Kada između vođa dva glavna ogranka hrišćanstva, Pravoslavne i Rimokatoličke Crkve, postoji takva saglasnost, jasno je da je otvoren put ka uvođenju zajedničkog proslavljanja Uskrsa, piše Protothema.

Pritom, cilj je da to postane trajna praksa, a ne samo za 2025. godinu, kada će se ionako kalendarski poklopiti Uskrs pravoslavnih i katolika (kao i zapadnjaka, uključujući protestante i druge).

Reakcije

Trenutno, ukidanje dvostrukog proslavljanja unutar hrišćanstva ostaje više kao želja, izraz pobožne težnje, kako je ponavljano isticano od strane Vaseljenskog patrijarha i pape.

Ipak, negativne reakcije već su se pojavile s različitim intenzitetom iz raznih krugova: predstavnici Moskovske patrijaršije i njeni sledbenici, uključujući pojedine sveštenike, političare i pristalice ultrakonzervativnih ili ekstremno desničarskih frakcija, oštro se protive svakoj vrsti zbližavanja sa “raskolnicima” ili “jereticima”, kako se često nazivaju katolici. Tradicionalna netrpeljivost prema ovoj temi pruža im idealnu priliku da se obgrnu religijskim plaštom, navodi grčki list.

Neizbežno je da zajednička namera patrijarha Vartolomeja i pape Franje za trajno zajedničko proslavljanje Uskrsa i bratstvo u Hristu dobije širi značaj od pukih liturgijskih ili dogmatskih pitanja.

Zajednički Uskrs povezan je i sa trenutnim geopolitičkim previranjima, posebno u vezi s ratom između Rusije i Ukrajine. Takođe, u kontekstu stvaranja jedinstvenog hrišćanskog fronta naspram opasne radikalizacije unutar određenih islamskih krugova, dugotrajna nespremnost dveju Crkava da postignu dogovor o datumu obeležavanja Nedelje stradanja, Raspeća i Vaskrsenja Hristovog, šalje sve osim poruke jedinstva. To postaje posebno značajno u trenutku kada se verski fanatizam na Bliskom istoku intenzivira, s brojnim žrtvama u sukobima između Izraela i muslimanskih organizacija poput Hamasa i Hezbolaha, uz podršku teokratskog režima u Iranu.

Želja da se uvede zajedničko proslavljanje Uskrsa povezuje se i sa značajnim jubilejom za hrišćanstvo: obeležavanjem 1.700 godina od Prvog vaseljenskog sabora, događaja koji će, osim neočekivanih okolnosti, biti obeležen svečanim susretom patrijarha Vartolomeja i pape Franje u Nikeji u Vitiniji, na istom mestu gde je sabor održan 325. godine. U današnjem Izniku, u severozapadnoj Turskoj, očekuje se da će vođe dve Crkve potvrditi svoje planove o budućem zajedništvu, odajući počast ključnim odlukama donetim na Prvom vaseljenskom saboru, koji je sazvao Konstantin Veliki, prvi rimski car koji je prihvatio hrišćanstvo.

Njegov cilj bio je da zaštiti hrišćanstvo od arijanizma, da se uspostavi Simbol vere i, između ostalog, da se postavi pravilo o određivanju datuma za proslavljanje Uskrsa.

“U tom duhu, jednoglasno se izražava želja”, istaknuto je u nedavnom saopštenju Vaseljenskog patrijarhata, “da zajedničko proslavljanje Uskrsa sledeće godine između Istočne i Zapadne hrišćanske zajednice ne bude samo srećna slučajnost, već početak uspostavljanja zajedničkog datuma za proslavljanje svake godine, u skladu sa pravoslavljem.”

Dogovor na vrhu

Patrijarh Vartolomej ističe da su optimistični jer “postoji dobra volja i spremnost s obe strane. Zaista je skandal da se jedinstveni događaj Hristovog vaskrsenja proslavlja odvojeno!”.

Papa, podržavajući zajedničko proslavljanje, u jednoj od svojih redovnih izjava na tu temu rekao je: “Kako bi bilo divno kada bi godišnjica Prvog vaseljenskog sabora postala početak stalnog zajedničkog Uskrsa.”

Papa Franja je u intervjuu za italijanski list Avvenire prošlog maja izneo svoje mišljenje da “pravoslavne Crkve slave Uskrs 5. maja 2024, više od mesec dana nakon Zapadnih crkava. Iako je to pitanje kalendarskih proračuna, san o zajedničkom proslavljanju je još uvek živ.”

Simptom/B92/Telegraf.rs