Dok veliki deo moći u Poljskoj pripada premijeru i zakonodavnom telu, predsedništvo je mnogo više od ceremonije, sa uticajem na spoljnu politiku i vojna pitanja i mogućnošću da stavi veto na zakon.

Evo pogleda na četiri najbolja kandidata:

Rafal Trzaskovski, liberalni gradonačelnik Varšave

Tržaskovski, politički saveznik premijera Donalda Tuska, vodi u anketama sa podrškom nešto iznad 30 odsto — što je jasna prednost u odnosu na njegova dva glavna rivala, oba konzervativna nacionalista.

Pristalice 53-godišnjaka hvale njegov proevropski stav i njegovu ulogu u modernizaciji Varšave, koja je tokom njegovog mandata imala značajne infrastrukturne i kulturne investicije.

Međutim, Poljska ostaje uglavnom konzervativna, katolička zemlja. Liberalni stavovi Trzaskovskog – posebno njegova podrška LGBTK+ pravima i učešće u paradama ponosa – otuđuju neke birače izvan urbanih centara. On se takođe suočava sa kritikama zbog lokalne uprave, uključujući navode o neefikasnosti, kontroverznom upravljanju nekretninama i uočenoj rasipničkoj potrošnji.

U drugom krugu, mogao bi očekivati da će se većina desničarskih birača udružiti iza drugog kandidata. Tržaskovski bi takođe mogao biti podložan apatiji birača među centristima i progresivcima koji su frustrirani Tuskovom nesposobnošću da ispuni ključna obećanja u kampanji, kao što je popuštanje poljskog strogog zakona o abortusu.

Tržaskovskom je ovo druga predsednička kampanja nakon što ga je Duda tesno pobedio pre pet godina.

Karol Navrocki, konzervativni istoričar

Navrocki, 42, je kandidat koji predstavlja poljsku konzervativnu stranku Pravo i pravda. Istoričar trenutno vodi Institut nacionalnog sećanja, gde je naljutio Rusiju zbog napora da se ruše spomen-obeležja iz sovjetskog doba. Prethodno je režirao Muzej Drugog svetskog rata u Gdanjsku, dajući na instituciju svoj nacionalni konzervativni pečat. Njegov akademski rad se fokusirao na antikomunistički otpor i organizovani kriminal u Poljskoj iz komunističkog doba.

On nije član stranke, a njegova kandidatura predstavlja strategiju stranke Pravo i pravda da predstavi novo lice jer ima za cilj da povrati uticaj. Stranka je vladala osam godina, ali je izgubila vlast od Tuskove koalicije 2023.

Kampanja Navrockog bila je poremećena kontroverzama.

Novinari su otkrili da je 2018. godine pod pseudonimom „Tadeusz Batir“ objavio knjigu o ozloglašenom gangsteru. U televizijskom intervjuu, Batir je – sa zamagljenim licem i izmenjenim glasom – pohvalio Navrockijev rad, a da nije otkrio da se radi o istoj osobi. Odvojeno, Navrocki je, koristeći svoj pravi identitet, pohvalio Batirov rad.

Navrocki se takođe dovodi u vezu sa skandalom koji uključuje kupovinu stana u Gdanjsku od starijeg penzionera po imenu Jerzi.

Słavomir Mentzen, krajnje desničar koji se bavi “vatrom i pivom”

Sa 38 godina, Slavomir Mencen se pojavio kao istaknuta ličnost u predsedničkoj trci, koristeći svoju pametnu upotrebu platformi društvenih medija za povezivanje sa mlađim biračima. Njegovi elegantni video snimci i populističke poruke odjeknule su kod mnogih mladih ljudi, posebno muškaraca. Mencen je takođe aktivno obilazio zemlju, sa ciljem da proširi svoju privlačnost na starije demografije.

Uspon njegove stranke Konfederacija poklapa se sa širim naletom populističkih desničarskih pokreta širom Evrope.

Međutim, Mencenovo političko putovanje nije prošlo bez kontroverzi. Godine 2019. dospeo je na naslovne strane sa izjavom u kojoj je rekao: „Ne želimo Jevreje, homoseksualce, abortuse, poreze ili Evropsku uniju.

Iako je kasnije rekao da je primedba izvučena iz konteksta, nastavila je da ga prati. Iako je partija Konfederacije naglasila svoje pozicije na slobodnom tržištu i distancirala se od nekih ekstremnih elemenata, mnogi Poljaci ostaju oprezni prema Mencenovim prošlim izjavama.

Doživeo je rani porast u anketama koji su izbledeli nakon što se zalagao za uvođenje školarine na državnim univerzitetima, stav koji se pokazao nepopularnim s obzirom na poljsku tradiciju besplatnog visokog obrazovanja.

Takođe je zauzeo čvrst stav po pitanju abortusa, protiveći mu se čak i u slučajevima silovanja – stav koji je za mnoge otišao predaleko.

Mencen je takođe uspešan preduzetnik. Diplomirao je ekonomiju i fiziku i vlasnik je pivare u centralnom gradu Torunju koja proizvodi piva sa imenima kao što su „Vhite IPA Matters“, „Govor mržnje“ i „Bitcoin“. Pivo „Vhite IPA Matters“ imalo je marketinšku kampanju sa crnim barmenom, što je izazvalo kontroverzu.

U ličnom otkriću, Mencen je 2024. otkrio da ima autizam. On je rekao da, iako poseduje snažne veštine koncentracije, ponekad se bori sa tumačenjem tuđih emocija.

Šimon Holovnija, predsednik parlamenta sa šoumenskim talentom

Šimon Holovnija (48) je bivša televizijska ličnost koja je prešla u politiku, donoseći harizmu i novo lice na političku scenu.

Kada je bio student Bogoslovije, postao je nadaleko poznat kao ko-voditelj poljske verzije „Imam talenat“. Njegov politički put ozbiljno je započeo njegovom kandidaturom na predsedničkim izborima 2020. godine, gde je dobio skoro 14% glasova i završio na trećem mestu.

Holovnija je 2020. osnovao pokret Poljska 2050, koji je evoluirao u političku stranku. Na izborima 2023., stranka je udružila snage sa konzervativnom agrarnom Poljskom narodnom partijom kako bi stvorila koaliciju Treći put, koja se potom pridružila Tuskovoj koaliciji. Holovnija je izabran za predsednika Sejma, donjeg doma poljskog parlamenta.

Njegov šoumenski njuh je podstakao Poljake željne novih lica na političkoj sceni kojom su decenijama dominirale mnoge iste ličnosti, uključujući Tuska. Očarani građani počeli su da gledaju sednice parlamenta uživo na internetu, privučeni njegovom energijom i duhovitošću.

Neki analitičari kažu da je njegova odluka da se pridruži Tuskovoj vladi, međutim, potkopala njegov imidž osvježavajućeg autsajdera.

 

Simptom/AP