Mask

Presuda o autopilotu nanosi Tesli „modricu“ i ugrožava Maskove ambicije za robot-taksi

August 5, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Porota na Floridi je u petak naložila Maskovoj kompaniji za električna vozila da isplati oko 243 miliona dolara žrtvama nesreće, utvrdivši da je njen softver za pomoć vozaču na autopilotu neispravan. Tesla je saopštila da je vozač isključivo kriv i obećala da će se žaliti.

Presuda dolazi nakon godina federalnih istraga i povlačenja proizvoda u vezi sa sudarima u kojima je učestvovala Teslina tehnologija autonomnih vozila, a dolazi u trenutku kada izvršni direktor Ilon Mask traži regulatorno odobrenje za brzo proširenje usluge robotaksija širom SAD.

„Javna percepcija ove presude ili stvari poput ove podstaći će pritisak na regulatore da kažu: ‘Jednostavno ne možemo dozvoliti da se ovo pokrene bez mnogo više dužne pažnje’“, rekao je Majk Nelson, osnivač advokatske kancelarije Nelson Lo i stručnjak za pravna pitanja u sektoru mobilnosti.

Tesla bi mogla imati poteškoća da ubedi državne regulatore da je njena tehnologija spremna za upotrebu na putevima, što bi ugrozilo Maskov cilj da do kraja godine ponudi robotaksije polovini stanovništva SAD, rekli su pravni stručnjaci i investitori Tesle.

Proširenje usluge robotaksija je ključno za Teslu, jer se potražnja za njenom zastarelom linijom električnih vozila ohladila usred rastuće globalne konkurencije i negativnih reakcija na Maskove krajnje desničarske političke stavove. Veliki deo tržišne vrednosti Tesle, vredne bilion dolara, zavisi od njegovog ulaganja u robotiku i veštačku inteligenciju.
Uspeh u oblasti autonomne vožnje zahtevaće osvajanje poverenja regulatora i potencijalnih kupaca u softver za potpuno autonomnu vožnju (FSD) koji je osnova Teslinog robotaksija, rekli su analitičari.

„Tajming (presude) za Teslu u svetlu uvođenja FSD-a i robotaksija je užasan“, rekao je Aron Dejvis, ko-upravljajući partner u advokatskoj firmi Dejvis Goldman. „Sada u suštini postoji mišljenje da neki aspekt Teslinog poslovanja nije bezbedan i da možda bezbednost koju kompanija reklamira nije ono što se predstavlja.“

Simptom/Rojters

Mask naredio gašenje satelitskog servisa Starlink nakon što je Ukrajina povratila teritoriju od Rusije

July 26, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Prema rečima tri osobe upoznate sa komandom, Mask je naložio višem inženjeru u kalifornijskim kancelarijama kompanije SpejsIks, Maskovog preduzeća koje kontroliše Starlink, da smanji pokrivenost u oblastima uključujući Herson, strateški region severno od Crnog mora koji je Ukrajina pokušavala da povrati.
„Moramo ovo da uradimo“, rekao je Majkl Nikols, inženjer Starlinka, kolegama nakon što je primio naređenje, rekao je jedan od tih ljudi. Zaposleni su se povinovali, rekla su trojica za Rojters, deaktivirajući najmanje stotinu Starlink terminala, a njihove ćelije u obliku šestougaonika su postale tamne na internoj mapi pokrivenosti kompanije. Ovaj potez je uticao i na druga područja koja je Rusija zauzela, uključujući deo Donjecke oblasti dalje na istoku.

Po Maskovom naređenju, ukrajinske trupe su se iznenada suočile sa prekidom komunikacije, prema rečima ukrajinskog vojnog zvaničnika, savetnika oružanih snaga i još dvojice ljudi koji su iskusili kvar Starlinka u blizini linija fronta. Vojnici su paničili, dronovi koji su nadgledali ruske snage su se isključili, a artiljerijske jedinice dugog dometa, koje su se oslanjale na Starlink za usmeravanje vatre, teško su pogodile ciljeve.
Kao rezultat toga, rekli su ukrajinski vojni zvaničnik i vojni savetnik, trupe nisu uspele da opkole ruski položaj u gradu Berislavu, istočno od Hersona, administrativnog centra istoimenog regiona. „Okruživanje je potpuno zastalo“, rekao je vojni zvaničnik u intervjuu. „Nije uspelo.“
Na kraju, ukrajinska kontraofanziva je uspela da povrati Berislav, grad Herson i neke dodatne teritorije koje je Rusija okupirala. Ali Maskovo naređenje, koje ranije nije objavljeno, prvi je poznati slučaj da je milijarder aktivno isključio Starlink pokrivenost bojnog polja tokom sukoba. Odluka je šokirala neke zaposlene u Starlinku i efikasno preoblikovala liniju fronta borbi, omogućavajući Masku da „ishod rata uzme u svoje ruke“, rekao je još jedan od troje ljudi.

Simptom/Rojters

U vezi sa presudom Marin Le Pen, Frans pres prenosi i reči Milorada Dodika da su sudovi postali alatke onih koji strahuju od demokratije

April 2, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Ona je osuđena na četvorodogišnju kaznu zatvora, od čega dve godine uslovno, kao i na novčanu kaznu od 100.000 evra.

Milijarder Ilon Mask, bliski savetnik američkog predsednika Donalda Trampa osudio je “zloupotrebu sudskog sistema” i upozorio da će se “štap vratiti”.

Kremlj je ranije izrazio žaljenje zbog “kršenja demokratskih normi”.

“Naše posmatranje onog što se događa u glavnim gradovima Evrope pokazuje da se tamo uopšte ne ženiraju da izađu iz okvira demokratije tokom političkog procesa”, reagovao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Vođi francuskog desničarskog Nacinalnog okupljanja (RN), koja će se žaliti na presudu, ozbiljno je ugrožena budućnost obzirom da je ona smatrana favoritom za francuske predsedničke izbore 2027. godine posle tri neuspela pokušaja.

“Ja sam Marin” napisao je na mreži Iks njen mađarski saveznik, premijer Viktor Orban. Orban smatra da se ona pridružuje redovima “patriota” koji su žrtve progona, poput Donalda Trampa i italijanskog vice premijera Matea Salvinija.

Salvini koji ima posla i sa sudovima svoje zemlje pozvao je Marin le Pen da ne dozvoli da se zastraši.

On je osudio “izjavu rata iz Brisela” koji je prema njemu izvor osude Le Pen, proglašenom krivom za naplaćivanje Evropskom parlamentu za rad ljudi koji su zapravo radili za njenu stranku RN.

Naspram presude koja je ocenjena kao politička svi su pozvali na nastavak borbe.

“Neće uspeti da ućutkaju glas francuskog naroda”, upozorio je lider španske partije Voks Santijago Abaskal.

On je u februaru u Madridu pozvao Le Pen, zajedno sa Orbanom i drugim vođama grupe Patrioti za Evropu u Evropskom parlamentu, osnaženim povratkom Donalda Trampa u Belu kuću.

U Holandiji šef ekstremne desnice Gert Vilders rekao je da je “šokiran” presudom koja je po njemu “nezamislivo oštra”.

“Uveren sam da će pobediti u žalbenom postupku i da će postati predsednica Francuske”, napisao je on na mreži Iks.

Jedini izuzetak u ovim izjavama evropske kranje desnice je nemačka krajnje desničarska partija Alternativa za Nemačku, koja nije želela da reaguje na upit agencije Frans pres, pošto se partija Le Pen distancirala od te stranke sa vrlo radikalnim stavovima zbog raznih skandala.

Ovaj scenario zabrane političkog delovanja podseća na nedavne političke događaje u Rumuniji gde je kandidat ekstremne desnice Kalin Đorđesku isključen iz trke u Ustavnom sudu. On je neočekivano stigao prvi u prvom krugu parlamentarnih izbora 24. novembra posle intenzivne kampanje na društvenoj mreži Tiktok. Izbori su kasnije poništeni zbog sumnje na rusko mešanje usred retke odluke unutar Evropske unije.

Taj bivši visoki zvaničnik kritičan prema EU i NATO je posle optužen i dobio podršku Ilona Maska, dok je potpredsednik SAD Džej Di Vans osudio rumunske vlasti zbog toga što tako strahuju od naroda da su ga ućutkali.

Nacinalista Žorđ Simion, favorit za novi prvi krug izbora 4. maja u Rumuniji je govorio o “crnoj stranici krhke demokratije” te zemlje.

Ovog puta on je kritikovao Francusku koja po njemu “cilja i uništava” svoje političke suparnike, metodom koja je “direktno izašla iz uputstava totalitarnih režima”.

Frans pres prenosi i reči predsednika Republike Srpske Milorada Dodika koji je rekao da su sudovi postali alatke onih koji strahuju od demokratije

Dodik, koji je pod nalogom za hapšenje zbog ugrožavanja ustavnog poretka takođe je završio svoju poruku sa “Ja sam Marin” na francuskom.

Simptom/

Trampovo ministarstvo pravde moglo bi brzo da objavi dosije Džefrija Epštajna – šta treba znati

February 27, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Bondi je u sredu rekao Fok Nevs-u da DOJ planira da objavi „mnogo dnevnika letova, puno imena, mnogo informacija“ u vezi sa Epštajnom – koji je optužen za seksualno zlostavljanje više od 100 žena, uključujući maloletnice – zadirkivajući: „Mislim da ćete sutra… videti neke informacije o Epštajnu koje će moja kancelarija objaviti.

Bondijevi komentari prate zakonodavce koji javno guraju DOJ da objavi svoje dosijee o Epštajnu, pri čemu je predstavnica Anna Paulina Luna, R-Fla., pitala u utorak Ks kakav je status Epštajnovih dokumenata, a senatorka Marša Blekbern, R-Tenn., koja je poslala pismo Bondiju i direktoru FBI-ja Kešu Patelu tražeći da se dokumenti „objave“.

Demokrate su se takođe zalagale za objavljivanje informacija, a poslanik Ilhan Omar, D-Minn., tvitovao je u utorak da je čudno što Bondi „još uvek ne objavljuje EPSTEIN DATOTEKE i postavljaju pitanje koga to možda štiti“, a X nalog Senatskog pravosudnog komiteta Demokrata piše:

„E. Bondipštajn sada piše u fajlovima E. Bondi. Šta čekate?“—takođe delite fotografije Epstajna i saradnika Gislen Maksvel sa predsednikom Donaldom Trampom i milijarderom Elonom Maskom (nijedan od njih nije optužen za bilo kakvo krivično delo).

Simptom/Foxnews

Tramp pristaje da pauzira tarife za Meksiko na mesec dana; Blokirano sedište USAID-a

February 3, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Službenici Američke agencije za međunarodni razvoj dobili su instrukcije da se drže podalje od sedišta agencije u Vašingtonu nakon što je milijarder Elon Musk objavio da se predsednik Tramp složio sa njim da zatvori agenciju. Maskovo odeljenje za vladinu efikasnost dobilo je široku slobodu da istraži saveznu vladu.
Obe zemlje su obustavile planirane tarife nakon pregovora između meksičkog predsednika Šejnbauma i predsednika SAD Trampa. Meksiko je pristao da pošalje 10.000 pripadnika nacionalne garde zemlje na granicu kako bi se pozabavili krijumčarenjem droge.
SAD i Kanada: Pošto tarife između dve zemlje tek treba da stupe na snagu, Tramp je u ponedeljak ujutru razgovarao sa kanadskim premijerom Džastinom Trudoom i planira da ponovo razgovara sa njim u 15 časova.
Sedište USAID-a blokirano: poslanici Demakrata koji pokušavaju da uđu u zgradu blokirani su na vratima od strane saveznih organa za sprovođenje zakona.

Simptom/AP

Emanuel Makron se pridružuje rastućoj kritici Ilona Maska u Evropi

January 6, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Emanuel Makron je dodao svoj glas rastućem “horu” evropskih kritika Elona Maska, optužujući najbogatijeg čoveka na svetu da direktno interveniše u demokratske procese na kontinentu, uključujući vanredne savezne izbore u Nemačkoj sledećeg meseca.

Francuski predsednik pridružio se norveškom i britanskom premijeru i portparolu nemačke vlade u ponedeljak u odgovoru na niz neprijateljskih stavova Maska koji podržava krajnje desničarske političke stranke i napada levičarske političare u Evropi.

Vlasnik platforme X je blizak saveznik Donalda Trampa i, nakon što je potrošio više od 250 miliona dolara (210 miliona funti) da pomogne da bude ponovo izabran, od novog predsednika SAD je zatražio da smanji savezni budžet kao specijalni savetnik.

„Ko bi pre deset godina mogao da zamisli da će vlasnik jedne od najvećih svetskih društvenih mreža podržavati novi međunarodni reakcionarni pokret i direktno intervenisati na izborima, uključujući i Nemačku“, rekao je Makron.

U govoru francuskim ambasadorima, francuski predsednik je rekao da Tramp „zna da ima jakog saveznika u Francuskoj“ i da se uzdržao od pominjanja Maska po imenu.

Norveški premijer levog centra Jonas Gar Store nije imao takve dileme.

„Smatram da je zabrinjavajuće što se čovek sa ogromnim pristupom društvenim medijima i ogromnim ekonomskim resursima tako direktno uključuje u unutrašnje poslove drugih zemalja“, rekao je Støre za norveški javni servis NRK.

„Ovako ne bi trebalo da stoje stvari između demokratija i saveznika. Dodao je da ako se Musk uključi u norvešku politiku, političari u zemlji – koji se suočavaju sa opštim izborima u septembru – treba da se distanciraju od njegovih napora”.

The Guardian

Ukidanje Ministarstva obrazovanja u SAD, za Maska je dobra ideja

November 12, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Tramp je Ministarstvo obrazovanja, koje je 1979. godine formirao Džimi Karter, nazvao primerom mešanja vlade u svakodnevni život Amerikanaca. Sugerisao je da je ono loša investicija za poreske obveznike. Tvrdi da SAD troši tri puta više novca na obrazovanje nego bilo koja druga zemlja. „I ipak smo na samom dnu, među najgorima“, rekao je Tramp (U.S. News & World Report rangira američki javni obrazovni sistem kao 12. u svetu).

Indoktrinacija?

U video poruci objavljenoj prošle godine, Tramp je bez dokaza tvrdio da Ministarstvo obrazovanja zapošljava mnoge ljude koji „u mnogim slučajevima mrze našu decu“. Rekao je:

“Želimo da države vode obrazovanje naše dece jer će one to obaviti mnogo bolje. Ne može gore“.

Zatvaranje Ministarstva obrazovanja je uključeno u Agendu47, predloge koje je Trampova kampanja predstavila tokom primarnih izbora. Deo je i Projekta 2025, plana za Trampovu administraciju koji je kreirala Fondacija Heritage i desetine drugih grupa, od kojih se Tramp distancirao uoči izbora.

Iako se čini da je zatvaranje Ministarstva obrazovanja visoko na listi prioriteta za Trampa, njegovi predlozi iz Agende47 u vezi sa obrazovanjem takođe uključuju naloge za škole. Poput smanjenja finansiranja za škole koje podučavaju kritičku rasnu teoriju ili „transrodnu ludost“. I izdavanja akreditacija nastavnicima koji „prihvataju patriotske vrednosti i podržavaju američki način života“. To više ne bi bilo u nadležnosti savezne vlade ukoliko bi sve odgovornosti bile predate državama.

Nije još jasno kako bi mnoge odgovornosti ministarstva, poput dodeljivanja federalnih sredstava, bile rešavane bez savezne agencije.

„Isušićemo močvaru državnog obrazovanja i zaustavićemo zloupotrebu vaših poreskih dolara za indoktrinaciju američke omladine sa stvarima koje ne želite da naša omladina čuje“, rekao je Tramp tokom septembarskog mitinga u Viskonsinu.

Mešanje Maska u odluku

Milijarder Ilon Mask, veliki Trampov donator, za kojeg se očekuje da će imati ulogu u njegovoj administraciji, juče je zatvaranje Ministarstva obrazovanja nazvao „dobrom idejom“. Takođe je objavio mim sa slikom Kartera i tekstom: „1979. godine osnovao sam Ministarstvo obrazovanja. Od tada je Amerika pala sa 1. na 24. mesto u obrazovanju“. Na kojim podacima se ta statistika zasniva nije jasno.

Zatvaranje Ministarstva obrazovanja bi zahtevalo akciju Kongresa i verovatno super većinu od 60 glasova u Senatu, prema pisanju Vašington Posta. Republikanci su prošle nedelje povratili kontrolu nad Senatom, ali će ostati nekoliko glasova ispod 60. To znači da bi svaka akcija koja zahteva 60 glasova zahtevala podršku nekih demokrata. Zatvaranje ministarstva je uključeno kao amandman u glasanju Predstavničkog doma 2023. godine. Tada je 60 republikanaca glasalo protiv, uključujući predstavnicu Eliz Stefanik iz Njujorka. Ona je visoka predstavnica republikanaca u Domu, a Tramp je sada izabrao za ambasadora pri UN u svojoj administraciji.

Uloga ministarstva

Najveća odgovornost Ministarstva obrazovanja je dodeljivanje federalnih sredstava za obrazovanje. Obrazovanje je u sadašnjoj postavci primarno odgovornost državnih i lokalnih vlada. Ali, federalna sredstva dopunjuju državne resurse i finansiraju različite programe, od kojih su mnogi usmereni na smanjenje finansijskih razlika za učenike sa niskim primanjima ili u rizičnim pozicijama.

U fiskalnoj 2022. federalna sredstva su činila 119 milijardi dolara, ili oko 14% ukupnog obrazovnog finansiranja. Glavni programi uključuju Title I, koji pruža dodatna sredstva školama sa visokom stopom siromaštva. Koristi se za zapošljavanje nastavnika i podršku zajednicama sa niskim prihodima. Tu je i Kancelarija za programe specijalnog obrazovanja, koja pruža resurse za učenike sa invaliditetom do 21. godine. Ministarstvo je takođe odgovorno za prikupljanje statistike o upisu, kriminalu u školama, zaposlenima i drugim temama. Nadležna je i za davanje preporuka za obrazovne reforme, sprovođenje testova postignuća „Izveštaj o stanju nacije“, istraživanje kršenja građanskih prava i nadgledanje programa federalnih studentskih zajmova, uključujući dodelu Pell grantova.

U fiskalnoj 2024. Ministarstvu obrazovanja je dodeljeno 238 milijardi dolara, što je manje od 2% ukupnog federalnog budžeta.

Preraspodela poslova na druga ministarstva

Tramp nije precizirao sudbinu federalnih programa studentskih zajmova u slučaju ukidanja Ministarstva obrazovanja. U svakom slučaju, očekuje se da će sledeća administracija zauzeti mnogo stroži pristup naporima da se oproste studentski zajmovi u poređenju sa administracijom predsednika Džoa Bajdena. Tramp je u junu kritikovao Bajdenove planove za oproštaj kao „podle“, rekavši da su tu samo „za privlačenje pažnje pred izbore“.

Projekat 2025 predviđa dodelu programa ministarstva drugim sektorima savezne vlade. Sprovođenje građanskih prava u školama, na primer, bilo bi u nadležnosti Ministarstva pravde. Program studentskih zajmova prešao bi u novi sektor u saradnji sa Ministarstvom finansija. Drugi programi bi prešli pod Ministarstvo zdravlja i socijalnih usluga, prema pisanju Vašington Posta.

Plan za obrazovanje Projekta 2025 predviđa ukidanje Title I sredstava (koja podržavaju učenike iz porodica sa niskim prihodima) i prebacivanje bespovratnih sredstava državama bez nadzora troškova. Predloženo je i ukidanje programa Head Start, za koji Centar za američki napredak upozorava da bi ograničilo pristup dečijoj brizi u ruralnim oblastima i „pogoršalo nejednakosti među porodicama sa malom decom“. Značilo bi i povratak na ranije verzije zakona Title IX koje su zabranjivale diskriminaciju u školama na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta.

Ko je sve hteo da ga ukine

Ronald Regan se zalagao za njegovo ukidanje 1980. godine. Bob Dol se izjasnio za eliminaciju tokom predsedničke kampanje 1996. protiv Bila Klintona. A senatori Ted Kruz i Rend Pol su pozvali na njegovo ukidanje 2015. Argumenti za eliminaciju su se vremenom menjali. Uključivali su pozive od uklanjanja savezne vlade iz obrazovanja u potpunosti do transformisanja ministarstva u agenciju za dodelu grantova i preraspodelu njegovih programa drugim agencijama.

Oko 44% Amerikanaca ima pozitivno mišljenje o Ministarstvu obrazovanja, prema istraživanju Pew Research objavljenom u avgustu. Postoje široke partijske razlike u pogledu ministarstva – 27% anketiranih republikanaca ga smatra pozitivnim, u poređenju sa 62% demokrata. Ministarstvo obrazovanja je rangirano kao 14. od 16 saveznih agencija po popularnosti, pokazalo je istraživanje Pew-a, sa Nacionalnom službom za parkove (76% pozitivno), Poštanskom službom SAD (72%) i NASA-om (67%) na vrhu. Ministarstvo pravde (43%) i Poreska uprava (38%) su jedine agencije rangirane niže.

Simptom/
Meri Vitfil Rolofs, Forbes

# Mask