Novinarka pariskog “Le monde diplomatique” za portal “Simptom” kaže da je evidentno da se režim sirijskog predsednika urušio sam od sebe.

“Trinaest godina nakon što je u krvi ugušio narodnu pobunu, režim Bašara el Asada je pao. Više od pola veka vlasti porodice Asad je okončano gotovo bez krvi – režim se urušio sam od sebe, vojska je odbila da ga brani pred naletom islamističkih pobunjenika koji su za nekoliko dana ušetali u Asadovu palatu. Sirijski predsednik tek što je uspeo da spakuje kofere za Moskvu pošto je prethodno dao uputstva za mirnu primopredaju vlasti”, navodi Otaševićeva.

Kako objašnjava, sirijski gradovi su padali jedan za drugim iznenađujuće lako, što je ishod koji je samo nedelju dana pre toga bio nezamisliv.

“Snimci iz Sirije svedoče o prizorima koji prate pad tirana: oborene statue Bašara i njegovog oca Hafeza, koji je uspostavio jednu od najsurovijih vojnih diktatura na svetu, ispražnjeni zatvori, poznati po najsurovijim metodama mučenja, poharane palate. Kada se uzme u obzir priroda svrgnutog režima, reakcija naroda ne iznenađuje” ističe Ana Otašević i naglašava da je pad sirijskog režima jednako snažan geopolitički potres, koji menja odnos snaga na Bliskom istoku.

Uz to, podseća da su Rusija i Iran, koji su štitili Asadov režim, izašli kao gubitnici, a da je Turska, koja je naoružala pobunjenike, izašla kao pobednik.

Takođe, podseća da je režim Bašara el Asada opstao 2015. zahvaljujući intervenciji Rusije, Irana i njihovog libanskog saveznika, Hezbolaha.

“Ova pomoć je sada izostala i sirijska vojska se raspala bez borbe. Svrgnuti sirijski predsednik se sa porodicom sklonio u Rusiju, koja mu je dala azil (po humanitarnoj osnovi), ali nije intervenisala da po drugi put odbrani saveznika još iz sovjetskog doba”.

Podsetivši da je ruska vojska zaokupljena ratom u Ukrajini, a da istovremeno njena diplomatija nije uspela da Asada ubedi da treba da napravi ustupke i sarađuje sa Turskom, ona potencira da pad sirijskog režima dolazi u loš čas za Rusiju, kada se očekuje da dođe do pregovora oko rata u Ukrajini s budućom administracijom Donalda Trampa, što je nagovešteno i u njegovom susretu sa predsednikom Ukrajine, Volodimirom Zelenskim prošlog vikenda u Parizu.

“Iran je pretrpeo značajan udarac – njegova ambasada u Damasku je opljačkana, a decenije političkog ulaganja izgubljene. Sa padom Sirije urušila se šiitska ‘osa otpora’ koju je Iran gradio, a koja obuhvata Hute u Jemenu, palestinski Hamas, libanski Hezbolah i Siriju Bašara el Asada”, precizirala je Otaševićeva.

Uz to, kaže da oslabljen izraelskim napadima, Hezbolah gubi ključni put snabdevanja oružjem preko Sirije, što će dugoročno oslabiti i njegovu poziciju na libanskoj sceni.

“Iranski režim ne može da ignoriše brzinu kojom se situacija u Siriji preokrenula, bez straha da se nešto slično ne može dogoditi i u Iranu”, potencira ona i još jednom naglašava da takav razvoj situacije ide u prilog Turskoj koja aktivno podržava neke od frakcija koje su se pobunile protiv Asada.

Ankara je, nastavlja sagovornica, odmah iskoristila priliku da pokrene naoružanu grupu pod svojom kontrolom ka oblastima na severoistoku Sirije koje su još uvek pod kontrolom Kurda.

“Kurdske snage u Siriji su na meti Turske zbog njihove veze sa kurdskim pokretom PKK koji Turci smatraju terorističkom organizacijom i protiv koje se bore svim sredstvima”, dodaje ona.

Kada je reč o budućnosti Sirije, upitana za dalja dešavanja, Otaševićeva tvrdi da je pitanje šta će biti sa ovom zemljom nakon Asadovog pada, kako zbog mogućnosti izbijanja novog građanskog rata, tako i zbog uticaja spoljnih sila, poput Izraela, koji je odmah po padu režima u Damasku preuzeo kontrolu nad sirijskim položajima na planini Hermon kako bi osigurao svoju granicu, kao i Turske, koja ima sopstvene planove.

“Abu Mohamed el Džulani, vođa glavne islamističke pobunjeničke grupe Hajat Tahrir el Šam (HTC) koja je predvodila ofanzivu, pojavio se u džamiji u Damasku dan nakon pada režima. Ovaj bivši pripadnik Al Kaide u Iraku i Siriji, koji je jedno vreme boravio u američkom zatvoru, skinuo je mudžahedinsku odeću i obukao vojnu uniformu u nastojanju da se predstavi kao umerena figura, verovatno da bi bio prihvatljiviji Zapadu”, objašnjava Otaševićeva, ali i skreće pažnju da namere vođe ove pobunjeničke grupe, koji se sada predstavlja pravim imenom, Ahmed el Šara, ostaju nepoznate.

Zaključuje da su u Siriji sukobljene brojne frakcije, islamisti koje predvodi el Šara su najbrojniji ali ne i dominantni u odnosu na brojne druge aktere, te da zbog toga postoji velika opasnost da jedan autoritarni režim bude zamenjen drugim.

“Nemoguće je proći pola veka diktature bez posledica” konstatuje Otaševićeva.

Simptom