Bilo da je u pitanju trgovinski embargo Sjedinjenih Država kako bi se suzbila revolucije Fidela Kastra iz 1959. godine, ili široko rasprostranjena glad tokom “posebnog perioda” koji je usledio nakon raspada Sovjetskog Saveza, glavnog saveznika Kube iz vremena Hladnog rata, neprijateljstva SAD ili velikih prirodnih nepogoda ništa se nije moglo meriti sa rukovodstvom zemlje.

Ali možda nijedna od tih kriza ne predstavlja tako ozbiljnu pretnju kao sadašnja koju je izazvala “pomorska opsada” američke Ratne mornarice.

Čak i dok vodi rat sa Iranom, predsednik SAD Donald Tramp je ove nedelje rekao da veruje da će uskoro “imati čast da osvoji Kubu”.

Iako nije bilo jasno šta je tačno mislio, SAD očekuju da predsednik Kube Migel Dijaz-Kanel podnese ostavku kao deo tekućih pregovora sa Havanom koji bi mogli da spreče neku vrstu američke vojne intervencije.

Bez proglašenja formalne blokade, Tramp i njegova administracija su već “osakatili” trgovinu sa Kubom.

U martu su se zalihe nafte, hrane i druge robe značajno smanjile, a nijedan strani tanker nije pristao na Kubu, prema podacima o brodarstvu koje je analizirala firma za pomorsku obaveštajnu službu Windward.

Obim uplovljavanja u luke, koji uključuje tankere koji se kreću iz jedne kubanske luke u drugu, u proseku je iznosio oko 50 brodova mesečno u 2025. godini, ali je pao na samo 11 u martu ove godine, pri čemu su svi stizali iz domaćih luka.

Ova situacija narrušila je živote 11 miliona stanovnika Kube, koji trpe masovne nestanke struje i prekid medicinske nege zbog nedostatka goriva.

Kuba, je jedna od zemalja koje se najviše oslanjaju na naftu za proizvodnju električne energije, a proizvodi jedva 40 odsto nafte potrebne za pokrivanje svojih energetskih potreba.

Ijan Ralbi, šef “I.R. Consilium”, konsultantske kuće sa sedištem u SAD koja se fokusira na pomorsku bezbednost, rekao je da agresivnost Vašingtona neće učiniti Trampa omiljenim među Kubancima koji “već dugo žele promene”.

“Svaki Kubanac pati zbog nestašice goriva i svih posledica koje to donosi”, rekao je on.

“Svaki stanovnik Kbe pati zbog akutne nepristupačnosti goriva i svih posledica u pogledu pristupa hrani, bolnicama i slobodnog kretanja”, rekao je on.

Iznenadni prekid trgovine dogodio se bez ponovnog uvođenja ograničenja izvoza na Kubu od strane Bele kuće koja su poslednji put ublažena tokom Bajdenove administracije. Pošiljke živine, svinjetine i drugih prehrambenih proizvoda proizvedenih u SAD na Kubu – koje čine veliku većinu američkog izvoza u tu zemlju – prošle godine su skočile na 490 miliona dolara, najviše od 2009. godine. Nepoljoprivredni izvoz i humanitarne donacije, od kojih je veliki deo namenjen novonastajućem privatnom sektoru Kube, više su se nego udvostručili.

Ali ohrabren američkim zarobljavanjem Madura, Tramp je postepeno eskalirao svoju retoriku o Kubi, prvo sugerišući da će težiti “prijateljskom preuzimanju” zemlje, a nedavno je rekao konzervativnim saveznicima iz Latinske Amerike da će se “pobrinuti” za Kubu kada se rat sa Iranom završi.

Iako ni on, ni njegova administracija nisu rekli šta tačno znači to obećanje, kontinuirano prisustvo američkih ratnih brodova korišćenih u napadu na Madura na Karibima dovelo je do toga da kompanije i zemlje koje posluju sa Kubom sprovode samokontrolu.

“Niko ne želi da bude na radaru Trampovog naloga Truth Social”, rekao je Džon Kavulič, predsednik Američko-kubanskog trgovinskog i ekonomskog saveta sa sedištem u Njujorku.

Uoči svrgavanja Madura od strane američke vojske tokom noćnog napada 3. januara, Tramp je izjavio da će SAD blokirati sve isporuke venecuelanske nafte Kubi, pa čak i zaplenio nekoliko tankera kako bi sproveo ono što su nazvali “karantin”, pozajmljujući termin koji je koristio predsednik Džon F. Kenedi tokom kubanske raketne krize 1962. godine.

Kasnije tog meseca, Tramp je potpisao izvršnu naredbu kojom se preti tarifama svakoj zemlji koja snabdeva Kubu naftom. Upozorenje je uznemirilo zvaničnike u Meksiku, koji se dugo protive politici SAD prema Kubi i gde se državna naftna kompanija Pemeks pojavila kao vredna spasilačka linija prošle godine, dok je izvoz venecuelanske nafte opao.

Kuba je pooštrila svoju retoriku protiv onoga što naziva “blokadom goriva” od strane SAD. Ali Trampova administracija je osporila tu karakterizaciju, nesumnjivo svesna da se prema međunarodnom pravu svaka pomorska operacija koja se smatra kažnjavanjem civila smatra nezakonitim činom agresije van ratnog vremena.

“Kuba je slobodna, nezavisna i suverena država – niko nam ne diktira šta radimo”, rekao je Dijaz-Kanel u objavi na društvenim mrežama u januaru. “Kuba ne napada; mi smo žrtve američkih napada već 66 godina i spremićemo se da branimo domovinu poslednjom kaplju krvi.”

Usred sve većih kritika da američke akcije izgladnjuju Kubu, državni sekretar Marko Rubio je počeo da povlači neke od pretnji administracije. U januaru je Stejt department poslao ostrvu tri miliona dolara u paketima hrane, tabletama za prečišćavanje vode i drugim artiklima humanitarne pomoći. Prošlog meseca, Bela kuća je saopštila da će dozvoliti američkim kompanijama da šalju gorivo – uključujući venecuelansku naftu – privatnim preduzećima na Kubi.

Cilj, rekao je Rubio, jeste da se podstakne razvoj malog privatnog sektora u zemlji.

“Razlog zašto te industrije nisu procvetale na Kubi je taj što im režim nije dozvolio da procvetaju”, rekao je Rubio kada je objavio privatnu prodaju.

Ali nije jasno da li su neke kompanije počele sa isporukama goriva, a kritičari kažu da je strategija nerealna jer većini kubanskih kompanija nedostaje kapital, a kubanska vlada ima monopol na distribuciju benzina.

Džon Felder, vlasnik kompanije Premier Automotive Export, preduzeća sa sedištem u Merilendu koje Kubi prodaje električne automobile i skutere od 2012. godine, rekao je da se većina Kubanaca, čak i u njihovoj trenutnoj patnji, plaši onoga što ih čeka.

“Američke politike su stvorile najotpornije ljude na svetu, a ipak sve što žele jeste da kupuju stvari u Majamiju kao vi i ja”, rekao je Felder, koji se upravo vratio sa četvorodnevnog poslovnog putovanja u Havanu i kaže da nikada nije video gore uslove.

“Oni žele promene, ali ne žele da padnu pod kontrolu Sjedinjenih Država”, rekao je.

Simptom/Beta/AP