Gerniku su tokom Španskog građanskog rata na zahtev španskog generala i diktatora Fransiska Franka nemački nacisti i italijanski fašisti bombardovali do masovnog pokolja da bi uništili levičarsku, Republikansku vladu protiv koje je ratovao Franko.

Gernika je postala simbol osude rata, posebno zahvaljujući čuvenoj istoimenoj slici španskog umetnika Pabla Pikasa (Picasso).

U prisustvu španskog kralja Felipea VI, Štajnmajer je učestvovao u svečanosti na groblju u gradu u znak sećanja na stotine žrtava bombardovanja u aprilu 1937. godine, koje je trebalo da podrži snage generala Fransiska Franka (Francisco Franco) tokom Španskog građanskog rata (1936-1939).

Potom su kralj i Štajnmajer posetili Muzej mira, koji svedoči o tom zločinu, duboko urezanom u sećanje stanovnika Baskije, na severu Španije.

Pre Franka-Valtera Štajnmajera koji je u sredu počeo trodnevnu zvaničnu posetu Španiji, nijedan nemački predsednik ili kancelar nikada nije posetio baskijski grad.

U sredu je Štajnmajer tokom zvanične večere u Madridu koji je priredio kralj Felipe VI, većpozvao na sećanje na “zločin koji su počinili Nemci”  u baskijskom gradu, priznajući “tešku odgovornost” svoje zemlje.

“Gernika je podsetnik da moramo da se borimo za mir, slobodu i očuvanje ljudskih prava”, rekao je nemački predsednik u Kraljevskoj palati.

Tokom obeležavanja 60. godišnjice bombardovanja 1997. godine, Roman Hercog je kao prvi predsednik Nemačke zvanično priznao “krivično učešće nemačkih pilota” i izvinio se španskom narodu u govoru koji je tog dana u Gerniki pročitao nemački ambasador u Španiji.

“Vama, preživelima ovog napada, vama, svedocima pretrpljenog užasa, upućujem svoju poruku sećanja, solidarnosti i žalosti”, napisao je tada Hercog dodavši da je Gernika “simbol rata vođenog protiv bespomoćnog civilnog stanovništva na način jednako užasan koliko i neočekivan”.

Prvog dana svoje zvanične posete, Štajnmajer je u sredu posetio Muzej kraljice Sofije u centru Madrida, gde je izložena Pikasova slika “Gernika” dugačka 7,8 metara i visoka 3,5. Naslikana je ubrzo posle bombardovanja da bi bila deo Španskog paviljona na Pariskoj međunarodnoj izložbi 1937. godine, a postale je univerzalni simbol osude rata i patnje civila.

 

 

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je  pre deset dana s premijerom Španije Pedrom Sančesom (Sanchez) posetio taj muzej u Madridu i uporedio zločine u Gerniki pre devet decenija sa sadšnjom ruskom invazijom na njegovu zemlju.

U aprilu 1937. godine 50 aviona se smenjivalo u uzastopnim talasima bombardovanja Gernike sa ukupno 30 tona bombi, uključujući i zapaljive bombe koje su prvi put korišćene.

Posle napada bombardera Junker-52, avioni su mitraljirali stanovništvo u bekstvu.

Svi istoričari smatraju Gerniku prvim gradom na svetu koji je potpuno uništen bombardovanjem iz vazduha i da je, po rečima stručnjaka, taj gradić bio poligon za nemačko ratno vazduhoplovstvo, a elita nemačke vojske je uključivala i Legiju Kondor koja je u Španiji podržavala Frankove snage.

Putovanje Franka-Valtera Štajnmajera u Španiju dolazi samo nekoliko dana posle 50. godišnjice Frankove smrti 20. novembra 1975. godine, posle nekoliko decenija diktature (1939-1975), a njegovo nasleđe i sećanje i dalje duboko dele špansko društvo.

Simtpom/Beta