Velika Britanija

The Africa report: Velika Britanija prodaje partnerstvo umesto pomoći

December 21, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Britanska ministarka za međunarodni razvoj i Afriku, baronesa Dženifer Čepmen, predstavlja novi britanski pristup Africi u Londonu.
Kada je nova britanska ministarka, baronica Dženifer Čepmen, u ponedeljak pokrenula novi britanski pristup Africi, poruka je bila ambiciozna.

London, rekla je, okreće stranicu „ere pomoći“ ka eri investicija, partnerstva i reformi, oblikovanoj afričkim prioritetima, a ne zapadnim planovima, i osmišljenoj za svet definisan multipolarnom konkurencijom.

Simptom/theAfricareport.com

Velika Britanija umanjila sredstva za suzbijanje ruskog uticaja na Zapadnom Balkanu

December 21, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Sredstva britanskog Fonda za integrisanu bezbednost (ISF) namenjena Zapadnom Balkanu smanjena su sa 40 miliona funti prošle godine na 24 miliona za period 2025. i 2026. godine.

ISF se bavi pretnjama najvišeg prioriteta po nacionalnu bezbednost Velike Britanije, u toj zemlji i inostranstvu.

Starmer je nedavno opisao Zapadni Balkan kao “mesto gde se bezbednost Evrope stavlja na probu”.

Prošlogodišnja sredstva ISF su delimično iskorišćena za suprotstavljanje i reagovanje na sajber napade na Balkanu i za jačanje demokratskih institucija i nezavisnih medija, a njihovo smanjenje se smatra posledicom Starmerove politike smanjenja zvanične razvojne pomoći (ODA) za zemlje sa niskim i srednjim prosečnim prihodima.

Iznos ODA namenjen Zapadnom Balkanu u okviru ISF smanjen je sa 31,91 miliona funti u periodu 2024-25. na 17 miliona funti za period 2025-2026. godine.

Bivša Starmerova saradnica Emili Tornberi (Emily Thornberry) izjavila je da je “sasvim jasno da je Zapadni Balkan na prvoj liniji borbe protiv ruskih dezinformacija i mešanja”.

“Veoma sam ponosna na rad koji Velika Britanija obavlja da ih podrži u toj borbi – za njihovu bezbednost i bezbednost cele Evrope. Potrebno je više rada da se podrže nezavisni mediji, a ne manje. Ljudi su željni da saznaju istinu i veoma je teško pronaći je”, dodala je ona.

Portparol vlade izjavio je da “brojke u izveštaju predstavljaju samo jedan deo ukupnih investicija Velike Britanije na Zapadnom Balkanu po pitanjima kao što su organizovani kriminal i neprijateljske državne aktivnosti”.

“ISF je osmišljen da se prilagodi najnovijim prioritetima nacionalne bezbednosti i često finansira kratkoročne projekte, što znači da je prirodno da se odluke o potrošnji vremenom menjaju”, dodaje on.

Simptom/Beta

Ruska SVR: Velika Britanija ucenjuje SAD, iskorišćavajući „rupe“ u zakonu za zaplenu imovine Rusije

December 16, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Velika Britanija poziva Evropsku komisiju da opravda krađu ruske imovine iskorišćavanjem pravnih praznina u Ugovoru o funkcionisanju Evropske unije i pozivanjem na „izuzetne okolnosti“:

„Mišljenje zemalja EU koje se ne slažu treba ignorisati.“

Britanski zvaničnici snabdevaju briselske evrokrate lažnim informacijama da predsednik SAD Donald Tramp navodno „traži kompromis sa Moskvom radi finansijske koristi“.

Britanski zvaničnici nameravaju da ucene Belu kuću „pretnjom zbližavanja Evrope sa Kinom“:

„London, Pariz i Berlin su se složili da pošalju signale Vašingtonu o svojoj spremnosti da se približe Pekingu ako SAD nastave da insistiraju na sporazumu o Ukrajini koji ne zadovoljava Evropljane.“

Britanci lažno tvrde da je Rusija obećala SAD da će dodeliti rusku imovinu koju je EU zamrznula „za finansiranje zajedničkih projekata“.

Simptom/TASS

Starmer: Sporazum o oslobađanju 114,5 milijardi evra za Ukrajinu blizu finalizacije

December 9, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Starmer je razgovarao sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom u Dauning stritu 10, gde su diskutovali o evropskim naporima da se oslobode sredstva zamrznuta na evropskim bankovnim računima, koja bi se koristila za finansiranje ratnih napora Ukrajine ili obnovu zemlje u slučaju mirovnog sporazuma.

Visoki vladini izvori izrazili su optimizam da će sporazum biti objavljen ove ili sledeće nedelje.

Oko 9,16 milijardi evra nalazi se na britanskim bankovnim računima.

Sporazum se smatra ključnim za održivost ukrajinskih napora u ratu i povećava pritisak na Moskvu, dok evropski lideri izražavaju zabrinutost zbog prednosti koju predsednik Putin može imati u sukobu.

Kako Tajms piše, jedan od izazova je Belgija, gde se nalazi najveći deo evropske zamrznute imovine, koja se protivila transferu sredstava Ukrajini zbog pravne odgovornosti.

Ipak, britanski zvaničnici očekuju da će pregovori biti završeni u narednih sedam dana ili duže.

Starmer je naglasio da mir mora da bude pravedan i trajan, sa “čvrstim bezbednosnim garancijama” za Kijev, dok je Zelenski predložio da ukrajinski i evropski lideri u narednim danima pošalju svoje kontrapredloge SAD.

Makron i Merc su istakli važnost konvergencije stavova Evropljana, Ukrajine i SAD, dok je Tramp, koji vodi američke mirovne pregovore, u Vašingtonu izrazio frustraciju zbog sporazuma i komentarisao da Zelenski “još nije pročitao predlog”.

Simptom/RTS/Tanjug/The Times

Velika Britanija uvela sankcije ruskoj obaveštajnoj službi GRU

December 5, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Ambasador Rusije je pozvan na razgovor.

Britanka Don Sterdžis je umrla od kontakta sa nervnim agensom Novičok.

Bivši sudija Vrhovnog suda Velike Britanije Entoni Hjuz, koji je vodio istragu o njenoj smrti, rekao je da je napad na Skripalja “morao biti odobren na najvišem nivou”, od strane Putina.

Simptom/N1/Beta

Nemački predsednik u Londonu posle gotovo tri decenije – od kraljevske pompe do političkog pomirenja

December 5, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Nemačko-britanski odnosi u “boljoj formi”

Prestolonaslednički par – princ Vilijam i princeza Ketrin dobili su značajniju diplomatsku ulogu tokom boravka predsednika Štajnmajera i njegove supruge Elke Biderbender.

U Vindzoru, nemački predsednik pozdravljen je počasnim plotunom iz četrdeset jednog topa.

Vožnja kočijama po Vindzorskom parku i smotra kraljevske garde prethodili su izložbi predmeta kraljevske kolekcije, vezanih za nemačku prošlost britanske dinastije.

Tokom popodneva, pompu je zamenila politika. Dve zemlje približio je letos potpisan Kensingtonski sporazum – prvi od Drugog svetskog rata.

“U Evropi, pa i celom svetu, nastala je nova bezbednosna situacija. Zato nam je potrebna tešnja saradnja. Razgovaramo i o tešnjim ekonomskim vezama i saradnji među kompanijama, ali i razmeni ljudi. Dakle, u godinama neposredno posle 2016. problemi su narastali, a sada smo u boljoj formi”, ocenio je tokom posete sa britanskim premijerom Starmerom u ulici Dauning nemački predsednik Frank Valter Štajnmajer.

Nemački Božić u Vindzoru

Veče je rezervisano za ceremoniju i glamur državničkog banketa u Vindzoru pod svetlom tri hiljade svetiljki na jelki, koja odjekuje sećanjem na nemački Božić iz vremena kraljice Viktorije i princa Alberta pre nego što je kraljevska porodica odbacila prezime Hanover.

U danu kada je kralj odbio najnoviju mirovnu ponudu Vašingtona, britanski kralj Čarls Treći istakao je da “Ujedinjeno Kraljevstvo i Nemačka stoje uz Ukrajinu i podupiru Evropu pred pretnjom dalje ruske agresije”.

Nemački predsednik Frank Valter Štajnmajer osvrnuo se na osam decenija mira među dve zemlje.

“S obzirom na istoriju, to je veliki poklon. Gradovi su procvali iz pepela, neprijatelji su postali prijatelji. To je naša zajednička istorija koja pokazuje šta je sve moguće kada ljudi hrabro izaberu pomirenje”, naglasio je u govoru na banketu u Vindzoru Frank Valter Štajnmajer.

Među sto pedeset dve zvanice su i model Klaudija Šifer, kompozitor Hans Zimer i violinistkinja An-Sofi Muter.

Poseta Koventriju – simbolu britanskih civilnih žrtava

Predsednik Štajnmajer poseti dodaje istorijsku notu polaganjem venca na grob kraljice Elizabete Druge u kapeli Svetog Đorđa u Vindzoru, ali i posetom katedrali u Koventriju, koji je nemački Luftvafe skoro sravnio sa zemljom sa 198 tona bombi, koje su na taj grad padale 1940. godine.

Danas su ključne reči prijateljstvo, zajednička bezbednosna politika i ekonomska saradnja.

“Svi sada treba da se suočimo sa realnošću da je sporazum posle bregzita značajno naškodio našoj privredi. Da bi se ekonomija obnovila, moramo da smanjujemo napetosti. Moramo da nastavimo da se približavamo Evropskoj uniji”, naglasio je pred posetu nemačkog predsednika britanski premijer ser Kir Starmer.

Predsednik Štajnmajer, kako se očekuje, izneće svoje viđenje nemačko-britanskih odnosa u popodnevnom govoru pred poslanicima u Vestminsteru.

Nemačka je bila prva destinacija kralja Čarlsa pre dve godine kada je stupio na presto. Nemci i dalje pamte njegov savršen akcenat prilikom govora u Bundestagu.

U tom smislu, posetu predsednika Štajnmajera treba videti i kao uzvratnu, ali ne samo kao to, jer je politika vlade Kira Starmera sve bliža Briselu, a sve dalja od bregzita.

Simptom/RTS/Ivana Miloradović

Velika Britanija, dve trećine žena u vojsci doživelo seksualno uznemiravanje

November 16, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Neprimereno ponašanje je uključivalo komentare o njihovom izgledu, uznemiravanje, pogrdno gledanje i pipkanje.

Istraživanje je pokazalo da su žene dvostruko češće doživljavale takvo ponašanje nego muškarci.

Britansko ministarstvo odbrane, koje je naručilo izveštaj, rezultate je okarakterisalo kao “potpuno neprihvatljive“ i saopštilo da je pokrenulo program prevencije kako bi se rešilo pitanje neprihvatljivog ponašanja.

Anketa je sprovedena kako bi se bolje razumela duboko uznemirujuća iskustva mnogih žena u oružanim snagama – koje čine oko 12 odsto celokupnog sastava.

Devetnaestogodišnja Džejsli Bek oduzela je sebi život 2021. godine nakon što je bila žrtva seksualnog uznemiravanja i napada. Zastavnik Majkl Veber (43) stegnuo je Bekovu i pokušao da je poljubi. Prošlog meseca je uhapšen zbog seksualnog napada.

Širok spektar uznemiravanja, od verbalnog do fizičkog

Anketa, sprovedena među više od 90.000 pripadnika vojske – uključujući redovni sastav i rezerviste – ukazuje na širok spektar uznemiravanja, od verbalnog do fizičkog.

Čak 67 odsto žena u redovnom sastavu suočilo se sa nekim vidom seksualizovanog ponašanja u prethodnoj godini – poput neprimerenih šala, pornografije ili komentara o izgledu. Među muškarcima u redovnom sastavu taj procenat iznosio je 34 odsto.

Od tih žena, 93 odsto je navelo da smatra da takvo ponašanje predstavlja seksualno uznemiravanje.

Oko 42 odsto žena u redovnom sastavu reklo je da su bile suočene sa neprimerenim pogledima, a trećina je navela da je bila dodirivana na način koji im je izazivao nelagodu.

Seksualizovano ponašanje bilo je najzastupljenije u otvorenom radnom okruženju – u vojnim objektima ili trenažnim centrima.

Ministarka: Rezultati potpuno neprihvatljivi

Ministarstvo odbrane saopštilo je da se bavi neprikladnim ponašanjem tako što regrute edukuje o mizoginiji i štetnim uticajima na internetu.

Ministarka za veterane i ljudske resurse Luiz Sander-Džons navela je da su rezultati ankete “potpuno neprihvatljivi”, opisavši je kao “nezaobilaznu polaznu osnovu za potpuno suočavanje i rešavanje korena ovog problema”.

“Postavljaju se novi standardi transparentnosti i odgovornosti u našim oružanim snagama”, dodala je Sander-Džonsova.

Ova anketa sprovedena je godinu dana nakon posebne istrage Kraljevske mornarice, koja je utvrdila da su žene u podmorničkoj službi trpele mizoginiju, maltretiranje i druga neprihvatljiva ponašanja.

Utvrđeno je da se takvo ponašanje javljalo “u svim činovima”, ali da “nije bilo rasprostranjeno” u celokupnoj službi, navedeno je u izveštaju nakon dve godine istrage.

Simptom/RTS/BBC

Velika Britanija obustavlja deljenje podataka sa SAD zbog napada na brodove u Karipskom moru

November 12, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

SAD su prijavile da su od septembra izvele 14 udara na plovila u blizini obale Venecuele, pri čemu je poginulo više od 70 ljudi. Venecuela tvrdi da su ti napadi nezakoniti, da predstavljaju ubistva i čin agresije na suverenu državu.

Kako prenosi CNN, britanska vlada odlučila je da privremeno zadrži obaveštajne podatke kako ne bi bila saučesnik u vojnim akcijama koje bi, prema njihovom mišljenju, mogle da krše međunarodno pravo.

Velika Britanija ima nekoliko teritorija u Karibima, gde raspolaže obaveštajnim resursima, i godinama sarađuje sa SAD u praćenju brodova osumnjičenih za krijumčarenje narkotika. Ti podaci su američkoj obalskoj straži pomagali da locira brodove, zapleni drogu i uhapsi posade. Ipak, zvaničnici u Londonu sada izražavaju sumnju da su potezi administracije Donalda Trampa pravno sporni.

Prema navodima CNN-a, obustava razmene obaveštajnih informacija traje već više od mesec dana. Izvori tvrde da Britanija deli stav visokog komesara UN za ljudska prava Volkera Tirka, koji smatra da američki napadi predstavljaju vansudska pogubljenja.

Ova vest dolazi u nezgodnom trenutku, neposredno pred sastanak britanske ministarke spoljnih poslova Ivet Kuper sa američkim kolegom Markom Rubiom na samitu G7 u Kanadi.

Portparol britanske vlade nije demantovao navode o obustavi saradnje:

„Ne komentarišemo bezbednosna ni obaveštajna pitanja“, rekao je, dodajući da su SAD „najbliži partner“ Britanije u oblasti odbrane i obaveštajne saradnje, ali da „odluke o tim pitanjima donosi američka strana“.

„Da li je nešto protivno međunarodnom pravu, o tome odlučuju nadležni međunarodni sudovi, a ne vlade“, dodao je portparol.

Zvaničnik Pentagona je za CNN izjavio da američko Ministarstvo odbrane „ne komentariše obaveštajna pitanja“.

Simptom/Nova.rs

Dan primirja obeležen i u Francuskoj, Velikoj Britaniji i Belgiji

November 11, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Dan primirja, osim u Srbiji, obeležava se i u drugim zemljama pobednicama u Prvom svetskom ratu.

Predsednik Francuske Emanuel Makron prisustvovao je centralnoj ceremoniji obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu i položio venac na obeležje Neznanom junaku kod Trijumfalne kapije u Parizu.

Na grob Neznanom junaku položena je i urne sa zemljom sa više memorijalnih lokacija iz Prvog svetskog rata povodom 100. godišnjice korišćenja plavog cveta kao simbola stradanja u Prvom svetskom ratu.

Prethodno je u Palati invalida otkrio spomen-ploču stradalima u Drugom svetskom ratu i minutom ćutanja odao poštu svim stradalima.

Dvominutna tišina u Velikoj Britaniji

U Londonu je kod Kenotafa obeležen Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Britanski vojni vrh i lideri stranaka položili su vence napravljene od cveta maka, koji se u Velikoj Britaniji koristi kao simbol stradanja u Prvom svetskom ratu.

Ceremoniju u memorijalnom arboretumu u Stafordširu predvodila je princeza Kejt. Tamo je u 11 časova dvominutnom tišinom odata pošta stradalima.

Princeza Ana, sestra kralja Čarlsa, prisustvovala je ceremoniji obeležavanja Dana primirja u Australiji.

Na centralnoj ceremoniji, koja je održana u nedelju, venac je na londonski Kenotaf položio britanski kralj Čarls Treći.

Centralna ceremonija u Belgiji kod spomenika Neznanom junaku

Dan primirja obeležen je i u Belgiji. Centralna ceremonija održana je kod spomenika Neznanom junaku u Briselu.

Kralj Filip položio je venac i upisao se u spomen-knjigu.

Prethodno je, na jučerašnjoj ceremoniji, sahranjen belgijski vojnik koji je poginuo u Prvom svetskom ratu.

Njegov identitet nije mogao da bude utvrđen, a procenjuje se da je u trenutku pogibije imao između 17 i 20 godina.

Nepoznati vojnik sahranjen je na groblju u mestu De Pane na severozapadu Belgije.

Simptom/RTS

Rusi kažu da su sprečili ukrajinsko-britansku zaveru za krađu MiG-31

November 11, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Novinska agencija RIA citirala je FSB koji kaže da je oteti avion trebalo da bude preusmeren ka vazduhoplovnoj bazi NATO-a u rumunskom gradu Konstanci, gde bi ga mogla oboriti protivvazdušna odbrana, navodi agencija.

FSB, glavni naslednik KGB-a iz sovjetskog doba, kaže da su Ukrajina i Britanija planirale veliku „provokaciju“ koristeći oteti avion i da su ukrajinski vojni obaveštajci nastojali da pridobiju ruske pilote za tri miliona dolara da ukradu avion.

„Preduzete mere sprečile su planove ukrajinske i britanske obaveštajne službe za veliku provokaciju“, prenosi RIA izjave zvaničnika FSB-a.

Državna televizija emitovala je fotografije poruka i snimke muškarca koji je, kako su rekli, radio za ukrajinsku i britansku službu i ponudio tri miliona dolara ruskom pilotu da odleti Migom u Evropu te da mu je ponuđeno i državljanstvo.

Ruski Kindžal je balistički projektil lansiran iz vazduha koji Moskva naziva hipersoničnim, sposobnim za velike brzine i manevrisanje putanjama leta s ciljem otežavanja protivvazdušnoj odbrani praćenje i presretanje.

Rusija dugo smatra Britaniju svojim glavnim neprijateljem, piše Hina.

Moskva optužuje London za podsticanje rata u Ukrajini i britanske obaveštajce za pomoć Ukrajini u pokretanju niza operacija u dubini ruskog teritorija.

Britanija smatra rusku invaziju na Ukrajinu imperijalnim otimanje zemlje.

Simptom/N1/Hina

Turska dogovorila kupovinu 20 vojnih aviona Eurofajter Tajfun s Velikom Britanijom

October 28, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Starmer je stigao danas u Tursku radi potpisivanja ugovaora o prodaji tih vojnih aviona u vrednosti od više milijardi evra, kojima Ankara želi da poboljša svoje borbene sposobnosti.

Uoči susreta sa Edoganom Starmer je izjavio da se radi o „narudžbi od osam milijardi funti (9,2 milijardi evra) što“, kako je rekao znači radna mesta u celoj zemlji.

Erdogan je govoreći pored Starmera danas pozdravio sporazum, koji prema njemu predstavlja „novi simbol“ u strateškim odnosima Ankare i Londona.

„Naše zemlje se možda nalaze na dva kraja Evrope ali smo snažni partneri koji rade bliskije sada nego ikad ranije“, rekao je Starmer tokom ceremonije potpisivanja.

„Ovo će pojačati bezbednost širom NATO, produbiti našu bilateralnu odbrambenu saradnju i podstaći ekonomski rast ovde i u Velikoj Britaniji obezbeđujući 20.000 britanskih radnih mesta“, rekao je Starmer i dodao da je ponosan što će britanski Tajfuni biti vitalni deo turskih vazdohoplovnih snaga mnogo narednih godina.

Britanski ministar odbrane istakao je da se radi o „najvećem ugovoru za borbene avione u jednoj generaciji“, i precizirao da prve isporuke treba da budu 2030. godine.

On je rekao tokom ceremonije potpisivanja, pravdajući prodaju, da Turska brani „jugoistočno krilo NATO“.

Turski predsednik koji želi da modernizuje vazduhoplovnu flotu svoje zemlje hoće da nabavi oko četdeset letelica tog tipa koje proizvodi konzorcijum od četiri evropske zemlje, Velike Britanije, Nemačke, Italije i Španije, a predvodi ga britanska kompanija BAE Sistems.

Turska i Velika Britanija su u julu potpisale preliminarni sporazum za Eurofajtere.

Sporazum je usledio nakon što je Nemačka odlučila da prekine svoje dugogodišnje protivljenje prodaji aviona Turskoj.

Turski ministar odbrane Jasar Guler rekao je da Turska hoće da nabavi 12 polovnih letelica od Katara i isto toliko od Omana.

Turska koja je prvobitno želela američke lovce F-35, poslednjih godina preusmerila se na Eurofajtere pošto je isključena iz američkog programa zbog nabavke ruskog sistema protivvazduhoplovne odbrane S-400.

Prošle nedelje je turski šef države takođe razgovarao o nabavci polovnih Eurofajtera od Dohe sa emirom Katara Šeikom Tamimom ben Hamadom Al Tanijem.

Katarski lider takođe treba da dođe u utorak u Ankaru da razgovara o ovoj temi, rekao je izvor za Frans pres.

Turska, članica vojnog saveza NATO-a, takođe teži ponovnom ulasku u američki program za avione F-35.

Simptom/Danas/Beta/AFP

Gardijan: EU sve bliža dogovoru o zajmu Ukrajini iz zamrznute ruske imovine

October 20, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Predlog Evropske komisije razmatran je prošle nedelje na sastanku ministara finansija G7 u Vašingtonu, a tema će biti i na samitu lidera EU u četvrtak u Briselu, dok je učešće SAD u ovoj inicijativi još neizvesno.

U nacrtu zaključaka samita EU, u koji je Gardijan imao uvid, lideri bi u četvrtak trebalo da pozovu na izradu detaljnog plana koji bi bio u skladu sa međunarodnim pravom i uz adekvatnu evropsku solidarnost i podelu rizika.

Plan se zasniva na tome da imovina ostane zamrznuta, a Evropska komisija predlaže da se primeni mehanizam iz ugovora EU, kojim bi se izbeglo pravo veta pojedinih članica, poput Rusiji naklonjene Mađarske, prilikom produžavanja sankcija koje omogućavaju zamrzavanje sredstava.

Ipak, pravnici u Savetu EU izrazili su sumnje u zakonitost tog mehanizma, jer bi se režim sankcija preneo sa jednoglasnog odlučivanja na većinsko.

Ministar spoljnih poslova Poljske Radoslav SikorskEi izjavio je da veruje da se pitanje korišćenja zamrznute ruske imovine “u korist žrtve agresije” kreće ka “srećnom ishodu”, dodajući da je dogovor moguć do kraja godine.

“Veoma je jednostavno ili ćemo koristiti novac agresora, ili ćemo morati da koristimo svoj novac. Ne pitajte me šta više preferiram”, poručio je Sikorski.

Prema planu Evropske komisije, predstavljenom u dokumentu na dve strane, EU bi odobrila Ukrajini zajam bez kamate od 140 milijardi evra, zasnovan na prihodima i garancijama iz zamrznutih ruskih sredstava koja se nalaze kod finansijske institucije “Euroclear” sa sedištem u Briselu.

Zajam bi bio strukturiran tako da Rusija na kraju rata iskoristi zamrznutu imovinu za plaćanje ratne odštete, a visoki zvaničnik EU naglasio je da se ne radi o konfiskaciji, već o pozajmici uz očekivanje nadoknade.

Belgija, u kojoj se nalazi čak 183 milijarde evra zamrznute ruske imovine, traži jasne garancije da neće sama snositi finansijski teret ukoliko plan propadne i izazove pravne sporove.

Brisel ističe da bi i druge članice G7 trebalo da se uključe sa sličnim merama podrške Ukrajini. Britanska ministarka finansija Rejčel Rivs razgovarala je o predlogu sa kolegama iz G7 tokom sastanka u okviru godišnje skupštine Međunarodnog monetarnog fonda, a planom je predviđeno da članice G7 garantuju otplatu zajma kako bi se Belgiji obezbedile potrebne garancije.

Portparol britanske vlade izjavio je da G7 ostaje jedinstven u stavu da je neophodno nastaviti pritisak na predsednika Rusije Vladimira Putina kako bi se vratio za pregovarački sto, kao i u istraživanju novih načina finansiranja ukrajinske odbrane kroz korišćenje vrednosti ruske državne imovine.

Simptom/RTS/Guardian

Velika Britanija uvela sankcije prema dve najveće ruske naftne kompanije

October 16, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Istovremeno jačamo pritisak na kompanije u trećim zemljama, uključujući Indiju i Kinu, koje nastavljaju da omogućavaju prisustvo ruske nafte na svetskim tržištima, rekla je Rejčel Rivs.

Ona je poručila da na svetskom tržištu nema mesta za Rusiju i da će London preduzeti sve neophodne korake kako bi sprečio finansiranje ruske agresije na Ukrajinu.

Nove sankcije se odnose i na više od 50 brodova iz ruske “flote u senci”, kao i na pojedince i firme iz sektora energetike i odbrane.

Flotu u senci čine stari tankeri, koje Rusija koristi kako bi izbegla sankcije, navodi Rojters.

Simptom/Danas/FoNet

Jedan “ajfon” otkrio bandu – krali telefone u Britaniji, pa slali u Kinu

October 7, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Najveća policijska akcija protiv krađe telefona u Velikoj Britaniji, pokrenuta je nakon što je žrtva prošle godine locirala svoj ukradeni telefon.

“To desilo na Badnje veče i žrtva je elektronski pratila svoj ukradeni ‘ajfon’ do skladišta u blizini aerodroma Hitrou“, rekao je inspektor Mark Gevin.

Ističe da je obezbeđenje pronašlo telefon u kutiji, među još skoro 1.000 telefona, za koje se utvrdilo da su ukradeni, a koji su bili spremni da krenu put Kine.

To je bila početna tačka za veliku operaciju koja je pokrenuta, a u kojoj su angažovani specijalizovani detektivi da razbiju kriminalnu mrežu.

Presreli su dalje pošiljke i koristili forenziku da identifikuju dvojicu muškaraca u tridesetim godinama, koji su uhapšeni zbog sumnje da su rukovali ukradenom robom.

U automobilu muškaraca pronađeno je nekoliko telefona, a još oko 2.000 uređaja pronađeno je u prostorijama koje su oni koristili, saopštila je policija.

Policija je otkrila da je ova grupa ciljala “Epl” proizvode zbog njihove profitabilnosti na inostranim tržištima.

“Otkrili smo da su ulični lopovi dobijali oko 300 funti po telefonu i pronašli smo dokaze da su se uređaji prodavali za oko 5.000 dolara (3.700 funti) u Kini”, naveo je inspektor Gevin.

U okviru ciljane akcije, uhapšeno je ukupno 46 osoba, uključujući 11 ljudi koji su pokušali da opljačkaju kurirska vozila sa najnovijim modelom “ajfona 17”, kao i dva muškarca kod kojih je pronađeno gotovo 40.000 funti u gotovini u prodavnici telefona u severnom Londonu.

Britanska policija veruje da bi ova banda mogla da bude odgovorna za šverc čak polovine svih telefona ukradenih u Londonu, gde se inače ukrade većina mobilnih telefona u Velikoj Britaniji.

Broj telefona ukradenih u Londonu skoro se utrostručio u poslednje četiri godine, sa 28.609 u 2020. godini na 80.588 u 2024. godini.

Simptom/RTS/BBC/Sky News

Starmer: Putin nastavlja neumoljive napade i mešanje širom Evrope

October 2, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Starmer je to rekao otvarajući panel u okviru Samita Evropske političke zajednice (EPZ), kojim on predsedava, a kojem su prisustvovali predsednica Moldavije Maja Sandu, premijer Poljske Donald Tusk i francuski predsednik Emanuel Makron.

“Videli smo poslednjih nedelja ‘apetit’ koji Putin ima, ne samo da se obruši napadima na Ukrajinu, već i da preduzme akcije i da se meša širom Evrope, na mnogo različitih načina, bilo da se to odnosi na naš vazdušni prostor, bilo da se radi o sajber ili drugim napadima”, rekao je Starmer.

On je dodao da su ruske akcije neumoljive i da predstavljaju podsetnik da “ovo nije samo pitanje ukrajinskog suvereniteta, već pitanje vrednosti i sloboda svih nas, posebno u Evropi”.

Britanski premijer je naglasio i potrebu za jačanjem Ukrajine i NATO saveza, kako bi se efikasno odgovorilo na pretnje iz Rusije.

Simptom/RTS/Tanjug

Laburisti u Britaniji sve oštriji prema imigraciji – prilagođavanje anketama ili podilaženje desnici

October 2, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Prvi put, samo trećina građana smatra da je Starmer bolji premijer nego što bi to bio Faraž, trećina smatra suprotno, a trećina je neodlučna.

Godišnja konvencija laburista u Liverpulu je zato akcenat stavila na kontrolu imigracije.

Stalni boravak sve nedostižniji

Ukoliko ste legalno u Velikoj Britaniji, na stalni boravak se obično čeka pet godina.

No, godišnja laburistička konvencija donela je, po tom pitanju, loše vesti za azilante i sve imigrante.

Britanska ministarka unutrašnjih poslova Šabana Mamud najavljuje da će se period koji neko mora da provede u Britaniji da bi obezbedio stalni boravak povećati sa pet na deset godina.

“Konsultacije o novim merama će početi uskoro. Predložiću niz novih testova, kao što su – zaposlenost, plaćanje doprinosa, ne uzimanje ni penija socijalnih davanja, usavršavanje znanja engleskog jezika do visokog nivoa, odsustvo krivičnih dela i, najzad, istinski doprinos lokalnoj zajednici kroz volonterski rad”, rekla je delegatima na konvenciji ministarka Mamud.

Ti, skoro nedostižni zahtevi, odgovor su laburista na obećanje reformista da će ukinuti mogućnost dobijanja stalnog boravka ako dođu na vlast.

Starmer u ofanzivi protiv reformista

Sam Starmer je u Liverpulu prešao u punu ofanzivu protiv tvrde desnice, koja je mesecima najpopularnija stranka u zemlji.

“Ako kažete ili insinuirate da neko ne može da bude Englez ili Britanac zbog boje kože, da vam porodice sa više rasa duguju objašnjenje – ljudi koji ovde žive generacijama podižu decu, izgrađuju živote, rade u našim školama, bolnicama, vode preduzeća, koji su naše komšije. Ako kažete da treba da budu deportovani, onda, upamtite moje reči, borićemo se protiv vas svom snagom, jer ste neprijatelji nacionalne obnove”, glasio je ključni deo centralnog govora britanskog premijera ser Kira Starmera.

Potpredsednik vlade Dejvid Lami je Faražove sledbenike sa podijuma otvoreno nazvao rasistima.

To je izazvalo lidera reformista Najdžela Faraža da se obrati naciji.

“Ako mislite da treba da kontrolišemo naše granice, onda ste, prema definiciji premijera i njegovog kabineta, svi rasisti. Ja obično ne hajem za uvrede na moj račun. Navikao sam se na njih u poslednjih nekoliko godina. Ali optužiti milione za rasizam je veoma, veoma nizak udarac”, poručuje Faraž.

Da je tvrda desnica nezadovoljna bukvalno svakim potezom Starmerove vlade, nije iznenađenje.

Protesti podrške Palestincima i hapšenja penzionera

Neočekivano je da, nedelju dana pošto je London zvanično priznao palestinsku državu, ne jenjava pritisak tvrde levice i muslimanske zajednice na vladu.

Protesti podrške narodu u Gazi, ali i zabranjenoj organizaciji Palestinska akcija, obeležili su okupljanje laburista u lučkom i radničkom Liverpulu.

Uhapšeno je 66 demonstranata od kojih najstariji ima čak 83 godine.

Britanska ministarka finansija Rejčel Rivs bila je primorana da prekine govor i obrati se jednom od demonstranata, koji se probio u samu konferencijsku salu.

“Imamo razumevanja za vašu borbu. Priznajemo palestinsku državu, ali mi smo sada partija na vlasti, a ne partija protesta”, poručila je ministarka Rivs.

Deo analitičara u Britaniji upozorava da je najnoviji zaokret u politici laburista posledica njihovog traganja za glasovima, koji su se odlili reformistima Najdžela Faraža.

No, kako oni ističu, u jurnjavi za glasovima, laburisti su pod velikom opasnošću da izgube sopstveni identitet.