“Ne, ne bi se urušio“, rekao je Fidan u intervjuu uživo za CNN Turk kada su ga pitali da li bi se režim urušio ako bi se takav napad izveo s ciljem njegovog svrgavanja.

“Ne želim nagađati o određenim scenarijima u Iranu, ali režim se neće promeniti zračnim napadom ili bilo čime drugim. To je pust san. Moglo bi se dogoditi da vlada oslabi, sistem oslabi i postane nesposoban da pruža usluge narodu. Tada bi postojeći režim mogao odlučiti da donese mnogo radikalnije odluke i možda pokuša ispraviti situaciju. Mogao bi se transformirati“, dodao je.

Njegove primedbe došle su u trenutku kada se Iran i SAD pripremaju za sledeću rundu pregovora, koji su nastavljeni u Omanu u petak nakon gotovo osmomesečne suspenzije.

Naglašavajući da je iransko pitanje uveliko zaokupljalo međunarodnu agendu, Fidan je naglasio da regija ne može izdržati još jedan rat.

“Naš predsednik Redžep Tajip Erdogan takođe pokazuje maksimalnu osetljivost po ovom pitanju. Stoga želimo iskoristiti sva dostupna sredstva kako bismo sprečili mogući rat“, rekao je.

Fidan je rekao da ga je iranski ministar vanjskih poslova Abas Aragči informisao o pregovorima i napomenuo da je Ankara takođe bila u kontaktu s američkom stranom.

Opisujući trenutne tenzije kao pitanje koje je teško brzo rešiti, Fidan je ipak ukazao na jasnu spremnost stranaka da nastave pregovore.

Rekao je da su pozivi za kreativnija rešenja dobili na značaju i naglasili potrebu za udaljavanjem od pretnje ratom.

“Trenutno se čini da ne postoji neposredna pretnja ratom“, rekao je Fidan, naglašavajući da su vrata za pregovore otvorena.

Fidan je rekao da srž tenzija oko Irana ne bi trebalo definisati kao sam režim, već kao odluke i politike koje provodi, tvrdeći da fokusiranje isključivo na promenu režima riskira propuštanje dubljih, sistemskih problema koji su u igri.

“Problem nije sam režim. Problem su odluke koje režim donosi i politike koje provodi. Naravno, koliko se to može odvojiti od režima je druga debata, ali postoje režimi koji su daleko centralizovaniji i totalističkiji od iranskog“, rekao je.

Napomenuo je da Iranom ne vlada apsolutna monarhija, ističući da druge države u regiji deluju pod apsolutnim monarhijama bez suočavanja sa sličnim međunarodnim pritiskom.

“Sve dok ne uzrokuju globalne probleme, nema globalnih pritužbi na njih. Nikoga zapravo nije briga kakav režim imaju”, rekao je, dodajući da pravi izvor napetosti leži u političkim izborima, a ne u tipu režima.

Fidan je istakao iransku strukturu dvostruke vlasti, napominjući koegzistenciju izabrane vlade i vrhovnog vođe koji deluje izvan izbornog sistema.

Naglasio je da se autoritet vrhovnog vođe proteže izvan politike u verske i duhovne domene, dajući odlukama donesenim na tom nivou izuzetnu legitimnost.

“Ovo je retka koncentracija moći“, rekao je.

Oslanjajući se na svoje iskustvo kao bivšeg guvernera Turske u Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju pre nego što je vodio Nacionalnu obaveštajnu organizaciju, Fidan se osvrnuo na iranski nuklearni program.

Rekao je da Teheran insistira na obogaćivanju uranijuma, a istovremeno održava verski dekret vrhovnog vođe kojim se nuklearno oružje zabranjuje.

“S ovom fetvom na snazi, sistem ne može proizvesti bombu. Ali razvija sposobnosti bliske naoružanju, što rezultira sankcijama i tretmanom kao da je već proizveo bombu“, rekao je.

Naglasio je da Iran nije poduzeo korake ka naoružanju obogaćenim uranijumom i da ne poseduje nuklearno oružje.

“Iranci nemaju atomske bombe. Takođe nema podataka da ih žele izgraditi“, rekao je, napominjući da iako postoje pretpostavke o tome koliko brzo bi Iran to mogao učiniti ako bi to želeo, one ostaju teorijske i stalno se revidiraju.

Podvukao je da samo obogaćivanje nije dovoljno.

“S jedne strane, potrebno je obogatiti uranijum. S druge strane, potrebno je razviti bojeve glave, a zatim ih treba kombinovati. Sada, Iran nije napravio nijedan korak u tom pogledu, ka naoružanju“, rekao je.

Fidan je rekao da ostaju pitanja o iranskom obrazloženju za nastavak obogaćivanja visokog nivoa uprkos tvrdnji da nema nameru da izgradi nuklearno oružje.

“Ako ne postoji takva namera, neki tvrde da nema potrebe za obogaćivanjem u ovom obimu ili za postojanjem tako teških sankcija“, rekao je.

Na pitanje o stavu Turske o potencijalnoj nabavci nuklearnog oružja od strane Irana, Fidan je rekao da Ankara ne želi videti dramatične promene u regionalnoj ravnoteži snaga.

Simptom/Anadolija