Utorak, 30. jun 2026.
potražite Simptom...

Times of Israel: Uprkos upozorenjima IDF-a, Kabinet bezbednosti odobrio Netanjahuov plan za osvajanje grada Gaze

by Leave a Comment

Ograničavanje preuzimanja na grad Gaza nije izgledalo tako daleko kao što je ranije okarakterisano kao plan za okupaciju celog Pojasa. Netanjahu je nekoliko sati pre sastanka kabineta za bezbednost rekao Foks njuzu da je potpuno preuzimanje njegova namera.

Međutim, u saopštenju iz Netanjahuovog kabineta usvojeni predlog je opisan kao onaj koji ima za cilj „poraz Hamasa“, što znači da bi moglo biti naknadnih operacija pored one za grad Gaza koje su odobrene, a nisu najavljene.

Šatorski kamp za raseljene Palestince proteže se duž grada Gaze, 3. avgusta 2025. (AP/Džehad Alšrafi)
Kabinet za bezbednost je preko noći između četvrtka i petka odobrio predlog premijera Benjamina Netanjahua da se preuzme gusto naseljeni grad Gaza, objavio je kabinet premijera u saopštenju, prkoseći upozorenjima Izraelskih odbrambenih snaga da operacija rizikuje živote preostalih talaca, pored toga što potencijalno izaziva humanitarnu katastrofu.

Ograničavanje preuzimanja na grad Gaza nije išlo tako daleko kao što je ranije okarakterisano kao plan za okupaciju celog Pojasa. Netanjahu je nekoliko sati pre sastanka kabineta za bezbednost rekao Foks njuzu da je potpuno preuzimanje njegova namera.

Međutim, u saopštenju iz kabineta Netanjahua usvojeni predlog je opisan kao onaj koji ima za cilj „poraz Hamasa“, što znači da bi moglo biti naknadnih operacija pored one za grad Gaza koje su odobrene, a nisu najavljene.

U odluci nije korišćena reč „okupirati“, već se umesto toga odnosilo na „preuzimanje“, zbog pravnih razloga koji se odnose na odgovornost Izraela za civilna pitanja u Gazi, prema novinskom sajtu Ynet.

Ministri su takođe podržali pet principa koje treba ispuniti da bi se rat okončao: razoružanje Hamasa, povratak svih talaca, demilitarizacija Gaze, kontinuirana izraelska bezbednosna kontrola Gaze i posleratna civilna vlada koja isključuje Hamas i Palestinsku upravu.

Simptom/Times of Israel

Bolivudski film zamenjen veštačkom inteligencijom izazvao negodovanje u Indiji

by Leave a Comment

Šta da je Majkl umro umesto Sonija u filmu „Kum“? Ili da je Rouz delila dasku sa ostacima, a Džek nije ostavljen da se smrzava u Atlantiku u filmu „Titanik“?

U verziji izmenjenoj veštačkom inteligencijom, Kundan (koga igra popularni glumac Danuš), hinduista koji ima propalu romansu sa muslimankom, živi. Ali reditelj filma, Anand L. Raj, je besan.

„Ideja da naš rad može biti uzet i modifikovan mašinom, a zatim prerušen u inovaciju, je duboko nepoštovanje“, rekao je Raj, dodajući da je cela filmska ekipa bila držana u mraku o ponovnom objavljivanju.

„Ono što stvari čini gorima je potpuna lakoća i ležernost sa kojom je to urađeno“, rekao je Raj. „To je nepromišljeno preuzimanje koje lišava delo njegove namere, konteksta i duše.“

Ovo je prvi put da je filmski studio ponovo objavio film sa izmenama veštačke inteligencije, bilo gde u svetu, a to je takođe izazvalo negodovanje među kritičarima, filmskim stvaraocima i ljubiteljima filma.

Evo šta do sada znamo o tome zašto je ovaj potez bio toliko kontroverzan i koja su pravna i etička pitanja.

Kako je film izmenjen?
Eros Internašonal, istaknuti filmski studio, ponovo je objavio verziju filma „Ranđana“ sinhronizovanu na tamilski jezik, pod nazivom „Ambikapati“, sa alternativnim, veštačkom inteligencijom generisanim završetkom.

Simptom/Aljazeera

Potpredsednica Evropske komisije: Akcije Izraela u Gazi veoma liče na genocid

by Leave a Comment

“Ako nije genocid, veoma liči na definiciju koja se koristi da izrazi njegovo značenje”, rekla je ona Politiku.

To je jedna od najoštrijih ocena nekog zvaničnika iz Brisela od početka izraelske ofanzive 2023. godine.Izraelske vlasti nisu na tu izjavu odgovorile kada je to od njih zatraženo.

Izrael je više puta negirao tvrdnje o genocidu koji pravno podrazumeva nameru da se u potpunosti ili delimično uništi neki narod.

Evropska komisija kao institucija nikada nije koristila termin genocid kada je govorila o akcijama Izraela u Gazi.

Poslednjih nedelja, države EU su zaoštrile stav prema Izraelu zbog gladi u Gazi, ubistava na mestima za distribuciju hrane i pretnjama vlade Bendžamina Netanjahua o još većem jačanju vojnih akcija Izraela.

Međutim, oštri kritičari ponašanja Izraela, a među njima i Ribera, frustrirani su nedostatkom konkretne akcije EU da podstakne Netanjahua i Hamas da se dogovore o prekidu vatre i da Izrael dozvoli veći priliv humanitarne pomoći, piše Politiko.

Ribera je jedna od nekoliko izvršnih potpredsednika Evropske komisije, što je funkcija druga po položaju, odmah iza predsednice Ursule fon der Lajen. Ribera je navela da bi EU trebalo da razmotri suspenziju Sporazuma EU i Izraela o pridruživanju što je temelj njihovih trgovinskih i ekonomskih odnosa uopšte.

“Ono što govore i čine pripadnici izraelskih vlasti daleko prevazilazi granice međunarodnog prava”, dodala je ona.

Za sada, međutim, Nemačka je odlučna da održi dijalog sa Izraelom, umesto da ga kažnjava.

Portparol nemačke vlade je ranije rekao novinarima da se humanitarna situacija “razvila u pozitivnom smeru” u poslednje dve nedelje i da sve više kamiona s pomoći ulazi u Gazu. Međutim, nema dokaza koji potkrepljuju te tvrdnje, a portparol je naveo da je izvor informacija izraelski predsednik Isak Hercog.

Simptom/Beta

Zbog urušavanja zgrade tokom zemljotresa u Tajlandu optužene desetine zvaničnika i kompanija

by Leave a Comment

Delimično izgrađena zgrada za Državnu revizorsku službu jedina se 28. marta potpuno srušila u Tajlandu tokom zemljotresa magnitude 7,7 čiji je epicentar bio u susednom Mjanmaru.

Među optuženima su glavni izvođači radova: Italijansko-tajlandska kompanija za razvoj i njen kineski partner u tom zajedničkom ulaganju – “Kineska železnička kompanija br. 10”.

Predsednik Italijansko-tajlandske kompanije za razvoj, Premčaj Karnasuta, i lokalni direktor kineske kompanije Džang Čuanling takođe su optuženi, kao i projektanti, inženjeri i nekoliko drugih kompanija.

Optužbe uključuju profesionalni nemar pri projektovanju, nadzoru i građevinsku praksu koja nije u skladu sa inženjerskim standardima, što je izazvalo opasnost i prouzrokovalo smrt, piše u saopštenju Kancelarije državnog tužioca.

Optužbe obuhvataju i falsifikovanje i korišćenje falsifikovanih dokumenata.

Nekoliko optuženih se danas predalo policiji, ali je negiralo bilo kakvu krivicu.

Istraga policije i drugih zvaničnika otkrila je da su nedostaci u projektu i strukturi bili uzrok urušavanja zgrade i da neki od zvanično odobrenih projekata nisu sprovedeni.

 

Simptom/Beta

Moskva ukazuje na čvrste dokaze o ukrajinskim zločinima

by Leave a Comment

Ona je rekla da je Zelenski 31. jula poslao video poruku učesnicima konferencije u Helsinkiju posvećene 50. godišnjici Završnog akta KEBS-a, „u kojoj je ponovo pokušao da uplaši delegate nepostojećom ‘ruskom pretnjom’, pozivajući na promenu vlasti u našoj zemlji.

„Umesto da slušaju prazne video poruke Zelenskog i pokušavaju da vaskrse zastarele ‘mehanizme’ koji su odavno postali nepotrebni nakon stvaranja stalnih tela za donošenje odluka OEBS-a, države učesnice organizacije trebalo bi da se upoznaju sa činjenicama o zločinima Oružanih snaga Ukrajine nad ruskim civilima i ratnim zarobljenicima, koje se objavljuju u kvartalnim izveštajima ruskog Ministarstva spoljnih poslova o zločinima kijevskog režima.“

Zaharova je takođe napomenula da su, umesto da se oslanjaju na čvrste činjenice, neke zapadne zemlje, zajedno sa kijevskim režimom, odlučile da pokrenu arhaični „moskovski mehanizam“ OEBS-a dan nakon treće runde rusko-ukrajinskih pregovora, pokušavajući da optuže Rusiju za kršenje međunarodnog humanitarnog prava, pogubljenja, mučenje i zlostavljanje ukrajinskih ratnih zarobljenika.

Simptom/TASS

Kako nam je Amerika nametnula carine 35% i da li je Srbija nudila sporazum o slobodnoj trgovini

by Leave a Comment

Veće stope od Srbije imaju još Indija i Brazil (50%), Sirija (41%) i Laos i Mjanmar (40%). Na robu iz Iraka se primenjuje ista stopa kao i iz Srbije.

Pre samo nekoliko dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić se nadao da će se pitanje rešiti u narednom periodu, jer pregovaraju timovi na najvišem nivou. I sam predsednik.

Kako Forbes Srbija nezvanično saznaje, iako kontakti postoje, formalni razgovori dva ministarstva trgovine, srpskog i američkog, nisu još počeli. Što ne znači da carine nisu pomenute tokom susreta srpskog šefa diplomatije Marka Đurića u Vašingtonu sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom.

Nije isključeno da se američkoj strani zasad ne sviđa ono što Srbija nudi. Kako nezvanično saznajemo, mi smo ponudili – sporazum o slobodnoj trgovini. To u ovom momentu nije dobila nijedna država koja je krenula u pregovore.

Prezadovoljni sa 15 odsto?
U Evropi je u najboljoj poziciji Velika Britanija. Oni su dogovorili stopu od 10 odsto. Evropska unija je došla do 15 odsto carine. Srbija bi, procenjuju upućeni, mogla da bude presrećna ukoliko bi u narednom periodu mogla da postigne stopu od 15 odsto. A realno je da će se, ukoliko se postigne dogovor, ona kretati između 15 i sadašnjih 35 odsto.

Roba iz Srbije koja je krenula put Amerike pre momenta stupanja na snagu carina, tretiraće se po prethodnom režimu. Naredne pošiljke, međutim, podležu novoj carini.

Pregovori predstoje
„Srbija je imala argument. Razmena sa Sjedinjenim Američkim Državama raste. Promet robe je porastao 23 odsto“, kaže Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju. „Tu si i značajne investicije iz SAD. Prisutne su njihove IT kompanije. Razgovori traju. Verujem da će se intenzivirati narednih nedelja i da će se situacija poboljšati. Da neće ostati carine od 35 odsto, jer one ugrožavaju naše proizvođače“.

Namet na aluminujum i čelik je još veći – 50 odsto. Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je ukaz početkom juna kojim ih je udvostručio sa pređašnih 25 odsto.

Tramp je rekao da podiže carine da bi osigurao da uvoz ne ugrozi nacionalnu bezbednost i kako bi SAD deficit u trgovini preokrenule u suficit. Čelik i aluminijum su bili prvi sektor pogođen Trampovim podizanjem carina u martu ove godine.

Simptom/Forbes

80 godina od nuklearnog napada na Nagasaki

by Leave a Comment

Godišnjica se obeležava dok u svetu traju ruska invazija Ukrajine i rat u Pojasu Gaze.

Zvaničnici i građani svake godine se okupe u Parku mira u Nagasakiju, gde se u 11.02 časova, kada je bačena bomba 9. avgusta 1945. godine, oglase zvona i potom minutom ćutanja oda pošta za više od 70.000 poginulih.

Američki bombarder B-29 bacio je tada bombu nazvanu “Debeli čovek”. Bomba teška oko 4,5 tone bačena je sa visine od 9.600 metara, a eksplodirala je posle 30 sekundi 500 metara iznad jednog teniskog terena.

Oblak “pečurka” koji je nastao posle eksplozije dostigao je visinu od 16.000 metara. Uništeno je 70 odsto grada, a posle 20 minuta počela je da pada “crna kiša” radioaktivnih čestica.

Još oko 140.000 ljudi je poginulo kada je tri dana ranije na Hirošimu bačena prva atomska bomba, “Mali dečak”. Ukupan broj žrtava, uključujući one koji su u narednim mesecima i godinama umirali od povreda i bolesti uzrokovanih radijacijom procenjuje se na oko 300.000.

Nuklearni napadi SAD rezultirali su kapitulacijom Japana 15. avgusta. Rat je zvanično završen dve nedelje kasnije, 2. septembra 1945. godine.

Od tog napada, nijedan američki predsednik nije posetio Hirošimu do 2016, kada je tadašnji predsednik SAD Barak Obama (Barack) položio venac u memorijalnom parku u tom japanskom gradu.

Simptom/Beta

Netanjahu: Želimo potpunu kontrolu nad Gazom

by Leave a Comment

“Nameravamo (preuzeti kontrolu nad Gazom) kako bismo osigurali našu sigurnost, uklonili Hamas tamo, omogućili stanovništvu da bude slobodno i predali je civilnoj upravi koja nije Hamas i nije neko ko zagovara uništenje Izraela”, rekao je Netanjahu kada je u intervjuu za FOX News upitan hoće li Izrael preuzeti kontrolu nad Gazom.

Rekao je da cilj nije trajno upravljati enklavom, već ukloniti Hamas i omogućiti drugačiju lokalnu upravu, koju podržavaju regionalni arapski partneri.

Na pitanje hoće li Izrael ponovo okupirati celu teritoriju od 42 kilometra, kao što je to učinio pre povlačenja 2005. godine, Netanjahu je odgovorio: “Ne želimo je zadržati. Želimo imati sigurnosni perimetar.”

“Ne želimo biti tamo kao upravno telo. Želimo ga predati arapskim snagama koje će njime pravilno upravljati, a da nam ne prete i da će stanovnicima Gaze pružiti dobar život”, dodao je.

Izrael se suočava sa sve većim unutrašnjim ogorčenjem zbog destruktivnog rata u Gazi, gde je od oktobra 2023. ubijena više od 61.000 ljudi. Vojna kampanja je devastirala enklavu.

U novembru prošle godine, Međunarodni krivični sud izdao je naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i bivšeg ministra odbrane Joava Galanta zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti u Gazi.

Izrael se takođe suočava sa tužbom za genocid pred Međunarodnim sudom pravde zbog svog rata u enklavi.

Simptom/Anadolija

Izrael napao istok Libana: Poginulo pet, povređeno 10 osoba

by Leave a Comment

Državna Nacionalna novinska agencija objavila je da je u napadu pogođeno vozilo u blizini graničnog prelaza sa Sirijom, prenosi Tajms of Izrael.

Izveštaj o napadu objavljen je u trenutku dok je libanska vlada raspravljala o razoružanju libanske militantne grupe Hezbolah.

Ministar informisanja Libana Pol Morkos izjavio je da je vlada odobrila principe američkog predloga za razoružavanje libanske militantne grupe Hezbolah do kraja godine i okončanje izraelskih vojnih operacija u zemlji, uključujući “postepeni kraj prisustva nedržavnih naoružanih grupa u zemlji, pored ostalih i Hezbolaha, i severno i južno od reke Litani”.

Vašington i Bejrut su više od mesec dana pregovarali o američkoj mapi puta za potpuno razoružavanje militantne libanske stranke Hezbolah, u zamenu za to da Izrael prekine napade i povuče svoje trupe sa pet tačaka u južnom Libanu.

Simptom/Newsmax/Tanjug

Azerbejdžanski predsednik stigao u SAD uoči trilateralnih mirovnih pregovora s Jermenijom

by Leave a Comment

Azerbejdžansko predsedništvo potvrdilo je da je Alijev stigao u SAD u sklopu radne posete na Trampov poziv, detaljno navodeći da su ga u Zajedničkoj bazi Endrjuz u Merilendu dočekali vladini zvaničnici.

Alijev je stigao u SAD dan nakon što je sekretar za štampu jermenskog premijera Nazeli Bagdasarjan na Facebooku objavila da će Tramp biti domaćin trilateralnih mirovnih pregovora u kojima će učestvovati Alijev i Pašinjan u Vašingtonu kako bi se “promovirali mir, prosperitet i ekonomska saradnja u regiji”.

Rekla je da će Pašinjan posetiti SAD 7. i 8. avgusta, te da će održati i bilateralni sastanak s Trampom.

Izjava dolazi nakon što je “Vašington Post” izvestio da će Tramp u petak ugostiti dvojicu lidera u Beloj kući, pozivajući se na dvojicu visokih zvaničnika Bele kuće, te da bi kao rezultat razgovora mogao biti objavljen mirovni sporazum.

Predsednik Azerbejdžana i premijer Jermenije poslednji put su se sastali u Abu Dabiju, glavnom gradu Ujedinjenih Arapskih Emirata, prošlog meseca, kako bi razgovarali o naporima za normalizaciju odnosa i složili se da nastave pregovore i mere izgradnje poverenja.

Odnosi između dve bivše sovjetske republike napeti su od 1991. godine, kada je jermenska vojska okupirala Karabah – teritoriju međunarodno priznatu kao deo Azerbejdžana – i sedam susednih regija.

Većinu teritorije oslobodio je Azerbejdžan tokom 44-dnevnog rata u jesen 2020. godine, koji je završen mirovnim sporazumom postignutim uz posredovanje Rusije, a koji je otvorio vrata pregovorima o normalizaciji i demarkaciji.

U septembru 2023. godine, Azerbejdžan je uspostavio puni suverenitet u Karabahu nakon što su se separatističke karabaške snage u regiji predale.

U martu ove godine, dve zemlje su izjavile da su postigle konsenzus o svih 17 članova mirovnog sporazuma, iako sporazum još nije potpisan.

U julu je Tramp tokom sastanka sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom u Ovalnom kabinetu rekao da se čini da se napori za postizanje mirovnog sporazuma između Jermenije i Azerbejdžana kreću ka “uspešnom završetku”.

Simptom/Anadolija

Putin i Bin Zajed razgovarali u Kremlju o ekonomiji, investicijama i situaciji na Bliskom istoku

by Leave a Comment

Tokom susreta, planirano je i potpisivanje niza bilateralnih dokumenata koji se tiču oblasti investicija i transporta, prenosi RIA Novosti. Lideri su posebnu pažnju posvetili aktuelnim međunarodnim pitanjima, uključujući situaciju na Bliskom istoku i palestinsko-izraelski sukob.

Putin je naglasio da Rusija pridaje poseban značaj odnosima sa UAE, ocenivši ih kao “izuzetno bliske i dinamične”. Od početka godine lideri su razgovarali već tri puta telefonom – u martu, maju i junu.

Pored zvaničnih razgovora, lideri su komunicirali i u neformalnom okruženju – Putin je primio gosta u svojoj rezidenciji u Novo-Ogarjovu kod Moskve.

“Međusobna ulaganja rastu. Želim da istaknem da ruske investicije u UAE gotovo dvostruko premašuju ulaganja Emirata u Rusiju”, rekao je Putin, dodajući da dve zemlje aktivno sarađuju i na međunarodnim platformama kao što su BRIKS i Evroazijska ekonomska unija.

On je takođe istakao da je humanitarna saradnja između dve države na dobrom nivou, naročito u oblastima obrazovanja i kulture.

Predsednik UAE je ocenio da se odnosi između dve zemlje ubrzano razvijaju.

Simptom/Newsmax/Tanjug

Anketa: Poverenje Ukrajinaca u Zelenskog opada nakon protesta tokom rata

by Leave a Comment

 

Hiljade Ukrajinaca okupilo se u Kijevu i drugim gradovima krajem prošlog meseca protiv ubrzanih mera, što je navelo Zelenskog i njegovu vladajuću stranku da brzo promene kurs.
Anketa KIIS-a, koja je počela dan nakon kontroverznog glasanja 22. jula, pokazala je da 58% Ukrajinaca trenutno veruje Zelenskom, što je pad u odnosu na 18-mesečni maksimum od 74% u maju i 67% u februaru-martu.
Potez protiv antikorupcijskih vlasti prošlog meseca podstakao je nezadovoljstvo, posebno zbog onoga što kritičari opisuju kao brzinu i nedostatak transparentnosti kojom su mere usvojene.
Borba protiv korupcije i poboljšanje upravljanja ključni su uslovi za pridruživanje Ukrajine, zavisne od kredita, Evropskoj uniji, korak koji mnogi smatraju ključnim za odbranu od budućeg ruskog pritiska.

 

Simptom/Rojters

NBS: Referentna kamatna stopa na nepromenjenom nivou

by Leave a Comment

Izvršni odbor je imao u vidu da je više faktora zajednički uticalo da cene hrane, posebno neprerađene, na domaćem tržištu ubrzaju rast prethodnih meseci.

To je pre svega rast cena pojedinih prehrambenih sirovina na svetskom tržištu i nepovoljne vremenske prilike u dosadašnjem periodu godine. Takođe, smanjene su zalihe poljoprivrednih proizvoda iz prethodne godine zbog prošlogodišnje suše.

Osim toga, kao posledica rasta svetske cene nafte nakon izbijanja sukoba na Bliskom istoku, u junu su povećane i cene naftnih derivata.

Pomenuti faktori su u najvećoj meri uticali i da ukupna međugodišnja inflacija u Srbiji, nakon usporavanja u maju na 3,8 odsto, u junu ubrza na 4,6 odsto.

Procena NBS je da bi međugodišnja stopa inflacije i do kraja ove godine mogla da nastavi da se kreće oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja (3 ± 1,5 odsto).

Tokom naredne godine bi trebalo postepeno da uspori.

Neizvesnost u međunarodnom okruženju
Izvršni odbor je istakao da je neophodna opreznost u vođenju monetarne politike.

Neizvesnost u međunarodnom okruženju, iako nešto manja, još uvek je veoma izražena. „To se pre svega odnosi na buduće trgovinske politike vodećih svetskih ekonomija, kao i geopolitičke tenzije“, navodi se u saopštenju NBS.

Iako su pojedine zemlje postigle sporazume o carinama sa SAD, još su prisutna brojna pitanja u vezi sa sprovođenjem postignutih dogovora.

Oprezan pristup su u julu imale i vodeće centralne banke, Evropska centralna banka i Sistem federalnih rezervi (FED), koje nisu menjale nivoe svojih kamatnih stopa.

Blokade i protesti se odrazili na privredni rast
Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, rast bruto domaćeg proizvoda u drugom tromesečju iznosio je 2 odsto međugodišnje, što je ispod očekivanja NBS.

„Smanjeno investiciono i potrošačko poverenje, kao posledica nepovoljnog delovanja faktora iz međunarodnog okruženja, ali i protesta i blokada u zemlji, više se odrazilo na privredni rast nego što se prvobitno pretpostavljalo“, navodi NBS.

Rast BDP-a bio je vođen uslužnim sektorima, a zatim prerađivačkom industrijom, gde se vide efekti investicija u automobilsku industriju.

U suprotnom smeru delovala je smanjena aktivnost u građevinarstvu i energetici.

Očekuje se da ekonomija ubrza
Izvršni odbor NBS očekuje da će u nastavku godine ekonomska aktivnost ubrzati.

Tome će prvenstveno doprineti započeto ubrzanje proizvodnje u automobilskoj industriji, kao i realizacija infrastrukturnih projekata predviđenih programom „Srbija Ekspo 2027“.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će sedoneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 11. septembra.

Simptom/Forbes

Masovno i sve surovije ubijanje izgladnjivanjem u Gazi

by Leave a Comment

 

Broj uključuje četiri osobe koje su umrle od gladi u poslednja 24 sata, navodi se, čime se broj žrtava povezanih sa glađu povećava na 197, uključujući 96 dece.

Dva tela su takođe izvučena iz ruševina prethodnih izraelskih napada, navodi se u saopštenju ministarstva na Telegramu.

U izraelskom ratu u Gazi poginulo je ukupno 61.258 Palestinaca, a povređeno 152.045 od 7. oktobra 2023. godine, dodalo je ministarstvo.

Ukupan broj ubijenih tražilaca pomoći od 27. maja, kada je Izrael uveo novi mehanizam raspodele pomoći putem kontroverznog GHF-a, dostigao je 1.706, a povređeno je više od 12.030, navodi se u saopštenju.

Simptom/Aljazeera

Times of Israel: Plan za preuzimanje Gaze navodno će trajati 4-5 meseci, fokus na grad Gaza, centar Pojasa

by Leave a Comment

Navodno je cilj plana da se uništi ono što je ostalo od terorističke grupe Hamas i da se izvrši pritisak na nju da oslobodi 50 talaca koje još uvek drži, od kojih je oko 20 živih, nakon što su nedavni pregovori o sporazumu propali. Počelo bi preuzimanjem grada Gaze, na severu Pojasa, i kampova u centralnom Pojasu, terajući oko polovinu stanovništva enklave na jug, ka humanitarnoj zoni Mavasi.

Uprkos tome što se nekoliko ministara potencijalno protivi planu, više izveštaja navodi da će premijer Benjamin Netanjahu verovatno obezbediti većinu u visokorangiranom bezbednosnom kabinetu kako bi podržao plan kada se sastane u 18 časova u četvrtak.

Očekivalo se da će Izrael u četvrtak odobriti fazni plan za preuzimanje ogromnih novih područja Pojasa Gaze, potencijalno tokom pet meseci, raseljavajući oko milion Palestinaca i uprkos upozorenjima visokih vojnih zvaničnika da bi to ugrozilo živote talaca koji se drže u tim područjima, prema izveštajima raznih hebrejskih medija u sredu.

Navodno je cilj plana da se uništi ono što je ostalo od terorističke grupe Hamas i da se izvrši pritisak na nju da oslobodi 50 talaca koje još uvek drži, od kojih je oko 20 živih, nakon što su nedavni pregovori o sporazumu propali. Počelo bi preuzimanjem grada Gaze, na severu Pojasa, i kampova u centralnom Pojasu, terajući oko polovinu stanovništva enklave na jug, ka humanitarnoj zoni Mavasi.

Uprkos tome što se nekoliko ministara potencijalno protivi planu, više izveštaja navodi da će premijer Benjamin Netanjahu verovatno obezbediti većinu u visokorangiranom bezbednosnom kabinetu da podrži plan kada se sastane u četvrtak u 18 časova.

Tokom tročasovne diskusije o bezbednosti u manjoj grupi danas, Netanjahuu je načelnik Generalštaba IDF-a, general-potpukovnik Ejal Zamir, predstavio nekoliko opcija za nastavak vojnih operacija u Pojasu Gaze.

Predsednik UAE stigao u zvaničnu posetu Rusiji

by Leave a Comment

Njegov avion je sleteo na moskovski aerodrom Vnukovo-2 u četvrtak.

Na aerodromu su predsednika UAE, koji je doputovao sa predstavničkom delegacijom, dočekali prvi potpredsednik ruske vlade Denis Manturov, zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Veršinjin, Leonid Slucki, predsednik međunarodnog odbora Državne dume Rusije, odnosno donjeg doma parlamenta, i lider Liberalno-demokratske partije Rusije (LDPR), specijalni predsednički predstavnik za investicije i ekonomsku saradnju sa inostranstvom Kiril Dmitrijev, koji je i generalni direktor Ruskog fonda za direktna ulaganja (RDIF), i čečenski lider Ramzan Kadirov.

Kremlj je objavio da će dvojica lidera razgovarati o „trenutnom stanju i budućim perspektivama višedimenzionalne saradnje između Rusije i UAE, kao i o nekim hitnim međunarodnim pitanjima, uključujući situaciju na Bliskom istoku“. Lider UAE namerava da razgovara o bilateralnoj saradnji u trgovini, investicijama i energetici sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, izvestila je novinska agencija WAM sa sedištem u UAE.

Al Nahjan je poslednji put posetio Rusiju u oktobru 2024. godine. Nakon razgovora sa Putinom u ruskoj prestonici, šeik Mohamed je otputovao u Tatarstan kako bi prisustvovao samitu BRIKS-a.

Simptom//TASS

Copyright 2024
O nama Impresum Kontakt