Litar dizela koštaće 204 dinar, a benzina (BMB 95) 187 dinara.
Nove cene goriva objavljuju se svakog petka do 15 časova.
Simptom/RTS
Ministar finansija o kreditima za mlade: Visina primanja nije ograničenje, za 1.000 evra dobijate prvu nekretninu
Na sednici Vlade Srbije pred ministrima je zakon o kreditima za mlade, kao i uredba koja predviđa povećanje plata prosvetnim radnicima.
Ministar finansija Siniša Mali rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da će na sednici Vlade Srbije biti i predlog zakona o podršci mladima za kupovinu prve nekretnine.
“Sublimirali smo zakon, nakon sednice Vlade poslaćemo ga parlamentu i očekujem da će tokom februara zakon biti usvojen, da bi se od 1. marta krenulo u primenu“, rekao je Mali.
Prema njegovim rečima, reč je o najvažnijem zakonu kada su mladi u pitanju – to je zakon koji će ne samo da podstakne rast ekonomije, građevinske industrije, već je, kako je rekao, to zakon koji je vezan za budućnost Srbije, jer se mladima daje mogućnost da uz podršku države dođu do stana.
Dva elementa kredita
Mali ukazuje da dva elementa kredita pokriva država – učešće i visinu kamate u prvih šest godina.
Na primeru kredita od 100.000 evra, Mali je objasnio da bi visina učešća po sadašnjim tržišnim uslovima trebalo da bude 20.000 evra, a s obzirom na to da ove kredite garantuje država, visina učešća je samo jedan odsto – za 1.000 evra, što je vrednost jednog boljeg mobilnog telefona, dobijate prvu nekrentinu.
Podvlači da država prvih šest godina subvencioniše kamate, tako da su one u tom periodu daleko niže od visine renti ili zakupa pojedinih stanova.
Omogućavamo da se mladi osamostale, da svoje snove ostvaruju, kaže gost Dnevnika.
“Banke su spremne, nekoliko banaka je prihvatilo ovaj program, očekuju da usvojimo na Vladi predlog zakona i da vide detalje, a od 1. marta kreće primena“, istakao je ministar finansija.
Detalji o kreditima
Mali kaže da se radi o kreditima do 100.000 evra, ali ono što je posebno važno, nema ograničenja kada je visina plate ili primanja mladih u pitanju.
“Svima od 20 do 35 godina, bez obzira na visinu primanja, biće omogućeno da uzmu kredit. Sa druge strane, nismo ograničili visinu vrednosti nekretnine. Ukoliko neko ima mogućnost, država će pomoći sa 100.000 evra kredita, ako ima mogućnost da kupi skuplju nekrentinu s nekim drugim kreditom, većim učešćem, moći će to da uradi“, rekao je Mali.
U predlogu zakona, mogućnost uzimanja kredita je i za zaposlene, ali i za nezaposlene. Nezaposleni između 20 i 35 godina, mogu da uzmu kredit, ali moraju da imaju jemca, kreditno sposobnog člana porodice, objašnjava Mali.
Mogućnost da mladi, uz podršku države i povoljne uslove, dobiju svoju prvu nekretninu doprineće i razvoju građevinske industrije, naveo je Mali.
O platama prosvetara
Ministar Mali izjavio je da će na sednici Vlade danas biti usvojena uredba koja predviđa dva vanredna povećanje plata prosvetnim radnicima, po pet odsto od 1. marta i od 1. oktobra.
Mali je istakao da sa prosvetarima nisu bili ni jednostavni niti laki pregovori i da su trajali mesecima.
“Ali, napravili smo dogovor. Prevashodno, ne ulazeći u druge detalje, radi se o osnovnom zahtevu predstavnika sindikata prosvetara, a to je da se povećaju plate u prosveti i da se ta osnovna zarada nastavnika izjednači sa republičkim prosekom zarada, što smo dogovorili i sprovodimo kroz dva povećanja, vanredna povećanja zarada prosvetara u ovoj godini. Dakle, od 1. marta dodatnih pet odsto povećanja i od 1. oktobra još pet odsto”, rekao je Mali.
Podsetio je da je od 1. januara plata prosvetarima povećana za 11 odsto.
“Na sve to ide ide i redovno povećanje od 1. januara 2026. godine za sve zaposlene u javnom sektoru, mi računamo šest, sedam odsto”, naglasio je Mali. Dodao je da će za 12 meseci povećanje zarada u prosveti iznositi oko 31 ili 32 odsto i da će za samo godinu dana njihove plate porasti za trećinu.
I danas razgovori o NIS-u
Siniša Mali izjavio je da će danas biti nastavljeni razgovori o sankcijama NIS-u koje su uvele SAD i naglasio da će biti pronađeno rešenje, kao i da je naš zahtev i prema američkoj i prema ruskoj strani da naša rafinerija nastavi da radi.
“Ceo tim pregovara, dakle, vodi ga predsednik vlade. Imaćemo i danas razgovore, imamo i sutra razgovore. Ono što je važno za građane Srbije, naći ćemo rešenje. Moramo da nađemo rešenje i naći ćemo”, rekao je Mali.
Na pitanje da li je optimista, rekao da Srbija ima samo jedan zahtev, a to je da ne ostanemo bez naftnih derivata i da naša rafinerija nastavi da radi.
“Naš zahtev, jedan jedini jeste, i prema američkoj i prema ruskoj strani, da Srbija ne ostane bez naftnih derivata, da naša rafinerija radi. Tako da, očekujem ne lake, očekujem teške razgovore, ali sam optimista da ćemo naravno uspeti kao i uvek do sada, kada god su ti neki izazovi i problemi. Uvek smo se nekako izborili sa tim. Kao što bi predsednik rekao, nema predaje. Ne mogu ipak da kažem da sam optimista, ali realno sagledavajući ovaj problem, mi moramo i naći ćemo rešenje za njega”, naglasio je Mali.
Simptom/RTS
Beogradska berza obustavila trgovanje akcijama NIS-a do 28. januara
“Utvrđuje se mirovanje naloga za trgovanje akcijama NIS-a do dana prestanka privremene obustave trgovanja”, navedeno je na sajtu Berze.
Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (Office of Foreign Assets Control – OFAC) pri Ministarstvu finansija SAD – navela je berza – objavila je 10. januara 2025. na svojoj SDN listi (Specially Designated Nationals and Blocked Persons list – SDN List) da je u sklopu mera koje OFAC preduzima u skladu sa Odeljkom 11 Izvršne naredbe 14024 od 15. aprila 2021. godine, u vezi s energetskim sektorom privrede Ruske Federacije, uvrstila privredno društvo NIS Novi Sad u SDN Listu.
Na taj način, kako se objašnjava, prema NIS-u su uvedene sankcije koje bi mogle da utiču na poslovanje tog društva i na cenu akcija čiji je NIS izdavalac, a koje su uključene u trgovanje na regulisanom tržištu u segmentu listinga Beogradske berze.
Berza se u obrazloženju odluke poziva i na dva podzakonska akta.
Po Pravilima poslovanja Beogradske berze (Član 175), predviđeno je da Berza može privremeno obustaviti trgovanje, između ostalog, i u slučaju kada “proceni da je to potrebno radi zaštite investitora ili u cilju pravičnog i urednog organizovanja trgovanja hartijama od vrednosti”.
Privremena obustava predviđena je i Pravilnikom o listingu Beogradske berze.
U tom Pravilniku piše da, “pored slučajeva utvrđenih Pravilima Berze, Berza privremeno obustavlja trgovanje pojedinom hartijom od vrednosti sa listinga, naročito u slučajevima značajnijeg poremećaja u poslovanju izdavaoca, očekivanja objavljivanja informacije za koju se pretpostavlja da bi mogla znatno da utiče na cenu hartija od vrednosti”.
Dodaje se da je privremeno obustavljanje trgovanja pojedinim hartijama moguće i zbog naknadne kontrole utvrđenih nepravilnosti, netačnosti u podacima i dokumentaciji dostavljenoj uz zahtev za listing.
Akcijama NIS se danas, 14. januara 2025, trgovalo po ceni od 718 dinara, a u petak, 10. januara, kada se još iščekivala odluka Ministarstva finansija SAD, cena ove akcije bila je viša za 43 dinara – iznosila je 761 dinar.
U poslednje 52 nedelje akcije NIS zabeležile su najvišu cenu 9. aprila 2024, od okruglo 900 dinara po akciji, dok je najniža cena, od 622 dinara, zabeležena 16. decembra 2024.
U petak 13. decembra 2024, pre no što je vrednost akcija NIS pala sa 778 dinara na minimum od 622 dinara, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je mogućnost uvođenja sankcija SAD ovoj kompaniji zbog ruskog vlasništva.
Simptom/Beta
Domaće i strane kompanije koje su dobile najviše podsticaja za ulaganje u Srbiju
Ta suma nije konačna pošto neke projekte koji su navedeni u izveštaju ministarstva ne prate podaci o isplaćenim podsticajima iz budžeta u 2024. ili ranijim godinama, a među takvima je, primera radi, projekat izgradnje fabrike guma u Zrenjaninu kineske kompanije Linglong.
Ono što je vidljivo je da je država isplaćivala podsticaje kompanijama u stranom i domaćem vlasništvu, iz različitih industrija, uključujući automobilsku, hemijsku, prehrambenu i – hotelijersku.
Kako su u izveštaj ušli podaci zaključno sa 25. decembrom 2024. godine, poslednji unet projekat iza koga je država stala svojim podsticajima je rekonstrukcija i adaptacija hotela Slavija u Beogradu – takođe bez podataka o isplatama u 2024. godini. Može se, međutim, zaključiti da isplata na račun kompanije Slavija Hoteli nije ni bilo pošto je, prema saznanjima Nove ekonomije, u ugovor o podsticajima vrednim 3,6 miliona evra uneta odredba da će ta suma biti isplaćena u dve tranše – 2025. i 2026. godine.
Sa druge strane, najveća tranša podsticaja u 2024. godini – u vrednosti od 18,33 miliona evra – isplaćena je kragujevačkom proizvođaču automobila FCA Srbija koji se sprema da uđe u serijsku proizvodnju električne Grande Pande.
Kompanija u zajedničkom vlasništvu Stellantisa i Srbije je prošle godine dobila tranšu od 15,5 miliona evra podsticaja, dok je ukupna ugovorena podrška od 48 miliona evra.
Kada je reč o automobilskoj i industriji auto-delova, u godini za nama isplaćene su tranše ranije ugovorenih podsticaja i kompanijama Soylemez Rubber&Plastic, Vorwerk, ZF Srbija i drugima.
Sa druge strane, nema podataka o tome da li je kineskom Linglongu isplaćena bilo koja tranša podsticaja ugovorenih za otvaranje fabrike guma u Zrenjaninu.
Linglong je, inače, od Srbije dobio 75,82 miliona evra novčanog podsticaja, kao i zemljište za izgradnju fabrike ukupne vrednosti 7,66 miliona evra, a Ugovorom o dodeli podsticajnih sredstava bilo je predviđeno da taj novac bude isplaćen u tranšama, od 2020. do kraja 2026. godine.
Iako se na osnovu Izveštaja Ministarstva privrede o isplaćenim podsticajima za ulaganja zaključno sa 25. decembrom 2024. godine ne može zaključiti da li je Linglong dobio deo novca u godini za nama ili ne, poznato je koliko je dospelo za naplatu.
Radi se o sumi od 6,82 miliona evra u 2024. godini, dok u 2025. dospeva 5,4 miliona evra, a u 2026. godini 1,03 miliona evra, i to prema izveštaju Državne revizorske institucije o reviziji finansijskih izveštaja Ministarstva privrede za 2023. godinu.
Linglong nije i jedini proizvođač guma na spisku za podsticaje – japanskom Toyo Tire isplaćena su 2,7 miliona evra u 2024. godini za projekat izgradnje fabrike u Inđiji, koja je proradila u decembru 2022. godine. Toyo-u je, inače, u 2023. isplaćena najvrednija tranša podsticaja za taj projekat, u iznosu od 20 miliona evra.
Značajnije sume podsticaja u 2024. godini isplaćene su i kompaniji MTU Maintenance, koja ima pogon za održavanje letelica i inženjerski centar. MTU je za projekat „Uspostavljanje novog proizvodnog pogona u Srbiji“ u 2024. dobio četvrtu tranšu podrške u iznosu od 1,5 miliona evra, dok mu je za „Osnivanje novog proizvodnog pogona i inženjerskog centra u Pančevu“ isplaćena peta tranša u iznosu od 3,56 miliona evra.
Sa druge strane, Srpskoj fabrici stakla (SFS) iz Paraćina, u vlasništvu slovenačke Vaider grupe, upravo je u 2024. godini isplaćena prva tranša podsticaja za projekat rekonstrukcije, izgradnje i opremanja pogona za proizvodnju stakla u iznosu od 6,48 miliona evra.
Na kraju, kao i na početku ovog teksta, tranše podsticaja „legle“ su i hotelijerima. Millennium Resorts, kompaniji u vlasništvu Millennium Teama, isplaćena je treća tranša podsticaja za projekat „Izgradnja integrisanog velnes rizorta sa dva hotela i klinikom za tretmane i lake medicinske intervencije“ u Vranjskoj banji.
U 2024. taj podsticaj iznosio je 1,13 miliona evra, dok je u prethodne dve godine u dve tranše ukupno isplaćeno blizu 1,6 miliona evra.
Treću tranšu podsticaja dobila je i beogradska kompanija TM Hospitality za izgradnju hotela od pet zvezdica na Zlatiboru, i to u iznosu od 1,2 miliona evra, dok je u 2022. i 2023. za taj projekat isplaćeno još oko 800.000 evra podrške.
Među hotelijerima kojima su isplaćeni podsticaji je i Promont grupa, koja je za projekat izgradnje family hotela u Irigu u 2024. dobila treću tranšu podsticaja vrednu 1,35 miliona evra, dok je na ime prethodne dve tranše već inkasirala ukupno 3,3 miliona evra.
Pomenimo da su u 2024. podsticaji isplaćeni i kompanijama iz prehrambene industrije, a novac za proširenje kapaciteta i modernizaciju proizvodnje dobili su Chips Way i pekara PONS iz Čačka, kao i beogradski Don Don za izgradnju fabrike polupečenih proizvoda u Subotici.
Simptom/Danas
Vučić: Kompanija Mint u Srbiji zapošljava 3.000 ljudi, želi da podigne i nove kapacitete
“Posle izgradnje fabrika u Šapcu i Loznici žele da podignu nove kapacitete i projekte u drugim delovima Srbije. Značaj kineskih i sveukupnih azijskih investicija postaje sve veći, kako za našu zemlju, tako i za region u celini”, naveo je predsednik Vučić.
Vučić je na Instagramu objavio i film koji je dobio od predsednika kompanije. “Nadam se da će, makar malo, u svemu tome moći da pomogne i to što me Kinezi cene, ne manje od drugih predsednika”, naveo je Vučić
U filmu se navodi “da predsednika Srbije voli 1,4 milijarde Kineza i da je dobar predsednik”.
U video objavi, Kinezi za Vučića kažu da je blizak narodu, da je ekonomski genije, da ima talenat za jezike i veliko srce. U snimku je prikazano i kako Vučić donosi kineskim radnicima hranu na gradilištu u Srbiji uz komentar – predsednik, a deluje kao komšija.
“Predsednik koga Kinezi zovu pravi prijatelj, predsednik koji vodi Srbiju ka svetu, pod Vučićevim vođstvom prijateljstvo ne poznaje granice, on je most između Srbije i Kine”, navodi se u video objavi. Za Vučića se kaže i da je predsednik koji pokreće ekonomiju.
“Projekti uspeha, radna mesta za sve, govori i kineski, osvojio 1,4 miljarde srca, jezički talenat + humor = savršen spoj, poštovanje prema svakom čoveku čini predsednika izuzetnim, ‘577’ (kako Vučića zovu u Kini) ima ne samo visok IQ već i veliko srce”, navodi se u video objavi.
Na kraju 2024. bruto devizne rezerve NBS rekordnih 29,29 milijardi evra
U odnosu na kraj novembra povećane su za 589,9 miliona evra, dok su u odnosu na kraj prethodne godine veće za 4.385,4 miliona evra. Ovaj iznos deviznih rezervi obezbeđuje pokrivenost novčane mase M1 od 167,2 odsto i 7,4 meseci uvoza robe i usluga, što je više nego dvostruko iznad standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.
Neto devizne rezerve (bruto devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, obaveze prema Međunarodnom monetarnom fondu po osnovu aranžmana i drugim osnovima) na kraju decembra iznosile su 24.693,2 miliona evra i takođe su dostigle najviši nivo ikada posmatrano krajem meseca.
U odnosu na kraj novembra povećane su za 236,4 miliona evra, a u odnosu na kraj 2023. godine za 3.908,0 miliona evra, navedeno je u saopštenju.
Najveći prilivi u devizne rezerve u decembru ostvareni su po osnovu izdvajanja devizne obavezne rezerve banaka u neto iznosu od 378,0 miliona evra (veći iznos izdvajanja je uobičajen za kraj godine), kao i po osnovu intervencija Narodne banke Srbije na domaćem deviznom tržištu kupovinom deviza u iznosu od 355,0 miliona evra.
Neto prilivi su ostvareni i po osnovu upravljanja deviznim rezervama, donacija i po drugim osnovima u ukupnom iznosu od 84,4 miliona evra.
Navedeni prilivi bili su više nego dovoljni da nadomeste odlive iz deviznih rezervi realizovane neto razduženjem države na ime deviznih kredita i drugih deviznih obaveza u ukupnom iznosu od 339,2 miliona evra.
NBS: Referentna kamatna stopa na nepromenjenom nivou
Narodna banka Srbije: Povećano korišćenje platnih usluga upotrebom instant plaćanja
Na povećanje deviznih rezervi uticao je i pozitivan neto efekat tržišnih faktora u iznosu od 111,7 miliona evra, koji je pre svega rezultat jačanja dolara u odnosu na evro za oko 1,6 odsto na međunarodnom tržištu.
Na rast bruto deviznih rezervi u 2024. godini (4.385,4 miliona evra) u najvećoj meri uticali su prilivi po osnovu intervencija NBS na MDT-u, neto kupovinom u iznosu od 2.715,0 miliona evra. Pored toga, prilivi su ostvareni i po osnovu izdvajanja devizne obavezne rezerve banaka u neto iznosu od 837,9 miliona evra, upravljanja deviznim rezervama (550,8 miliona evra), donacija i po drugim osnovima (331,3 miliona evra).
Ovi prilivi bili su više nego dovoljni da nadomeste odlive iz deviznih rezervi realizovane neto razduženjem države na ime deviznih kredita i drugih deviznih obaveza u ukupnom iznosu od 1.830,6 miliona evra.
U odnosu na kraj prethodne godine ostvareni su pozitivni neto tržišni efekti u iznosu od 1.781,0 miliona evra, kao rezultat povećanja cene zlata za oko 26,6 odsto i jačanja dolara u odnosu na evro za oko 6,4 odsto na međunarodnom tržištu.
Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u decembru iznosio je 811,1 miliona evra i bio je za 54,8 miliona evra veći nego u prethodnom mesecu. U 2024. godini u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 8.607,7 miliona evra.
U decembru je vrednost dinara prema evru gotovo nepromenjena, dok je od početka godine zabeleženo nominalno jačanje dinara u odnosu na evro za 0,1 odsto. Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu u decembru neto kupila 410,0 miliona evra.
Od početka 2024. godine, Narodna banka Srbije je neto kupila 2.725,0 miliona evra, radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru. Sprečavajući prekomerno jačanje dinara prema evru, Narodna banka Srbije je i u 2024. godini i pored snažnih aprecijacijskih pritisaka na domaćem deviznom tržištu sačuvala stabilnost kursa dinara prema evru, i pri tom značajano doprinela daljem uvećanju deviznih rezervi.
Simptom/Euronews
Ana Brnabić o projektu istraživanja litijuma u Švedskoj
“Uporedite sada ovo sa projektom Jadar koji, u svom maksimumu, obuhvata 390 hektara. Projekat u Švedskoj nalazi se na samo 25 km od grada Gavle (Gävle) koji ima oko 80.000 stanovnika. Treba podsetiti da je Švedska 2023. godine proglašena za najodrživiju zemlju na svetu (u smislu razvoja i ekologije)”, napisala je Brnabić na mreži Iks.
Prema njenim rečima, ovo je još jedan dokaz koliko je, kako kaže, besmislen i poguban bio predlog opozicije da se zabrani istraživanje i eksploataciju litijuma i koliko je bilo laži u vezi litijuma.
Simptom/Tanjug
Er Srbija u 2024. prevezla više od 4,4 miliona putnika
Sa matičnog aerodroma u Beogradu, kao i druga dva međunarodna aerodroma u Srbiji – niškog i kraljevačkog, “Er Srbija” je realizovala 47.022 leta, odnosno četiri odsto više u poređenju sa prethodnom godinom.
Kada je reč o robi, za proteklih godinu dana, srpska nacionalna avio-kompanija prevezla je preko 7.144 tona, što je 25,14 odsto više u odnosu na 2023. godinu i ujedno najbolji rezultat od kada kompanija posluje pod sadašnjim imenom, naglašava se u saopštenju.
Simptom/RTS/ErSerbia
Zašto preduzetnici gase radnje i u kojim delatnostima
Ova evidencija pokazuje da je po prvi put u poslednje četiri godine broj osnovanih preduzetnika smanjen u poređenju sa prethodnom godinom. Ovaj broj je u 2023. godini bio 22.486, u 2022. godini 20.247, dok je u 2021. osnovano 16.387, a tokom šest meseci 2020. sa radom je započelo 13.576 novih preduzetničkih radnji, piše Infostud.
Prema podacima APR-a među top pet delatnosti kada je reč o novim preduzetničkim poduhvatima u prvoj polovini ove godine nalaze se konsultantske delatnosti u vezi sa poslovanjem i upravljanjem, zatim restorani i ugostiteljski objekti, računarsko programiranje, drumski prevoz tereta, dok su na petom mestu po popularnosti među preduzetnicima frizerski i kozmetički saloni.
Sa druge strane, za pola godine u Srbiji se ugasi, u proseku oko 11.000 preduzetničkih radnji, pokazuje statistika APR-a.
Taj broj je u 2023. godini bio 11.661, godinu pre toga 12.829, dok su u 2021. godine ugašena 11.243 preduzetnika.
Iako se taj broj poslednjih godina blago smanjuje, činjenica je kako tvrde u udruženju „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“ da se godišnje ugasi više od 20.000 preduzetničkih radnji.
Što se tiče delatnosti u kojima se najviše gase, one su slične kao i kod osnivanja. Najviše je onih u sektorima ugostiteljskih objekata, frizerskih i kozmetičkih salona, kao i u oblasti pružanja konsultantskih usluga i računarskog programiranja.
Ukazujući na najčešće razloge zbog kojih se preduzetnici odlučuju da stave „ključ u bravu“, u udruženju „Zaštitnik preduzetnika i privrede Srbije“ kažu da su među najčešćim uzrocima visoki porezi i dažbine.
Preduzetnici se često suočavaju sa visokim porezima i administrativnim troškovima koji znatno otežavaju njihovo poslovanje, a tu su i administrativne prepreke i komplikovani propisi koji mogu usporiti ili obeshrabriti preduzetnika, upozoravaju u ovom Udruženju. Napominju da sve to utiče na smanjenje profita koji ostvaruje preduzetnik, a birokratske prepreke usporavaju razvoj i proširenje preduzetničkog poduhvata.
Nelojalna konkurencija koja dolazi od rada na crno ili neformalnog tržišta stvara nejednake uslove na tržištu i time otežava onima koji posluju legalno i koji su registrovani preduzetnici jer imaju više obaveza i povećane troškove.
Drugim rečima, tolerisanjem nelegalne konkurencije i rada na crno šalje se jasna poruka da je dozvoljeno i isplativije raditi neregistrovano i na crno nego raditi legalno i po zakonu, odnosno puniti državni budžet.
Na kraju, kao jedan od važnih razloga za gašenje preduzetništva je i nedostatak finansijske podrške u prvim godinama poslovanja.
„Otežan pristup kreditima i nedostatak investicija mogu ograničiti rast i održivost preduzetničkog poduhvata“, kažu u Zaštitniku preduzetnika i privrednika Srbije.
Otežan pristup bankarskim kreditima sprečava preduzetnike da ulažu u nove projekte i dalje šire svoje poslovanje.
Simptom/N1
Er Srbija leti i za Šangaj – treći direktan let iz Beograda za Kinu
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je, na svečanom ispraćaju prvog direktnog leta Er Srbije od Beogada do Šangaja, da je srpska nacionalna aviokompanija u 2024. prevezla rekordnih 4,4 miliona putnika.
“Ono što je pokazatelj ogromnog uspeha jeste činjenica da je Er Srbija 2024. godine oborila sve rekorde i prevezla 4,4 miliona ljudi. Naravno, naš aerodrom mnogo više, ali sama Er Srbija kao nacionalni avioprevoznik 4,4 miliona ljudi. Neverovatan rezultat”, istakao je Vučić u obraćanju na beogradskom aerodromu “Nikola Tesla”.
Naglasio je da Er Srbija drugu ili treću godinu zaredom donosi profit.
“I ne samo što donose profit državi Srbiji, već moramo posebno da se pohvalimo prihodom koji su ostvarili u 2024. godini. Ja mislim da kada sve budu sravnili, da će to biti oko 701, 702 miliona evra. Da preko 700 miliona evra bude prihod naše nacionalne aviokompanije, mislim da to niko nikada nije očekivao”, naveo je Vučić.
On je rekao da je večeras važan trenutak, jer obeležava ne samo godinu izuzetnog uspeha naše nacionalne aviokompanije već pokazuje kako napornim radom i marljivošću možete da prevaziđete sve teškoće i da postignete ogromne uspehe.
“Kada smo krenuli u izgradnju Er Srbije, mnogo su nas kritikovali, dobrim delom bili skeptični, niko nikakve rezultate nije očekivao. Danas je Srbija jedina zemlja regiona od prostora bivše Jugoslavije i od Mađarske do Grčke, koja ima svog nacionalnog prevoznika, koji leti do Njujorka i do Čikaga, koji leti i do Tjenđina, Guandžoua i Šangaja. Još radimo na novim destinacijama, za te daleke, udaljene destinacije, dakle, od Majamija, Toronta do Seula”, naglasio je Vučić.
Čestitao je Er Srbiji na uspehu i poželeo da imaju još veće prihode.
“I nemojte da brinete, uvek će ljudi s pravom da se ljute na vas. Ali to tako ide. Uvek će da se ljute neuspešno i da traže da i kad je najgušća magla ne slete slučajno u Niš ili na neko drugo mesto. Ne znajući da ste vi odgovorni za bezbednost, a nikada nismo imali ozbiljnije niti veće incidente, jer bezbednost uvek mora da bude na prvom mestu”, poručio je Vučić.
Li Ming: Novi let korak dalje za produbljivanje saradnje Kine i Srbije
Ambasador Kine u Srbiji Li Ming izjavio je da uvođenje novog direktnog leta Er Srbije za Šangaj predstavlja korak dalje u utvrđivanju saradnje Srbije i Šangaja, ali i važan korak za produbljivanje ekonomske saradnje Kine i Srbije.
“Većina poslovnih ljudi iz Kine koji posluju u Srbiji su baš iz ove oblasti, tako da svečano otvaranje leta za Šangaj će definitivno otvoriti šire još prozor saradnje između Srbije i Šangaja, a takođe i okolnih provincija kao što je Điangsu provincija i druge”, rekao je Li Ming.
On je naveo da je današnja ceremonija najbolji dar narodu Srbije i Kine na početku 2025. godine i dodao da postoji stara kineska poslovica, koja kaže da put od hiljadu milja počinje prvim korakom.
Li Ming je ocenio da današnji događaj predstavlja važan korak ka ispunjenju dogovora predsednika Kine Si Đinpinga i predsednika Srbije Aleksandra Vučića iz maja prošle godine, o daljem jačanju saradnje dve zemlje i izgradnji zajednice sa zajedničkom budućnošću.
“Današnji događaj je takođe korak i za Kinu i za Srbiju, da prodube saradnju u oblasti ekonomije. Kineska ekonomija beleži rast od pet odsto u 2024. godini, a dalje će još biti podstaknut u 2025. Prosperitetna Kina, koja raste, nastaviće da donosi više benefita i Srbiji i svetu. Takođe, pod liderstvom predsednika Vučića, srpska ekonomija takođe uživa stabilnost i brzi rast. Ona je zaista nadmašila i prevazišla većinu zemalja u Evropi”, rekao je Li Ming.
Dodao je da se broj turista koji su iz Srbije došli u Kinu povećao za 71 odsto u prošloj godini.
“To je zaista znak poverenja kineskog naroda u čelično prijateljstvo sa Srbijom. Uz Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine, bezviznoj politici i direktnim letovima, očekujem više kineskih turista i investitora koji će doći u Srbiju u predstojećoj godini”, rekao je Li.
Marek: Raduje nas uspostavljanje nove direktne linije do Kine
Generalni direktor Er Srbije Jirži Marek izjavio je da nacionalnog avioprevoznika veoma raduje uspostavljanje nove, direktne linije avio-linije između Beograda i Narodne Republike Kine.
“Šangaj je jedan od najdinamičnijih gradova na svetu i značajan poslovni i kulturni centar. Direktni letovi Er Srbije do tog grada omogućiće putnicima iz Srbije i regiona Zapadnog Balkana brže i udobnije putovanje do Kine, dok će kineskim turistima i poslovnim ljudima olakšati dolazak u Srbiju i druge evropske gradove do kojih saobraćamo. Zahvaljujem se svim našim saradnicima i partnerima na podršci, kao i zaposlenima Er Srbije koji su svojim angažovanjem omogućili da 2025. godinu započnemo ovako uspešno”, rekao je Marek.
Dodao je da pokretanje direktne linije do Šangaja predstavlja važan korak u ostvarivanju strateških ciljeva kompanije, kao i da dodatno učvršćuje poziciju Er Srbije kao lidera u regionalnom vazdušnom saobraćaju.
Kada su drugi dugolonijski letovi u pitanju, podsetio je da Er Srbija leti i do Guangdžoua, Čikaga i Njujorka.
“Nadamo se da će se u budućnosti broj dugolinijskih letova povećati i da će naši putnici imati sve veću mogućnost izbora”, rekao je Marek.
Napomenuo je da će na večerašnjem letu biti i više od stotinu mladih koji učestvuju u studentskoj razmeni između Srbije i Kine.
Letovi za Šangaj utorkom i subotom
Prvi direktan let za Šangaj sa beogradskog aerodroma planiran je oko 00.45 sati. Letovi Er Srbije za Šangaj će se obavljati tokom zimske sezone dva puta nedeljno iz Beograda i to utorkom i subotom, dok će letovi iz Šangaja biti sredom i nedeljom.
Letovi između Beograda i Šangaja obavljaće se i tokom naredne letnje sezone, koja počinje 30. marta 2025. godine, a karte su već u prodaji.
Er Srbija je 30. septembra prošle godine uspostavila i redovnu avio-liniju između Beograda i Guangdžoua, što je bila druga destinacija te kompanije ka Kini, pored Tjenđina do kog leti od decembra 2022. godine.
Simptom/RTS
Vučić: Sankcije NIS-u teške i ozbiljne, Srbija ničim nije doprinela da budu uvedene
“Srbija ni sa čim nije doprinela da sankcije SAD protiv NIS budu uvedene, nismo se ni na koji način umešali u sukobe velikih, suočeni smo sa teškim i ozbiljnim sankcijama”, rekao je on.
“Vlada Srbije je prodala Naftnu industriju Srbije ruskom Gaspromnjeftu 2008. godine. Predsednik Tadić, premijer Koštunica doneli su odluku da jedno od najznačajnijih preduzeća u procesu privatizacije prepuste Gaspromnjeftu, razume se za odgovarajuću naknadu. U prethodnih 16 godina, NIS je doprinosila kako budžetu, tako i brojnim razvojnim projektima Srbije. Danas nekoliko dana pred promenu vlasti, najmoćnija država na svetu, je uvela sankcije NIS-u. Srbija nije, bar tako kažu, ni namera Amerikancima da bude meta, niti samo NIS, već je reč o jednom sveobuhvatnom udaru na ruske kompanije, koje nemaju samo u svom posetu naftovode, proizvode, proizvodnju, rafinerije, već i sve povezane kompanije, uključujući i NIS, su meta ovih sankcija”, rekao je on.
Kako je rekao, SAD traže potpuni izlazak ruskog interesa iz NIS-a. Sa planom vlasničke transformacije moramo da krenemo odmah i imamo samo 45 dana za sve operacije, zaključno sa 25. februarom, a jedino finansijska transakcija eventualno može da se završi do 12. marta, rekao je Vučić u Predsedništvu.
On je rekao da će Srbija reagovati odgovorno i ozbiljno, i dodao da “iako ćemo da žurimo, nećemo da hitamo sa donošenjem pogrešnih odluka”.
Kako je rekao, Amerikanci su pre nekoliko minuta objavili zvanično saopštenje, a odluke su tek počeli da kače na svoje sajtove.
“Mi smo u aktu prenotifikacije dobili mnogo objašnjenja i želim da kažem da ćemo ta objašnjenja nastaviti da primamo i večeras i sutra u razgovoru sa najvišim američkim zvaničnicima, gospodinom Vermom, O Brajanom i svim ostalima koji su naši gosti u Beogradu. Srbija ničim nije doprinela da ovakve sankcije protiv kompanije koja posluje u njenoj zemlji budu uvedene.
“Nismo se ni na koji način mešali u sukobe velikih, u globalni sukob. Čuvali smo se toga, sklonili smo se od svega, nikome u senku nismo stali. Danas smo suočeni sa teškim i ozbiljnim sankcijama. Za mene je veoma važno da obraćajući se vama, poštovani građani, kažem da ništa od vas nismo krili”, naglasio je Vučić.
Istakao je da se država transparentno odnosila prema svemu što je saznavala.
“Iako su se zbog toga ponekad američki partneri ljutili što smo izlazili u javnost pre nego što bi oni želeli da izađemo u javnost, ali nismo hteli da obmanjujemo građane Srbije i govorili smo im istinu”, rekao je Vučić.
Vučić je naveo da SAD za sankcije nalaze dva pravna osnova, jedan je iz 2014. godine, a drugi iz 2021. godine.
“Jedan je iz odluke administracije Baraka Obame, jedna iz odluke administracije Džoa Bajdena. Zašto su ovakvu kombinaciju različitih pravnih osnova Amerikanci pripremili – to su uradili zbog toga da bi bilo nemoguće da se izvrdaju sankcije”, rekao je Vučić.
On je objasnio da je nemoguće da sankcije koje je uveo US Treasury i poseban deo u američkom Treasury-u koji se naziva OFAC budu izvrdane.
“Dakle, ukoliko bi Rusi želili da prodaju svojih 50 plus 6 posto i Gaspromnjefta i Gasproma, oni više ne mogu to nikome da prodaju, nekoj saudijskoj kompaniji, katarskoj, emiratskoj, bilo kome na svetu, više to ne mogu da učine, jer ta kompanija istog sekunda, dolazi pod njihove sankcije”, rekao je Vučić.
Vučić je prethodno rekao da mu je veoma važno da ništa nije krio od građana.
“Za mene je veoma važno da obraćajući se vama, poštovani građani, vam kažem da ništa od vas nismo krili, da smo se transparentno odnosili prema svemu što smo saznavali, iako su se zbog toga ponekad američki partneri ljutili što smo izlazili u javnost pre nego što bi oni želeli da izađemo u javnost, ali nismo hteli da obmanjujemo građane Srbije i govorili smo im istinu”, rekao je Vučić.
On je naveo i da je mnogo važnih stvari ostalo nedovoljno jasno i ne raščišćeno. “Oni su su najavili mogućnost konsultacija sa Srbijom što ćemo sutra da iskoristimo”, rekao je Vučić.
“Velika Britanija će se najkasnije u ponedeljak pridružiti sankcijama”
Vučić je izjavio da će se, prema saznanjima koje ima, Velika Britanija priključiti američkim sankcijama NIS-u u ovim trenucima ili najkasnije u ponedeljak, kao i najveći deo evropskih zemalja.
On je ekao da će se tim sankcijama pridružiti i evropske kompanije jer niko, kako ističe, neće želeti da rizikuje. ”
Američke sankcije su veoma, veoma teške i sa veoma ozbiljnim dejstvom protiv onih koji bi ih kršili”, zaključio je on.
“Zatražićemo od predstojeće administracije da razmotri još jednom odluku”
Vučić je izjavio da će Srbija zatražiti od predstojeće američke administracije da razmotri još jednom odluku o uvođenju sankcija NIS-u. Kako je rekao, da vidimo možemo li da dobijemo neke odlakšavajuće okolnosti po pitanju odluka koje su već donete.
Vučić je u Predsedništvu istakao da Srbija nije neprijateljska zemlja Rusiji i da ne želimo “nikakvo neprijateljsko preuzimanje tuđe imovine”, zbog čega će on da razgovara sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, najpre telefonom.
Vučić je dodao da predstoje nelaki razgovori oko obnove gasnog aranžmana sa Rusijom.
“Građani Srbije ne treba ni nekoj način, baš kao što ni mi to nećemo da učinimo, da reaguju panično. Reagovaćemo odgovorno, ozbiljno, marljivo. Iako ćemo da žurimo, jer znamo koliko su nam kratki rokovi, nećemo da hitamo sa donošenjem pogrešnih odluka”, rekao je Vučić.
On je istakao da su nama “dragi i Moskva i Vašington i svi na svetu” i poručio da nemamo ništa ni protiv koga.
“Ali nam je Srbija najmilija i najdraža”, naglasio je Vučić.
On je najavio da će sutra imati razgovore sa Amerikancima, a večeras oko 22 časa će razgovarati i sa kineskim predstavnicima.
“Večeras imamo prvi let za Šangaj. Sad se radujemo velikom, strašno velikom događaju – otvaranju nove epohe u srpsko-kineskim odnosima, mi se danas bavimo ovim”, rekao je on.
SAD objavile uvođenje sankcija NIS-u, konkretne odluke poslate državnom rukovodstvu Srbije
U okviru novih ograničenja ruskom energetskom sektoru, SAD su naložile da se do 27. februara završe finansijske operacije sa kompanijama Gaspromnjeft i Surgutnjeftgaz.
Velika Britanija se, takođe, pridružila američkom Ministarstvu finansija u sankcionisanju kompanija Gaspromnjeft i Surgutnjeftgas.
“Ministarstvo finansija SAD preduzelo je danas sveobuhvatne mere da ispuni obavezu Grupe sedam (G7) da smanji ruske prihode od energije, uključujući blokiranje dva najveća ruska proizvođača nafte. Današnje akcije takođe nameću sankcije neviđenom broju brodova koji prevoze naftu, od kojih su mnogi deo ‘flote u senci’, neprozirnih trgovaca ruskom naftom, dobavljača naftnih polja sa sedištem u Rusiji i ruskih energetskih zvaničnika”, navodi se u saopštenju Kancelarije za kontrolu imovine (OFAC).
Sjedinjene Američke Države su uvele neke od najstrožih sankcija ruskoj naftnoj industriji do sada i to protiv 183 tankera, desetina trgovaca, dve velike naftne kompanije i nekih rukovodilaca u ruskom naftnom sektoru, navodi se u dokumentu.
“Stejt department takođe preduzima korake da smanji prihode Rusije od energije blokiranjem dva aktivna projekta tečnog prirodnog gasa, velikog ruskog naftnog projekta i entiteta iz trećih zemalja koji podržavaju ruski izvoz energije”, dodaje se u saopštenju.
Na crnoj listi našli su se i generalni direktor Rosatoma Aleksej Lihačov, direktor kompanije Gaspromnjeft Aleksandar Đukov, sin suvlasnika Lukoila, milijarder Vagit Alekperov, kao i direktori kompanija Bašnjeft i Zarubežnjeft.
Simptom/Euronews
Narodna banka Srbije: Povećano korišćenje platnih usluga upotrebom instant plaćanja
Vrednost obavljenih plaćanja u ovom tromesečju iznosila je 270,9 milijardi dinara, za 46,4 odsto više nego u trećem tromesečju prethodne godine.
U odnosu na drugo tromesečje 2024. godine porasli su broj (2,9 odsto) i vrednost izvršenih plaćanja (9,1 odsto), čime je nastavljen i trend uzastopnog tromesečnog rasta.
U trećem tromesečju još dva pružaoca platnih usluga omogućila su svojim korisnicima korišćenje usluge “prenesi”, čime se broj pružalaca ove usluge povećao na 13.
Iz NBS su naveli da se usluge koje su omogućene u IPS NBS platnom sistemu, pored osnovne mogućnosti slanja instant transfera odobrenja bilo kom primaocu s tekućim računom u banci, odnose na plaćanja računa za komunalne i druge usluge skeniranjem jedinstvenog IPS QR koda odštampanog na računu ili fakturi, na fizičkim i internet prodajnim mestima putem metoda “IPS skeniraj” i “IPS pokaži”, zatim metodom “IPS skeniraj” na internet prodajnom mestu, kojim se putem tehnologije deep link plaćanje obavlja u nekoliko klikova, kao i korišćenjem usluge “prenesi”, određenom oznakom primaoca sredstava tj. brojem mobilnog telefona.
Na sajtu NBS dostupni su i servisi “generator” i “validator” kojima je omogućeno generisanje IPS QR koda, kao i validacija već pripremljenog IPS QR koda.
Građanima je, dodaju iz Narodne banke, dostupna i mogućnost instant plaćanja taksa i naknada za usluge koje pružaju MUP i Poreska uprava putem portala eUprave – ePlati.
Simptom
Tvrdnje iz Fiskalnog saveta: Dug Srbije će i u 2025. rasti, samo za kamate treba 1,9 milijardi evra
Tako veliki trošak za kamate, kako je rekao, je mogao da se izbegne, iako ekonomija Srbije može da ga podnese, da su se u prethodnim godinama pravili bolji ekonomski izbori, umesto što se novac delio bez bilo kakvog kriterijuma svim punoletnim građanima, penzionerima, mladima, deci, a iz budžeta su se pokrivali i ogromni gubici loše vođenih javnih preduzeća u energetici.
„Za sve to država se zaduživala pod nepovoljnim uslovima i sada plaćamo ceh takvih politika“, rekao je Brčerević.
Dodao je da postoje evropske zemlje, poput Rumunije i Poljske, u kojima će izdaci budžeta za kamate snažno rasti u 2025, slično kao u Srbiji, ali razlika je u tome što su te zemlje u ozbiljnim fiskalnim problemima, dok Srbija nije i mogla je da izbegne ovaj trošak.
Brčerević je rekao da povećanje budžetskog deficita u 2025. na tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) još nije opasno, mada fiskalna politika jeste napravila zaokret u lošem smeru.
Od završetka fiskalne konsolidacije 2017. pa do 2023, Srbija je, kako je rekao, imala u osnovi stabilan budžet, a veliki deficiti tokom pandemije bili su posledica loše kontrolisanih vanrednih troškova koji, ipak, nisu dugoročno ugrozili budžetsku ravnotežu jer su bili prolaznog karaktera.
Međutim, od 2024. uvode se, kako je naveo, nove „rastrošne“ politike ivišegodišnji projekti poput Ekspa, koji koštaju više nego što je prvobitno planirano, pa su oni strukturno promenili budžet i podigli deficit na relativno visok nivo od tri odsto BDP-a.
„Zbog toga su morala da se suspenduju opšta fiskalna pravila koja su u 2025. predviđala deficit 1,5 odsto BDP-a. Budžet sa tri odsto deficita postaje napregnut, pa se odlažu neki važni projekti, kao što je metro. Za nove politike, koje se najavljuju, više nema mnogo mesta, posebno jer je tu i Međunarodni monetarni fond sa kojim Srbija ima aranžman i koji će teško dozvoliti veće odstupanje od dogovorene fiskalne politike“, rekao je Brčerević.
Istakao je da se budžetski deficit mora finansirati novim zaduživanjem zemlje, pa je Vlada Srbije zbog toga projektovala da će javni dug da se poveća tokom 2025. sa 39,3 milijardi evra na 41,9 milijardi evra.
Na taj novi dug plaćaće se, kako je rekao i relativno veliki rashodi za kamate, jer su uslovi zaduživanja još uvek nepovoljni.
„Ekonomija to može da podnese i neće biti rizika od fiskalne krize, ali glavno pitanje je da li su ovi troškovi opravdani i hoće li privreda imati dugoročne koristi od Ekspa ili Nacionalnog stadiona koji bi opravdali taj novi dug“, rekao je Brčerević.
Dodao je da bi Vlada Srbije konačno trebala da pokaže studije opravdanosti tih i svih drugih projekata jer poreski obveznici imaju pravo da znaju u šta se njihov novac ulaže.
Odgovarajući na pitanje da li će rasti zahtevi za povećanjem plata i penzija, Brčerević je rekao da je povećanje penzija u Srbiji zakonski precizno definisano, na ekonomski dobar način, a da i rast plata u javnom sektoru ima zakonsko ograničenje koje sprečava da ukupni trošak zarada u budžetu raste brže od mogućnosti privrede da ih finansira.
„Odstupanje od ovih pravila bio bi put u haos i krizu, pa Vlada Srbije na ovom polju ne bi smela da pravi improvizacije. Videli smo već kako se to završilo, krajem 2014. kad su penzije i plate u javnom sektoru morale da se smanje. Penzije i plate su najveći budžetski rashod i uređene zemlje teže da na njihovo povećanje ne utiče politička volja već objektivni kriterijumi“, naveo je Brčerević.
Važno je, prema njegovim rečima, da Vlada Srbije, napokon bolje i objektivnije uredi sistem zarada i zaposlenosti u državi u različitim oblastima – zdravstvu, prosveti, MUP-u, vojsci, administraciji.
„Ta reforma najavljuje se još od 2013, ali smo se sapleli, već na prvom koraku, u prebrojavanju zaposlenih u javnom sektoru“, rekao je Brčerević.
Na pitanje da li će Srbija dobaciti projektovani privredni rast u 2025. od 4,2 odsto, Brčerević je rekao da rizici postoje, ali je konsenzus međunarodnih i domaćih institucija, uključujući i Fiskalni savet, da će Srbija u 2025. ostvariti solidan privredni rast od oko četiri odsto.
To, kako je rekao, podrazumeva rast najvećeg dela privrede od nešto ispod četiri odsto, uz očekivani oporavak poljoprivrede od suše iz 2024, odnosno rast tog sektora od oko deset odsto.
Ipak, kako je istakao, važno je skrenuti pažnju na to da je trenutno glavni pokretač privrednog rasta Srbije relativno visoka domaća tražnja, što je održivo samo u ograničenom roku, jer tako neuravnotežen rast nepovoljno utiče na inflaciju i trgovinski deficit zemlje.
Brčerević je rekao da veruje da će se inflacija u Srbiji postepeno smanjivati, ali da je pitanje, koliko brzo.
Prosečna inflacija u 2024. iznosila je, kako je naveo, 4,7 odsto, i po podacima Eurostata, veći rast cena od Srbije imale su samo Turska i Rumunija.
Ono što je, prema njegovim rečima, važno razumeti jeste da se u 2024. struktura inflacije u Srbiji promenila.
Ranijih godina dominirala je, kako je naveo, „uvezena“ inflacija zbog svetskog rasta cena energenata, hrane i drugih proizvoda, a sada je ona praktično na nuli, što znači da je domaća inflacija postala ključni problem.
„Radili smo neke grube interne procene koje pokazuju da je domaća inflacija trenutno na nivou od oko sedam odsto. Za dalji pad inflacije veoma je važna koordinacija monetarne i fiskalne politike, koja trenutno izostaje. Narodna banka Srbije je od septembra opravdano obustavila spuštanje referentne kamatne stope zbog jakih cenovnih pritisaka, ali fiskalna politika ide u suprotnom smeru, povećavajući deficit budžeta što deluje inflatorno“, ocenio je Brčerević.
To je, kako je istakao, još jedan važan razlog zbog koga planirano povećanje budžetskog deficita nije dobra ekonomska politika.
Istakao je da povećanje deficita tekućeg platnog bilansa može biti ozbiljan problem u srednjem roku.
„Deficit tekućeg računa platnog bilansa u 2024. ubrzano je rastao i verovatno će premašiti 5,5 odsto BDP-a, što je više nego dvostruko u odnosu na 2023. godinu, kada je bio 2,4 odsto BDP-a. Dva su ključna razloga za ovaj rast. Prvi je preveliko oslanjanje ekonomije na domaću tražnju, što podstiče rast uvoza i stvara neravnoteže“, rekao je Brčerević.
Drugi razlog, je prema njegovim rečima, povezan sa stranim direktnim investicijama (SDI).
Od 2017. Srbija je, kako je naveo, imala veliki priliv SDI, što je donosilo snažne prilive deviza i tako uticalo na jačanje dinara, međutim sa završetkom ciklusa investiranja stranci počinju da iznose profit iz zemlje „što je prirodno, jer oni su i došli u Srbiju radi zarade“.
„Srbija sad prelazi u tu fazu, što pokazuju podaci da je u prvih deset meseci 2024. neto priliv novih SDI bio 3,5 milijardi evra, a strani investitori su iz zemlje izneli 3,3 milijarde evra. Za godinu ili dve, počeće da iznose više deviza nego što unose u zemlju, što će dodatno opteretiti već veliki spoljnotrgovinski deficit“, rekao je Brčerević.
Kako je ocenio, strane investitore dosad je u Srbiji privlačila jeftina i dostupna radna snaga, međutim, situacija se brzo menja jer je stopa nezaposlenosti pala na osam odsto, a tržište rada sve više oseća negativne demografske trendove i emigraciju radno sposobnog stanovništva.
U Srbiji se, kako je naveo, već neko vreme pojačava problem manjka kvalifikovane radne snage, pa rast plata premašuje rast produktivnosti.
Ocenio je da će jedan broj investitora zbog povećanih troškova poslovanja i manjka radne snage, verovatno smanjiti aktivnost ili se odlučiti za selidbu na jeftinije lokacije.
Investicije koje, prema njegovim rečima, nisu toliko osetljive na veći trošak radne snage su one koje iskorišćavaju prirodne resurse ili koriste „prljave tehnologije“.
„Međutim, pitanje je da li nam treba takva ekonomija. Najbolji strani investitori su oni koji donose napredna znanja i tehnologije, ali njih dosad nismo uspeli da privučemo u dovoljnoj meri“, rekao je Brčerević.
Domaće investicije će, prema njegovim rečima, početi da rastu kada se napravi dobar ambijent za njih.
Danas su, kako je ocenio, strane investicije velike, a domaće privatne investicije skromne. Razlika je, prema njegovim rečima, u tome što strani investitori manje zavise od domaćeg okruženja.
„Strani investitori svoje proizvode, uglavnom plasiraju na inostrano tržište i kad naiđu na administrativne ili pravne prepreke mogu da računaju na podršku svojih ambasada. Domaći investitori su, međutim zavisni od kvaliteta naših institucija, efikasnosti administracije, rasprostranjenosti korupcije, vladavine prava i tržišne konkurencije. A po tim pitanjima Srbija ne stoji dobro“, rekao je Brčerević.
Naveo je da istraživanje Svetske banke pokazuje da je Srbija po tim kriterijumima među poslednjima u Evropi, a da je zabrinjavajuće što se od 2014. situacija pogoršava.
Pored toga, važna su i kako je ocenio, ulaganja u obrazovanje jer motor razvoja privrede trebalo bi da bude obrazovana mlada radna snaga, koja lako koristi nove tehnologije, usvaja napredna znanja i brzo se prilagođava tržišnim promenama u efikasnoj državi u koju ima poverenja.
Brčerević je rekao da je Srbija planirala javne investicije u 2025. godini od 7,4 odsto BDP-a što je, uz Estoniju, najviše u Evropi.
Taj, kako je rekao, na prvi pogled, impresivan rezultat postignut je, međutim, na specifičan način.
„Srbija je sve najveće investicije izmestila iz standardnih precedura. Umesto toga, sklopljeni su međudržavni ugovori i usvojeni posebni zakoni (lex specialis) koji omogućavaju da se projekti biraju bez jasnih kriterijuma i objavljenih analiza isplativosti. Omogućeno je i da se radovi ugovaraju direktnim pogodbama umesto na tenderima, često uz tajnost ugovora i lošu projektnu dokumentaciju“, rekao je Brčerević.
Dodao je da taj ad-hok pristup jeste otkočio neke važne projekte koji su godinama tapkali u mestu, ali s njim se preteralo i problemi postaju sve očigledniji.
Jedan od njih je, kako je naveo, izbor prioriteta, ali trebalo bi utvrditi i zašto cene pojedinih projekata toliko probijaju prvobitne procene, kakav je kvalitet, pa i bezbednost, ovako sprovedenih radova i kakvi su uslovi zaduživanja.
Srbija ne može, kako je istakao, da nastavi da vodi investicionu politiku kao da procedure ne postoje, već mora odmah da obezbedi punu transparentnost projekata, zatim ojača institucije, zadužene za javne investicije i vrati se u uređen sistem.
Odgovarajući na pitanje kada bi Srbija mogla da dostigne dohodak zemalja centralne i istočne Evrope (CIE) sa kojima je uporediva, Brčerević je rekao da Srbija trenutno ima nešto brži privredni rast od tih zemalja, ali da taj podatak može da zavara.
„Naš rast, uglavnom se zasniva na državnim investicijama i SDI koje idu u tradicionalne sektore privrede, što nije dugoročno održivo. S druge strane, zemlje CIE svoj rast zasnivaju na povećanju produktivnosti i sve više se oslanjaju na razvoj naprednih, visokotehnoloških sektora. Zato njihov privredni rast u dugom roku ima bolju prespektivu“, ocenio je Brčerević.
Razlika se, kako je rekao, vidi čak i kad se posmatraju napredni sektori koji i u Srbiji brzo rastu, poput IT industrije, jer „kod nas taj sektor dominantno čine usluge radne snage za strano tržište i strane firme, dok u zemljama CIE nastaju velike domaće kompanije, ‘jednorozi’ koji vrede preko milijardu evra“.
„Da bi Srbija ušla u klub razvijenijih zemalja neophodno je da prvo promeni model privrednog rasta. Tek tada može da počne da odbrojava godine kad će dostići dohodak zemalja CIE“, rekao je Brčerević.
Simptom/N1
Zvanični kurs evra 117,09 dinara
Dinar vredi 0,1 odsto više nego pre godinu dana.
Najslabija vrednost dinara prema evropskoj valuti prošle godine bila je kada je za evro bilo potrebno 117,2377 dinara, a najveća kada je zvanični kurs bio 116,9513 dinara za evro.
Simptom/N1
Vlada formirala timove za pregovore sa Rusima o dugoročnom gasnom aranžmanu i NIS-u
Takođe formirano je i Koordinaciono telo koje će koordinisati rad ta dva tima, na čelu sa premijerom Milošem Vučevićem, rekla je Dubravka Đedović Handanović Tanjugu posle sednice vlade.
Ukazuje da će i ministri biti deo timova i da će vlada nastojati da se efekti najavljenih američkih sankcija NIS-u ne preliju negativno na našu privredu.
“Nastojaćemo i da obezbedimo po najboljim uslovima novi dugoročni ugovor o snabdevanju gasa sa Rusima”, rekla je ministarka.
Ona je istakla da građani ne bi trebalo da brinu, jer će nadležni iznaći najbolje moguće rešenja da građani ne bi bili ugroženi.
“Vesti koje dobijamo u vezi sankcija NIS-u, nisu dobre ali mi ćemo u narednim danima i nedeljama raditi na tome da očuvamo energetsku stabilnost i sigurnost, a time i našu ekonomiju i privredu i da se ti efekti ne preliju na poslovanje, pošto energent kao što je nafta, utiče na privredne aktivnosti ali i građane. Naš cilj jeste da nađemo najbolja rešenja da negativnih uticaja ne bude”, istakla je ona.
Navela je da još ne može da kaže koja su to rešenja, da se radi na više scenarija, da mora da se sačeka da se dobije dokument i da se vidi kako će on biti krajnje formulisan, da li su sankcije u odnosu na sveobuhvatno vlasništvo ili na većinsko ili na kontrolni paket.
“Najbitnije je da razgovaramo i sa jednom i sa drugom stranom, ali pre svega sa Ruskom Federacijom koja je naš partner u energetskom sektoru. Mi se snabdevamo gasom, pre svega zahvaljujući Rusiji i dobrim odnosima sa Rusijom. Mi to moramo da očuvamo i to je apsolutni prioritet. I u tom duhu ćemo te razgovore i voditi, naravno na čelu sa predsednikom Vučićem, koji je najavio razgovore sa predsednikom Putinom i to je jako bitno”, naglasila je ministarka.
Dodala je da Srbiju u 2025. godini čeka obnavljanje dugoročnog gasnog aranžmana sa Rusijom, da smo ove zime obezbedili i dodatne količine gasa, pre svega iz Ruske federacije i neke dodatne manje iz Azerbejdžana.
To, prema njenim rečima, podiže našu energetsku sigurnost, ali kada je nafta u pitanju, ove odluke će uticati i na Rafineriju i na Petrohemiju, a potencijalno i na druge industrije koje su usko povezane.
“Međutim, građani Srbije ne treba da brinu, mi ćemo iznaći najbolje moguće rešenje da građani ne bi bili ugroženi,” poručila je ona u izjavi za Tanjug.
Ocenila je da su pred Srbijom teške nedelje, ali da će zahvaljujući mudroj spoljnoj politici na čelu sa predsednikom Srbije, biti nađena dobra rešenja i da će se adekvatno zaštititi energetska bezbednost i sigurnost, i interesi građana Srbije.
“Politika Srbije je i do sada bila da pre svega zaštiti svoje građane, zato, sankcije Ruskoj Federaciji nismo ni uveli i tu je Srbija ostala principijalna. Mislim da je Evropa sebe stavila u poprilično tešku situaciju kada su energenti u pitanju i to od kada je počeo konflikt u Ukrajini, a mi moramo biti na sveobuhvatnom oprezu kada je energetika u pitanju. I kada je reč o prilikama na tržištu, i zbog prestanka transporta gasa kroz Ukrajinu, koji će pre svega uticati na Slovačku i na Austriju, ali opet to utiče na tržište u Evropi. Mi smo povezani sa tržištem Evrope, znači moramo da ostanemo oprezni kada je električna energija u pitanju i da čuvamo naše rezerve”, naglasila je ona.
Dodala je da su rezerve i nafte i gasa značajno podignute u prethodnim godinama kao i rezerve uglja koje su bitne za proizvodnju struje.
“Mislim da ćemo mudrom politikom i dobrim odnosima sa partnerima i sa Istoka i sa Zapada uspeti da očuvamo poziciju Srbije”, rekla je Đedović Handanović.
Navela je da je NIS i do sada imao određenih poteškoća i kada je nabavka rezervnih delova u pitanju, pre svega sa Zapada, znači iz zemalja Evropske unije, ali i SAD i kada je reč o finansiranju projekata prvenstveno od zapadnih banaka, ali je te prepreke savladavao uspešno.
“NIS jer veoma bitna kompanija za našu privredu i za budžet Republike Srbije. Da se osvrnem kratko i na komentare pre svega iz opozicije, koji daju savete šta Vlada Srbije treba da radi ili ne treba. Mislim da građani nisu zaboravili ko je prodao NIS, kada i po kojoj ceni”, naglasila je ona.
Vlada Srbije održala je danas sednicu, na kojoj se raspravljlo o temama o kojima je predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio na sednici vlade u subotu, uključujući i energetiku i rešavanje problema Naftne industrije Srbije (NIS), kojoj će SAD uvesti sankcije.
Simptom/Tanjug
- « Previous Page
- 1
- …
- 13
- 14
- 15
- 16
- 17
- …
- 43
- Next Page »