austrije, Slovenije, Italije ne žele biti na sastanku na kojem ne znaju da li će ih hrvatski predsjednik izvređati, dragi moji prijatelji. Tužno, ali istinito“, rekao je kandidat HDZ-a.
Ovakva retorika viđena je i u nastavku kampanje, a razlog – pokazuju i istraživanja – to što su baš oni najviđeniji u drugom krugu. Ako do toga i dođe, prema anketama, Milanoviću je još pet godina na Pantovčaku zagarantovano.
“Ono što je i za mene iznenađujuće, i za sve nas koji pratimo politiku, to je da je HDZ odlučio takvom Zoranu Milanoviću suprotstaviti objektivno lošeg kandidata. Dragan Primorac je loš kandidat, to je nesporno, velik dio HDZ-ovog biračkog tijela će vam to ponovit. Zoran Milanović taktički se dobro drži u kampanji. On je i danas rekao da orao ne lovi muve. Time je pokazao šta zapravo misli o svojim protivkandidatima“, ocenila je Ankica Mamić, analitičarka iz Zagreba.
Zanimljivi kandidati i u novom izbornom ciklusu
I na ovim izborima Hrvatska nastavlja tradiciju medijski zanimljivih kandidata. Na prošlim, imali su jednog pevača i jednog reditelja koji je promenio ime u Milan Bandić, po preminulom gradonačelniku Zagreba.
Na ovim, prvu aferu već je ubeležila Ivana Kekin, supruga pevača Hladnog piva, zbog njegovog susreta sa preduzetnikom koji se povezuje sa kriminalnim radnjama.
A, jedan od kandidata, uspešni biznismen Niko Tokić Kartelo i bukvalno je dokazao da “i bogati plaču”.
“Kad su me nazvali da je službena kandidatura prihvaćena, emocije su me preplavile, nije mi bilo svejedno, jer, sad ćete me opet rasplakat… Ja sam inače po prirodi emotivac“, objasnio je svoju reakciju Tokić Kartelo.
“Ljudima izgleda da je lagano sakupiti 10.000 potpisa, ali zapravo nije. To je jedan ozbiljan zadatak i u tom smislu se gospodin Tokić Kartelo rasplakao jer je uspio. Ja mislim da je on time svoje ciljeve ostvario. Mislim da je i njemu jasno da on nema nikakve šanse. A mama je sretna, pa barem dva dobitka“, dodala je Ankica Mamić.
A, ko je dobitnik na izborima znaće se posle prvog kruga, 29. decembra, i drugog, koji je dve nedelje kasnije.
Simptom/RTS
- « Previous Page
- 1
- …
- 5
- 6
- 7
- 8
- 9
- 10
- Next Page »