Fidan i Arakči su razgovarali o najnovijim dešavanjima u tekućim pregovorima između Irana i SAD, navode izvori iz Ministarstva spoljnih poslova Turske.
Dodatni detalji o razgovoru još uvek nisu objavljeni.
Erdogan: Ekspanzionistička politika Izraela najveća pretnja regionu
Govoreći na zajedničkoj konferenciji za novinare s alžirskim predsednikom Abdelmađidom Tebuneom u Ankari, Erdogan je oštro kritikovao trenutnu izraelsku vladu.
„Izraelska agresija je još jednom pokazala da glavni sigurnosni problem našeg regiona leži u ekspanzionističkoj, bezakonitoj politici aktuelne vlade koja prkosi svim normama“, poručio je Erdogan.
Turski lider je istakao da Ankara i Alžir dele zajednički stav o potrebi zaustavljanja spirale nasilja koja ozbiljno ugrožava mir i stabilnost.
Simptom/Anadolija
Šta je istina? Erdogan kritikuje Izrael pa im prosleđuje naftu koja završava u bombarderima?
U međuvremenu, nafta iz Azerbejdžana tekla je kroz naftovod koji se završava u turskoj luci. Utovarena je na tankere i direktno otplovila ka izraelskim rafinerijama. Istraživači su dokumentovali da se ta nafta prerađuje u gorivo za iste borbene avione F-35 Lightning II koji izvode napade koje je Erdogan osuđivao. Turska je naplaćivala taksu na svaki bareli.
To je priča. Ne retorika – već naftovod. Teško je objasniti kako turski predsednik može da uskladi takvo razmišljanje. Zapravo, energija, trgovina oružjem i unutrašnja politika sudaraju se unutar jedne od najproblematičnijih članica NATO.
„Erdogan ne može da se osloni na snažan ekonomski učinak. Turski građani preziru njegov način upravljanja“, rekao mi je Sinan Sidi, viši saradnik u Fondaciji za odbranu demokratija, u intervjuu. „On skreće pažnju pronalaženjem spoljnog neprijatelja, iako je teško proceniti koliko njegovi građani prihvataju tu distrakciju. Sve što radi jeste da iznosi žestoku retoriku. Ne zatvara vazdušni prostor, ne zaustavlja isporuke nafte niti prekida preostalu trgovinu“.
Povećanje isporuka nafte
Turski izvoz u Izrael iznosio je skoro 400 miliona dolara u prvih pet meseci 2025. godine, dok je Turska ostala jedan od najvećih dobavljača Izraela – zauzimajući peto mesto 2024. godine – uprkos zvaničnom embargu.
Još značajnije, Azerbejdžan je gotovo dve decenije snabdevao oko 40% godišnje potrošnje sirove nafte Izraela putem naftovoda Baku–Tbilisi–naftovod Cejhan, koji ide od Kaspijskog mora preko Gruzije do turske mediteranske luke, odakle se nafta šalje u Izrael. U januaru 2024. Izrael je bio najveći kupac azerbejdžanske nafte. Uvezli su 523.500 tona u vrednosti od 297 miliona dolara samo tog meseca.
Do septembra 2024 – znatno nakon što je Erdogan proglasio trgovinski embargo prema Izraelu – azerbejdžanski izvoz u Izrael porastao je na 2,37 miliona tona samo tog meseca. To je četvorostruko povećanje od početka rata u Gazi. Udeo Turske: potvrđen na 1,27 dolara po barelu od strane člana Erdoganove vladajuće partije.
Embargo koji to nije bio
Kada je Erdogan najavio trgovinski embargo u maju 2024, istraživači iz više organizacija pratili su kretanje tankera i utvrdili da se isporuke nastavljaju. Jedan tanker je napravio 10 dokumentovanih putovanja između turskog terminala i izraelske luke. Osam nakon proglašenja embarga.
Brodovi su gasili svoje signalne uređaje u istočnom Mediteranu i falsifikovali dokumentaciju. Navodili su Egipat kao destinaciju, ali su pristajali u Izraelu. Tursko ministarstvo energetike tvrdilo je da nema kontrolu nad krajnjom destinacijom nafte. Pozvali su se na sporazum iz 1999. koji pravno obavezuje Tursku da održava naftovod u funkciji bez obzira na regionalne sukobe.
To je pravni alibi. Strateška realnost je još indikativnija.
Izrael je jedan od glavnih dobavljača oružja Azerbejdžanu. To uključuje borbene dronove, dalekometnu artiljeriju i protivvazdušni raketni sistem vredan 1,2 milijarde dolara. Izraelski dronovi bili su presudni u pobedi Azerbejdžana nad Jermenijom 2020. godine. Takođe, državna naftna kompanija Azerbejdžana nedavno je dobila licencu za istraživanje gasa u mediteranskim vodama Izraela. Odnos ove dve zemlje opisan je kao „najstabilniji“ koji Izrael ima sa bilo kojom muslimanskom državom.
Raskorak
Azerbejdžan je ujedno i najbliži etnički i politički saveznik Turske. Erdogan ne može da izvrši pritisak na Azerbejdžan bez narušavanja tog odnosa i ometanja vojno-industrijske saradnje od koje Baku zavisi. Prekid rada naftovoda pogodio bi najvažnijeg saveznika Turske, a ne vojnu moć Izraela.
Trougao izgleda ovako: azerbejdžanska nafta ide ka Izraelu preko Turske. Izraelsko oružje ide nazad ka Azerbejdžanu. Turska naplaćuje tranzitnu taksu, a Erdogan osuđuje čitav aranžman u govorima.
Sidi iz Fondacije za odbranu demokratija otvoreno govori o stvarnom stanju. Naglašava da Turska trpi ekstremno visoku inflaciju, nezaposlenost i siromaštvo. „Azerbejdžan je pokušao da posreduje između Izraela i Turske. Ne može da navede Erdogana da ublaži retoriku. Svi zatvaraju oči i nastavljaju dalje. Erdogan mrzi Izrael. Sada pokušava da ubedi građane da Izrael, nakon Irana, ima Tursku na nišanu. On živi u svetu kontradikcija jer i on i svi u njegovoj mreži patronata profitiraju od tog odnosa“.
Predsednik pod pritiskom
Erdogan je priteran uza zid, što je postalo očigledno u martu 2025. Njegova vlada uhapsila je gradonačelnika Istanbula, Ekrema Imamoglua – njegovog najjačeg političkog rivala – samo nekoliko dana pre nego što je trebalo da bude formalno nominovan kao predsednički kandidat opozicije. Izbili su najveći ulični protesti u Turskoj u više od jedne decenije. Erdoganov odgovor: dodatno pojačavanje antiizraelske retorike.
„To je savršen primer Erdoganove očajničke situacije“, objašnjava Sidi.
Licemerje se proteže u više pravaca. Dok osuđuje izraelske vojne operacije, Erdogan je sprovodio kontinuirane prekogranične vojne kampanje protiv kurdskih snaga u Iraku i Siriji. To je dovelo do raseljavanja desetina hiljada civila.
Nastavak teksta možete pročitati ovde
https://forbes.n1info.rs/lideri/erdogan-kritikuje-izrael-a-onda-im-prosledjuje-naftu-koja-zavrsava-u-bombarderima-sta-je-praksa-a-sta-prica/
Erdogan poziva na jedinstvo i bratstvo usred regionalnih izazova
„Naročito tokom ovog bolnog perioda kroz koji prolazi naša regija, moramo ostaviti po strani naše razlike u poreklu, naravi i sekti, te prigrliti jedinstvo i uzdići bratstvo“, rekao je Erdogan u obraćanju na sastanku parlamentarne grupe vladajuće AK Partije.
Naglasio je da je najjača linija otpora protiv onih koji pokušavaju „okrenuti brata protiv brata – stajati ujedinjeni poput zida“.
Rekao je da razlike u političkim mišljenjima i svetonazorima ne bi trebalo da polarizuju društvo. Umesto toga, kazao je, to su izuzetne vrednosti koje odražavaju ljudsko i intelektualno bogatstvo.
„Ne samo među nama, već i izvan naših granica, moramo posebno govoriti jezikom bratstva i veoma snažno slati naše poruke mira. Turska provodi tu misiju“, rekao je on.
Erdogan je potcrtao da Turska ne pravi razliku između svoje braće u regiji, bilo da su oni Kurdi, Arapi, Turkmeni ili Persijanci.
Njen napor da izgradi novu sigurnosnu paradigmu zasnovanu na zajedničkoj istoriji i zajedničkoj budućnosti nije politika koju treba kritikovati, dodao je. Naprotiv, rekao je, to je politika koju treba ceniti, podržavati i hvaliti.
„Stoga, upadanje u zamke onih koji žele provoditi nove operacije u našoj regiji bilo bi izdaja i naše istorije i naše budućnosti… niko ne može stati između nas i naše braće s kojom živimo na istoj zemlji hiljadu godina“, dodao je on.
Simptom/Anadolija
Erdogan: Turska zadržava oprezni optimizam uprkos izraelskim ratnim nastojanjima
Govoreći na događaju “Stoleće Turske – snažno središte za investicije” u Predsedničkom uredu Dolmabahče u Istanbulu, Erdogan je rekao da se ni region ni svet ne mogu vratiti u prošlost, dodajući da će s vremenom postati jasnije posledice raskola izazvanih tako velikim potresom.
“Uspešnim upravljanjem jednom od najvećih sigurnosnih kriza poslednjih godina, Turska je još jednom potvrdila i učvrstila svoj status ostrva stabilnosti u svom regionu”, dodao je Erdogan.
Predsednik Turske je naveo da su nedavne tenzije stvorile jedan od najnestabilnijih i najneizvesnijih perioda i za region i za globalnu ekonomiju, s posledicama u više sektora, uključujući energiju, proizvodnju, trgovinu, turizam i transport.
“Iako se intenzitet požara smanjio, ni naš region ni svet ne mogu biti 100 posto sigurni u budućnost tenzija”, rekao je, dodajući da Turska nastavlja diplomatske napore u koordinaciji s prijateljskim i savezničkim zemljama.
“Uspešnim upravljanjem jednom od najvećih sigurnosnih kriza poslednjih godina, Turska je ponovo potvrdila i učvrstila svoj status ostrva stabilnosti u svom regionu”, dodao je Erdogan.
“Rat, koji preoblikuje globalni ekonomski poredak i lance vrednosti, učinio je našu zemlju temeljom globalne ekonomske stabilnosti”, rekao je Erdogan.
Dodao je da je tradicionalno opisivanje Turske kao samo mosta između Istoka i Zapada ili Severa i Juga nedovoljno, naglašavajući da je ta zemlja postala nezamenjivo čvorište energetskih i trgovačkih koridora.
Erdogan je takođe istakao da Turska preduzima pravne, administrativne, finansijske i institucionalne korake kako bi ojačala investicijsku klimu, poboljšala konkurentnost, osigurala održiv visoki rast i podržala međunarodne direktne investicije.
Simptom/Anadolija
Erdogan: Izraelu se ne sme dozvoliti da sabotira primirje
“Izraelskoj vladi, za koju je poznato da nije zadovoljna procesom primirja, ne sme se dozvoliti da ga sabotira”, rekao je Erdogan na sastanku parlamentarnog kluba zastupnika vladajuće Stranke pravde i razvoja (AK Parti).
“Pregovori se ne mogu voditi stisnutih šaka. Ne sme se dozvoliti da oružje ponovo govori umjesto reči. Prozor prilike otvoren primirjem mora se iskoristiti”, kazao je.
Navodeći da besmisleni ratovi ostavljaju mnogo gubitnika, dok pravedan mir stvara mnogo pobednika, turski lider pozvao je sve da procesu pristupe iz te perspektive.
Govoreći o složenosti pojedinih pitanja, izrazio je nadu da se mnogi problemi mogu prevazići dugoročnim fokusom na koristi mira, dijaloga i diplomatije.
Erdogan je takođe pohvalio španskog premijera Pedra Sančeza, rekavši da “od srca čestita svom dragom prijatelju Sančezu”, koji je zauzeo čvrst stav protiv pretnji “kasapina Gaze” Benjamina Netanjahua.
Govorio je i o regionalnoj stabilnosti.
“Ako u našem regionu bude mir, biće uprkos cionističkom režimu. Ako se postigne stabilnost, to će opet biti uprkos izraelskoj vladi”, rekao je.
“Nastavićemo nazivati tlačitelja tlačiteljem, gusara gusarom i ubicu ubicom te biti glas dece Gaze i slušati vapaje majki čija srca gore”, dodao je.
Erdogan je rekao da će Turska takođe nastaviti braniti prava braće čija su zemljišta okupirana na Zapadnoj obali i biti sledbenik borbe za decu ubijenu u Libanu.
“Uvek smo spremni biti glas mira i predvoditi mirovne napore principom mira u zemlji, mira u regionu i mira u svetu”, naglasio je.
Komentarisao je i kritike izraelskog premijera Benjamina Netanjahua upućene njemu i Turskoj.
“Podsećam ubice beba koji govore protiv mene i naše zemlje na neke činjenice: Republika Turska nije obična država”, poručio je.
Tursko ministarstvo spoljnih poslova u subotu je osudilo Netanjahuove izjave usmerene protiv Erdogana, navodeći da su takvi pogrešni komentari rezultat nelagode izazvane istinama koje Turska iznosi na svakoj platformi.
“Netanjahu se naziva Adolfom Hitlerom ovog doba zbog svojih zločina i poznat je po svojim zabeleženim delima”, navodi se u saopštenju Ministarstva.
Ukazujući da je Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje Netanjahua zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti, u saopštenju se upozorava na njegove pokušaje da potkopa tekuće mirovne pregovore i nastavi ekspanzionističku politiku u regionu.
U saopštenju se dodatno ponavlja odlučnost Turske da nastavi napore da Netanjahu odgovara za svoje zločine, uz podršku nevinim civilima.
Simptom/Anadolija
Turska upozorava na vojna rešenja u Hormuškom moreuzu, poziva na mirovni pristup
Fidan je naglasio važnost održavanja otvorenih međunarodnih brodskih ruta usred rastućih napetosti u Zalivu.
“Ono što celi svet želi je da međunarodni tranzit ostane slobodan i neometan”, rekao je.
Upozorio je da se stabilnost na plovnom putu ne može postići prisilnim merama.
“Naš stav je da ga ponovo otvorimo mirnim putem. Postoje mnoge poteškoće u intervenciji ovde s međunarodnim oružanim mirovnim snagama”, rekao je.
Rizici za globalnu trgovinu i sigurnost
Tokom programa, Fidan je moreuz opisao kao vitalni koridor za globalne tokove energije, koji čini otprilike 20-25 posto izvoza nafte i gasa, te naglasio njegov značaj za petrohemikalije, đubriva, farmaceutske proizvode i globalne lance snabdevanja.
Fidan je upozorio da bi poremećaji u pomorskom tranzitu imali široko rasprostranjene posledice izvan energetskih tržišta, utičući na sigurnost hrane, logistiku i industrijsku proizvodnju širom sveta.
Tvrdio je da globalni akteri – uključujući zemlje uvoznice energije u Aziji i Evropi – imaju zajednički interes da ruta ostane otvorena, naglašavajući da “slobodan prolaz” treba ostati vodeći princip.
Takođe je rekao da se raspravlja o predlozima evropskih aktera i drugih za međunarodni mehanizam za osiguranje brodskih puteva, ali je upozorio da nijedno rešenje ne bi trebalo zavisiti od direktnog učešća u eskalaciji sukoba.
Fidan se osvrnuo na diskusije povezane s pristupom američkog predsednika Donalda Trampa o uspostavljanju međunarodnih zaštitnih snaga, dodajući da neke evropske zemlje nerado učestvuju u takvim inicijativama.
O stavu Irana u mogućim pregovorima, rekao je da ne očekuje prepreke slobodnom prolazu: “Ne vidim nikakav problem u vezi sa slobodnim prolazom. Kada se ispune neophodni uslovi, neće biti problema.”
Upozorio je da postoji tanka linija između osiguranja pomorske sigurnosti i uključivanja u širu konfrontaciju s Iranom, dodajući:
“Nijedna zemlja ne želi biti deo rata protiv Irana. Evropljani su to takođe otvoreno rekli.”
Stav Turske, ponovio je, jeste da ostane izvan sukoba, a istovremeno diplomatski doprinosi osiguravanju da moreuz ostane otvoren, u skladu s politikom predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.
“Hormuški moreuz je zapravo najvažniji primer koji pokazuje da rat nije regionalni rat, već rat s globalnim implikacijama”, rekao je.
Turski ministar je rekao da bi svaki poremećaj uticao ne samo na energetske već i na lance snabdevanja petrohemikalijama koji hrane globalnu industrijsku proizvodnju, upozoravajući na široki slom logističkih i proizvodnih mreža.
Fidan je rekao da Turska doprinosi diplomatskim putem i da nije u velikoj meri ovisna o Hormuškom moreuzu za vlastitu opskrbu energijom, iako se globalni cenovni šokovi osećaju indirektno.
Upozorio je da bi dugotrajni poremećaji mogli uticati na globalne cene energije i sigurnost opskrbe širom Evrope i Azijsko-pacifičkog regiona, podsećajući na slične efekte prelivanja nakon rata između Rusije i Ukrajine.
Takođe je upozorio da bi složene krize mogle izazvati šire humanitarne posledice, uključujući potencijalnu nesigurnost hrane koja bi pogodila desetine miliona ljudi u delovima Afrike.
Razgovori SAD-a i Irana
Fidan je rekao da nedavni kontakti između SAD i Irana odražavaju pregovaračke pozicije u ranoj fazi koje su obično maksimalističke, ali je izrazio oprezni optimizam u pogledu nastavka dijaloga.
“Početni stavovi su uvek donekle maksimalistički. Kasnije, uz podršku posrednika, strane pokušavaju da se sastanu na zajedničkoj tački. Sve dok postoji istinska namera da se postigne primirje, održi ga i učini trajnim. Ono što trenutno vidim jeste da su obe strane iskrene u vezi s prekidom vatre i svesne potrebe za njim.”
Komentarisao je i regionalni stav Izraela, rekavši: “Vidimo da Izrael može pokušati da označi Tursku kao novog protivnika nakon Irana, jer se ne može održati bez neprijatelja.”
Rekao je da posrednici rade na premošćivanju razlika, dok se diskusije o mogućim vremenskim rokovima i okvirima za privremeno primirje nastavljaju.
Fidan je napomenuo da konačni sporazum u roku od 15 dana ne bi bio “tehnički realan”, dodajući da bi pregovori mogli trajati 45 do 60 dana ako se napredak nastavi.
“Ako se pitanje nuklearnog programa pretvori u pristup ‘sve ili ništa’, posebno u vezi s obogaćivanjem, mislim da bismo tu mogli naići na ozbiljnu prepreku”, rekao je, naglašavajući da diplomatski kanali ostaju aktivni kako bi se prevazišle ključne prepreke.
Takođe se osvrnuo na sastanke SAD i iranskih predstavnika u Islamabadu, rekavši da je Turska ostala u kontaktu s relevantnim stranama tokom celog procesa i procenjuje moguće doprinose tamo gde pregovori zastanu.
Izrael, Sirija i rizici regionalne eskalacije
Fidan je upozorio da regionalni stav Izraela i dalje povećava rizike od nestabilnosti, posebno u Siriji i Libanu.
Rekao je da tekući događaji mogu stvoriti dugoročnu nestabilnost čak i ako se neke akcije privremeno odgode zbog drugih regionalnih sukoba.
Fidan je takođe rekao da izraelske akcije u Libanu podsećaju na one u Gazi, optužujući ga za uništavanje stambenih objekata i infrastrukture u “kampanji depopulacije”, te upozorio da bi takva dinamika mogla eskalirati u širi regionalni sukob.
Kazao je da Izrael teži teritorijalnoj ekspanziji pod izgovorom sigurnosti.
Fidan je rekao i da su očekivanja za razoružanje Hezbolaha nerealna s obzirom na unutrašnju ravnotežu Libana i naglasio da svako rešenje mora biti nacionalno inkluzivno.
Takođe je opisao situaciju u Siriji kao veliku sigurnosnu zabrinutost za Tursku.
“Vidimo veliko problematično područje u Siriji. Ovo je ozbiljan rizik za nas”, rekao je, misleći na izraelske napade.
Dodao je da bi trenutni fokus Izraela na sukob s Iranom mogao odgoditi, ali ne i isključiti njegove buduće poteze u Siriji.
“Zbog rata koji je u toku u Iranu, on ne radi određene stvari (protiv Sirije), ali to ne znači da neće. Može delovati kada uslovi dozvole”, rekao je.
Fidan je rekao i da je Turska održavala intenzivne diplomatske kontakte i da je zemlja ostala relativno izolovana uprkos regionalnim previranjima, sa kontinuiranom humanitarnom podrškom i protokom izbeglica između Sirije i Libana.
Napomenuo je da se vode razgovori o unutrašnjoj političkoj i sigurnosnoj strukturi Sirije, uključujući napore za integraciju koji uključuju okvir SDF-a, dodajući da je postignut napredak, ali da ključna pitanja ostaju nerešena.
Fidan je rekao da je Sirija uključena u aktivnu diplomatiju sa više međunarodnih aktera i naglasio da Turska pažljivo prati razvoj događaja zbog sigurnosnih implikacija.
Naglasio je da buduće upravljanje Sirijom treba biti inkluzivno i podržavati obnovu, ekonomski oporavak i povratak raseljenog stanovništva.
Ministar je dodao da se Turska priprema za sve scenarije vezane za potencijalne rizike koji proizlaze iz izraelske politike u Siriji, nazivajući je kritičnim strateškim područjem.
Fidan je takođe kritikovao formate regionalne saradnje koji uključuju Grčku, administraciju kiparskih Grka i Izrael, tvrdeći da oni pojačavaju tenzije umesto da ih ublažavaju.
“Njihova saradnja ne donosi više poverenja, donosi više nepoverenja. To donosi više problema i rata”, rekao je.
Gaza
Fidan je rekao da se napori za prekid vatre u Gazi nastavljaju uprkos velikim preprekama, napominjući da diplomatski angažman ostaje aktivan s regionalnim partnerima, uključujući Egipat i UN.
Rekao je da je u toku rad na prelasku iz prve faze mirovnog procesa u Gazi u sledeću fazu, ali je naglasio da ključna nerešena pitanja – posebno aranžmani upravljanja – ostaju blokirana.
Fidan je rekao da bi zemlje Bliskog istoka trebalo da se obavežu na međusobni teritorijalni integritet, suverenitet i sigurnost “u okviru regionalnog sigurnosnog pakta”.
Tri predloga za region turskog ministra energetike: Globalna energetska kriza je „majka svih kriza“
Turski ministar energetike kaže da kriza u Ormuskom moreuzu, usled rata Sjedinjenih Država i Izraela protiv Irana, ukazuje na važnost diverzifikacije energetskih ruta i da će primorati svet da se kreće ka formiranju nove energetske strukture.
Turski ministar energetike i prirodnih resursa Alparslan Bajraktar, u ekskluzivnom intervjuu za Al Džaziru Arabik, govorio je o efektima krize izazvane iranskom odmazdnom blokadom moreuza, nazivajući trenutnu globalnu energetsku krizu „majkom svih kriza“.
Bajraktar je tvrdio da je zahvaljujući velikim investicijama Turske u energetiku i infrastrukturu, njenom geografskom položaju između Azije i Evrope i prisustvu rezervi nafte i prirodnog gasa u svom regionu, postala ključna zemlja u regionu u oblasti energetike, posebno zato što se u njoj nalaze dva ključna cevovoda, „Plavi tok“ i „Turski tok“
Ministar je takođe sugerisao da je Ankara dobro prilagođena da prebrodi krizu, jer ima dovoljne strateške rezerve energije, sa skladištima gasa koja su 72 odsto puna, u poređenju sa Evropom koja ima samo 28 odsto.
Ali Bajraktar je rekao da rastuća cena nafte i gasa i dalje opterećuje državni budžet, jer povećanje cene barela nafte za 1 dolar košta Ankaru oko 400 miliona dolara.
Transkript intervjua Al Džazire sa turskim ministrom u kojem se razgovara o globalnoj energetskoj krizi. Izmenjeno je radi dužine i jasnoće:
Al Džazira: Čitav svet pati zbog tenzija u regionu Zaliva i Ormuskom moreuzu od 28. februara. Kako vidite trenutnu situaciju u pogledu snabdevanja energijom i bezbednosti?
Bajraktar: Prolazimo kroz ono što bismo mogli nazvati „majkom svih kriza“. Svet je bio svedok mnogih naftnih kriza u proteklih 50 godina, kao što je kriza nakon COVID-19 i nakon ukrajinsko-ruskog rata, ali ova kriza izgleda da je najveća od svih. Uprkos tome, rekao bih da je svet postao imun na takve krize. Osvrćući se na proteklih 20 godina, čini se da su krize postale nova normalnost.
Trenutna situacija je sledeća: svetu je potrebno 103 miliona barela nafte dnevno, ali je ponuda trenutno ograničena zbog zatvaranja Ormuskog moreuza, najvažnije svetske tranzitne rute za naftu. Postoji deficit od približno 20 miliona barela, a svet traži rešenje.
Sa prekidom vatre koji počinje danas [sreda], naša nada u poboljšanje situacije je porasla, jer su cene nafte počele da padaju, a očekuje se da će se situacija dodatno poboljšati sa nastavkom plovidbe u moreuzu. Naša nada je da ćemo postići trajni mir.
AJ: Kako bi ova kriza mogla dovesti do promene na mapi snabdevanja energijom?
Bajraktar: Epicentar krize je Ormuski moreuz, i postoje dve stvari na koje bih želeo da skrenem pažnju u ovoj oblasti.
Prvi je izuzetno važan cevovod u Saudijskoj Arabiji koji transportuje njenu naftu od istoka ka zapadu. Zahvaljujući njemu, kraljevina može da transportuje veliki deo svoje nafte do Crvenog mora, a odatle do globalnih tržišta.
Drugi je cevovod u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koji transportuje 1,8 miliona barela nafte do luke Fudžejra.
Zamislite kakva bi situacija bila da ovih cevovoda nije bilo? Kažem ovo zato što je diverzifikacija važnija nego ikad – bez nje bi se svet suočio sa još razornijom krizom. Važna lekcija koju učimo je da nas kriza tera da se krećemo ka novoj energetskoj arhitekturi.
AJ: Kako vidite širenje trenutnog šoka, njegovu brzinu i njegov uticaj? Hoće li se pogoršati?
Bajraktar: Nadam se da se kriza neće pogoršati, i trenutno svi očekuju da će se u nekom trenutku zaustaviti, a prekid vatre je takođe pojačao ovo očekivanje.
Kriza se takođe različito odražava na Istoku i Zapadu. Na Zapadu se trenutno primećuje uticaj na cene, dok na Istoku postoje i problemi sa snabdevanjem, što znači da postoje problemi i sa snabdevanjem i sa cenama. Svet sada počinje da oseća ekonomski uticaj krize. Iako se čini da trenutno na Zapadu nema problema sa snabdevanjem, rast cena je pogodio sve. Ako biste danas želeli da kupite pošiljku za fizičku isporuku, morali biste da platite 140 dolara po barelu, a ova cena bi mogla da poraste i na 200 dolara. Ovo je, naravno, najgori mogući scenario. U takvom scenariju, globalna ekonomija bi mogla da uđe u još jednu recesiju, sa smanjenjem nacionalnih ekonomija i rastom inflacije. Nažalost, kraj ove situacije mogao bi biti razarajući za ceo svet. Stoga, svi žele što brži kraj ove situacije i nadamo se da će prekid vatre dovesti do trajnog mira.
AJ: Može li se reći da Turska brzo napreduje ka tome da postane alternativni energetski koridor? I da li mislite da jača svoj cilj da postane energetsko čvorište?
Bajraktar: Želeo bih da počnem tako što ću istaći da energetska bezbednost obuhvata tri aspekta: bezbednost snabdevanja, bezbednost potražnje i bezbednost transporta. Šta pod tim podrazumevam? U zemlji poput Turske, koja se, kao i Evropa, oslanja na spoljne izvore energije, bezbednost snabdevanja je fundamentalno pitanje. Za zemlje poput Saudijske Arabije, Katara i UAE, prioritet je bezbednost potražnje.
Na primer, ovo pitanje je došlo do izražaja tokom pandemije koronavirusa, kada su neke zemlje objavile da neće kupovati naftu, a bezbednost potražnje im je postala vitalna.
Sada se postavlja veoma važno pitanje u vezi sa energetskom bezbednošću. Postoji potražnja i postoji ponuda, ali da li postoji bezbednost transporta? Ormuski moreuz je zatvoren i stoga nema transporta. Zemlje poput Saudijske Arabije, Katara i UAE kažu: „Proizvodimo i zalihe su spremne“, dok kupci u Aziji čekaju, govoreći: „Pošaljite gas“, ali zalihe ne mogu da napuste Ormuski moreuz. Moja poenta je da su sve dimenzije energetske bezbednosti od kritične važnosti.
U Turskoj već godinama ulažemo ogromna ulaganja u infrastrukturu, uključujući cevovode, skladišta i strategije diverzifikacije. Naš primarni cilj je da obezbedimo energetsku bezbednost u našoj zemlji, koja ima 86 miliona stanovnika i 34 miliona vozila, a svima je potrebna električna energija. Stoga su naša ulaganja prvenstveno usmerena ka zadovoljavanju ovih potreba. Štaviše, zahvaljujući ovim ulaganjima, našem geografskom položaju i prisustvu svetski poznatih rezervi nafte i prirodnog gasa u našem regionu, postali smo ključna zemlja u regionu. Imamo dva glavna cevovoda, Plavi tok i Turski tok, koji dolaze iz Rusije, preko kojih dobijamo prirodni gas. Takođe imamo dve ulazne tačke za gas u Tursku, jednu iz Azerbejdžana, a drugu iz Irana. Takođe smo uspostavili skladišta prirodnog gasa na brojnim lokacijama, povećali kapacitet naših cevovoda koji se povezuju sa Evropom i nedavno počeli da snabdevamo Siriju gasom kroz region Kilis. Zahvaljujući našim integrisanim partnerstvima, uložili smo značajna sredstva sa našim susedima u infrastrukturu za električnu energiju, prirodni gas i naftu.
Zahvaljujući ovoj infrastrukturi, oko 80 milijardi kubnih metara prirodnog gasa sada se može transportovati do Turske morem ili cevovodima.
Imamo kapacitet apsorpcije koji prevazilazi našu domaću potrošnju, a taj višak nam daje mogućnost da ga prodamo našim susedima, a zatim i celoj Evropi preko Bugarske i Grčke. Pošto je ovom regionu očajnički potreban gas, ova situacija nas automatski stavlja u centralnu poziciju u energetskom sistemu.
AJ: U svetlu ove krize, koji su vaši predlozi za region?
Bajraktar: U svetlu ove krize, naglašavamo regionu potrebu za formulisanjem nove strukture energetskog sistema. Moraju postojati nove linije snabdevanja koje su tehnički i komercijalno održive.
Imamo tri predloga.
Prvi, transport turkmenskog gasa [iz Turkmenistana] preko Kaspijskog mora do Turske i Evrope je predlog o kome razgovaramo godinama i neophodan je projekat.
Drugi, produženje naftovoda [Irak-Turska] do Basre, što je od vitalnog značaja za Tursku, Irak, ali i za globalna tržišta.
I treći, izgradnja gasovoda za prirodni gas od Katara do Turske, koji prolazi kroz Saudijsku Arabiju, Jordan i Siriju, je ogroman, izuzetno neophodan i tehnički i komercijalno održiv projekat.
Najvažnija stvar koju svet i region moraju da urade jeste diverzifikacija svoje energetske infrastrukture, a mi moramo da sprovedemo različite infrastrukturne projekte. To su predlozi za važne projekte koji će ublažiti energetsku krizu koju trenutno doživljavamo na globalnom nivou.
AJ: Kako je turska ekonomija pogođena nedavnom energetskom krizom?
Bajraktar: Povećanje cene barela nafte za 1 dolar košta nas oko 400 miliona dolara, a to znači da je finansijski teret veoma veliki, jer smo velika zemlja sa ogromnom potrošnjom.
Finansijski gledano, ako se cene nafte ove godine stabilizuju na prosečno oko 100 dolara, dodatni troškovi nafte i goriva za nas će verovatno biti najmanje između 13 i 14 milijardi dolara.
Što se tiče prirodnog gasa, troškovi bi mogli dostići između 7 i 10 milijardi dolara. Govorimo o problemu koji će dodatno opteretiti Tursku.
Trenutno ne vidimo nikakve rizike na kraći i srednji rok na osnovu trenutne situacije, ali ne znamo koliko će ova situacija trajati ili da li će biti drugačijeg razvoja događaja ili daljeg smanjenja ponude.
AJ: Da li imate dovoljno strateških rezervi? I kakav je vaš plan za vanredne situacije?
Bajraktar: Što se tiče prirodnog gasa, naša skladišta su 72 odsto popunjena, u poređenju sa samo 28 odsto u Evropi. Nastavljamo da ih punimo, uzimajući u obzir i sigurnost snabdevanja i troškove i ekonomski uticaj određivanja cena.
Što se tiče skladišta sirove nafte, trenutno je više od 50 odsto popunjeno. Samo oko 10 odsto naših potreba za naftom prolazi kroz Ormuski moreuz, što je procenat koji se može upravljati.
Simptom/Aljazeera
Erdogan: Izrael nastavlja podrivati sve napore za okončanje rata
Nakon sednice kabineta u Predsedničkom kompleksu u Ankari, Erdogan je rekao da izraelska vlada nastavlja podrivati sve napore za okončanje rata.
Dodao je da Izrael dokazuje da se hrani tenzijama tako što drži zatvorenu džamiju Al-Aksu, progoni palestinske zatvorenike smrtnom kaznom i pojačava napetosti u Libanu i Siriji.
Erdogan je dalje naglasio da nedavni razvoj događaja u regiji ističe važnost turskog procesa “Turska bez terora”, pokrenutog kako bi se ojačalo unutrašnje jedinstvo i solidarnost.
“U vreme kada se pokušava graditi zid između Turaka, Kurda, Arapa i Persijanaca, mi možemo neutralizovati ove zavere našom vizijom Turske bez terora i regije bez terora”, dodao je.
Simptom/Anadolija
Erdogan i ukrajinski predsednik Zelenski u Istanbulu razgovarali o bilateralnim odnosima i mirovnim naporima
Tokom razgovora, Erdogan je ponovo potvrdio kontinuiranu podršku Turske pregovorima između Ukrajine i Rusije, naglašavajući potrebu za većim mirom i stabilnošću u regiji.
Istakao je da Turska pridaje veliki značaj sigurnoj plovidbi Crnim morem, kao i važnosti sigurnosti snabdevanja energijom.
Erdogan je takođe izrazio odlučnost Ankare da unapredi bilateralnu trgovinu s Ukrajinom, navodeći da će Turska nastaviti poduzimati potrebne korake ka tom cilju.
Dodao je i da je zadovoljan naporima Ukrajine na jačanju odnosa sa zemljama Zaliva.
Sastanak je usledio nakon telefonskog razgovora Erdogana s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom u petak, u okviru kontinuiranih napora za okončanje rata u Ukrajini.
Simptom/Anadolija
Erdogan poručio Putinu da Ankara ne podržava napade na Iran, upozorio na nestabilnost u Crnom moru
Prema turskim diplomatskim izvorima, dvojica lidera razgovarala su o bilateralnim odnosima, kao i o regionalnim i globalnim pitanjima.
Tokom razgovora, Erdogan je dodatno upozorio da napadi na civilne brodove u Crnom moru podrivaju regionalnu stabilnost, naglasivši da sukob na Bliskom istoku ne sme postati nova tačka eskalacije u krizi između Rusije i Ukrajine.
Turski predsednik je takođe istakao da se moraju sprečiti agresivne politike izraelske vlade pod premijerom Benjaminom Netanjahuom, te je naglasio da se ne mogu dozvoliti potezi koji narušavaju status Jerusalima.
Simptom/Anadolija
Erdogan: Izraelska vlada primarno odgovorna za nezakoniti rat protiv Irana
“Izraelska vlada snosi glavnu odgovornost za ovaj nezakoniti rat, koji ne samo da je naš region pretvorio u zonu sukoba nego je takođe nametnuo ekonomski teret celom čovečanstvu”, rekao je Erdogan obraćajući se sastanku parlamentarnog kluba vladajuće Stranke pravde i razvoja (AK Parti) u glavnom gradu Ankari, prenosi agencija Anadolija.
“Ne sme se zaboraviti da će svaka kap krvi prolivena u ratu produžiti politički opstanak (izraelskog premijera Benjamina) Netanjahua”, rekao je.
Erdogan je kazao da je sukob koji je počeo 28. februara u regionu navršio svoj prvi mesec i da se nastavlja uz sve veći nivo pretnje i opasnosti, dodajući da je prioritet Turske da kroz ovaj turbulentni period prođe bez štete i da je odlučna da zemlju drži “podalje od plamena”.
“Među najvećim opasnostima s kojima se naš region suočava nije samo produženje rata, već i rizik da preraste u širi regionalni sukob, jer uzvratni napadi koji ciljaju energetsku, transportnu i civilnu infrastrukturu nažalost povećavaju tu verovatnoću”, dodao je.
Kazao je da je turski ministar vanjskih poslova Hakan Fidan prisustvovao četverostranom sastanku u Islamabadu sa svojim kolegama iz Saudijske Arabije, Egipta i Pakistana, gde su razmatrane zabrinutosti i koraci za okončanje rata.
“Ministar nacionalne odbrane i šef Nacionalne obaveštajne organizacije, kao i drugi zvaničnici, takođe ulažu intenzivne napore u okviru svojih nadležnosti”, dodao je.
“Ako postoji i najmanji tračak nade za okončanje krvoprolića, za prestanak suza, za utišavanje oružja i rešavanje problema putem diplomatije, naša je dužnost da ga iskoristimo”, rekao je.
“Od početka rata, principijelan stav Turske, njen pristup i poruke koje je slala svetu i regionu bili su glas čovečnosti i savesti”, dodao je.
“Rat s Iranom ne služi viziji globalnog mira, već je podriva”, rekao je Erdogan, naglašavajući da su diplomatija, dijalog i kompromis najvažniji alati za izlazak iz ove pat pozicije, ističući potrebu da se traži zajednički jezik umesto insistiranja na maksimalističkim zahtevima.
“Naša nada je da će se put ka miru otvoriti bez daljnjeg krvoprolića i za to ćemo nastaviti činiti sve što možemo, čak i ako to znači da ćemo sebe izložiti riziku”, dodao je turski predsednik.
Fidan: Nezakoniti napadi na Iran guraju region na ivicu šireg rata
Govoreći na otvaranju drugog dana Međunarodnog samita o strateškoj komunikaciji (STRATCOM) 2026 u Istanbulu, Fidan je rekao:
„Odbacujemo svaki scenarij koji regionalne države uvlači u razoran sukob“, rekao je Fidan, na otvaranju drugog dana Međunarodnog samita o strateškoj komunikaciji (STRATCOM) 2026 u Istanbulu, te dodao:
„Iranske aktivnosti koje pogađaju zalivske zemlje nose upravo taj rizik. Budimo jasni. Ovo može biti rat koji je Izrael izabrao, ali celi svet plaća cenu.“
Fidan je istakao da se, kako sukob traje, geopolitičke i ekonomske komplikacije umnožavaju alarmantnom brzinom.
„Od prvog dana, Turska se protivi ovom opasnom pravcu“, kazao je.
„Ovo je rat osmišljen radi političkog opstanka Netanjahua, ali njegov teret, nažalost, pada na ostatak sveta“, rekao je šef turske diplomatije, upozorivši da bi kriza mogla ostaviti trajne ožiljke, ne samo na gradovima nego i u srcima i mislima naroda regiona.
„Za nas postoji samo jedan održiv izlaz. To su deeskalacija i diplomatija“, naglasio je Fidan.
Govoreći o najnovijoj izraelskoj agresiji na Liban, rekao je:
„Mi (Turska) smo jasno izrazili snažno protivljenje izraelskoj ekspanzionističkoj politici, posebno njenoj najnovijoj agresiji na Liban. Kako bismo ove napore pretočili u konkretne korake, nastavljamo kontinuirani dijalog na visokom nivou. Naš cilj je definisati provedive mere za što skoriji završetak ovog sukoba.“
„Ovaj besmisleni rat mora biti zaustavljen. Pre nego što usledi nova destrukcija, pre nego što se još dublja neprijateljstva ukorene, pre nego što globalna ekonomija pretrpi nepovratnu štetu. Kanali dijaloga moraju ostati otvoreni, a proces pregovora usmeren na rezultate mora hitno početi“, dodao je Fidan.
Upozorio je i da, uprkos nastojanjima za mir, tursko rukovodstvo ne sme dozvoliti da Netanjahuov ekstremni stav potkopa diplomatiju, naglasivši da je „ovaj proizvedeni haos“ usmeren na to da zemlje regiona ostanu „slabe, podeljene i ranjive“.
Erdogan: Cenu besmislenog, nezakonitog i nepotrebnog rata plaća celo čovečanstvo
Erdogan je ove izjave dao tokom sastanka o strategiji Turske u okviru Svetskog ekonomskog foruma (WEF) u Istanbulu, naglašavajući značaj dijaloga i diplomatije u kontekstu trenutnog rata na Bliskom istoku.
“Kada diplomatija i dijalog nude zajednički temelj, teret sabotiranja tih puteva plaća celo čovečanstvo”, rekao je Erdogan, upozoravajući da će, ukoliko sukobi budu nastavili, troškovi biti ogromni, a geografska udaljenost neće pružiti zaštitu.
Dodao je da se posledice rata osećaju globalno, utičući na energetska tržišta, proizvodnju, informacione tehnologije, transport i trgovinske mreže.
Simptom/Anadolija
Erdogan kazao da međunarodni poredak nakon Drugog svetskog rata prolazi kroz krizu legitimiteta
“Poredak nakon Drugog svetskog rata koji su izgradili njegovi pobednici suočava se s dubokom krizom legitimiteta u gotovo svim domenima”, rekao je Erdogan u video-poruci upućenoj Međunarodnom samitu strateške komunikacije 2026, održanom u Istanbulu u organizaciji Direkcije za komunikacije Predsedništva Turske.
“Institucije, pravila i skup vrednosti koji čine temelj tog sistema postepeno gube svoju funkciju”, dodao je.
“Svet prolazi kroz izazovan period obeležen rastućim genocidima, ratovima i krizama, u kojem se konkurencija moći širi na oblasti poput energije, tehnologije i trgovine, a sporovi se sve više pokušavaju rešavati silom umesto dijalogom”, rekao je Erdogan.
“Okončanje tragedija, kao u Gazi, i obnova mira, stabilnosti i prosperiteta širom sveta, posebno u regionu, važniji su nego ikada”, rekao je.
Naglasio je potrebu jačanja mehanizama komunikacije i saradnje kako bi se suprotstavilo dezinformacijama i iskrivljenim narativima, pozivajući vlade, akademsku zajednicu, civilno društvo i istraživačke centre da preuzmu aktivniju ulogu.
“Turska će odlučno nastaviti svoju principijelnu, odlučnu i na mir usmerenu politiku zasnovanu na humanitarnim vrednostima i pravdi, koristeći sva svoja sredstva kako bi doprinela obnovi mira i sigurnosti ne samo u našem regionu nego i širom sveta”, zaključio je Erdogan.
Simptom/Anadolija
Erdogan: Bliski istok ključa, cionistički Izrael ubio hiljade ljudi, ne sumnjam da će platiti cenu
Nakon molitve u džamiji Merkez u okrugu Guneisu u severnoj turskoj provinciji Rize, Erdogan je rekao da kraj ramazana i dolazak Ramazanskog bajrama treba da posluže kao trenutak obnove za muslimanski svet.
“Ostavili smo iza sebe sveti mesec ramazan i danas smo stigli do Ramazanskog bajrama”, rekao je.
“Neka Bog učini Ramazanski bajram sredstvom spasenja i preporoda za celi islamski svet.”
Izrazio je nadu da će praznik ojačati jedinstvo i bratstvo unutar Turske.
Osvrnuo se i na događaje na Bliskom istoku, kazavši da situacija “trenutno ključa”.
Govoreći o Izraelu, Erdogan je rekao: “Ovaj cionistički Izrael je ubio stotine i hiljade ljudi.”
“Ne sumnjam da će platiti cenu”, dodao je.
Izrazio je nadu da će Ramazanski bajram doneti dobro “našoj zemlji i našoj naciji”.
Turski predsednik je izjavio da “terorizam” izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i dalje predstavlja pretnju i regionalnom i globalnom miru.
“Netanjahuov terorizam i dalje preti regionalnom i globalnom miru, a napadi iz Irana dodatno su produbili nestabilnost u našoj regiji”, rekao je Erdogan.
Turska mobilizira “sva svoja sredstva” kako bi obnovila mir, stabilnost i oživela dijalog i diplomatiju, dodao je.
Erdogan je izrazio solidarnost s ljudima iz zemalja koji provode Ramazanski bajram u tuzi i boli, posebno s ljudima iz Gaze.
“Verujem da ćemo vrlo brzo prebroditi ovaj težak period u našoj regiji podržavajući jedni druge, s nadom, strpljenjem i otpornošću”, rekao je Erdogan.
“Kao islamski svet, ponovo pokušavamo savladati put pun prepreka, zamki i spletki”, podvukao je.
- « Previous Page
- 1
- 2
- 3
- 4
- 5
- …
- 14
- Next Page »