90 dana odlaganja ističe u julu, ali za većinu zemlja još nije jasno da li će se trgovina zaista nastaviti pod najavljenim uslovima. Tako je i sa firmama u Srbiji.

Čelik već pritisnut carinom
Testeral iz Jagodine već od marta ne izvozi aluminijum i čelik pod istim uslovima kao pre toga. Namet od 25 odsto uveden je 25. marta. I to nije jedino opterećenje. Obračunava se i opšta stopa od 5,7 odsto, koje su ranije proizvodi iz Srbije bili oslobođeni. Zahvaljući preferencijalnom statusu. Od kraja marta, na ulasku u SAD na ove proizvode tako se računaju dažbine od ukupno 30,7 odsto.

„Stigla nam je na odredište roba koja je bila na moru kada je krenula čitava priča“, objašnjava Sanja Stanimirović iz firme Testeral. „Taj kontejner je ocarinjen sa ukupno 30,7 odsto“.

Šta ih dalje čeka, nakon isteka 90-dnevne pauze na koju su stavljene najavljene carine, niko u Srbiji ne može da im kaže. Ni predstavnici američke, a još manje srpske države.

„Postoje dve teorije, ali mi zaista ne znamo šta će na kraju biti“, dodaje Sanja. „Jedna verzija je da bi moglo da se desi da ostane trenutni namet za aluminijum i čelik, tih 30,7 odsto. Skoro da je izvesno da će na staklo, pošto i to izvozimo, ići 37 odsto. I to nije samo 37. I na to se dodaje 5,7 odsto. Na staklo trenutno plaćamo 10 odsto plus 5,7 odsto“.

 
Izdržavaju sadašnji namet

Domaći proizvođači koji plasiraju robu u SAD ne isključuju mogućnost ni da se na postojeće opterećenje, kada istekne pauza, doda najavljenih 37 odsto.

„Sve je jako netransparentno i to je najveći problem. Mi zapravo ne znamo kako će sve izgledati. Sve dok nas njihovi brokeri ne ocarine i ne ispostave račun, mi nećemo znati koliko to košta i kolika je carina“, iskrena je Sanja.

Trenutni namet Testeral mora sam da iznese. Imaju potpisane ugovore i moraju da poštuju cene i uslove. Bore se da ne pretrpe gubitke.

„Čim su objavljene carine, američki proizvođači, ne pričam o uvoznicima, su digli cene. Mi sada moramo da poštujemo potpisane ugovore i da pregrmimo ovaj prvi talas. Ukoliko bi se ostvario prvi scenario, odnosno na aluminijum i čelik ostala carina od 30,7 odsto, imamo šanse. Možemo u budućnosti da budemo konkurentni. Ukoliko se na to doda 37 odsto, nemamo šansi“, smatra Sanja.

Testeral ima svoju ćerku firmu u SAD. Amerika je njihovo glavno izvozno tržište. Bilo je godina kada su tamo plasirali čak 80 odsto proizvodnje. Nenadano, nova politika nameće im pitanje je li to bila dobra strategija. Ali i malo vremena da je eventualno izmene.

Rakija se sprema za put
Već godinama na obroncima Goča peče se šljivovica u kojoj uživaju Amerikanci. I to kod kuće. Prodaje se pod brendom Yebiga. A ideja je potekla od Bila Gulda, basiste benda Faith No More, koji je i vlasnik samog brenda. Tajna pečenja, međutim, u rukama je Ivana Uroševića, stručnjaka za rakiju. Osnovali su zajedničko preduzeće.

Upravo se ubrzano sprema nova isporuka šljivovice za Sjedinjene Američke Države. Cilj je da preduprede najavljene carine

 „Mi trenutno plaćamo carinu od 10 odsto. Oni imaju dve kategorije izvoznika, prema količinama. Mi spadamo u male. Od jula, međutim, moguće je da ćemo morati da plaćamo carinu od 37 odsto“, kaže Ivan Urošević.

Poslovni ljudi, s obzirom na dosadašnje iskustvo, potajno se nadaju da se ni tada neće suočiti sa najavljenim carinama. Priželjkuju da ne
Ako namet zaživi, srpski proizvodi, pa i šljivovica, će poskupeti.

„To tržište ima potencijal i mladi Amerianci polako uče i privikavaju se na konzumiranje rakije. Oni znaju za viski i treba vremena da shvate razlike. Da razumeju da je rakija skuplja od viskija i treba da bude skuplja. Da su neuporedivi“, kaže Ivan.

Uz svu borbu sa viskijem, navike Amerikanaca im, ipak, idu u prilog. Mogu da prihvate naše tradicionalno piće.

„Mnogo je lakše dopreti do Amerikanaca nego na istočno tržište“, odaje Ivan. „Tri puta više vremena vam treba da animirate Kineze i Japance, jer su njhove navike sasvim drugačije. Amerikanci imaju naviku da piju, samo što je to viski“.

Rakija će svakako i dalje putovati iz Srbije za SAD. Samo će, ukoliko carine porastu, biti još skuplja od viskija. Neki drugi proizvođači moraće da traže drugo tržište.

Simptom/Forbes