“Sledeći njihov cilj bi mogao biti ukidanje Univerziteta u Prištini, koji je izmešten u Kosovsku Mitrovicu. Oni smatraju da univerzitet suštinski pravi dodatnu snagu srpskom narodu da opstane. To bi mogla biti sledeća meta napada Kurtija i njegovog režima”, rekao je Vučević za Novosti.
On je upozorio da Priština neće odustati, “ići će do vrtića i obdaništa, do gašenja svega”.
Simptom/Tanjug
U istraživanju se navodi da 72,2% Srba i 63,6% Albanaca veruje da je govor mržnje u medijima značajan faktor koji doprinosi sukobima.
Jednostrani narativi političkih elita sa obe strane dodatno doprinose tenzijama, smatra 79,3% Srba i 60,9% Albanaca, navodi se u istraživanju “Indeks poverenja”, sprovedenog u periodu od 29. marta do 16. aprila ove godine na uzorku od 500 građana širom Kosova i Metohije.
Iz NVO “CASA” navode da istraživanje pruža detaljan uvid u trenutnu situaciju međuetničkih odnosa i ključne faktore koje na njih utiču.
Kada je reč o ekonomskoj saradnji, postoji visoka saglasnost među ispitanicima da ona igra ključnu ulogu u procesu pomirenja, dok se 69,2% Srba i 64,3% Albanaca slaže da je važno postići pomirenje kako bi buduće generacije živele bolje na ovim prostorima.
Studija “Indeks poverenja” je pokazala nizak nivo poverenja između etničkih zajednica na KiM, što ukazuje na duboke izazove u međuetničkim odnosima.
Velika većina ispitanika ističe zastoj u pregovorima kao ključni faktor koji doprinosi rastu etničkih tenzija.
Posebno je zabrinjavajuće da srpska zajednica pokazuje visok stepen nepoverenja prema glavnim akterima dijaloga, uključujući i Evropsku uniju. Ipak, uprkos lošim rezultatima, kod obe zajednice postoji svest da je važno nastaviti rad na unapređenju odnosa i izgradnji stabilnog okruženja.
Simptom/RTS/Andrija Igić
Kada je reč o Kosovu i Metohiji, Bocan-Harčenko je naglasio da Moskva ostaje čvrsto uz Beograd, napomenuvši da Srbija ostaje partner Ruskoj Federaciji uprkos trenutno ograničenim mogućnostima za saradnju u postojećim okolnostima.
“Što se nas tiče, bez obzira na dijalog Beograda i Prištine pod okriljem EU, Savet bezbednosti ostaje prostor za raspravu oko KiM”, istakao je Bocan Harčenko.
Simptom
Ambasador je potom podsetio da Zapad insistira na teritorijalnom integritetu Ukrajine, ali ne i Srbije, i istakao da su za razliku od ruskog naroda u Ukrajini “koji je bio obespravljen”, Albanci na Kosovu i Metohiji “uživali sva prava”, uključujući pravo na jezik, školovanje, univerzitet.
Bocan-Harčenko iskoristio je priliku da prokomentariše i govor predsednika Srbije Aleksandra Vučića na Generalnoj skupštini OUN, precizirajući da je srpski predsednik izneo čvrst i dosledan stav za razliku od, kako je objasnio, govora predstavnika niza država koje su prenosili ono što Zapad kaže.
Simptom
Dodao je i da je svestan koliko je teško održati taj stav, podsećajući na vremena ruskog učešća u Kontakt grupi oko KiM.
Osvrćući se na Ukrajinski sukob, tvrdi da rat nije započela Rusija, već ukrajinski režim još od 2014. kada je došlo do državnog udara u Ukrajini, te nakon potpisivanja takozvanih Minskih sporazuma koje “kijevski režim nije uopšte sprovodio”.
Takođe, naglasio je da je Moskva bila prinuđena na specijalnu vojnu operaciju da ne bi došlo do proterivanja ruskog stanovništva iz Ukrajine, ali i zbog neposredne opasnosti NATO svojim težnjama oko Crnog mora, Odese i Krima.
Bocan-Harčenko je potom naglasio da je ovo rat u kome je direktno uključen Zapad i NATO, te da je upravo to navelo Rusiju da revidira svoju nuklearnu doktrinu koja je bila nepromenjena još od Drugog svetskog rata.
“Na osnovu najpouzdanijih podataka tvrdim da će biti odgovor Rusije ka svim uključenim stranama ukoliko Kijev dobije dozvolu za korišćenje naoružanja dugog dometa koje bi ugrozilo suverenitet Rusije”, naglasio je Bocan-Harčenko dodajući da je otvorena mogućnost i za nuklearni odgovor na eventualno korišćenje konvencionalnog oružja koje egzistencijalno ugrožava Rusku Federaciju.
Ambasador Rusije je takođe naglasio da je cilj Zapada strateški poraz Rusije i da se ukrajinski narod samo iskorišćava u tom smislu, što je, kako je naveo, “tradicionalan pristup Vašingtona”.
Zaključio je da kriza postoji jer se Zapad opire uspostavljanju pravednog multipolarnog poretka i da je zapravo ovo politika Vašingtona koja višestruko nanosi Evropi i Evropskoj uniji štetu.
Simptom
Razgovaralo se i o teškom položaju Srba u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija, a kojima je ukazao i da su svi potezi Prištine sračunati samo da destabilizuju sitauciju i stvore nemoguće uslove za život kosovskih Srba.
Petković je naveo i da je osim Buhvaltera, koji je savetnik za kontinentalnu Evropu i Tursku, razgovrao i sa Margaritom Boregard, šeficom Odeljenja za Zapadni Balkan, u francuskom Ministarstvu evropskih i spoljnih poslova.
“Razgovarali smo o dijalogu Beograda i Prištine u svetlu poslednje runde održane u Briselu, ali i političko-bezbednosnoj situaciji na prostoru Kosova i Metohije, posebno podvukavši niz jednostranih i eskalatornih poteza Prištine i Aljbina Kurtija”, naveo je Petković na Instagramu.
Dodao je da je u razgovoru naglasio da je Beograd čvrsto opredeljen za mir i normalizaciju odnosa sa Prištinom, ali da sa druge strane pregovaračkog stola u Briselu nema adekvatnog sagovornika s obzirom da su svi potezi Prištine sračunati da destabilizuju situaciju na terenu i stvore nemoguće uslove života za srpski narod u AP KiM.
“Beograd je posvećen ispunjenju svojih obaveza iz dijaloga, ali očekuje i da Priština počne sa ispunjavanjem svojih obaveza posebno kada je reč o formiranju Zajednice srpskih opština na koju srpski narod čeka više od 11 godina”, naveo je on.
Petković navodi da je zahvalio sagovornicima na odvojenom vremenu i konstruktivnom i otvorenom razgovoru, istakavši da Srbija visoko ceni spremnost Francuske da uvek sasluša i poziciju naše zemlje.
Simptom/B92/Tanjug
Lučić je rekao za Tanjug da bi to omogućilo i da se poboljša kvalitet mobilne mreže na teritoriji južne srpske pokrajine gde žive Srbi.
On je istakao da je Telekom već pokrenuo veliku diplomatsku aktivnost, u okviru koje je u petak imao važne sastanke u Vašingtonu.
“Iskoristio sam sastanke u Stejt departmanu i predstavio sve probleme koje imamo u funkcionisanju u poslednjih godinu dana, kao i o jednom dosta lošem odnosu prištinske administracije prema MTS-u”, rekao je Lučić.
Naveo je da je sada u toku novi pokušaj prištinskog regulatora da podeli 5G opseg koji je najbitniji za razvoj 5G na 700 MHz.
“To je za nas velika šansa da konačno i dobijemo potvrdu da možemo da budemo operator na čitavoj teritoriji Kosova i Metohije. Zato što smo se mi prijavili za podelu tog opsega i taj regulator mora do 26. septembra da objavi ko se sve prijavio i na koji način će da podeli frekventni opseg. Potpuno smo ubeđeni, a voleo bih ga grešim, da je bila namera regulatora u Prištini da dodeli njima, dva postojeća prištinska operatera, 5G opseg”, rekao je Lučić.
Očekuje da, ipak, uz jednu dobru podršku međunarodne zajednice i uz minimum razuma sa druge strane, kako je rekao, shvate u Prištini da je potpuno nelogično da ako već hoće da podele 5G opseg zaobiđu Telekom na Kosovu i Metohiji.
“Mi ćemo u sledeće tri nedelje biti dole, opet ćemo otići u Prištinu da posetimo ambasade. Mi smo već u kontaktima i u velikoj diplomatskoj aktivnosti da se i nama podeli taj najbitniji opseg za razvoj 5G tehnologije na teritoriji čitavog KiM i samim tim mi da konačno kao operator dobijemo licencu i dozvolu da može da radi na čitavoj teritoriji KiM s jedne strane i da poboljša kvalitet mobilne mreže gde Srbi žive, što nam je izuzetno bitno”, naglasio je Lučić.
Kaže da je Telekom kao operater na KiM dosta ograničen sa brojem repetitora i frekventnim opsegom, ali i da su sve veći zahtevi za mobilnim internetom zbog čega tu nije dobar kvalitet mobilne mreže.
Lučić je rekao Tanjugu da je to što je inicirala prištinska agencija za dodelu frekventnog opsega bio odličan povod da Telekom konačno izvrši pritisak u okviru aktivnosti koje sprovodi u poslednjih godinu dana i naglasio da je i Briselskim sporazumom predviđena dodela treće licence na KiM.
Dodao je da MTS doo na KiM zapošljava 250 ljudi i da bi Telekom sa dozvolom za rad na čitavoj teritoriji KiM tamo bio glavni operator i da bi većina stanovništva koristila našu mrežu.
“Jer mi jedini u ovom regionu imamo snagu da razvijamo kvalitetnu mrežu”, naglasio je Lučić.
Kako je rekao, prištinska administracija bi do kraja oktobra trebalo da završi sve oko podele tog frekventnog spektra.
“Oni, kako bih rekao, kao i do sada, sve akcije koje imaju veze sa Telekomom, obično pokreću u avgustu. Očigledno, kada računaju da su briselska i američka administracija na odmoru. Tako je i ovo krenulo tokom avgusta, sa idejom podele frekventnog opsega, ali mi naravno uvek pratimo svaki njihov potez, tako da sam potpuno ubeđen, mogu da kažem unapred, da ćemo mi izaći kao pobednici. Prosto ne mogu da verujem da će prištinska administracija dozvoliti, ne samo da krši Briselski sporazum već i sopstvene zakone koje su oni sami napisali i da imaju drugačiji tretman isključivo zato što smo mi srpska kompanija”, naveo je Lučić.
Izrazio je uverenje da će, ipak, pre svega američka i EU ambasada izvršiti dodatni pritisak da se to reši na jedini normalan način.
Kada je reč o sastancima prošle nedelje u Vašingtonu, Lučić je rekao da je ima veoma dobre susretom među kojima je bio i sastanak sa predsednicom Eksim banke.
“Cilj nam je da dovedemo njihovu izvoznu banku u Srbiju i da Telekom Srbije bude prvi operator u Evropi koji će imati takav ugovor, što mislim da je dosta bitno i možda privuče i druge američke investitore u Srbiji, kada se vidi da se ima podrška američke izvozne banke, koji podržavaju izvoz američke robe. Tako da smo nekako napravili dinamiku i potpuno je sigurno da ćemo u sledećih nekoliko meseci završiti taj dogovor. I imali smo više sastanaka zato što mi tamo već sad formirali firmu i radimo kao televizijski operator, i treba do kraja godine da pustimo i mobilnu mrežu”, naveo je Lučić.
Naglasio je da je posebno zadovoljan sastankom u Stejt departmentu gde smo, kako je rekao, opet pokazali pravo lice Telekom.
“Da je Telekom jedna multinacionalna kompanija koja ima za cilj širenje na Zapadnu Evropu i Ameriku, kojoj je cilj da ostavi što bolje relacije i sa kompanijama kao što recimo Vodafon i Amazon i finansijskim institucijama kao što je EIB i Eksim. I drago mi je što su sa druge strane stvarno izuzetno pozitivne reakcije na razvoj Telekoma Srbije u zadnjih šest godina. I zato sam uveren da će nam pomoći u ovom slučaju i da ćemo mi konačno postati operator koji će poslovati na čitavoj teritoriji KiM”, naveo je Lučić za Tanjug.
Simptom/Tanjug
Dok su u Beogradu isticali da su najavljene mere odgovor na kršenje svih dogovora, u Prištini ocenjuju da je to pokušaj “sabotaže Kosova” i poručuju da izbora na severu Kosova neće biti pre oktobra 2025. godine. Iako se, kako je sam napisao, našao u vrtlogu diplomatskih napora usmerenih na napredak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak na kraju nije uspeo u onome što je planirao prethodne dve nedelje. Trilateralni sastanak sa Petrom Petkovićem i Besnikom Bisljimijem nije održan.
O situaciji na Kosovu i Metohiji, tome da li međunarodna zajednica menja pristup prema Prištini, kao i da li je potrebna nova strategija u dijalogu u emisiji “Nedelja sa Subotićem” govorili su direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj Dragiša Mijačić i predsednik Saveta za stratešku politiku Dragan Šutanovac.
Petković: Beograd bio spreman za sastanak na trilateralnom nivou
Petković za Euronews Srbija ističe da je Beograd bio spreman, kao i uvek, za sastanak na trilateralnom nivou. Bisljimi je, međutim, taj sastanak odbio jer nije želeo da razgovara o Zajednici srpskih opština, poštanskim uslugama, mostu na Ibru.
“Beograd nikada nema problema da na direktnom susretu razgovaramo o onim temama koje kandiduje Priština, ali Priština ne može da nameće šta će biti prioritet u razgovorima. Videlo se ko opstruira dijalog, ko ne želi razgovara i ko samo fingira prisustvo na dijalogu. Kako vi možete da se dogovarate, ako druga strana nije ni prisutna za stolom”, rekao je on.
Petković je istakao da poziv Lajčaka postoji, da su teme sastanka bile jasno definisane i da tu nema ničega nejasnog.
“Svakako, iskoristio sam sastanak da prvo ukažem i predstavim mere koje je predstavila Vlada Srbije a koje se tiču srpskog naroda na KiM, o neophodnostima, kroz sedam koraka, za oživljavanje dijaloga, da učinimo iskorak kako bi uopšte mogli da imamo proces normalizacije. Prva tema je ZSO. Bez toga ne možemo da govorimo o normalizaciji. Kurti i kosovska vlada svakog dana krše osnovna prava Srbima, hapse ljude, otimaju imovinu, vrše nelegalnu eksproprijciju, napravili su policijski poligon na severu i 11 godina najdirektnije odbijaju formiranje ZSO”, rekao je on.
On je dodao da se razgovaralo i o otvaranju mosta na Ibru i preduslovima koji treba da budu ispunjeni u dijalogu kako bi most bio otvoren. Napomenio je da je razgovarao i sa predstavnicima NATO u Briselu od kojih je dobio garancije da otvaranja neće biti jer postoje ozbiljni bezbednosni rizici.
Na pitanje da li veruje da će diskusija moći da počne i da će dijalog napokon oživeti, Petković kaže da i mere koje je izneo Beograd jasno pozivaju na neophodnost oživljavanja dijaloga.
“Nema više efektivnih pregovora”
Komentarišući rundu dijaloga do koje je došlo u utorak, Mijačić ističe da efektivnih pregovora više nema, naročito u trenutku dok se ne fomiraju institucije u okviru EU.
“Ovo je više bio sistem da se negde smire strasti u ovom nekom periodu. Iskren da budem ja više ne znam ni šta su teme razgovora. Negde i dalje provejava taj plan o implementaciji sporazuma, koje korake strane treba da primene, ali imajući u vidu sve ono što se dešava naročito na severu KiM, zaista nije ni bilo za očekivati da može doći do bilo kakvog pomaka. Sa druge strane svi znamo da Lajčak da zvršava karijeru, da nije nešto popularan u Prištini, tako da naročito sad na kraju karijere on nema neku moć da može da iznedri neki sporazum, tako da je to očekivano bio jedan loš sastanak”, rekao je Mijačić.
Šutanovac ne misli da Lajčak brzo odlazi sa pozicije, ali smatra da se on “potrošio na poziciji”
“Mora doći neko sa većim kredibilitetom, ne mislim da on ima mali kredibilitet, ali neko ko će imati državu iza sebe koja je koliko-toliko snažnija nego što je Slovačka i neko ko će imati možda fleksibilniji način u vođenju dijaloga i neko ko će biti rigidniji u odnosu na one koji ne izvršavaju obaveze koje su potpisane. Sve vreme se vraćam na 2013. i Briselski sporazum i mislim da je to osnova koja treba da bude vodilja za sve što se izvršava. Znao sam da Kurti neće biti čovek ni mira ni dogovora, on ima svoju agendu koja je strateško opasna za ceo region, on tu agendu gura”, rekao je Šutanovac.
Kako kaže, prema njegovim saznanjima, u zapadnim centrima “polako se oči otvaraju” i shvataju šta se dešava.
“Naravno da sve zavisi i od formiranja tih institucija u EU, ali mislim da mnogo zavisi i od izbora u Americi”, rekao je on.
“Sve se vrti oko plana implementacije”
Kada je reč o narednim koracima, Mijačić kaže da se sve vrti oko plana implementacije.”Onda je došla Banjska pa su krenule raznorazne konfrontacije, desila se situacija sa dinarom, zatvaranje pošte… Situacija je toliko eskalirala da je više nemoguće da se resetuje na sam početak, otuda jako je kompleksno voditi pregovore. Što se tiče samog dijaloga, sporazum o putu ka normalizaciji, ono što mi zovemo Ohridski aneks, to je sporazum koji će važiti u nekih narednih desetak godina, sva inicijativa biće da se implementira to, a ne da dođe do nekog novog. Svaki novi pregovarač imaće za stolom ista pitanja koja je imao sad Lajčak. Nažalost kada se pregovarao taj sporazum on nije definisao korake. Negde možemo mi da čujemo da je ZSO uslov za sve druge tačke, ali to ne piše. Mnogi, kao na primer francuski predsednik Emanuel Makron su pohvalili Srbiju za implementaciju. Niko do sada nije uputio nikakvu zahvalnost Kurtiju, tako da Srbija je počela implementaciju, Kosovo nije”, kaže Mijačić.
Šutanovac pak kaže da nije siguran da će ti sporazumi definisati politiku u narednih deset godina i smatra da se “neke stvari u Zapadnoj Evropi i Americi menjaju”
“Glavni protagonisti politike Kurtija, mislim na njegovu ličnu politiku, mislim da nisu na pozicijama u Americi na kojima su bili i mislim da tu postoji mogućnost zaokreta koje može da bude iznenađujuće za sve nas. Činjenica da Kurti nema neke odnose sa Ramom, nije nemoguće da se u te pregovore uključi i Tirana kao važan igrač i da onda Kosova polako, odnosno Priština počne da gubi na svojoj važnosti i da se onda tu prave neki dogovori koji će možda i Prištinu u nekom trenutku dovesti pred svršen čin”, kaže Šutanovac.
Inače, Mijačić kaže da je problem i što se o imovini ne pregovara, što se ne pregovara o crkvi, a dodaje i da se o kosovskim Srbima pregovara na jedan pogrešan način. Ističe da je potreban unutrašnji dijalog i da je i konferencija predsednika Aleksandra Vučića na kojoj je predstavio mere pokazala neophodnost novog društvenog dijaloga.
Mijačić je inače govorio i o viznoj liberalizaciji, tačnije odluci o ukidanju viza za građane Kosova koji poseduju pasoše koje izdaje Koordinaciona uprava Srbije i napomenuo da je to dobra vest..
Simptom/Euronews
Aleksandar Vučić koji je došao u Njujork na dvodnevni Samit o budućnosti u okviru 79. sednice Generalne skupštine UN, rekao je danas novinarima da je ovaj samit nešto za šta su mnogi mislili da neće moći da funkcioniše.
Predsednik Vučić će tokom boravka u Njujorku imati puno važnih sastanaka sa svetskim liderima. Rekao je i da će u okviru Generalne skupštine UN održati govor u utorak između 19.30 i 20 sati po srpskom vremenu i da će govoriti pre svega o narušavanju svih principa međunarodnog javnog prava, kao i o KiM.
“Antonio Guteres je postavio pet tačaka, a to su održivi razvoj, dva su mir i bezbednost, pa energetika i klimatske promene, mladi i njihova budućnost, i poslednja je transformisanje upravljanja. Kroz rezolucije koje su donosile UN došlo se do toga da svi opet traže rešenja o multilateralizmu. Ali ono što ja mogu da kažem je da postoji globalni jug, i velike zapadne sile. Velike su razlike između njih, pa i oko načina finansiranja. Zapad neće da ruši svoju finansijsku arhitekturu”, istakao je Vučić.
Po Rezoluciji 1244 Priština nema pravo na postojanje bilo kakvih oružanih snaga
Predsednik Vučić izjavio je da po Rezoluciji 1244 SB UN privremene institucije samouprave u Prištini nemaju prava na postojanje i formiranje bilo kakvih oružanih snaga.
“Nije to nešto što može da ugrozi Vojsku Srbije, ali može da ugrozi opstanak Srba na Kosovu, nema nikakve sumnje”, rekao je Vučić, odgovarajući na pitanje novinara da prokomentariše izjavu ministra odbrane privremenih institucija samouprave u Prištini u kojima je najavio transformaciju tzv. kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku.
Podsetio je da je po Rezoluciji 1244 tzv. OVK morala da bude rasformirana, a umesto toga je, kako kaže, Priština napravila svoju vojsku.
Vučić je ocenio da se rat u Evropi (sukob u Ukrajini) mora što pre završiti, kao i da bi Srbija i Evropa imali veći ekonomski rast da rata nema.
Najavio je susret u Njujorku sa predsednicom MMF-a Kristalinom Georgijevom. Napomenuo je da danas ima sastanak sa Redžepom Tajipom Erdoganom i da postoje mnoge teme o kojima treba da razgovaraju.
U sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku danas počinje dvodnevni Samit o budućnosti, u okviru 79. sednice Generalne skupštine UN, koji je uvod u generalnu debatu sednice u utorak, 24. septembra.
Na Samitu o budućnosti učestvovaće brojni predsednici, premijeri, ministri spoljnih poslova, a među učesnicima je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji će govoriti na drugoj plenarnoj sesiji.
Simptom/RTS/Tanjug
Uredbu su potpisali predsednica Evropskog parlamenta (EP) Roberta Metsola i ministar za evropska pitanja Mađarske Janoš Boka, kao predstavnik zemlje koja predsedava Savetu EU.
Potpisivanju uredbe EP i Saveta EU o izmenama i dopunama Uredbe u pogledu nosilaca srpskih pasoša koje izdaje Koordinaciona uprava Srbije prisustvovali su i predsedavajući Odbora EP za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove Havijer Sarsalehos i poslanik EP Matjaž Nemec, koji je u prethodnom sazivu EP bio izvestilac za ukidanje ovih viza.
Kako je ranije za Tanjug objasnio Nemec, pošto odluku potpišu Savet EU i Evropski parlament, ona će biti objavljena u Službenom listu EU, posle čega će moći da počne njena primena.
Savet EU je 22. jula ove godine doneo odluku o ukidanju viza za nosioce srpskih pasoša s AP KiM, koje izdaje Koordinaciona uprava Srbije, čime je završen zakonodavni proces o ovom pitanju u EU, a Evropski parlament je 23. aprila, na predlog Nemeca, izglasao viznu liberalizaciju za nosioce srpskih pasoša sa AP KiM.
Srbi s KiM koji poseduju pasoše koje izdaje Koordinaciona uprava, koja funkcioniše u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, bili su jedini kojima je i dalje bila potrebna viza za ulazak u zemlje EU nakon što su građanima tzv. Kosova ukinute vize od 1. januara ove godine.
Simptom/B92/Tanjug
Sagovornici su, takođe, razmotrili mogućnosti unapređenja međuparlamentarne saradnje i razmena poseta u narednom periodu, posebno na nivou poslaničkih grupa prijateljstva, saopšteno je danas iz Skupštine Srbije.
Tokom sastanka sa šefom italijanske delegacije u PS NATO Lorencom Ćezom, kao i sa članovima delegacije Predstavničkog doma i Senata Italije, izražena je zahvalnost na sveukupnom višegodišnjem angažmanu italijanskih vojnika u sastavu KFOR, koji čine najveći nacionalni kontingent u okviru ovih snaga, posebno u zaštiti istorijskog i kulturnog nasleđa srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
Simptom/Tanjug
Oni su večeras u emisiji “Utisak nedelje” na televiziji Nova S ocenili da se od 2012. naovamo i potpisivanja prvog Briselskog sporazuma radi na urušavanju ostataka ostataka institucija države Srbije na KiM (koje su nastavile da funkcionišu od rata 1999) te da se sa ovakvom vlašću “više ništa dole ne može sačuvati”.
“Potresno je i tragično sve ono što se događa u poslednje vreme. Imamo nažalost potpuno fingiranu stvarnost, i već 12 godina ‘lakiranje’ situacije koje kod drugih građana u centralnoj Srbiji stvara utisak da je tamo bolje… Imamo jednu sintetičku organizaciju, oktroisanu instituciju u vidu ‘Srpske liste’, na čelu sa ordinarnim kriminalcima koji su gonjeni do 2012… Imamo na delu i Kurtijevo zauzimanje severa KiM gde se zatiru tragovi postojanja srpskih institucija, bližimo se nečemu što je kraj institucionalnog postojanja Srba”, istakao je bivši predsednik Tadić, dodajući da je upravo demontaža srpskih institucija “bila crvena linija u (njegovim) razgovorima sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel 2011. godine”.
Foto printscreen
To nisam dozvolio jer bez toga nema krova pod kojim jedan narod može da funkcioniše, naveo je Tadić.
On je kazao da je u ovom trenutku, bez obzira na svu težinu situacije, najvažnije “ne predati se”.
“To je najvažnije, a ovo što govori i što radi Vučić je predaja uz koju se podižu dimne zavese tako da to narod ne vidi. Svaki akt od Briselskog sporazuma do danas je akt predaje, otkad se sve više i više predaje a bivaju sve veće manipulacije gde građani ne mogu da razaznaju i uskladište toliko informacija o aferama i nevoljama, gde one jedna drugu sustižu”, naveo je Tadić.
Predsednik Novog DSS-a Miloš Jovanović kazao je da je “istina da je Kosovo srpsko”.“Ono je neraskidivo vezano za naš identitet. Otima nam se a i ne branimo ga baš najbolje. Vlast i Aleksandar Vučić su u poslednih 12 godina apsolutno predali Kosovo. Najveća pretnja za zaštitu naših interesa je Aleksandar Vučić i faktor nestabilnsoti je upravo on. Poslednjih par meseci na severu KiM su direktna posledica prihvatanja francusko-nemačkog sporazuma. To je prihvatio Vučić i to je bilo implicitno priznanje secesije Kosova”, izjavio je Jovanović i naveo da nažalost “ne možemo sa Zapadom da branimo našu celovitost jer oni učestvuju u toj otimačini”.
Jovanović je rekao i da bi potpuno pokleknuće na Kosovu značilo nestanak nas kao naroda i da je ono “suviše vezano za ono što smo mi kao narod”.
“Ne samo što bi to značilo kolektivnu sramotu već bi dovelo do konkretnih geopolitičkih posledica u vidu kasnije unitarizacije BiH. Zapad temeljno to radi, njihova politika je secesija Kosova i unitarna Bosna. Dok je ove vlasti istina je i da nikakav boljitak po tom pitanju se neće osetiti”, kritičan je lider Novog DSS-a, ističući i da su predložene mere državnog rukovodstva “šarena laža”, to je, dodaje on, šarlatanstvo i “nema mera jer ste vi uzrok situacije na severu KiM”.
Simptom/M. M.
“Mi imamo jasne zahteve koji su upućeni međunarodnoj zajednici, koji su veoma dobro utemeljeni i obrazloženi i koji podrazumevaju vraćanje na ‘status quo ante’, dakle na vreme pre nego što je sprovođenjem svojih jednostranih mera Aljbin Kurti srušio i oborio Briselski sporazum”, rekao je Starović, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a.
Taj paket ima, kako kaže, političko-pravosudno dimenziju, ali i onu socijalno-ekonomsku.
Simptom/Tanjug
Blokade srpskih institucija na severu Kosova i Metohije i dalje traju. Kao odgovor – Beograd najavio niz mera. Koraci će biti preduzeti u 5 oblasti.
Predrag Rajić, savetnik predsednika Vlade i politički analitičar, rekao je da bi ovaj set mera mogao da postakne međunarodnu zajednicu da oštrije reaguje.
“Međunarodna zajednica je ta koja može da iskoristi nešto iz palete instrumenata pritiska na Aljbina Kurtija i na vlasti u Prištini da počnu da se ponašaju u skladu sa onim što je propisano i što je potpisano. Međutim, vidimo da osim deklaratornih osuda, oni nisu preduzeli neke mere”, rekao je Rajić, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a.
Svaki dan podizanja tenzija je, navodi, dan koji nam donosi neizvesnost.
“Kurti se u kontinuitetu trudi da izove konfikt između Srba i Albanaca u koji bi se umešao NATO na strani Albanaca, a on ostvario svoj megalomanski cilj, a to stvaranje velike Albanije sa centrom u Prištini a ne u Tirani, gde bi on bio prvi lider takve tvorevine, a očigledno u tom njegovom planu uslov koji se mora ispuniti je etničko čišćenje Srba na kojem on radi i gde se trudi da što više oteža život naših sunarodnika”, rekao je Rajić.
I upravo zbog takve situacije, predsednik Aleksandar Vučić je rekao da će ponovo biti upućen zahtev da se vrati srpska vojska i policija na Kosovo i Metohiju.
“Na nama je da insistiramo na onome što je propisano aktima poput sporazuma iz Kumanova i Rezolucije 1244. Dakle, taj povratak je predviđen”, rekao je Rajić.
Prema njegovim rečima, postoji niz uslova koje se moraju ispuniti.
“Jedan od uslova da bi se povratak dogodio jeste i taj da upravo Beorad inicira taj element zahtevom zvaničniku Kfora. Komandant Kfora procenjuje da li je to svrsihodno ili nije. Videćemo. Ja nisam primetio kod međunarodne zajednice neki ozbiljni zaokret”, naveo je Rajić.
Kurti želi da Srbima učini život nemogućim
Predsednik je sinoć najavio da će u narednih 45 dana biti usvojen zakon kojim se Kosovo i Metohija stavlja pod posebnu zaštitu, odnosno da se Autonomna Pokrajina Kosovo i Metohija proglasi za područje posebne socijalne zaštite, čime će biti zagarantovano pravo na finansijsku podršku za nezaposlene.
“To su mere koje su pre svega usmerene na poboljšanje života ili makar očuvanje onog standarda koje su Srbi imali do nasilnog zauzimanja srpskih institucija u četiri opštine na severu KiM”, rekao je Rajić.
Ove mere su, ukazuje, pre svega usmerene na to da se standard građana ne pogoršava na onom nivou koji bi to Kurti želeo.
“Kurti u suštini želi da izazove jedan element koji se u teoriji naziva primoravanje na deportaciju. Dakle, on želi da toliko učini život nemogućim i teškim, da oni koji se dvoume da li da ostanu tu, u nekom momentu prelome i kažu, ne mogu ja više ovo, i odu sa te teritorije”, naveo je Rajić.
“I zato, uz nasilno preuzimanje institucija, imate i premlaćivanje i hapšanje srpskih mladića, zato imate privođenje i hapšenje ljudi koji izražavaju svoj protest time što zvižde ili koriste pištaljke”, ukazao je Rajić.
“Mi smo uvek tu da razgovaramo”
Sve ovo što se dešava na KiM biće deo jedne globalne diplomatske borbe u narednom periodu.
Kako je predsednik rekao, u narednih mesec i po dva čeka ga susret sa 60 svetskih lidera, premijera i predsednika država, koje će izvestiti o onome što se dešava u južnoj pokrajini.
“Mi nemamo drugog izbora nego da se služimo diplomatskim instrumentima. Mi da ratujemo nećemo, mi smo to više puta ponovili, mi se rukovodimo devizom da je bolje 100 godina pregovarati nego jedan dan ratovati”, rekao je Rajić.
“Mi smo uvek tu da razgovaramo i da pokušamo da kroz dialog dođemo do nekih održivih rešenja.Problem je u drugoj strani, odnosno u Prištini, u Kurtiju konkretno, koji odbija svaku vrst dijaloga i koji fanatično zastupa svoje ekstremističke stavove”, istakao je Rajić.
Što se tiče najavljene nove runde dijaloga Beograda i Prištine, Rajić kaže da nije preveliki optimista.
“Mi smo tu, mi želimo da razgovaramo, nije problem u nama. Mi hoćemo da predložimo, mi hoćemo da saslušamo, problem je u tome što s druge strane imamo nekoga ko ima svoje megalomanske ciljeve i koji će sasvim izvesno, voditi ka prodobljivanju krize na KiM što, bojim se, ugrožava i kompletnu regionalnu stabilnost”, rekao je Rajić.
RTS
Kada Vučić, ističe Šarović, izjavi da on ništa nije potpisao i da ga je “zabolela ruka, vidimo da ga sad nešto drugo boli pa mora da čeka 72 sata za obraćanje javnosti”, a istovremeno, navodi, Srbi na KiM nemaju taj luksuz “jer njih i hapse i biju i zatvaraju svaki dan”.
“Cilj je bio da srpski narod na KiM ostane bez ikakvih mehanizama zaštite. Razočaranje na Kosovu je veliko jer ljudi vide da vlast u Beogradu ne reaguje na sve što se dešava Srbima, a ne reaguje iz razloga što su joj vezane ruke. Ovi aktuelni događaji su posledica onoga što je Aleksandar Vučić dogovarao i kroz Briselski, Vašingtonski, Šolc–Makronov dokument, Ohridski aneks itd. Ovo je u stvari u potpunosti sprovođenje onoga za šta Vučić kaže ‘ništa nisam potpisao'”, napominje Šarović za portal “Simptom”.
On dodaje da će obraćanje predsednika Srbije zakazano za danas po podne imati samo unutrašnju dimenziju i da je reč o već viđenim “žalopojkama”.
Foto: K. Mitrovica, printscreen
“Govoriće kako je njemu najteže, kako je imao neprospavanih noći itd., ali će reći da moramo ostati na evropskom putu jer je to jedina mogućnost da Srbija preživi. Opet gluposti, a zahtevi koje će iznositi jesu ono što je trebalo da iznosi u prethodnih 12 godina i to ‘svojim velikim prijateljima’, a neprijateljima Srbije, i Ediju Rami, i Erdoganu, i Šolcu, i Makronu i pre toga Angeli Merkel i svima drugima sa Zapada”, poručuje Šarović.
Predlog opozicije za održavanje sednice Skupštine o litijumu i izglasavanje Predloga izmena Zakona o rudarstvu i energetici kako bi došlo do stopiranja projekta Rio Tinta i “Jadar” u zapadnoj Srbiji, koji je svojim potpisima podržalo 86 poslanika čitave opozicije, Šarović je oštro kritikovao.
Po njegovom mišljenju, predlog za sednicu otkriva “da su svi iz opozicije isti”.
“… i da nema nikakve razlike između Nestorovića, Ponoša, Aleksića, Lazovića, Miloša Jovanovića, svih koji su se okupili oko te zajedničke inicijative. Takođe, ‘otkriva da su oni za kopanje litijuma ali kad oni budu na vlasti’. Zašto nije zatražena trajna zabrana iskopavanja litijuma? Ne traže trajnu nego zabranu do trenutka dok ne budu funkcionisale institucije, drugim rečima ‘kad oni dođu na vlast’ i kad to bude po evropskim standardima”, istakao je Šarović, pitajući se “dokle Srbija može da stigne sa ovakvom opozicijom?”.
Lider pokreta “Ljubav, vera, nada” kaže da su širom Srbije bili protesti i da nikad niko na tim protestima nije rekao da bi u nekom momentu hteo iskopavanje litijuma.
“Ljudi su rekli da neće nikada dozvoliti da se u Srbiji kopa litijum i bor i narod je po tom zahtevu jasan. Opozicija je ovim postupkom pokazala da je opet spremna da ugasi svaku iskru protesta u Srbiji i da iznova razočara građane. Ne bi me čudilo da na nekim budućim protestima narod pojuri istim tim g…….. motkama i ove iz režima i ove iz opozicije. Po ko zna koji put su iznevereni zahtevi naroda”, zaključio je revoltirani Šarović.
Simptom/M. M.
Odgovarajući na pitanja novinara, pomenuo je “pohod” Aljbina Kurtija na sever Kosova, poredeći ga sa nekim Hitlerovim pohodima. Istakao je da duh Srpskog naroda nije moguće pokoriti kao i da kosovske vlasti nisu u moći nikoga da privuku, čak ni psa.
“Usaglasili smo to i sa Srbima, sa Kosova i Metohije. Posebno sa predstavnicima Srpske liste kao legitimnim predstavnicima srpskog naroda na KiM. Oni su ovo tražili i mi smo smatrali da je veoma važno”, rekao je Vučić tokom obraćanja građanima Srbije.
On je dodao da državni organi u Srbiji često nemaju dovoljno vremena za KiM
“To je naša bolest od 1945. na ovamo. Sve drugo nam je preče i važnije od toga. I zato i naši državni organi od MUP-a do tužilaštva, pravosuđa, nikada se nisu dovoljno bavili situacijom na Kosovu i Metohiji”, rekao je Vučić.
Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija biće proglašena za područje posebne socijalne zaštite
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je danas u obraćanju javnosti, da će, zbog brutalnog napada na srpsko stanovništvo na KiM, autonomna pokrajina Kosovo i Metohija biti proglašena za područje posebne socijalne zaštite, čime će, kako je rekao, biti zagarantovano pravo na finansijsku podršku za nezaposlene i mnoge druge.
“To je zato što je ovaj teror usmeren na otežavanje života običnim ljudima, Srbima na Kosovu i Metohiji i predstavlja njihovo ekonomsko i socijalno urušavanje i zbog toga ćemo našu podršku i pomoć stanovništvu dramatično i drastično da uvećamo”, najavio je Vučić.
On je izjavio da će za grupu od 5.000 ljudi, koji su nezaposleni, država da izdvoji podršku na mesečnom nivou od 20.000 dinara
“Ovo su ogromna ulaganja, ovde je reč o desetinama miliona evra, da ne kažem kad se sve sabere, biće i mnogo više od stotinu miliona evra”, rekao je predsednik.
Imamo zahteve i poteze u pet oblasti po pitanju Kosova i Metohije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio je danas, tokom obraćanja javnosti u Palati Srbija, zahteve i poteze Srbije u vezi sa situacijom na KiM, podeljene u pet oblasti i istakao da će u tom cilju biti pokrenuta globalna diplomatska kampanja i da će razgovarati do kraja novembra sa 60 svetskih lidera kojima će predstaviti sedam nužnih tačaka za napredak u dijalogu.
“Zahtevamo povratak na ‘Status Quo Ante’ uklanjanjem ključnih posledica jednostranih i nekoordinisanih akcija Kurtijevog režima, što predstavlja nužnu prepostavku za smisleni napredak u procesu dijaloga”, rekao je Vučić.
On je dodao da to pokreće sedam nužnih tačaka za nastavak dijaloga
“Pod jedan, raspisivanje i održavanje slobodnih i demokratskih lokalnih izbora na Severu Kosova i Metohije, uz učešće misije OEBS i kontrolu EU. Pod dva, primenu člana 9 Prvog Briselskog sporazuma kroz kolektivni povratak Srba u Regionalni direktorat KP Sever. Tačka tri, povratak srpskih sudija i tužilaca na pravosudne funkcije. Zatim, pod četiri, povlačenje specijalnih snaga tzv. kosovske policije iz nelegalno sagrađenih baza i kontrolnih punktova na severu Kosova i Metohije, kao i njihovo povlačenje iz svih institucija, koje su od 1999. godine do nelegalnog zatvaranja 2024. godine pružale vitalne javne i administrativne usluge građanima”, naveo je Vučić.
Širimo broj ljudi koji će dobijati podršku iz BG, ali samo ako žive na KiM
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je danas da će biti proširen broj ljudi koji će dobijati podršku države na KiM, ali da će biti namenjena samo za one koji žive na KiM, kao i da će biti povećana kontrola trošenja tih sredstava. “Kada sam rekao širićemo, ovoga puta ćemo napraviti veliku razliku.
Ovoga puta svaki dinar o kojem ovde govorimo, dobiće samo oni koji žive na Kosovu i Metohiji”, rekao je Vučić u Palati Srbija
Naveo je da su se na KiM ljudi s pravom žalili na to što pogodnosti i novac dobiju i oni koji žive u Kragujevcu, Smederevu, Beogradu, Novom Sadu, Kruševcu, Kraljevu i svakom drugom mestu.
“Sve ove mere odnosiće se samo na ljude koji žive na Kosovu i Metohiji. Imaćemo iz tri različita državna organa stalnu i svakodnevnu kontrolu, kako se troše sredstva države Srbije, na koji način se troše i da to ne odlazi nikako onima kojima ne pripada, već samo onima koji su svoju sudbinu zaista vezali za Kosovo i Metohiju”, naglasio je Vučić.
Zapad ne zanima sudbina srpske dece na Kosovu i Metohiji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da političare i državne organe zemalja Evropske unije i Amerike ne zanima sudbina srpske dece na teritoriji Kosova i Metohije i da to najbolje oslikava odnos izjava stranih političara i institucija kada su u pitanju srpske i albanske žrtve.
On je na konferenciji za novinare u Palati Srbija rekao da je bilo samo šest izjava stranih zvaničnika kao reakcija na pucnjavu dvoje srpske dece koja su na KiM išla po badnjak i ukupno 7.600 izjava stranih zvaničnika na stradanje policajca u Banjskoj, koji ni po jednom međunarodnom aktu nije trebalo da bude tu.
“Ne interesuje njih sudbina naše dece. Jedino što ih interesuje to je da svaku našu meru sagledavaju iz ugla nezavisnog tzv. Kosova. Šta god da kažete, oni kažu – pa nezavisno Kosovo ima pravo da u skladu sa ovlašćenjima suverene države se ponaša na ovakav ili onakav način”, rekao je Vučić.
Vučić dodaje da mi kao država možemo da pokažemo hrabrost, da ogolimo tu vrstu licemerja koja postoji i da osnažimo svoj narod u borbi.
Ni potpisi obe strane na Briselskom sporazumu, ni garancije EU, ne znače ništa
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je sve što je Srbija razumela da je potpisano u okviru Briselskog sporazuma 2013. nije sprovedeno, kao ni da potpisi ni prištinske, ni beogradske strane, kao ni garancije EU da će dogovorene norme biti sprovedene u delo, ne znače ništa.
”Postigli smo Briselski sporazum koji je bio težak za nas, bilo je nemoguće postići bolje u datim uslovima. Mnogi pregovarači su želeli da se prihvate i neuporedivo lošiji uslovi, jer su to pritisci bili, koje je gotovo nemoguće izdržati”, rekao je Vučić tokom današnjeg obraćanja javnosti.
On je istakao da, nakon potpisivanja Aneksa Briselskog sporazuma 2015. počinje uzurpacija od strane Prištine, kreće rušenje Briselskog sporazuma od prvog trenutka, pogoršanje životnog položaja Srba koji žive na Kosovu i Metohiji, njihovo tiho i glasno proterivanje i želja da se po svaku cenu jednom za uvek završi nestankom Srba, jer to je jedina garantija da će Kosovo biti nezavisno, ili kako Albanci to smatraju, slobodno’, rekao je predsednik Srbije.
Istakao je da je to posebno očigledno od kako je premijer privremenih prištinskih institucija postao Aljbin Kurti.
Mere koje smo danas doneli nisu lake, neizbežno da će naići na otpore
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je večeras da mere koje su danas donete nisu lake, zahtevaju ogroman trud i rad i da je neizbežno da će naići na otpore.
“Na Kosovu i Metohiji znam sve probleme, od pravnih, političkih, ekonomskih. Ja znam da nema dobrog rešenja. I neću da obmanjujem i da lažem bilo koga. Mere koje smo danas doneli su nelake, nejednostavne, zahtevaju ogroman trud, rad. I neizbežno će naići na otpore. A hoće li zadovoljiti sve? Pa naravno da neće. I onako će svi samo da čekaju kraj našeg obraćanja, da bi se sa svojim laganim, lagodnim i besmislenim rešenjima ustremili na domaću javnost, kako bi ukazali na to kako smo nesposobni, a oni su to baš sposobni”, rekao je Vučić obraćajući se građanima u Palati Srbija.
Istakao je da ne govori samo o političkim protivnicima, već i onima koji dolaze sa Zapada
“Na Kosovu smo gubili stanovništvo proporcionalno, procentualno dramatično već od 1961. godine, a 1981. godine su već Albanci videli svetlo na kraju tunela, kada su po rudnicima krenuli sa štrajkovima. Mi nismo razumeli sve što se zbiva u svetu. I za to smo platili visoku cenu na prostoru, celokupnom prostoru bivše Jugoslavije”, rekao je Vučić.
Srbija se nalazi u nelakoj pravno-političkoj situaciji po pitanju Kosova i Metohije
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je danas u obraćanju javnosti, zbog brutalnog napada na srpsko stanovništvo na KiM, da se Srbija nalazi u nelakoj pravno-političkoj situaciji po pitanju KiM.
“Ekonomski napredujemo veoma brzo, vrlo dobro, možda i odlično, kako kažu ekonomski parametri i pokazatelji. Ali ono što ostaje naša najbolnija i najteža tačka, nema nikakve sumnje, jeste Kosovo i Metohija”, rekao je Vučić.
Istakao je da je Kosovo najskuplja reč za svakog Srbina, istovremeno najlakše potezana, neretko sa neopisivom lakoćom neodgovornosti.
“Njena upotreba i zloupotreba su nas dovodile do besmisla. Kakve god mere bih predložio i šta god uradili, nikada niko neće biti zadovoljan. Niko osim malog kruga racionalnih ljudi koji hoće da budu fer prema sebi i prema svima drugima, razumevajući kakva je situacija na Kosovu i Metohiji, danas, juče, pre, deset ili 15 godina. Šta god da smo predložili, na kraju bi svi bili protiv. Ne neki, svi”, naveo je Vučić.
“Činjenica je sledeća, ako nema bezbednosti za Srbe, neće biti Srba na KiM.., odlaze nam ljudi, odlaze oni ekonomski situirani, jer ne znaju šta ih čeka sutra”, istakao je Simić gostujući na RTS-u.
On je rekao da “država mora da zauzme jasan i oštar stav”, da je neophodno da se pojača bezbednost i ekonomska i finansijska pomoć za srpski narod na KiM.
Simptom/Tanjug
Blokada privremenih organa u opštinama na severu Kosova i Metohije traje od 30. avgusta.
Dokumentacija koju je takozvana kosovska policija zaplenila završila je u kosovskoj arhivskoj agenciji, u kojoj kažu da je reč o “značajnoj količini arhivske građe”, javljaju prištinski mediji.
Srbi su juče protestovali ispred stanice policije, sa pištaljkama i transparentima “Policija Kurtilenda”, “Pustite nam decu!”, ”Vratite nam decu!”.
Četvoricu srpkih mladića policajci su brutalno pretukli prilikom privođenja u Mitrovici, a tzv. kosovska policija tvrdi da je fizički napadnut i njen pripadnik, ali ne navodi kako je do tog napada došlo.
Mladićima je određen kućni pritvor od mesec dana.
Istog dana tužilaštvo u Prištini je objavilo optužnicu za slučaj Banjska – protiv 45 osoba. Tereti ih za navodni “terorizam”, odnosno krivična dela “protiv ustavnog poretka i bezbednosti, finansiranje terorizma i pranje novca”.
RTS
