Tramp je u ponedeljak rano ujutru objavio dva gotovo identična pisma na svojoj platformi Truth Social. Upućena su japanskom premijeru Šigeruu Išibi i predsedniku Južne Koreje Liju Džae-mjungu. Obaveštava ih da će administracija početi da naplaćuje carinu od 25% na njihov izvoz u SAD od 1. avgusta.

Tokom dana, predsednik je nastavio da objavljuje slična pisma drugim stranim šefovima vlada iz Evrope, Azije i Afrike, pri čemu su najviše carinske stope od 40% uvedene Mjanmaru i Laosu.

Šta stoji u pismima
Iako pisma sadrže pregršt kurtoaznih opaski, posebno na početku, da je Trampu „velika čast“ i zemlju kojoj se obraća naziva „velikom“, iz daljeg teksta ipak odiše nastup SAD iz pozicije moći.

Najpre ukazuje da su imali godine za razgovore o trgovinskim odnosima, ali tu se dalji prostor za dijalog završava jer Tramp svojim partnerima saopštava šta su SAD odlučile (bez dijaloga). I tu je i jaka nota komunikacije u kojoj nastoji da drugoj strani objasni kako SAD njima čine. Prvo, tako što su uprkos velikom trgovinskom deficitu koji imaju s tom zemljom ipak odlučili da nastave da s njom trguju. A drugo, da su carine koje uvodi „daleko ispod onoga što je potrebno da se eliminiše trgovinski deficit“.

Tramp poziva kolege da učestvuju u „izuzetnoj ekonomiji SAD“ i dodaje da je to „Broj 1 tržište na svetu, daleko“.

Za trgovinski deficit sa svakom zemljom (pokazana su pisma Japanu i Južnoj Koreji koja su identična pa se pretpostavlja da su i druge zemlje dobile ista) kaže da je dugoročan i veoma postojan. A njemu su, prema mišljenju SAD, doprinele carine, necarinske dažbine i trgovinske barijere koje su druge zemlje nametnule.

Carina neće biti ako kompanije iz ovih zemalja budu gradile ili proizvodile u Americi. Zauzvrat će im u roku od nekoliko nedelja obezbediti dozvole.

Trgovinski deficit koji pominje, vidi kao veliku pretnju američkoj ekonomiji i nacionalnoj bezbednosti.

Inače, u 14 zemalja kojima su poslata pisma nalaze se upravo one koje su bile u maloj grupi država sa, navodno, visokim carinama usmerenim ka američkoj robi. Odnosno, u vrhu Trampove tabele.

Dodatak postojećim carinama
Prvi avgust će biti novi datum završetka pauze u primeni tzv. „Dana oslobođenja“. Portparolka Bele kuće Karolin Levit rekla je da će Tramp potpisati izvršnu naredbu kojom se rok odlaže.

Levit je dodala da će pisma stranim vladama nastaviti da se šalju sve do 1. avgusta

U pismima se navodi da će nove carine biti dodatak svim sektorski specifičnim carinama koje SAD već primenjuje – kao što su one na čelik – i da se mogu promeniti u budućnosti. Trampova administracija će podići carinske stope ukoliko zemlje uvedu recipročne carine na američku robu. S druge strane će „možda razmotriti izmenu ovog pisma“ ako zemlje ukinu svoje carine i trgovinske barijere na američke proizvode.

Carinska stopa od 25% za Južnu Koreju ista je kao ona koju je Tramp prvobitno uveo na robu iz te zemlje tokom najave „Dana oslobođenja“ 2. aprila iako je ona privremeno spuštena na 10%. Stopa za Japan za jedan procenat je viša od početnih 24% koliko je Tramp prvobitno nametnuo japanskoj robi.

 
Daleko od reciprociteta
Ova pisma predstavljaju primenu novih carinskih stopa bez postizanja formalnih trgovinskih sporazuma. Pri tome svaka vlada koja primi pismo biva obaveštena da su njeni trgovinski odnosi sa SAD bili „daleko od reciprociteta“.

Akcije su u ponedeljak blago pale kao reakcija na Trampovo objavljivanje pisama Japanu i Južnoj Koreji. Gubici su naglo porasli odmah nakon objave. Dau Džouns, S&P 500 i Nasdak Kompozit su zabeležili pad od oko 1% do ranog ponedeljka popodne. Akcije japanskih proizvođača automobila Tojote i Honde zabeležile su veći pad od 4%.

„Ove carine mogu biti izmenjene, naviše ili naniže, u zavisnosti od naših odnosa sa vašom zemljom“, rekao je Tramp u pismima u ponedeljak.

Srbija i BiH u odabranom društvu
Pored Južne Koreje i Japana, Tramp je objavio pisma vladama Mjanmara (carinska stopa 40%), Laosa (40%), Kambodže (36%), Tajlanda (36%), Bangladeša (35%), Srbije (35%), Indonezije (32%), Južne Afrike (30%), Bosne i Hercegovine (30%), Kazahstana (25%), Malezije (25%) i Tunisa (25%).

Odluka Trampa da produži odlaganje carina dolazi neposredno pre nego što je ono trebalo da istekne u sredu u 00:01. Još nije jasno da li će rok ponovo biti produžen i koje će biti konačne carinske stope kada stupi na snagu, s obzirom na to da se carine još uvek menjaju čak i za zemlje koje dobijaju pisma od Trampove administracije.

Administracija nije navela koje će zemlje imati prioritet u dobijanju pisama ili sklapanju trgovinskih sporazuma pre isteka roka u sredu. Evropska unija je poslednjih dana izrazila uverenje da će do tada postići neki oblik trgovinskog sporazuma sa SAD. Portparol za trgovinu EU Olof Gil rekao je u ponedeljak: „Potpuno smo spremni da postignemo dogovor u načelu do srede i radimo punom parom na tome“. Blumberg je u nedelju izvestio da je i Tajland ponudio ustupke SAD-u kako bi izbegao carinu od 36%. Pregovori navodno još traju sa zemljama uključujući Indiju, Indoneziju i Švajcarsku.

Simptom/Forbs Srbija