U odnosu na prethodnu nedelju, evrodizel je jeftiniji za dva dinara, a benzin za dinar.
Nove cene goriva biće objavljene narednog petka.
Simptom/RTS
Raspisan javni poziv za postavljanje solarnih panela na javnim objektima
“Ministarstvo je za podsticaje izdvojilo 120 miliona dinara, a jedinice lokalne samouprave moći će podsticajima države da dobiju do 90 odsto ukupne vrednosti projekta. Očekujemo da će najmanje 20 objekata dobiti nove solarne elektrane kojima će zadovoljiti deo svojih potreba za energijom. Ovime želimo da podstaknemo lokalne samouprave da više ulažu u zelenu energiju, da smanjuju izdatke za energiju, ali i doprinose zdravoj životnoj sredini”, rekla je ministarka povodom raspisivanja javnog poziva.
Ona je precizirala da za jednu solarnu elektranu snage do 50 kilovata subvencije mogu ići do maksimalnih sedam miliona dinara, a javni poziv se odnosi na objekte poput škola, vrtića, sportskih centara, zgrada opština, ustanova kulture i socijalne zaštite, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike.
“Poseban status smo predvideli za najnerazvijenije jedinice lokalne samouprave, kojima će celu investiciju platiti Ministarstvo, a one koje su prepoznate po visokom zagađenju vazduha mogu kandidovati dva objekta, na primer školu i dom zdravlja”, navela je Đedović Handanović.
Prijave na javni poziv koji se je danas raspisan i sprovodi se preko Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti, u sastavu Ministarstva, trajaće do 8. novembra 2024. godine.
Spisak gradova i opština koji će dobiti podsticaje za solarne elektrane na javnim objektima biće objavljeni polovinom novembra.
Simptom/B92/Tanjug
Mali u Vašingtonu: Srbija će uspeti da održi deficit ispod tri odsto i završi sve projekte do 2027.
Mali je, u okviru učešća na godišnjem skupu MMF i Svetske banke, održao sastanke sa zamenikom generalnog direktora MMF Bo Lijem, potpredsednicom Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju, prisustvovao sastanku Konstituence u MMF i sastao se sa direktorom Evropskog odeljenja u MMF Alfredom Kamerom.
Ministar Mali je posle tih sastanaka rekao novinarima da će Srbija ne samo uspeti da održi deficit ispod tri odsto već da će zahvaljujući tome i dalje smanjivati udeo javnog duga u BDP-u i ostvariti ciljeve definisane programom Srbija 2027.
“Tako da je taj deficit do tri odsto upravo balans između nikada većih investicija koje imamo, a sa druge strane da sačuvamo tu makroekonomsku stabilnost. Upravo taj deficit do tri odsto je jedan od najvažnijih elementa novog trogodišnjeg aranžmana sa MMF”, naveo je Mali.
Kaže da je sastanak sa drugim čovekom MMF Bo Lijem bio veoma interesantan i da je predstavnik te međunarodne finansijske institucije ukazao na sva globalna iskušenja sa kojima se ceo svet trenutno suočava.
Mali je preneo da je Bo Li istakao da je za Srbiju veoma važno da je dobila investicioni kreditni rejting, ali i da Srbija u odnosu na ostale zemlje svetla tačka u ovoj svetskoj globalnoj krizi.
“I sa te strane mislim da smo radili veliki posao jer smo sa MMF dogovorili novi trogodišnji aranžman koji ne podrazumeva nikakvo korišćenje finansijskih sredstava, koji je sa druge strane jasan pokazatelj nastavka reformi započetih još 2015. godine. Kaže da je sa šefom departmana MMF za Evropu Kamerom razgovarao o nastavku reformi u Srbiji, a posebno u oblasti energetike, poreske uprave i javnih preduzeća.
“Hoćemo da kroz te strukturne reforme pokažemo da smo potpuno posvećeni tome da naša ekonomija s jedne strane raste, a s druge strane da okruženje u kome naša i strana preduzeća posluju bude što stabilnije, interesantnije, povoljnije i atraktivnije. I zato je važno, što su svi i pohvalili, da idemo dalje sa izgradnjom osnovne bazične infrastrukture. Dakle, novih autoputeva, novih brzih saobraćajnica, novih pruga, novih postrojenja za proizvodnju električne energije, kao što je recimo ovaj ugovor koji smo potpisali prošle nedelje sa američkom kompanijom UGTR za izgradnju jednog gigavata solarnih elektrana”, naveo je Mali.
Naglasio je da je važno to što će Srbija biti domaćin Ekspa 2027. godine, kao i da se ostvare ciljevi po pitanju prosečne plate, koja će do 2027. godine dostići 1.400 evra , prosečna penzija 650 evra i minimalna zarada 650 evra.
Mali je rekao da je imao i veoma dobar sastanak sa potpredsednicom Svetske banke Antonelom Basani i naglasio da Srbija sa SB realizuje mnogo projekata.
“Negde nam je portfolio u vrednosti od preko 4,6 milijardi evra, verovali ili ne, tako da i sa te strane oni nam daju veliku potvrdu u naporima koje činimo da nam ekonomija bude bolja, a sa druge strane daju kredibilitet svim ovim reformama koje sprovodimo. Tako da imamo i sa MMF i SB izuzetno dobru saradnju”, naveo je Mali.
Ministar je poručio da će biti nastavljene reforme i da će javni dug, koji sada iznosi 46,5 odsto BDP, ostati ispod nivoa Mastrihta i ispod nivoa proseka za svet, koji je sada 93 odsto.
Simptom/B92/Tanjug
Ništa manje od čuda: Kako je jedna žena iz Kalifornije dobila novu italijansku digitalnu “nomadsku” vizu
Za one koji su spremni da ulože vreme, trud i ne beznačajne količine novca, nagrade mogu promeniti život, kaže jedan srećni dobitnik ove vize.
Italijanska šema digitalnih nomadskih viza je prvi put objavljena 2022. i pokrenuta u aprilu 2024. Ljubitelji ove zemlje su brzo sanjali o životu koji rade na daljinu: sastanak sa savršeno pripremljenim kapućinom, pauza za ručak na plaži i popodne nakon napornog rada — pre nego što krene na dobro zasluženu šetnju.
Ali šest meseci kasnije, Italija nije preplavljena strancima koji slikaju sa trga, a mnogi zainteresovani za selidbu kažu da tamo ima tako malo informacija o vizi i da počinju da sumnjaju da uopšte postoji.
Međutoim, jedna žena iz Kalifornije to dokazuje. Čelsi Vejt, samozaposlena menadžerka za odnose s javnošću, preselila se iz San Franciska u Milano u julu.
Njen novi život – posle godinu dana pokazuje kako živi u šik stanu u jednom od najelegantnijih delova grada, radi na daljinu za svoj posao u Kaliforniji, izlazi i sprema se da upozna sve od barista u kafićima u blizini njenog stana, kolegama- migrantima. Uči italijanski – ali je otkrila da je barem u Milanu moguće započeti život na engleskom.
Taj život ju je dugo privlačio – ali se plašila da to nikada neće postići, pošto su joj u prošlosti odbijali vizu za Italiju.
Ovog puta, uz upornost i veliku pripremu, “osvojila je zlato” — i kaže da živi svoj italijanski san.
Za razliku od mnogih stranaca koji imaju romantičnu ideju da mogu samo da se spakuju i presele u Italiju, Vejt je znala da je teško emigrirati u Bel Paese kao i onima koji sanjaju da se presele u njene rodne Sjedinjene Države.
„Zaista sam se zaljubila u sve što je Italija mogla da ponudi, ali znajući da ću morati da nađem sponzorstvo ili zaposlenje, to se nije činilo izvodljivim“, kaže ona.
Osim toga, u to vreme je imala stalni posao u San Francisku.
Ali onda je došla pandemija 2020. godine i prešla je na rad na daljinu.
Dve godine kasnije, krenula je sama, pokrenuvši sopstvenu PR kompaniju koja radi sa tehnološkim startapima.
San Francisko je, naravno, bio očigledno mesto.
Tada je 2023. godine prvi put posetila Milano.
foto Pixabay
Zatim je odmah stupila je u kontakt sa advokatom za imigraciju – ali su imali loše vesti.
„Rekli su da je to sada još veći problem, zato što sam samozaposlena.
„Morala sam da pronađem italijansku kompaniju da postanem svoj klijent i da imam ugovor o saradnji u kome se kaže da bi bilo od koristi za njihov posao da sam u Italiji, ali to nije bilo nešto čime bih mogla da se bavim.
A onda je usledila aprilska najava vlade. Nakon dve godine spekulacija, digitalna nomadska viza je konačno počela.
Simptom/CNN
Bambi objavio video o požaru zbog kojeg nema plazme (video)
Bambi je juče objavio video o ovom događaju, u kojem se mogu videti scene požara i uništenog pogona, ali i emotivne reakcije zaposlenih.
„U nekoliko sati, godišnji planovi postali su potpuno nevažni pred požarom koji je zahvatio naše pogone. Prvo što nam je bilo najvažnije jeste da su zaposleni na bezbednom i da nema povređenih. Ipak, sam pogled na uništene pogone ostavio je dubok trag na sve nas. Ovaj kratki film je priča o ljudima koji su prošli kroz požar i dim, ali u kojima se nije ugasila ljubav prema onome što rade, gde rade i kolegama sa kojima rade“, navodi se u objavi kompanije uz video.
Bambi ističe da video dele kao podsetnik šta 950 ljudi može da uradi u krizi uz uzajamnu podršku i ljubav prema mestu na kojem rade.
Dodaje se i da su sigurni da je sve bliži dan u kojem će slaviti novi početak.
Simptom/Forbes
Koliko se saznalo o velikim rezervama litijuma u Arkanzasu
U Smackover formaciji, u slanim podzemnim vodama u južnom Arkanzasu, prema nalazima istraživača iz Američkog geološkog instituta (USGS) i Ministarstva energetike i životne sredine Arkanzasa, moglo bi se nalaziti između 5,1 i 19 miliona tona litijuma.
Dovoljno za SAD, ali i više
Rudnik litijuma, procenjen pomoću modela mašinskog učenja i geoloških podataka koji su predvideli mape koncentracije litijuma, predstavlja između 35% i 136% trenutne procenjene količine litijuma u Sjedinjenim Američkim Državama.
Litijum bi mogao biti izvučen iz otpadnih voda, slanih podzemnih voda bogatih mineralima.
„Procenjujemo da u toj regiji ima dovoljno rastvorenog litijuma da zameni uvoz litijuma u SAD-u i još više“. rekla je Ketrin Knierim, hidrolog i glavni istraživač u ovoj studiji.
Bazeni za vađenje litijuma iz vode u Čileu; Foto: Shutterstock/Freedom_wanted
Tražnja će rasti
Predviđa se da će potražnja za litijumom dostićo 1,5 miliona tona do 2025. i više od tri miliona tona do 2030. godine, sa eksponencijalnim rastom zbog povećane potražnje za električnim vozilima.
Prema izveštaju USGS-a iz 2024. godine, električna vozila činila su 87% potrošnje litijuma. Prošle godine registrovano je skoro 14 miliona novih električnih vozila širom sveta, a prodaja je porasla za 35% u odnosu na 2022. godinu, prema podacima Međunarodne agencije za energetiku.
Proizvodnja baterijskih ćelija u Severnoj Americi premašiće 1.200 gigavat-sati do 2030. godine, što je dovoljno za snabdevanje najmanje 12 do 15 miliona novih električnih vozila godišnje.
Prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, Australija, Čile i Kina tri su najveća proizvođača litijuma. Australija proizvodi više od 50% svetskog litijuma, dok se većina prerade litijuma odvija u Kini.
Poreske olakšice
Postoji „potencijal za povećanje proizvodnje u SAD-u kako bi se zamenio uvoz“, rekao je direktor USGS-a, Dejvid Aplegejt, u saopštenju. Trenutno, SAD se i dalje oslanja na uvoz iz Čilea i Argentine, prema podacima S&P Globala.
Iako SAD poseduje velike rezerve litijuma, proizvodi manje od 2% svetske ponud. Predlozi za rudarske operacije suočavaju se sa protivljenjem klimatskih aktivista. Bajdenova administracija podstiče različite investicije u preradu litijuma unutar zemlje. Zakonom o smanjenju inflacije iz 2022. godine, energetske kompanije su motivisane da vade i prerađuju materijale. Posebno one korišćene u baterijama za električna vozila u SAD-u kako bi se kvalifikovale za poreske olakšice.
Studija nije procenila količinu litijuma koja bi mogla biti izvađena iz slanih podzemnih voda korišćenjem novijih metoda. Navedeno je da bi se litijum mogao izvući i iz otpadnih voda koje nastaju tokom operacija vađenja nafte i gasa. Projekti vađenja su već u toku u Smackover formaciji.
Simptom/Forbes
MMF: Ekonomija Srbije ove godine raste 3,9 a sledeće 4,1 odsto
“Prema MMF-u, ove godine ekonomija Srbije će rasti po stopi od 3,9 odsto, a sledeće 4,1 odsto. Za Maltu Fond predviđa rast od pet odsto ove i četiri odsto naredne godine”.
Što se tiče inflacije, Fond očekuje da će prosečna inflacija u Srbiji ove godine biti 4,5 odsto, a sledeće 3,6 odsto. U evropskim okvirima to je visoka stopa inflacije, mada manja nego u Rumuniji ili Poljskoj.
Očekuje se da će nastaviti rast deficita tekućeg računa Srbije, ove godine će iznositi 4,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), nakon 2,6 odsto prošle godine. U 2025. procenjuju deficit na 4,8 odsto BDP-a.
Nezaposlenost se projektuje na oko devet odsto, što je među višim u Evropi, iza Grčke i Španije, ako se ne računa Turska i ratom pogođena Ukrajina.
MMF je, predstavljajući izveštaj, ocenio da je inflacija uglavnom pobeđena i da će do kraja naredne godine na globalnom nivou biti u proseku 3,5 odsto, što je manje od proseka u periodu od 2000. do 2019. godine.
Oni takođe zaključuju da je uprkos monetarnom zatezanju zbog inflacije, svetska ekonomija pokazala otpornost.
Međutim, rizici se nadvijaju nad svetskom ekonomijom. To se pre svega odnosi na regionalne konflikte i prekomerno zadržavanje čvrste monetarne politike. Svetskoj privredi preti i moguća nestabilnost na finansijskim tržištima koja bi mogla da pogodi tržišta javnog duga.
Na kraju, veće usporavanje kineske ekonomije i eskalacija protekcionističkih politika takođe predstavljaju pretnju ekonomiji.
I dok upozorava na opasnost od previše oštre monetarne politike, glavni ekonomista Fonda Pjer Olivije Gurinša, poručuje i da je, nakon godina labave fiskalne politike, vreme da se ona zategne, da se javni dugovi dovedu pod kontrolu i uspostave fiskalni baferi.
Fond upozorava i da Kina i SAD nisu ni doneli planove za obuzdavanje svog duga, dok se kod drugih vidi povećanje deficita uprkos postpandemijskim planovima da se dug smanji.
Međunarodni monetarni fond (MMF) zadržao je procenu svetskog ekonomskog rasta za ovu godinu na 3,2 odsto. Ipak, unutar razvijenih zemalja karte su se promešale, pa je Fond povećao rast BDP-a SAD-a na 2,8 odsto, dok je rast evrozone pao na 0,8 odsto. Unutar EU, Nemačkoj se prognozira stagnacija nakon prošlogodišnje recesije.
Za zemlje u razvoju MMF prognozira rast ove i naredne godine od 4,2 odsto. Privredni rast grupe zemalja ali i sveta vuku Kina, kojoj je smanjena projekcija na 4,8 odsto ove godine i Indija sa sedam odsto.
Stručnjaci MMF-a Evropi prognoziraju privredni rast od 1,7 odsto i ove i naredne godine, ali on neće doći iz razvijenog dela Evrope. Za ovu godinu očekuje se da će četiri zemlje EU završiti u recesiji uz nulti rast najveće evropske ekonomije, Nemačke.
Simptom/WEO
Grčka najzaduženija, a zemlja sa najmanjim dugom u Evrozoni je iznenađenje
U Evropskoj uniji je javni dug na kraju drugog kvartala 2024. iznosio 81,5 odsto BDP-a, što predstavlja povećanje za 0,2 procentna poena u odnosu na prethodni kvartal.
Najzaduženija zemlja Evropske unije u pomenutom periodu je bila je Grčka sa dugom od 163,6 odsto BDP-a, sledi Italija sa dugom od 137 odsto BDP-a, kao i Francuska sa dugom od 112,1 odsto BDP-a.
Nasuprot tome, najmanje zadužena zemlja Evrozone je Bugarska sa dugom od 22,1 odsto BDP-a, sledi Estonija 23,8 odsto i Luksemburg 25,7 BDP-a.
Podaci o zaduženju Evrozone i Evropske unije na kraju trećeg kvartala 2024. biće objavljeni 22. januara 2025, dodaje se u saopštenju.
Simptom/B92
Telekom Srbija u Londonu prikupio 900 miliona dolara kroz izdavanje obveznica
Telekom Srbija je u Londonu izdao međunarodne korporativne obveznice vredne 900 miliona dolara sa kamatnom stopom od 7%, piše Blumberg Adria. Prvobitna kamata je bila 7,5%, ali je smanjena pre početka trgovanja.
Obveznice dospevaju za pet godina, sa mogućnošću povlačenja nakon dve, tri ili četiri godine. Tražnja je bila pet puta veća od ponude i iznosila je 5,5 milijardi dolara, navodi Blumberg Adria.
Velike banke kao što su BNP Paribas, Bank of America, i Deutsche Bank učestvovale su u postizanju dogovora. Predstavnici kompanije održali su sastanke sa investitorima virtuelno i uživo u Londonu.
S&P Global ocenio je obveznice sa ‘BB-’ i stabilnim izgledima, ističući integrisanu mobilnu i fiksnu mrežu, dobru pokrivenost optičkim internetom i snažan brend.
Telekom Srbija se zadužuje radi refinansiranja obaveza koje dospevaju između 2024. i 2026. godine. Očekuje se da će stepen zaduženosti kompanije (racio leveridž, odnosno zaduženost i odnosu na kapital) ove godine dostići 5,2, ali bi mogao pasti na 4,2 u 2025. godini.
Fitch je obveznicama dodelio ocenu B+ sa pozitivnim izgledima, naglašavajući vodeću poziciju kompanije na domaćem tržištu.
Telekom je prvi put izdao obveznice u septembru 2020. u iznosu od 200 miliona evra.
Većinski akcionar Telekoma Srbija, sa udelom od 58,11 odsto, jeste Republika Srbija.
Simptom/RTS/Bloomberg Adria
Čadež: Nova Alijansa sa Kinom za što brži izvoz proizvoda iz Srbije
“To je za nas veoma važno jer dolazimo lakše do tržišta do kojih do sada nismo mogli lako da dođemo, kao što su Filipini, Kazahstan, Indonezija. To će našim kompanijama omogućiti nove poslove”, rekao je Čadež za RTS.
Dodao je da je Kina za Srbiju jedan od najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera i politički prijatelj i nesporno svetski trgovinski gigant.
Simptom/Tanjug
Kada ne treba plaćati karticom i kako možete uštedeti novac
Ako postanete svesni ovih informacija, bolje ćete upravljati svojim novcem i donositi manje nepromišljenih odluka.
Stiven Holms, viši savetnik za investicije, preporučuje plaćanje gotovinom kada kupujete proizvode koje biste mogli da vratite, kao što je odeća. Povraćaj novca za kupovinu karticom može da potraje nekoliko dana, dok je povraćaj gotovine trenutan, što pojednostavljuje proces, piše Best Life.
Kada putujete
Finansijski savetnik Carter Seuthe savetuje korišćenje gotovine kada putujete kako biste izbegli dodatne naknade vezane za kreditne kartice u inostranstvu, a gotovina vam takođe pomaže da bolje kontrolišete svoju potrošnju i izbegavate impulsivne kupovine, tako da ćete na kraju sigurno uštedeti novac.
Majkl Kolins, profesor finansija, preporučuje plaćanje gotovinom za male kupovine, kao što su namirnice, jer to pomaže da se izbegnu impulsivne kupovine i prekoračenja i olakšava upravljanje svakodnevnim troškovima.
Finansijski stručnjak Džejk Hil ističe važnost korišćenja gotovine prilikom kupovine polovnih stvari preko društvenih mreža, kao što je Fejsbuk, jer deljenje osetljivih informacija sa strancima može biti rizično, dok je plaćanje gotovinom bezbednije.
Bill Rize preporučuje plaćanje gotovinom na benzinskim pumpama jer mnogi daju gotovinski popust. Takođe, plaćanje gotovinom može da vas zaštiti od prevare, jer prevaranti često koriste opremu na benzinskim pumpama da ukradu podatke o kreditnoj kartici.
Kontrola troškova
Korišćenje gotovine pomaže vam da se držite budžeta jer možete vizuelno da vidite koliko novca imate, što olakšava kontrolu troškova i smanjenje impulsnih kupovina. Gotovina se ponaša kao prirodno ograničenje – kada ga jednom potrošite, ne možete više trošiti.
Uvek je dobro imati bar nešto gotovine pri ruci, jer nikada ne možete biti potpuno sigurni da neće biti nikakvih smetnji u vašim transakcijama, posebno ako ste u inostranstvu. Svojim finansijama ćete najbolje upravljati ako usvojite moderne opcije, dok se istovremeno pridržavate pravila plaćanja u gotovini.
Simptom/B92
Sjedinjene Američke Države Inc, nova kompanija Ilona Maska
Postoji malo informacija o njihovoj svrsi. Ali, United States of America Inc. izgleda kao holding kompanija. Mask je njen jedini direktor. Ona je navedena kao upravljački član Group America LLC, u kojoj se ne pominje Mask, ali je povezana sa njim preko adrese koju dele mnoge njegove kompanije, uključujući Musk Ventures i nekoliko DOO firmi koje je navodno koristio za obavljanje poslova. Predstavnici Maska nisu odgovorili na zahtev za komentar.
Velike donacije za kampanju
Poslednjih meseci, tehnološki magnat glasno podržava Trampa. Na predizbornom skupu prošle nedelje, ozloglašeno je skakao po pozornici. Sada je na turneji po Pensilvaniji, važnoj ključnoj državi, kako bi podržao bivšeg predsednika. Mask je takođe postao jedan od Trampovih glavnih donatora Donirao je najmanje 75 miliona dolara „America PAC-u“, političkom akcionom komitetu koji podržava Trampa, a koji je pokrenuo u maju, prema novim finansijskim izveštajima kampanje.
Iako je Mask javno podržao Trampa tek u julu, nazivajući ga „čvrstim“ i „mučenikom“ nakon pokušaja atentata na bivšeg predsednika u Pensilvaniji, navodno je finansirao republikanske ciljeve godinama. Za razliku od njegovih javnih donacija America PAC-u, Mask je takođe kanalisao milione dolara u konzervativne oglasne kampanje putem DOO kompanije korišćene za finansiranje grupa sa „mračnim novcem“, koje zakonski nisu u obavezi da otkriju svoje donatore, izvestio je Vol Strit žurnal. U 2022. godini, više od 50 miliona dolara njegovih sredstava navodno je završilo u organizaciji Citizens for Sanity. To je grupa koja stoji iza niza napadačkih oglasa na prava transrodnih osoba, kriminal i imigraciju. Ima veze sa Trampovim bivšim autorom govora Stivenom Milerom.
Nema ih u izveštajima o finansiranju
Maskove nove kompanije se ne pojavljuju u zapisima Federalne izborne komisije koji bi mogli da otkriju da li su korišćene za davanje ili primanje sredstava za kampanju. Najnoviji podaci završavaju se sa trećim fiskalnim kvartalom ove godine, koji ne uključuje oktobar kada su osnovane.
Kao i mnoge poznate ličnosti, Mask se oslanjao na DOO i kompanije „ljušture“ kako bi prikrio neke svoje aktivnosti. U Bastropu, Teksas, njegova kompanija za bušenje tunela, The Boring Company, koristila je DOO kompaniju pod nazivom Gapped Bass za kupovinu velikih površina zemljišta. Forbes je ranije izvestio kako je njegov startap za veštačku inteligenciju, xAI, distribuirao ugovore o poverljivosti putem sestrinske firme kako bi njegov projekat superkompjutera ostao tajan.
Teorija zavere
Zanimljivo je da United States of America Inc. deli ime sa desničarskom teorijom zavere.
Neki ekstremistički krugovi i „suvereni građani“ (pojedinci koji tvrde da su izvan nadležnosti vlade) veruju da je zemlja tajno reorganizovana kao profitabilna korporacija, prema pogrešnim tumačenjima zakona iz 1871. godine koji je uspostavio Distrikt Kolumbija kao posebnu jedinicu.
Rajan Bandi, sin Klajvena Bandija, čiji je oružani sukob sa saveznim agentima 2014. godine postao simbol suverenog pokreta, pozivao se na „Sjedinjene Američke Države Inc.“ u svojoj tužbi protiv američke vlade. U 2021. godini, sledbenici Qanon-a reciklirali su ovu tvrdnju kako bi dokazali da je inauguracija predsednika Bajdena zapravo nelegitimna. Istoričari, pravni stručnjaci i istraživači dezinformacija su u potpunosti osporili ovu teoriju zavere.
Ne čini se da je Mask zastupao ili čak komentarisao ovu teoriju, niti postoji dokaz da je povezana sa njegovom novom korporacijom. Ipak, „United States of America Inc.“ je više puta tvitovano njemu od strane korisnika X-a koji izgleda guraju ovu ideologiju. Mask je poznat po tome što briše granicu između šale na internetu i stvarnosti, ali nije jasno zašto je odabrao ovo ime.
Odeljenje za efikasnost vlade
Mask je uložio ogroman napor da utiče na američku politiku, kako javno, tako i iza zatvorenih vrata. Njegov America PAC je privukao donacije od kolega iz Silicijumske doline, poput investitora Marka Andresena i suosnivača Palantira, Džoa Lonsdejla. Komitet nudi da plati građanima koji ubede birače u ključnim državama da potpišu zalog za podršku Prvom i Drugom amandmanu. Ranije ove godine, tajno je finansirao kampanju za smenu okružnog tužioca u Teksasu. Plaćao je oglase koji su tvrdili da je tužilac „napunio ulice Ostina pedofilima i ubicama“, izvestio je Vol Strit žurnal.
Još jedna mogućnost je da su Maskovi novi entiteti povezani sa njegovim planovima za drugu Trampovu administraciju. „Na predlog Ilona Maska“, rekao je Tramp prošlog meseca, milijarder je izrazio interes da predvodi kreiranje komisije za efikasnost vlade. Tako bi navodno „potpuno eliminisao prevaru i neprikladna plaćanja“ kroz opsežnu saveznu reviziju. „Ovo je preko potrebno“, odgovorio je Mask. I uz to tvitovao akronim zasnovan na kriptovalutama D.O.G.E — Department of Government Efficiency (Odeljenje za efikasnost vlade).
Simptom/Forbes
Kolone sa srpskom robom na Merdarama – slobodan protok ili nastavak blokade drugim sredstvima
Srpska roba preko Merdara slobodno može na teritoriju južne pokrajine, ali samo na papiru. U praksi, kilometarske kolone zbog detaljne kontrole kamiona. Pregledi traju nepotrebno dugo, kaže premijer Vučević.
“Pregledi namerno traju dugo, na prelazu pretresaju sve, stvara se nervoza i otežava ulazak srpske robe na Kosovo i Metohiju. Na ovaj način se u praksi poništava ono što je dogovoreno i potpisano u Berlinu. Čekamo da se otvore prelazi Jarinje i Brnjak. Ovo je sve igra strpljenja, malih poteza u velikoj igri“, kaže Vučević.
U normalnim okolnostima, na Merdaru se prosečno pregleda oko 250 kamiona dnevno, a prethodnih dana manje od 40.
“Mislimo da je to jedan vrlo jasan politički način da se uspori, ako ne i zaustavi, plasman finalnih proizvoda na Kosovo, dakle nastavak one mere, više nije blokada, ali je jedan način onemogućavanja poslovanja. Imamo jedan broj špeditera koji su rekli da neće da voze tamo, jer gube dane čekajući na Merdaru”, navodi savetnik predsednika Privredne komore Srbije Nenad Đurđević.
Iz privremenih prištinskih institucija kažu da je jedini razlog za gužvu nedostatak skenera, zbog čega se sve radi ručno.
S druge strane, u Beogradu upiru prstom u Aljbina Kurtija, jer ne sprovodi potpisane sporazume.
“On uradi samo ono što je pritisak njegovih sponzora. Kad mu Berlin kaže da neće biti na sastanku u Berlinu ukoliko ne potpiše sporazum Cefte o slobodnom protoku robe, ljudi i kapitala on onda otvori Merdare, ali tako otvori da prođe par kamiona i napravi se kolona od nekoliko kilometara“, navodi Zoran Anđelković, v. d. direktora “Pošte Srbije”.
Priština je dozvolila ulazak gotovih proizvoda iz Centralne Srbije od 7. oktobra, ali samo na administrativnom prelazu Merdare, uz pojačanu kontrolu.
Odluka je usledila posle zahteva Nemačke da to učini, kao uslov za učešće na samitu Berlinskog procesa.
Tanjug/RTS/Lazar Janović
Nove cene goriva: I benzin i dizel skuplji za dinar
I benzin i dizel biće skuplji za dinar.
Nove cene goriva biće na snazi do sledeće petka 25. oktobra.
B92/Blic/Vesna Bjelić
Vlada Srbije sa Sjedinjenim Državama potvrdila sporazum o saradnji u oblasti energetike
Na ovaj način, navodi se u saopštenju Vlade posle sednice, ulaganjem u komercijalne energetske projekte u državi, biće omogućeno ispunjavanje najviših standarda u oblastima zaštite životne sredine, postizanju ciljeva čiste energije i energetske bezbednosti Srbije.
Bezbednost na radu i energetski razvoj
Na sednici je usvojena i Uredba o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene sistema reverzibilnih hidroelektrana “Bistrica” i “Potpeć”, kojom će, tvrde iz Vlade, biti omogućena njihova dogradnja i povećanje potencijala proizvodnje.
Takođe je usvojena i Strategija bezbednosti i zdravlja na radu za naredne tri godine, u cilju smanjenja povreda na radu.
“Strategija služi daljem unapređenju ove oblasti i očuvanju zdravlja radno aktivnog stanovništva, unapređenju radnih uslova i otklanjanju profesionalnih rizika. Cilj je da se broj povreda na radu smanji za pet odsto u odnosu na ukupan broj povreda u prethodnom petogodišnjem periodu sprovođenja”, saopštila je Vlada.
Institut za rani razvoj i inkluziju i saradnja sa akademskom zajednicom
Usvojena je i dopunjena Uredba o planu mreže zdravstvenih ustanova, kojom je predviđeno osnivanje Instituta za rani razvoj dece i inkluziju u kojem bi se sprovodila različita istraživanja kroz saradnju sa akademskom zajednicom – pre svega medicinskim fakultetima i Fakultetom za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, ali i drugim visokoškolskim ustanovama.
“Osnivanjem instituta, biće olakšano uvođenje savremenog pristupa u radu, kroz primenu jasnih protokola, standardizovanih procedura i modela rada, a u cilju delotvorne podrške ranom razvoju deteta, kao i podrške za ugroženu decu i porodice, i to kroz terenski rad, koju ova Uredba predviđa”, objašnjeno je u saopštenju Vlade.
Navodi se da će time, takođe, biti omogućeno jačanje profesionalnih kapaciteta svih zaposlenih u zdravstvenom sistemu – pedijatara, medicinskih sestara i tehničara, te zdravstvenih saradnika – kroz uvođenje kontinuirane medicinske edukacije i novih sadržaja o ranom razvoju deteta.
Evropska povelja u lokalnoj samoupravi i manji redovi u opštinama
Članovi Vlade usvojili su Predlog zakona o dopuni Zakona o potvrđivanju Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, kako bi se, navodi se, omogućilo unapređenje sistema lokalne samouprave i prihvatanje savremenih evropskih modela.
Usvojen je i Akcioni plan za period od 2024. do 2025. godine kojim je predviđena reforma sistema lokalne samouprave u Srbiji.
“Time će se omogućiti povećanje kapaciteta lokalnih samouprava, i to kroz unapređenje kvaliteta i veće dostupnosti usluga građanima”, zaključuje se u saopštenju Vlade posle održane sednice.
Simptom/RTS
Ponovo skaču cene stanova
Od ukupnog broja dozvola izdatih u avgustu, 83,7 odsto dozvola odnosi se na zgrade, a 16,3 odsto na ostale građevine. Ako se posmatraju samo zgrade, 81,7 odsto dozvola izdato je za stambene, a 18,3 za nestambene zgrade, dok se kod ostalih građevina najveći deo odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove (72,9 odsto), navodi se u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
Komentarišući pad u izdatim građevinskim dozvolama, sudski veštak i procenitelj za nekretnine Milić Đoković ističe da se gradnja smanjuje kako zbog komplikovane administracije, tako i zbog spoljnopolitičkih okolnosti, a ponajviše jer je sve primetniji deficit lokacija za gradnju.
“Smanjuje se broj potencijalnih lokacija za gradnju. Zemlja je resurs, nema je beskonačno i ne može da se gradi gde god neko želi jer postoji pravna regulativa koja mora da se poštuje. Dodatni problem je i to što su veliki investicioni projekti malo usporili zbog ukrajinske, ali i krize na Bliskom istoku. Povećava se cena materijala, ali i cena radne snage. Sve to skupa dovodi do stagnacije na tržištu”, kaže Đoković.
Prema njegovim rečima, smanjenje gradnje problematično je za kupce jer ako je ponuda manja, a potražnja ista, može doći do poskupljenja.
“Nadamo da do toga neće doći i da će se realno možda malo i smanjiti potražnja kako bi došlo do nivelacije jer svako smanjenje broja građevinskih dozvola dovodi do toga da ima manje nekretnina u ponudi i da je nekretnina tražena ‘roba’, a samim tim i skuplja. Zato verujem da neće doći do nekog drastičnog pomeranja na tržištu i da smo u nekoj fazi odmeravanja snaga”, ističe sagovornik.
Sa druge strane, Đoković ističe da je za kupce dobra situacija pad euribora (promenljive kamatne stope po kojima se u Srbiji obračunavaju krediti čija je otplata vezana za evro), ali i ograničenje Narodne banke Srbije po pitanju kamata na stambene kredite.
Prosek – kupci na kredit između 30 i 40 godina koji traže dvoiposobne stanove
Kako pokazuju podaci RZS-a, prema dozvolama izdatim u avgustu 2024. godine u Srbiji je prijavljena izgradnja 3.070 stanova, s prosečnom površinom od 71,2 metara kvadratnih. Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama, 11,6 odsto stanova biće građeno u zgradama s jednim stanom, sa prosečnom površinom od 144,5 kvadrata, a 87 odsto stanova biće građeno u zgradama s tri i više stanova, i njihova prosečna površina biće znatno manja i iznosiće 59 metara kvadratnih.
Kada je reč o situaciji na tržištu i potražnji, sagovornik navodi da prosečni kupci u Srbiji traže pre svega stanove dvoiposobne strukture u vrednosti od 120.000 do 150.000 evra.
“Kupci ovih nekretnina najčešće su bračni parovi između 30 i 40 godine sa jednim detetom. Oni uglavnom traže stanove između 60 i 65 kvadrata, sa dve spavaće sobe i dnevnim boravkom. Cene takvih nekretnina kreću se od 2.000 do 2.500 evra po kvadratu, što otprilike košta do 150.000 evra. Takvi stanovi se najpre prodaju. Od tog iznosa deo je najčešće iz kredita, preostali deo je obično u gotovini i to najčešće od prodaje neke nekretnine. To je otprilike foto-robot srpskog prosečnog kupca”, naglašava Đoković.
Komentarišući nekretnine čije cene kvadrata idu od 3.500 do 4.500 evra, on kaže da je njihova prodaja upitna jer je, primera radi, za stan od 70 kvadrata (po ceni od 4.000 evra po kvadratu) uz sve ostale troškove, neophodno izdvojiti i do 300.000 evra.
“Za taj novac ljudi mogu da kupe ozbiljnu kuću, eventualno malo izmeštenu iz centralnih delova grada. Zato je po meni kupovina ovakvih nekretnina malo problematična. Ipak je za naše ljude, stan od 70 kvadrata po ceni od 2.000 evra po kvadratu realnija mogućnost”, zaključuje Đoković.
Predviđena vrednost radova novogradnje u avgustu 2024. iznosi 87,3 odsto od ukupno predviđene vrednosti radova, pokazuju podaci RZS-a. Posmatrano prema oblastima, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti, 26,2 odsto od predviđene vrednosti novogradnje, zatim slede Braničevska oblast (22,6 odsto), Nišavska oblast (osam odsto), Južnobačka oblast (7,5), Šumadijska oblast (5,5) i Raška oblast (pet odsto), dok se učešća ostalih oblasti kreću od 0,1 do 4,9 odsto.
Simptom/B92/Biznis.rs/Marija Jovanović
- « Previous Page
- 1
- …
- 59
- 60
- 61
- 62
- 63
- …
- 93
- Next Page »