Subota, 27. jun 2026.
potražite Simptom...

Haris nazvala Trampa fašistom

by Leave a Comment

Ulazeći u novu retoričku teritoriju, potpredsednica je čak i nepovezana pitanja pretvorila u napade na Donalda Trampa dok je nudila dugačke, krivudave odgovore na pitanja birača.

Kamala Haris nazvala je Donalda Džej Trampa fašistom , uzdižući ono što je donedavno predstavljalo argument samo u nižim redovima Demokratske stranke koja ga je godinama napadala kao antidemokratskog, nesposobnog za služenje i zločinca.

Rano u gradskoj većnici CNN-a u Pensilvaniji, spremno se složila sa domaćinom, Andersonom Kuperom, kada je upitao da li veruje da gospodin Tramp ispunjava definiciju fašiste. „Da, ispunjava“, brzo je uzvratila. “Da.”

Kasnije, kada je upitana o teškom položaju Palestinaca u Gazi, uskočila je u žestoku kritiku svog rivala.

„Za mnoge ljude kojima je stalo do ovog pitanja, takođe im je stalo do snižavanja cena namirnica“, rekla je ona. „Njima je takođe stalo do naše demokratije i da nemaju predsednika Sjedinjenih Država koji se divi diktatorima i koji je fašista.

Simptom/Njujork Tajms

 

U Istorijskom arhivu otvorena izložba povodom 80 godina od oslobođenja Novog Sada

by Leave a Comment

Otvaranju izložbe, među brojnim zvanicama, prisustvovali su i član Gradskog veća za obrazovanje Petar Đurđev i članica Gradskog veća za sport i omladinu Tatjana Medved.

Otvarajući izložbu, član Gradskog veća za obrazovanje Petar Đurđev istakao je da period okupacije tokom Drugog svetskog rata predstavlja najtragičnije razdoblje u modernoj istoriji Novog Sada.

“Tokom trajanja rata, naš grad je bio poprište jednog od najgorih ratnih zločina na prostoru bivše Jugoslavije – Pogroma u Južnoj Bačkoj. Cilj ove postavke je da kvalitetom, ekskluzivnošću i količinom predmeta i prikazanih svedočanstava doprinese razobličavanju uzroka i posledica istorijskih događaja, te doprinese popularizaciji zavičajne istorije”, izjavio je Petar Đurđev.

Postavku čine predmeti iz Kragićeve kolekcije, pre svega militarije. Posetioci imaju priliku da vide uniforme partizanskih, sovjetskih, nmađarskih i nemačkih vojnika, odlikovanja, školske značke, i oružje: ruski špagin, teleskop za tenk, nemački mitraljez i partizansku sablju. Pored navedenih predmeta, deo postavke čini i značajan dokumentarni materijal u vidu fotografija Novog Sada na Dan oslobođenja, dnevna štampa i svedočanstva očevidaca iz tog vremena u formi video zapisa.

Simptom/RTV

Ujedinjene nacije: Godišnjica osnivanja u znaku međunarodne saradnje i uključenosti mladih

by Leave a Comment

Mort je na svečanosti “YoUNg Futures” u Jugoslovenskoj kinoteci kazala da i Srbija ima važnu ulogu u jačanju međunarodne saradnje i da su strateški prioriteti UN za nju “Zelena tranzicija”, “razvoj ljudskog kapitala” i jačanje vladavine prava.

U duhu nedavno usvojenog Pakta za budućnost i Deklaracije o budućim generacijama, današnja svečanost je bila posvećena mladima i moderirali su je omladinski delegati Srbije u UN.

“UN su odigrale ključnu ulogu u promovisanju uključivanja mladih u globalno upravljanje. Nijedna diskusija o održivom razvoju i prosperitetnoj budućnosti nije potpuna bez uloge mladih”, kazala je Mort na svečanosti.

“Međutim danas se suočavamo sa eskalacijom sukoba i dubokim geopolitičkim podelama koje se dešavaju u kombinaciji sa društvenom polarizacijom i brzim tempom evolucije tehnologije. Ovo krizno vreme zahtevnije je više nego ikada pre. Obnovljena posvećenost multilateralnoj kooperaciji u ovim turbulentnim vremenima daje nadu i vraćaju poverenje”, kazala je Mort.

Kao važne inicijative UN sa mladima u Srbiji Mort je istakla sastavljanje prve Deklaracije o čistom vazduhu u Srbiji, podršku mentalnom zdravlju i zapošljavanju mladih.

Na svečanosti koji su UN priredile s Vladom Srbije ministar spoljnih poslova Marko Đurić je potvrdio podršku Misiji UN i kazao da je ta organizacija važna za održavanje stabilnosti i da je njegova zemlja opredeljena za multilateralizam, što dokazuje to što je pristupanje EU ključni prioritet Vlade.

“UN 79 godina služe kao kamen temeljac međunarodnih odnosa, oblikuju savremeni svetski poredak i neguju mir, dijalog i saradnju. Na prvom godišnjem sastanku smo govorili o paktu za budućnost koji naglašava ulogu mladih u donošenju odluka na svim nivoima. Ohrabrujem naše Delegate u UN da nastave sa dobrim radom jer je njihovo učešće važno”, kazao je Đurić.

Omladinski delegati Srbije pri UN su učestvovali na skupu uz umetničke instalacije i izložbu fotografija o inicijativima UN sprovedenim u Srbiji.

Ujedinjene nacije su osnovane 24. oktobra 1945. godine, pošto je Povelju UN ratifikovalo pet stalnih članica Saveta bezbednosti – Kina, Francuska, Sovjetski Savez, Velika Britanija i SAD, kao i većina ostalih tadašnjih 46 potpisnica, među kojima je bila i Jugoslavija.

Simptom/Beta

U Podgorici održana senior modna revija: Najstariji maneken imao 93 godine (video)

by Leave a Comment

Ovo je prva ikada održana senior modna revija u Podgorici, a tokom pola sata trajanja aplauz publike nije prestajao. Svi zajedno su pevali, aplaudirali, ali i plakali, piše RTCG.

foto video printscreen

 

„Srce mi je prepuno, od snažnih emocija mnogi od nas su na Trgu plakali kao kiša. Naši manekeni su blistali, na pisti su igrali i pevali, mahali publici, a publika j je uzvraćala gromoglasnim aplauzom koji nije prestajao. Sigurna sam da je Senior fest ove godine pomerio granice, i da je ogroman korak ka našem cilju – da menjamo svest celokupnog društva da su naši najstariji teret, dosadni, naporni. Pokazali smo da seniori često imaju više duha, entuzijazma, radosti nego mnogi, godinama mlađi, ljudi“, kazala je organizatorka Senior festa-a Vesna Radojević.

Dodaje da će nastaviti da podižu svest i šalju poruke da su stariji ogroman resurs društva i države, sa svojim znanjem, iskustvom, mudrošću, kao i da društvo i država moraju činiti mnogo više da stvore uslove za aktivan i zdrav život penzionera.

https://www.instagram.com/reel/DBedv8txnDf/?utm_source=ig_web_copy_link&igsh=MzRlODBiNWFlZA==

Simptom/RTCG

Ponoš (SRCE): Picula će biti zgodan krivac za zastoj evropskih integracija Srbije

by Leave a Comment

“Njemu (Vučiću) ne pada na pamet da otkoči napredovanje Srbije na putu evropskih integracija, a važno mu je da domaćoj javnosti odgovornost za tu zaglavljenost prebaci na nekog spolja. Naravno da važne evropske zemlje i briselska administracija imaju svoj deo odgovornosti za stanje stvari, ali ključno je odsustvo Vučićeve političke volje da se na tom putu napravi ikakav korak. Mnogo više mu odgovara aktuelni status kolonijalnog upravnika”, naveo je Ponoš.

On je u saopštenju ocenio da to sasvim odgovara i moćnim zapadnim igračima, “pogotovu ovima što su zapeli za srpski litijum”.

“Ne verujem da to nisu videli i oni u Briselu koji su se opredelili za Piculu. Za razliku od (Vladimira) Bilčika, Picula će verovatno pedantno evidentirati sve brljotine SNS režima i neispunjavanje kriterijuma za napredak na putu evropskih integracija. To će biti dosta relevantna argumentacija svima koji ne žele da vide Srbiju u EU. To ne želi ni Vučić, samo što će sada za zaglavljenost moći da okrivi Piculu”, dodao je on.

Ponoš je dodao da i pored svih “destrukcija SNS” Srbija i dalje ima najjače institucionalne kapacitete da uhvati korak sa EU ali da “ništa ne pomaže karta koju ima u džepu”.

“Ne vredi, ne samo da nas prestiže Crna Gora, već se sada merimo sa Moldavijom. Sa SNS-om i nemoguće postaje moguće na najgori način”, naveo je Ponoš.

Simptom/Beta

Tusk: Najtešnja saradnja EU i Srbije biće prioritet tokom poljskog predsedavanja Uniji

by Leave a Comment

Na zajedničkoj konfereciji za novinare posle sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, Tusk je rekao da Srbija i EU “imaju isti interes” i da “nema razloga da nastaju sporovi koje bi bilo nemoguće rešiti”.

“Evrointegracije jesu težak i mukotrpan proces, jasno mi je to, jasno mi je da su i jedna i druga strana donekle razočarane i da se ne razumeju uvek, ali ne postoji ništa što bi predstavljalo prepreku proširenju Unije, nisam video u Srbiji ništa nalik tome”, kazao je Tusk.

Tusk je rekao da mu je posle “iskrenog i otvorenog” razgovora sa Vučićem “jasnija pozicija Srbije”, i dodao da je uveren da njihov susret “otvara mnogo širu perspektivu kada je reč o saradnji između cele EU i Srbije i između Poljske i Srbije”.

Poljski premijer je zahvalio Vučiću što se umesto odlaska na samit grupe BRIKS u ruski Kazanj opredelio za sastanak sa njim.

“Hvala za taj gest, dragi moj prijatelju, hvala što si se opredelio za razgovor sa mnom, iako si imao atraktivnu političku ponudu u istom trenutku. Visoko to cenim”, rekao je Tusk.

On je kazao i da se njegov stav o mestu Srbije u Evropi i o poljsko-srpskom prijateljstvu nije promenio za poslednjih 17 godina, tokom kojih je bio premijer Poljske (2007-2014. i ponovo od 2023. godine) i predsednik Evropskog saveta (2014-2019).

“Među nama postoji izvrsno razumevanje, i naša sposobnost da se razumemo je zaista nešto dragoceno u ovim teškim vremenima, budući da znamo da postoje i neke razlike između nas kad je reč o nekim važnim pitanjima”, naveo je.

Dodao je da “odaje priznanje Srbiji za veliki, veliki doprinos u pružanju humanitarne pomoći Ukrajini”.

“Mi odlično razumemo zašto imamo različite poglede na odnos sa Rusijom, i baš zbog toga još više cenim podršku Ukrajini u humanitarnom pogledu”, kazao je Tusk.

Naveo je i da Poljska podržava regionalnu saradnju, “naročito inicijativu Otvoreni Balkan, kao i Berlinski proces”.

Tusk je rekao da su za Poljsku važni odnosi sa Srbijom, naročito jačanje ekonomske saradnje, i dodao da “pozdravlja ekonomski uspeh” Srbije.

“Svaki put kad sam u Beogradu, širim oči od oduševljenja koliko se Beograd i Srbija brzo razvijaju. Nema tih članaka u novinama koji mogu da zamene ono što se vidi sopstvenim očima. Zaista ti od srca čestitam za sve što si postigao, koliko si srca i truda uložio da Beograd bude moderan i savremen grad”, kazao je Tusk.

Povodom Tuskovog obraćanja na srpskom jeziku, Vučić je rekao da “nikada niko nije govorio ovako srpskim jezikom od svih gostiju” u Srbiji, “a posebno ne od premijera”, i aplaudirao je poljskom premijeru zbog toga.

Simptom/Beta

Ništa manje od čuda: Kako je jedna žena iz Kalifornije dobila novu italijansku digitalnu “nomadsku” vizu

by Leave a Comment

Za one koji su spremni da ulože vreme, trud i ne beznačajne količine novca, nagrade mogu promeniti život, kaže jedan srećni dobitnik ove vize.

Italijanska šema digitalnih nomadskih viza je prvi put objavljena 2022. i pokrenuta u aprilu 2024. Ljubitelji ove zemlje su brzo sanjali o životu koji rade na daljinu: sastanak sa savršeno pripremljenim kapućinom, pauza za ručak na plaži i popodne nakon napornog rada — pre nego što krene na dobro zasluženu šetnju.

Ali šest meseci kasnije, Italija nije preplavljena strancima koji slikaju sa trga, a mnogi zainteresovani za selidbu kažu da tamo ima tako malo informacija o vizi i da počinju da sumnjaju da uopšte postoji.

Međutoim, jedna žena iz Kalifornije to dokazuje. Čelsi Vejt, samozaposlena menadžerka za odnose s javnošću, preselila se iz San Franciska u Milano u julu.

Njen novi život – posle godinu dana pokazuje kako živi u šik stanu u jednom od najelegantnijih delova grada, radi na daljinu za svoj posao u Kaliforniji,  izlazi i sprema se da upozna sve od barista u kafićima u blizini njenog stana, kolegama- migrantima. Uči italijanski – ali je otkrila da je barem u Milanu moguće započeti život na engleskom.

Taj život ju je dugo privlačio – ali se plašila da to nikada neće postići, pošto su joj u prošlosti odbijali vizu za Italiju.

Ovog puta, uz upornost i veliku pripremu, “osvojila je zlato” — i kaže da živi svoj italijanski san.

Za razliku od mnogih stranaca koji imaju romantičnu ideju da mogu samo da se spakuju i presele u Italiju, Vejt je znala da je teško emigrirati u Bel Paese kao i onima koji sanjaju da se presele u njene rodne Sjedinjene Države.

„Zaista sam se zaljubila u sve što je Italija mogla da ponudi, ali znajući da ću morati da nađem sponzorstvo ili zaposlenje, to se nije činilo izvodljivim“, kaže ona.

Osim toga, u to vreme je imala stalni posao u San Francisku.

Ali onda je došla pandemija 2020. godine  i prešla je na rad na daljinu.
Dve godine kasnije, krenula je sama, pokrenuvši sopstvenu PR kompaniju koja radi sa tehnološkim startapima.
San Francisko je, naravno, bio očigledno mesto.
Tada je 2023. godine prvi put posetila Milano.

                                                                        foto Pixabay

Zatim je odmah stupila je u kontakt sa advokatom za imigraciju – ali su imali loše vesti.

„Rekli su da je to sada još veći problem, zato što sam samozaposlena.
„Morala sam da pronađem italijansku kompaniju da postanem svoj klijent i da imam ugovor o saradnji u kome se kaže da bi bilo od koristi za njihov posao da sam u Italiji, ali to nije bilo nešto čime bih mogla da se bavim.

A onda je usledila aprilska najava vlade. Nakon dve godine spekulacija, digitalna nomadska viza je konačno počela.

Simptom/CNN

 

Ursula Fon der Lajen u Skoplju: „Naša budućnost je budućnost evropske porodice“

by Leave a Comment

Fon der Lajen je u Skoplje došla iz Tirane, gde je juče započela četvorodnevnu turneju po Zapadnom Balkanu tokom koje će posetiti kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u EU iz ovog regiona.

„Poseta visokog predstavnika Evropske unije potvrda je proevropske orijentacije Vlade i dokaz da je naša budućnost usko povezana sa budućnošću evropske porodice. Pred nama je dinamičan dnevni red, ispunjen važnim radnim sastancima“, napisao je Mucunski na Fejsbuku, uz fotografije sa dočeka.

Predsednica Evropske komisije će se prema najavi sresti sa premijerom i predsednicom Severne Makedonije, Hristijanom Mickoskim i Gordanom Siljanovskom Davkovom.

Prema najavama iz Brisela, u fokusu razgovora biće Plan rasta za Zapadni Balkan.
Poseta se tumači kao „snažan signal“ da je proširenje EU ponovo na njenom dnevnom redu.

Simptom/N1

Žene u Srbiji i nevidljivi neplaćeni rad; Međunarodni dan nege i podrške

by Leave a Comment

Milana Rikanović, direktorka agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost žena u Srbiji za N1 kaže da se statistika u srbiji ne razlikuje puno u odnosu na globalnu, koja pikazuje da žene 18 odsto svog vremena provode na neplaćenim poslovima.

Ona objašnjava da je nevidljivi neplaćeni rad sve ono što radimo da reprodukujemo svoje porodice, održavamo kućni prostor, kupujemo i pripremamo proizvode u domaćinstvu, brinemo o članovima domaćinstva, bilo da su to deca, stariji roditelji ili članovi porodice sa invaliditetom, rad u poljoprivrednim porodičnim gazdinstvima…

„To samo po sebi nije sporno. Ono što jeste sporno, u stvari, možda bi prava definicija neplaćenog rada bila da ona predstavlja transfer ili prebacivanje vrednosti koje stvaraju žene ka društvu i privredi“, objašnjava ona.

Taj rad je, prema njenim rečima, jako neravnomerno raspoređen, a kako navodi, dva su važna razloga za to.

„Jedan su te rodne uloge i stereotipi gde se podrazumeva i govori da je prirodno da nešto žene rade. Pa mi imamo žene koje imaju decu ispod sedam godina koje rade preko osam sati dnevno, jer se podrazumeva i smatra se prirodnim da je to nešto što žene rade. A zapravo nije prirodno, nego su to rodne uloge i stereotipi o tome šta treba da rade žene, šta treba da rade muškarci. Drugi važan aspekt tiče se društva i sistema – to je nedostatak javno dostupnih usluga. Mi nemamo dovoljno vrtića, nemamo dovoljno dnevnih boravaka za starije, za osobe sa invaliditetom, i kada god nema javno dostupnih, priuštivih usluga, takve stvari u ekonomiji nege preuzimaju žene“, kaže Rikanović.

U 2022. u Srbiji 373 muškarca uzela su odsustvo radi nege dece

Objašnjava i da je UN Women sprovela istraživanje o monetarnoj vrednosti, odnosno o tome koliko novca žene stvaraju u neplaćenom sektoru, dodajući da je u Srbiji to 21,5 odsto BDP-a.

„To nam pokazuje da se u tom neplaćenom prostoru, u neformalnom prostoru stvara ogromna vrednost koja nije priznata, nije prepoznata i od nje žene nemaju koristi“, kaže ona.

Rikanović navodi i da su u 2022. u čitavoj Srbiji 373 muškarca uzela odsustvo radi nege dece.

„To vam pokazuje da sve one bebe koje su se te godine rodile, 373 muškarca su preuzela odsustvo, a sve ostalo su bile žene. Moramo da menjamo norme, na primer, Švedska je dobar primer toga. Kada je uvela odsustvo radi nege dece koje ne može da se prebaci na supružnika, može da ga koristi samo otac, a deo samo majka, mnogo više su se muškarci uključili u odgajanje te male dece. Takođe, usluge u zajednici su izuzetno važne. Čak i kod nas imamo dobrih praksi gde su inovativne usluge u zajednici, naročito za vreme korone, se to pokazalo, nadomestile različite vrste nedostataka javnih usluga i smanjile ženama neplaćeni rad“, kaže direktorka agencije UN.

Kao primer dobre prakse, ona navodi Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji je prepoznao neplaćeni rad, uvodeći metodologiju za praćenje i merenje neplaćenog rada i obavezu svih lokalnih samouprava da prepoznaju šta je to neplaćeni rad i koje usluge su tu potrebne.

Zbog svega ovoga, Agencija UN za rodnu ravnopravnost žena u Srbiji 29. oktobra, na Međunarodni dan negovanja podrške, organizuje akciju kojom poziva sve žene da svojim neradom ukažu na njihov rad.

„Imaćemo performans zajedno sa ministarkom bez portfelja, zaduženom za rodnu ravnopravnost, Tatijanom Macurom, i zajedno ćemo sa nekim influenserima, nekim našim saveznicama, ženskim nevladinim organizacijama da pozovemo sve žene da taj dan simbolično prestanu da rade i da time pozovu na rušenje stereotipa i normi, na bolju socijalnu infrastrukturu i na vrednovanje neplaćenog rada“, kaže Rikanović.

Simptom/N1

Peter Stano: Da “hitno počne primena Ohridskog sporazuma” i da se obe strane “konačno dogovore”

by Leave a Comment

Portparol Evropske komisije Peter Stano izjavio je juče da će na dnevnom redu biti potreba da “hitno počne primena Ohridskog sporazuma” i da se obe strane “konačno dogovore” oko napretka u dijalogu.

Petković je ranije izjavio da je Beograd uvek opredeljen za razgovor o rešavanju ključnih pitanja vezanih za opstanak srpskog naroda na KiM, ali da je Prištini problem da razgovara o ZSO i ispunjenju svih prethodno dogovorenih sporazuma.

Poslednji put glavni pregovarači Beograda i Prištine odvojeno su se sastali 17. septembra sa Lajčakom u Briselu, ali tada nije održan trojni sastanak.

Petković je tada izjavio da do trojnog sastanka nije došlo jer je to odbio Bisljimi zbog toga što je delegacija Beograda insistirala na temama kao što su ZSO, poštanske usluge i pitanje primene sporazuma o mostu na Ibru u Kosovskoj Mitrovici.

Poslednji trojni sastanak održan je 2. jula, ali tada nije bilo većeg pomaka u razgovorima.

Simptom/Rtv

„Magična formula“ da roditelji imaju jači uticaj na decu nego društvo

by Leave a Comment

“Zašto mu daješ da sisa svaki čas?” “Ne stavljaj ga da spava s vama, posle nećeš moći da ga izbaciš iz kreveta”, “Ne navikavaj ga na ruke”, “Nek malo plače, neće mu ništa faliti”, “Nemoj previše da ga vežeš za sebe”, “Ovo ti kažem dobronamerno”… Koliko ste puta čuli ove rečenice dok ste imali bebu?

Za novorođenče je jedina poznata stvar u ovom ogromnom svetu zvuk maminog srca, uz koji je rasla devet meseci. Zato najlepše spavaju kad ih stavimo na grudi. Dodir naše kože, zvuk našeg glasa, dojka koja zadovoljava njihov primarni instinkt za sisanjem i preživljavanjem – stvorenju kojem je odjednom sve novo i strašno, ove stvari daju utehu i osećaj sigurnosti, a naša nežnost jedina može uvek da ih umiri.

Kako onda od te bezuslovne ljubavi, u kojoj je roditelj poput božanski savršenog bića, dođemo do toga da nas deca u pubertetu napuste i potpuno se okrenu vršnjacima?

Upravo ovom temom bave se najveći svetski stručnjaci za dečiji razvoj dr Gordon Njufeld i njegov učenik dr Gabor Mate u svojoj zajedničkoj knjizi „Hold On to Your Kids: Why Parents Need to Matter More Than Peers“ („Budite oslonac svojoj deci“). Oni kažu – da, normalno je da dete želi da napusti svoje roditelje i da se okrene vršnjacima, međutim, da bismo ih sačuvali i omogućili im da izrastu u jake i stabilne, a pre svega emotivno zrele ljude, moramo da shvatimo da dečija samostalnost nije isto što i ukidanje privrženosti sa detetom.

Ovo je posebno zanimljivo u kontekstu roditeljstva u Srbiji, zemlji u kojoj se i dalje veruje da ćemo decu razmaziti i upropastiti ako ih „previše volimo“, tešimo, mazimo, ako smo stalno tu za njih. U duhu te filozofije, mnogi roditelji rano počinju da decu udaljavaju od sebe, verujući da ih na taj način uče samostalnosti i misleći da odvajanje deteta od roditelja i smanjivanje privrženosti osnažuje dete. Naravno, samostalnost je bitna, ali još je bitnije u čemu. Da, treba sami da jedu i piju, da se svlače i oblače, da peru ruke i zube, da se penju na drvo, da padaju sa bajsa, da skupljaju igračke, raspremaju krevet i sklanjaju svoj tanjir sa stola, da sami uče i sami rade domaći, da rano nauče da su samo oni odgovorni za sopstvene postupke i da su greške standardni deo dana i života, piše Zadovoljna.rs.

Ipak, ono što nikako ne treba da rade sami nažalost im često prepuštamo – da se bore sa burnim emocijama odrastanja, sa lomovima i prekretnicama koji su u njihovim očima epohalni i nesavladivi i deluju kao krah sveta. To iz naše perspektive zaista mogu biti „samo sitnice“ – drugarica joj nije lajkovala objavu na društvenim mrežama, drug samo njega nije zvao na druženje u park, rugaju im se jer nemaju najnoviji ajfon, imaju samo jedan par patika… I tu roditelji upadaju u kobnu zamku – tretiraju ove stvari kao da su nebitne, zauzimajući stav superirornog autoriteta koji „brine o široj slici“, detetu drže predavanja sa hladne distance, a ukidaju mu ono što mu je u tom trenutku najpotrebnije – razumevanje i bezuslovnu emotivnu podršku.

Upravo ova potreba deci je nasušna i ako ne uspemo da je zadovoljimo – oni odlaze od nas i utočište pronalaze među vršnjacima. Živimo u svetu u kojem su veze između roditelja i dece sve krhkije, a koji je sve više usredsređen na vršnjake. Za roditelje koji se pitaju kako da zadrže uticaj na svoju decu, dr Gordon Njufeld i dr Gabor Mate ponudili su dubok uvid u ovu temu, ističući ključne strategije koje roditelji mogu da primene:

Stvaranje snažne emocionalne veze
Jedan od najvažnijih koraka je uspostavljanje čvrste emocionalne veze sa detetom. Ova veza omogućava deci da se osećaju sigurno i voljeno, što ih čini manje podložnima vršnjačkom pritisku. Roditelji bi trebalo da provode kvalitetno vreme sa svojom decom, slušajući ih i razumevajući njihove osećaje.

Postavljanje granica
Jasno postavljene granice i pravila pomažu deci da razumeju šta se od njih očekuje. Roditelji bi trebali da komuniciraju svoja očekivanja na otvoren i pozitivan način, objašnjavajući razloge iza tih pravila. Ovaj pristup može pomoći deci da razviju sopstvene vrednosti i postanu otpornija na pritisak vršnjaka.

Pružanje uzora
Roditelji treba da budu uzori svojim klincima. Prikazivanjem pozitivnih ponašanja i vrednosti, roditelji mogu inspirasati decu da usvoje iste norme. Aktivno učestvovanje u životu deteta, kao što su zajedničke aktivnosti ili razgovori o važnim temama, pomaže u jačanju ovog uticaja.

Otvorenost za razgovor
Stvaranje okruženja u kojem deca mogu slobodno izražavati svoja osećanja i misli ključno je za održavanje komunikacije. Roditelji treba da budu dostupni za razgovor o problemima sa vršnjacima, omogućavajući deci da se osećaju podržano i shvaćeno.

Uključenost u život deteta
Roditelji bi trebali aktivno učestvovati u životu svog deteta, od sportskih aktivnosti do školskih događanja. Ova uključenost pomaže u jačanju veze i omogućava roditeljima da bolje razumeju svet u kojem njihova deca žive.

Zaključak je jasan – da bi roditelji imali veći uticaj na svoju decu od vršnjaka, potrebno je da ulažu u emocionalnu vezu, postavljaju jasne granice, budu uzori i ostanu otvoreni za razgovor. U vremenu kada vršnjački pritisak može biti snažan, roditeljska podrška i prisutnost ostaju neprocenjivi.

Simptom/N1

Montažni objekti za beskućnike u okviru Centra za socijalni rad u Novom Sadu

by Leave a Comment

Prema rečima koordinatorke programa Ivane Medić, objekti su dostupni u zimskom periodu na dve adrese.

Objekti su otvoreni od 19 časova do 7 časova narednog dana, kapaciteta 28 mesta za muškarce u Zmaj Ognjena Vuka i sedam mesta za žene u Temerinskoj, rekla je Medić za Tanjug.

Za korišćenje usluga nije potrebna dokumentacija, dovoljno je da se korisnik obrati Centru za socijalni rad i zatraži pomoć.

Objekti će unutra imati osnovnu opremljenost. Kreveti na sprat, toalet, grejna tela i stolice i stolovi gde mogu da večeraju, druže se i posede, navela je Medić.

Ako odziv bude veći kada krene program, u Centru za socijalni rad će proceniti da li je potrebno još prostora, ali se prethodnih godina kapacitet pokazao kao dovoljan.

Osim izrade ličnih dokumenata, psihosocijalne pomoći, Centar uvodi i usluge terenskog rada na mestima na kojima se okupljaju beskućnici, da bismo ostvarili direktan kontakt, istakla je Medić.

Program Putokaz pomoć beskućnicima u Novom Sadu ostvaruje se uz finansijsku podršku Grada Novog Sada i Gradske uprave za socijalnu zaštitu.

Simptom/RTV

Uskoro u prodaji retka kucana kopija „Malog princa” Antoana de Sent Egziperija

by Leave a Comment

Uskoro će se naći retka kucana kopija „Malog princa” Antoana de Sent Egziperija sa obimnim rukopisnim ispravkama francuskog autora.

Nju prodavci knjiga opisuju kao „književno blago”, a cena za ovaj primerak iznosi 1,25 miliona dolara.

Kandidat za najprevođeniju knjigu na svetu van religioznih tekstova, novela o dečaku koji putuje sa planete na planetu sticajući mudrost, objavljena je 1943. na vrhuncu Drugog svetskog rata.

Uvezan u izlizane, crne korice, kopija „Malog princa“ na francuskom jeziku napisana je u Njujorku tokom izgnanstva autora iz Francuske koju su okupirali nacisti, neposredno pre nego što je otišao da služi u francuskom vazduhoplovstvu da se bori protiv okupacije.

Druga dva od tri poznata primerka postoje u Nacionalnoj biblioteci Francuske i Hari Ransom centru u Teksasu.

Tekst sadrži ono što se veruje da je prvo pisano pojavljivanje jednog od najpoznatijih stihova u knjizi: „Samo srce može dobro da vidi. Suština je nevidljiva očima“.

Trgovci retkim knjigama žude za izdanjima koja dopiru do srži autorovog kreativnog procesa, posebno u uticajnim delima poput „Malog princa“, rekao je Semi Džej, viši specijalista za književnost u Piter Harington iz „Rare Books“, koji prodaje knjigu.

„Ovo je jednostavno najizuzetniji primer koji sam ikada video… To je vrhunac i veoma sam dirnut, jer ne vidim kako ću ga ikada nadmašiti“, rekao je Džej, prodavac knjiga  koji je i kolekcionar već 13 godina.

Pored rukom pisanih ispravki, tekst sadrži dve originalne autorove skice olovkom, uključujući ranu skicu za poslednju ilustraciju Malog princa koji se vraća kući.

Sent-Egziperi je umro 1944. kada je njegov avion nestao tokom vojne izviđačke misije iznad Sredozemnog mora.

Knjiga će biti u prodaji u Abu Dabi Artu od 20. do 24. novembra.

Simptom/N1

Država široke ruke u poslovima “imidža”: Plaćamo lobiste a korist nikakva

by Leave a Comment

Otpravnik poslova u Ambasadi Srbije u Vašingtonu, Vladimir Marić, u julu je potpisao ugovor sa BGR Gaverment Afers koji će nas koštati 600000 dolara godišnje, ne računajući dodatne troškove. Pomenuta kompanija bila je angažovana prošle godine a efekti njihovog lobiranja za sad su nevidljivi.

To se najbolje vidi na primeru rezolucije o Srebrenici, protiv čijeg je usvajanja BGR trebalo da lobira i za šta su bili plaćeni.

Kako je navedeno u ugovoru, u koji je Nova imala uvid, otpravnik poslova u ambasadi Srbije u Vašingtonu, Vladimir Marić , u julu je potpisao ugovor sa pomenutom lobističkom kućom, da radi u interesu Vlade Srbije.

“BGR će nastaviti da radi do 19.jula 2025. pod uslovima ranije potpisanog ugovora između BGR i Ambasade Srbije u Vašingtonu. Uzuimajući u obzir usluge BGR-a Ambasada Srbije se slaže da plati mesečnu profesionalnu naknadu od 50000dolara, za usluge, počevši od 20.jula 2024. za period trajanja od jedne godine, navedeno je u ugovoru.

A kakve će tačno usluge pružiti ova lobistička kuća koju toliko plaćamo?

Kako je navedeno, BGR će plaćati usluge održavanja odnosa sa vladom i sa javnošću, tako što će omogućiti komunikaciju sa relevantnim zvaničnicima, donosiocima odluka i medijima.

Isti ugovor Srbija je imala i prošle godine.

Budući da je ovo druga godina da Srbija plaća usluge ovoj lobističkoj firmi, postavlja se pitanje da li je ovo dobar potez.
Pitanje smo postavili zameniku predsednika SSP,  i nekadašnjem prvom sekretaru za rad sa američkim kongresom, Borku Stefanoviću.

On za Novu kaže da je lobiranje sa strane vlade u Vašingtonu, veoma unosan posao ali da je teško izmeriti konkretan učinak.

“Podnose se kvartalni izveštaji o aktivnostima ali vi nemate mogućnost , recimo, konktretne realizacije lobiranja , na primer sastanak sa predsednikom Bajdenom. Znači takve stvari uvek izostanu i onda se ugovori koje je vlada Srbije sklopila, pretpostavljam, automatski produžavaju. S druge strane , problematično je to što je BGR ugledna firma u Vašingtonu, ali republikanski nastrojena a u SAD su demokrate u administraciji i onda se, naravno, postavlja pitanje, koliko to stvarno može da ima nekog učinka. Inače, mislim da pitanje promovisanja i zaštite naših interesa, mnogo bolje obavljaju ambasade, naročito ako su u ambasadama ljudi konkretno određeni za neke sektore i ako to rade agilno i profesionalno.”

Rezolucija o Srebrenici, neispunjen zadatak

Koliki je učinak kompanije  BGR Gaverment Afers po pitanju lobiranja za Srbiju, mogli msmo videti na primeru Rezolucije o Srebrenici. Upravo je to bio jedan od zadataka ove kompanje, međutim, rezultat nije bio onakav kakva je vlast u našoj državi očekivala.

Podsetimo, Rezolucija o genocidu u Srebrenici usvojena je krajem maja, a tada je 11. jul proglašem Međunarodnim danom promišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici.

Tim povodom, Borko Stefanović rekao je da je teško uočiti efekat tog lobiranja.

„Ako uzmemo primer lobiranja o pitanju Srebrenice, gde je tu tačan učinak? Šta je rezultat toga? Kada se svede na ono što je konkretno, jako je teško… To je inače kod lobističkih firmi tako”, kazao je on za Novu.

Simptom/Nova

Nova runda dijaloga Beograda i Prištine u Briselu: Neizvesnost oko trilateralnog sastanka

by Leave a Comment

Portparol Evropske unije (EU) Peter Stano izjavio je u sredu, uoči sastanka, da trilateralni sastanak u dijalogu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine zavisi od spremnosti glavnih pregovarača da se sastanu u takvom forumu, a da će teme razgovora sa delegacijama biti primena dogovorenih sporazuma.

Nova runda dijaloga Beograda i Prištine na nivou je glavnih pregovarača – Petra Petkovića i Besnika Bisljmija.

Poslednji susret dve delegacije, uz posredovanje Lajčaka, održano je 2. jula.

Simptom/Fonet

Njujork Tajms: Kako Evropa vidi izbore u SAD

by Leave a Comment

Njujork Tajms u razgovoru sa Stivenom Erlangerom, glavnim diplomatskim dopisnikom Tajmsa u Evropi, o tome šta je u pitanju i kako se na izbore SAD gleda sa “druge strane”.

Kako se osećaju američki posmatrači izbora širom sveta?

“Postoji ta vrsta fascinacije i gotovo besa, osećaj da toliko života ili politike u Evropi zavisi od glasača u Severnoj Karolini, Džordžiji i Arizoni – jer je američki predsednik, na neki način, predsednik svih. To je jednostavno prevelika i važna i bogata zemlja.

Kakav je pogled iz Evrope, uopšte?

“Zapadna Evropa je, uglavnom, zaista nervozna. Uopšteno govoreći, Zapadni Evropljani su oduvek voleli demokrate, a nisu voleli republikance, daleko pre Regana. U istočnoj Evropi, gde je Ukrajina tako veliko pitanje, takođe su nervozni.

Ali neki lideri ekstremne desnice vide Trampa kao nosioca standarda i dele neke od njegovih najvećih briga: migracije, abortus, pol, gubitak nacionalnog identiteta. Važno je reći da ne misle svi da je Kamala Haris Božji dar demokratiji i svetu.

Haris je preduzela velike korake da se razlikuje od predsednika Bajdena. Kako bi se njena administracija mogla razlikovati?

“Celo njeno iskustvo i lični život su drugačiji – dolazi iz Kalifornije, pola Indijka, pola Jamajčanka. Kliše je da je Bajden poslednji pravi transatlantista u Americi. To nije tačno, ali nije po njenoj meri. Drugi svetski rat je bio davno, tako da će njen pogled biti drugačiji.

U Gazi se, na primer, oseća da Haris ima više empatije prema palestinskoj patnji nego što se čini da Bajden ima. Da li ona deli istu posvećenost Izraelu? Verovatno, ali drugačije. Da li bi se drugačije ponašala sa Netanjahuom? Verovatno. Kada je u pitanju njena spoljna politika, mi to zaista ne znamo.

Da li bi se druga Trampova administracija bitno razlikovala od prve?

“Prošli put, Donald Tramp nije bio spreman da pobedi, i okupio je sve ove ljude koje zapravo nije poznavao, od kojih su većina bili klasični republikanci i vojni ljudi koji su većinu svog vremena proveli pokušavajući da ga ubede da ne radi ono što je on želeo da uradi.

Ovog puta, ako pobedi, biće okružen sa mnogo veoma pametnih, mnogo ideološkijih ljudi, koji znaju kako sistem funkcioniše i koji žele da njegove instinkte pretvore u politiku.

Za koja druga pitanja su ljudi posebno zabrinuti?

“Najveće pitanje je nacionalna bezbednost, što je za Evropu, zaista, Ukrajina i NATO. To dvoje je povezano. Postoji zabrinutost zbog Trampa, jer je on, po mnogim pitanjima, retorički čvrst, ali zapravo nepredvidiv. On misli da je NATO klub za koji ljudi moraju da plaćaju obaveze, a da niko ne plaća dovoljno – a Amerika je glupa.

Neki se brinu da ako Tramp, na primer, počne da govori da ne veruje u NATO ili da neće da brani članicu koja ne troši dovoljno na odbranu, on će potkopati kredibilitet NATO-a i veru u član 5. To ide u sledeću pravu brigu, a to je Ukrajina. Ako Ukrajina padne, Rusija je na poljskoj granici!

Postoji srodna zabrinutost da će, ako republikanci preuzmu predsedništvo i Kongres, biti manje ograničenja na Trampa.

Simptom/NewYorkTimes

 

Copyright 2024
O nama Impresum Kontakt