“Povreda našeg vazdušnog prostora od strane kineske vojne letelice nije samo ozbiljno kršenje našeg suvereniteta, već i pretnja našoj bezbednosti”, rekao je portparol novinarima.
On je dodao da će vlada Japana nastaviti budno da prati vojne aktivnosti Kine.
Japansko ministarstvo odbrane je saopštilo da je kineski vojni špijunski avion ušao u japanski vazdušni prostor u ponedeljak u 11.29, na oko dva minuta.
Beta/B92
Istakao je da opasnost od takvih napada i dalje postoji.
“Nastavljamo da procenjujemo da li postoji pretnja od napada“, rekao je novinarima portparol Pentagona general major Patrik Rajder.
Iran: Odmazda za ubistvo Hanijea u Teheranu definitivna i precizna
Ministar spoljnih poslova Irana Abas Aragči ponovo je obećao da će njegova zemlja odgovoriti Izraelu zbog ubistva političkog vođe Hamasa Ismaila Hanijea u Teheranu.
“Reakcija Irana na izraelski teroristički napad u Teheranu je konačna i biće odmerena i dobro proračunata. Ne plašimo se eskalacije, ali je ne tražimo – za razliku od Izraela”, napisao je Aragči na mreži Iks.
Aragči je naveo da je to rekao u telefonskom razgovoru sa italijanskim ministrom spoljnih poslova Antoniom Tajanijem.
Politički vođa Ismail Hanije je ubijen krajem jula u Teheranu, a Iran je za njegovu smrt okrivio Izrael i obećao odmazdu.
Reuters/RTS
“Reakcija Irana na izraelski teroristički napad u Teheranu je konačna i biće odmerena i dobro proračunata. Ne plašimo se eskalacije, ali je ne tražimo – za razliku od Izraela”, napisao je Aragči na mreži Iks.
Aragči je naveo da je to rekao u telefonskom razgovoru sa italijanskim ministrom spoljnih poslova Antoniom Tajanijem.
Politički vođa Ismail Hanije je ubijen krajem jula u Teheranu, a Iran je za njegovu smrt okrivio Izrael i obećao odmazdu.
Reuters/RTS
Zelenski je istovremeno dodao da su u toku pregovori sa Saudijskom Arabijom, Katarom, Turskom i Švajcarskom u vezi održavanja drugog samita o miru u Ukrajini, preneo je Rojters.
“Želim, međutim, da budem iskren, a to se ne odnosi samo na Indiju, već na svaku zemlju koja želi da bude pozitivna kao domaćin drugog samita. Mirovni samit neće moći da se održi u zemlji koja se nije priključila završnom saopštenju sa prethodnog mirovnog sastanka”, kazao je on.
Simptom/Tanjug
Marković je rekao da u ovom momentu “niko ne zna šta bi predstavljala ta pobeda”, aludirajući na pomerene ratne ciljeve s početka rata tj. specijalne vojne operacije 2022, u odnosu na današnji trenutak.
“Prvo su hteli da zbace ‘nacistički režim u Kijevu’, pa da naprave ‘novu Rusiju’ od Odese do Dona, a sada predstavljaju (kao velike pobede) kada uzimaju neka mala mesta na istoku Ukrajine”, istakao je istoričar na televiziji KTV u emisiji “Bez ustručavanja”.
Prema njegovim rečima, na površinu je, gledano sa ruske strane, u mnogim aspektima izbilo pogrešno upravljanje rusko-ukrajinskom krizom koje se ogleda u bezbednosno-obaveštajnom pristupu ali i u drugim stvarima.
Naveo je da je identitarna priča veoma kompleksna, a na jedan specifičan način dolazi do izražaja baš u Ukrajini, inače poznatoj po mnogim pripadnicima ukrajinske nacije i države sa naglašenim dvojnim, rusko/ukrajinskim identitetom.
“Npr. najveća ruska oaza u Ukrajini bila je Odesa, međutim danas Odesa više nije proruska. Odešani su se razočarali u ‘maticu’… Ljudi spontano brane svoju zemlju kada su napadnuti. U istočnoj Ukrajini, npr., to su govornici ruskog jezika, što takođe ne znači da nisu Ukrajinci. To je ta komplikovanost identitetske priče. S druge strane, neki Rusi kažu, “ma ne, to je sve Rusija; Ukrajina ne postoji kao zemlja, Ukrajinci ne postoje kao narod, to je grupa američkih plaćenika koja je napravila državu i mi ćemo sad da ih vratimo ‘majčici Rusiji'””, kaže Marković, rezervisan prema takvom stanovištu.
On je još dodao da je primetna “srpska rusomanija” u odnosu na rusko-ukrajinski sukob.
“U pitanju je jedna velika nesreća. Rusi jesu naša braća, ali su i Ukrajinci naša braća. Ljudi kod nas koji vole Putina, da li ga vole što je Rus ili što je diktator?! Što je strašno snažan? Ali, sad se pokazalo da Rusi ne mogu najsiromašniju i najkorumpiraniju zemlju posle Moldavije u Evropi da pobede. Tako da je ta njegova ‘mitska snaga’ sada na velikom iskušenju”, zaključuje Marković.
Simptom/M. M.
Neki od projektila su presretnuti, dok su drugi pogodili, uzrokujući štetu i povrede.
Veliki broj raketa je pao na otvorene površine.
Izraelski borbeni avioni istovremeno su gađali hiljade ciljeva Hezbolaha širom južnog Libana u nedelju rano ujutru u, kako je vojska rekla, preventivnoj operaciji protiv oružja koje bi bilo upotrebljeno u velikom napadu na centralni i severni Izrael.
Hiljade raketnih bacača Hezbolaha istovremeno je gađalo oko 100 borbenih aviona IAF-a u preventivnim napadima, saopštila je vojska.
Dok je centralni Izrael bio na nišanu terorističke grupe, većina raketnih bacača Hezbolaha koje su jutros gađale izraelske vazduhoplovne snage bile su usmerene na sever, navodi ID.
Simptom/Times of Israel
General vazduhoplovnih snaga SAD Čarls Braun krenuo je nenajavljenu posetu Bliskom istoku kako bi razgovarao o načinima da se izbegne nova eskalacija tenzija koja bi mogla da preraste u širi sukob.
Braun je, tokom turneje po Bliskom Istoku, prvo doputovao u Jordan, najavivši da će narednih dana posetiti Egipat i Izrael kako bi saslušao stavove vojnih lidera.
mohammed al bardawil/Unsplash
Katarski šef diplomatije na pregovorima o primirju
Očekuje se da će katarski premijer i ministar spoljnih poslova šeik Muhamed bin Abdulrahman Al Tani prisustvovati pregovorima o prekidu vatre u Gazi u Kairu, rekao je za Rojters izvor upoznat sa pregovorima.
Hamas šalje delegaciju u Kairo, ali neće prisustvovati pregovorima o primirju
Visoki zvaničnik Hamasa rekao je da će ta palestinska grupa poslati delegaciju u Kairo, ali da neće prisustvovati pregovorima o prekidu vatre u Gazi i taocima.
“Delegacija će se sastati sa visokim zvaničnicima egipatske obaveštajne službe kako bi bila informisana o dešavanjima u tekućoj rundi pregovora o prekidu vatre u Gazi, ali to ne znači da će učestvovati u pregovorima”, rekao je zvaničnik AFP-u pod uslovom da ostane anoniman jer nije ovlašćen da javno govori o tom pitanju.
Bajden sa liderima Katara i Egipta o uklanjanju prepreka za prekid vatre
Američki predsednik Džozef Bajden razgovarao je sa liderima Egipta i Katara o predstojećim razgovorima u Kairu za postizanje sporazuma o prekidu vatre u Pojasu Gaze i naporima da se uklone sve preostale prepreke za postizanje dogovora, saopštila je Bela kuća.
U saopštenju se ističe da je Bajden imao telefonski razgovor sa liderima Egipta i Katara.
Razgovori u Kairu trebalo bi da budu održani sutra, ali palestinska militantna grupa Hamas tek treba da prihvati predlog koji su prošle sedmice iznele SAD, prenosi Tajms of Izrael.
Reuters/Times of Israel/RTS
On u razgovoru za portal “Simptom” kaže da kada zvanična Ruska Federacija napomene da trenutno nema uslova za pregovore “treba ih ozbiljno shvatiti”, ističući da Rusija mora ostvariti proklamovane ratne ciljeve da bi se uopšte selo za pregovarački sto.
“Upad u Kursk komplikuje priču oko mogućih pregovora oko mirovnog sporazuma Rusije i Ukrajine, iz razloga što Rusija ne može da uđe ni u kakve pregovore dok ne zaokruži svoje granice i ne ostvari ratne ciljeve. To je nemoguće dok ima strane, ukrajinske trupe na svojoj teritoriji, i dok četiri ukrajinske oblasti ugrađene u Ustav Ruske Federacije – Herson, Zaporožje, Donjeck i Lugansk, u potpunosti nisu oslobođene. Predsednik Rusije Vladimir Putin mora na tome da istrajava jer Putina inače ‘nema’ ako bi sada, u ovom momentu ušao u pregovore”, ocenjuje Milivojević, dodajući da nema reči ni o kakvom “pozicioniranju” te da priče Kijeva “nemaju veze sa realnom politikom”.
Po njegovim rečima, svako drugo rešenje od onog koje je određeno ostvarenim ruskim ratnim ciljevima dovelo bi u pitanje poziciju Rusije, njen kredibilitet i ugled u međunarodnim odnosima i u globalnom smislu.
S druge strane, kaže, za Zapad nema odstupanja jer “Zapad smatra da treba ići do kraja i Rusiju slomiti”, što, navodi diplomata, posebno važi za britansku i američku političku doktrinu.
“Uz upotrebu Ukrajine, oni će ići do kraja. Ako pobede demokrate na novembarskim predsedničkim izborima u SAD onda treba računati sa nastavkom te politike na najdirektniji način bez ikakvih ograda i pardona”, smatra Milivojević, koji kaže i da je Ukrajina “dosta iscrpljena”, ali da Zapad to preterano ne interesuje jer pumpa i gura tu priču zbog svojih interesa.
“Tamo vode rat Rusija i jedan uži deo Zapada oličen najpre u Londonu pa Vašingtonu, pa onda i onima drugima za njima”, ističe sagovornik.
Milivojević takođe smatra da u geopolitičkom smislu Zapad neće dozvoliti, po cenu ozbiljnijih sukoba, da Rusija izađe na Dunav.
“Znači, od ‘osvajanja’ Odese teško da može nešto biti. Eventualno kad bi se uspostavila linija razgraničenja negde na reci Dnjepar pa onda da se razgovara. Tada bi Rusija kompletirala svoje ratne ciljeve”, naveo je diplomata i podsetio da su Rusi u početku tzv. specijalne vojne operacije ili invazije na Ukrajinu 2022. godine imali “i nešto ambicioznije ciljeve”.
Na pitanje koliko će izbori u SAD uticati na dinamiku dešavanja na rusko-ukrajinskom frontu, kaže da su Amerikanci “generalno privrženi upotrebi sile jer su izgubili sve one druge argumente”, i, veli, “svet je multipolaran, njime više ne gazduju samo SAD”.
“Ako pobede demokrate ići će se rigidnijim pristupom i nastaviće se ovakva politika rešavanja silom. Tu nema dileme. Tramp razume da svet nije jednoznačan i spreman je da koristi neku drugu moć, moć ekonomije, neke druge pristupe i sredstva. U tome je njegova prednost. Kina mu je važnija od Evrope. Gledaće da mu orijentir bude na tu stranu”, zaključuje Milivojević, uz naglasak da Amerika ne može da vodi dva rata, imajući u vidu kakve probleme ima sa Gazom kao i da “očajnički traži da (izraelski premijer) Netanjahu prihvati bilo kakav mirovni plan”.
“Naprosto, to iscrpljuje i finansijski i politički Amerikance, i SAD ne mogu više da brane Izrael; koliko je ljudi ubijeno dosad, to je strahota.”
Simptom/M. M.
“Planirana je poseta Rusiji, Si će učestvovati na samitu BRIKS-a”, rekao je kineski ambasador, a prenose RIA Novosti.
Prethodno je Južna Afrika najavila da će njen predsednik Siril Ramafosa učestvovati na oktobarskom samitu, a pozivi su upućeni i iranskom predsedniku Masudu Pezeškijanu i predsedniku Venecuele Nikolasu Maduru. BRIKS su 2006. godine osnovali Brazil, Rusija, Indija i Kina, a Južna Afrika se pridružila 2011. godine.
Od 1. januara ove godine i Egipat, Iran, Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija i Etiopija postali su punopravni članovi BRIKS-a.
Tanjug
On je istakao su službe Evropske komisije preliminarno zaključile da hitne konsultacije nisu opravdane, preneo je Rojters.
Dodao je da Brisel nema naznaka da su sankcije Ukrajine ugrozile evropsku sigurnost snabdevanja energentima, pošto ruska nafta još uvek teče kroz naftovod “Družba”, koji povezuje Rusiju, preko Ukrajine, sa Češkom, Slovačkom i Mađarskom.
“Izgleda da sankcije koje je Ukrajina uvela Lukoilu ne utiču na tekuće operacije tranzita nafte preko ’Družbe’, koje sprovode trgovačke kompanije”, rekao je portparol.
Slovačka i Mađarska, dve zemlje koje su se protivile vojnoj pomoći zapadnih saveznika Ukrajini dok se bori protiv ruske vojske, žalile su se Briselu na potez Kijeva da stavi Lukoil na svoju listu sankcija, uz obrazloženje da ih je sprečio da kupuju rusku naftu za svoje rafinerije, čime im je, kako navode, ugrožena sigurnost snabdevanja ovim energentom.
Mađarska je ove nedelje dostavila dodatne informacije o tom pitanju, za koje je Komisija rekla da će ih sada analizirati.
Naftovod “Družba” je je funkcionalan i nakon napada Rusije na Ukrajinu 2022. godine, čak i kada je EU odustala od većine drugih izvora ruske energije.
Južni krak naftovoda ide preko Ukrajine do Češke, Slovačke i Mađarske i godinama je bio primarni izvor snabdevanja njihovih rafinerija, navodi Rojters.
Tanjug/B92
Bajden je u razgovoru sa Zelenskim potvrdio “nepokolebljivu” podršku Vašingtona Ukrajini, saopšteno je iz Bele kuće.
Paket pomoći obuhvata protivvazdušne rakete, opremu protiv dronova, kao i municiju, navodi se u saopštenju.
Američki ministar odbrane Lojd Ostin, koji je razgovarao sa svojim ukrajinskim kolegom Rustemom Umerovom, na društvenim mrežama je naveo da je paket pomoći vredan 125 miliona dolara.
Reuters/RTS
Ruske vlasti tvrde da su ukrajinske snage pokušale napad dronom-kamikazom na nuklearnu elektranu Kursk i izvršile “akt nuklearnog terorizma”.
Kako se navodi, dron je oboren u neposrednoj blizini elektrane ruskim sredstvima za elektronsko ratovanje.
Sa druge strane, Kijev navodi da su PVO sistemi oborili 14 od 16 ruskih dronova koji su lansirani tokom noći.
Indijski premijer Narendra Modi poželeo je, tokom posete Kijevu, prosperitet i mir Ukrajini.
“U ime 1,4 milijardi ljudi Indije, molim se za mir, napredak i prosperitet prijateljskog naroda Ukrajine”, napisao je Modi u knjizi počasnih gostiju u Marinskom dvoru.
Zelenski je nakon susreta sa Modijem rekao da Indija podržava teritorijalni integritet Ukrajine.
SAD su uvele sankcije za više od 400 subjekata i pojedinaca zbog podrške ruskim ratnim naporima u Ukrajini, saopštio je Stejt department, uključujući kineske firme za koje američki zvaničnici veruju da pomažu Moskvi da zaobiđe sankcije Zapada i ojača svoju vojsku.
RTS
Robert F. Kenedi Mlađi suspendovao je kampanju za predsednika Sjedinjenih Država i podržao republikanskog kandidata Donalda Trampa u kolebljivim državama.
“U svom srcu više ne verujem da imam realan put do izborne pobede u ovoj nemilosrdnoj, sistematskoj cenzuri i kontroli medija. Ne mogu, čiste savesti, da tražim od svog osoblja i volontera da nastave da rade ili da tražim od svojih donatora da nastave da izdvajaju novac kada ne mogu iskreno da im kažem da imam pravi put do Bele kuće”, istakao je Robert F. Kenedi Mlađi.
Naveo je da ga principi zbog kojih je napustio Demokratsku stranku primoravaju da podrži republikanskog kandidata.
“Bili smo partija radničke glase i zalagali se za transparentnu vladu. To je bila partija demokratije. Napustio sam je u oktobru jer se toliko udaljila od vrednosti uz koje sam odrasto. Postala je partija rata, cenzure, korupcije i bogatstva”, naglasio je Rober F. Kenedi Mlađi.
Kenedi je ranije u toku dana predao podnesak sudu u Pensilvaniji gde su on i njegova kandidatkinja za potpredsednicu tražili da se njihova imena povuku sa glasačkih listića u toj zemlji, jer će dati podršku kandidatu republikanaca.
“Da sam ostao kandidat do kraja, moj glasački listić u kolebljivim državama doneo bi prevagu demokratama”, rekao je Kenedi i naglasio da će povući svoju kandidaturu u najmanje 10 država u kojima bi mogao da ugrozi republikansku kampanju.
Ipak, naglasio je da to ne znači da u potpunosti odustaje od kampanje.
“Ne prekidam svoju kampanju, već je samo suspendujem i ne završavam. Moje ime će ostati na glasačkom listiću u većini država”, zaključio je Kenedi.
Do sada u javnosti je insistirao na tome da neće odustati od predsedničke trke, ali je u poslednjim nedeljama njegova podrška značajno opala, pokazala su istraživanja javnog mnjenja na nacionalnom nivou.
U novembru 2023. godine, u anketi Rojtersa i Ipsosa, Kenedi je imao podršku oko 20 odsto Amerikanaca, u trci sa Bajdenom i Trampom.
Tri meseca kasnije objavio je izborni spot u kojem je spomenuo svog oca, američkog senatora Roberta F. Kenedija, i strica, nekdašnjeg američkog predsednika Džona Ficdžeralda Kenedija, što je izazvalo ogorčenje među mnogim članovima njegove porodice, koji su osudili njegovu kampanju.
Neko vreme su izborni štabovi Bajdena i Trampa pokazivali su zabrinutost da bi Kenedijeva kampanja mogla privući dovoljno podrške da promeni ishod izbora.
CNN/RTS
Ukrajinska vojska kaže da je koristila visokoprecizne navođene, klizne bombe tipa GBU-39 koje su obezbedile Sjedinjene Države za izvođenje napada.
Ukrajinska Treća zasebna jurišna brigada je kasno sinoć saopštila da su njene snage zaposele dva kvadratna kilometra u toj oblasti.
Nema informacija o tome kada je počela ta kontraofanziva, ni kolikih je razmera, te je teško predvideti kako će uticati na dinamiku rata.
Kijev je 6. avgusta pokrenuo iznenadnu ofanzivu na zapadnu oblast Rusije, Kursk, istovremeno intenzivirajući rat dronovima protiv ruskih vojnih i energetskih objekata i ove nedelje izazvao požar duboko u Rusiji.
Danas su se pojavili novi detalji o šteti i gubicima od tih napada.
Ukrajinski napad dronom usmeren na udaljenu rusku vazduhoplovnu bazu u oblasti Volgograda znatno je oštetio aerodrom na kojem su navodno bile dirigovane bombe koje je Moskva koristila u ratu, pokazale su satelitske fotografije koje je u petak analizirao Asošiejted pres.
U međuvremenu, u napadu na trajekt u luci Kavkaz u ruskom Krasnodarskom regionu u četvrtak je ranjeno 13 ljudi, a jedna osoba je nestala.
Dobici Ukrajine su preoblikovali bojno polje i podstakli moral Ukrajinaca deset godina pošto je Rusija prvi put napala tu zemlju što je dovelo do velikih gubitaka života, razaranja i najveće izbegličke krizu u Evropi od Drugog svetskog rata.
Ukrajina i njeni zapadni saveznici se nadaju da bi sadašnji zamah mogao ojačati Kijev i na diplomatskom frontu.
Simptom/N1
Agencija UN-a za palestinske izbeglice (UNRVA) saopštila je da će početi da vakciniše decu u Gazi protiv dečije paralize krajem meseca, pošto strah od izbijanja bolesti raste.
Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije kaže da je palestinsko dete koje je obolelo od dečije paralize, što je prvi slučaj u Gazi u poslednjih četvrt veka, dobilo delimičnu paralizu.
Tedros Adhanom Ghebreiesus rekao je u objavi na Ks u petak da je desetomesečno dete dobilo paralizu donje leve noge i da je u stabilnom stanju.
„Ozbiljno sam zabrinut“, rekao je.
SZO je testirala uzorke zaraženog deteta i potvrdila da su povezani sa varijantom pronađenom u otpadnim vodama Gaze.
S obzirom na visok rizik od njegovog širenja, SZO sa sedištem u Ženevi sarađuje sa palestinskim ministarstvom zdravlja i UNICEF-om na pokretanju dve runde vakcinacije krajem avgusta i septembra.
Nakon što je iskorenjena u Gazi pre 25 godina, vakcinacija protiv dečije paralize je pala nakon što je počeo rat 7. oktobra, a teritorija je postala leglo virusa.
Simprom/Aljazeera
Tramp je dao svoje najdetaljnije stavove do sada o smrtnoj kazni od početka svoje kampanje tokom komentara na granici sa Arizonom u četvrtak, u isto vreme kada je Harisova bila pod lupom zbog njenog ćutanja o tom pitanju.
Dok je govorio o kaznama za ilegalne migrante koji počine zločine, Tramp je rekao da će izreći smrtnu kaznu “za svakoga ko je kriv za trgovinu decom ili ženama”.
Tramp je takođe više puta sugerisao da je rešenje za problem trgovine drogom i zavisnosti u zemlji izricanje smrtne kazne trgovcima drogom, pozivajući se na zemlje kao što je Kina, za koju je rekao da se uspešno bori protiv ilegalnih droga smrtnom kaznom. Bivši predsednik je ponovio ta osećanja u četvrtak.
„Takođe ćemo izreći smrtnu kaznu velikim dilerima droge i trgovcima drogom“, rekao je Tramp. „U drugim zemljama na njihovim imigracionim papirima postoji izjava koja kaže: „Smrt za trgovce drogom.“ Velika slova, velika podebljana slova, 10 puta veća od svega ostalog na stranici. Video sam to jutros, a to su zemlje u kojima nemaju problema sa drogom.
Nejasno je na koje je zemlje Tramp mislio, ali Politifakt je 2018. otkrio da je Tramp tačno dao slične komentare o Kini i Singapuru koji izriču smrtnu kaznu za trgovinu drogom. List je, međutim, primetio i da postoji malo podataka za procenu koliko je politika bila efikasna u tim zemljama.
Tramp je rekao da će njegova administracija takođe tražiti smrtnu kaznu za one koji ubiju policiju, službenike američke granične patrole ili službenike imigracionih i carinskih službi.
Na kraju, Tramp se osvrnuo na produženi vremenski period koji kriminalci čekaju na smrtnu kaznu, rekavši da će njegova administracija tražiti „brže suđenje, a ne suđenje koje traje 15 godina i svi se iscrpljuju“.
Simptom/Washingtonexaminer
