Garsija, španska poslanica Evropskog parlamenta koja predvodi levocentričku grupu Socijalista i demokrata u Parlamentu, bila je u pratnji bivšeg rumunskog liberalnog šefa Dačijana Čološa. Njih dvoje su rekli Veberu da neće podržati njegovu kandidaturu za predsednika Evropske komisije, uprkos dugogodišnjem stavu Parlamenta da šef stranke koja dobije najviše glasova na izborima treba da dobije tu funkciju.

Dok je Čološ odavno nestao sa političke scene EU, Garsija i Veber ostaju na svojim funkcijama — a animozitet među njima je samo porastao, posebno sada kada se EPP udružuje sa krajnjom desnicom kako bi usvojila zakon.

Tenzije među njima su se prelile i na samu fon der Lajen, a Garsija ju je optužio da je „prihvatila Trampovu agendu“ promovišući deregulaciju.
Poslanici Evropskog parlamenta levog centra pozvali su predsednicu Komisije da obuzda Vebera zbog njegove saradnje sa krajnjom desnicom.

Odnos ide nizbrdo
Verbalni napadi u parlamentarnoj sali, tenzije oko španske politike, suprotstavljeni stavovi o zelenim ambicijama EU i migracionoj politici, kao i činjenica da EPP glasa za zakone sa krajnjom desnicom, narušili su ono što je počelo kao obećavajući odnos.

Veber „nikada neće preboleti veliku izdaju kada mu je Irače zadala nož u leđa tokom predsedavanja Komisijom“, rekao je jedan visoki poslanik Evropskog parlamenta iz redova EPP-a.

„Svi moraju da ostanu mirni i da ne mešaju emocije u to“, rekao je jedan visoki socijalistički poslanik Evropskog parlamenta, napominjući da mnogi zakonodavci, uključujući i komesare, često izražavaju zabrinutost zbog emocionalnih tonova odnosa.

Javno, oboje insistiraju da su odnosi sasvim u redu. „Zaista cenim snažno vođstvo Irače, ona je čvrsta predstavnica“, rekao je Veber za POLITIKO, opisujući odnos kao „odličan“.

„Mogu da potvrdim da imamo dobre i redovne razgovore jedni s drugima, ali takođe vidimo naše različite političke pozicije“, dodao je.

Garsija je takođe umanjio percipirano trenje, rekavši da njih dvoje imaju „radni odnos“ i „trude se da razumeju jedno drugo“, dok je naglasio da je, uprkos njihovim razlikama, to „mnogo normalizovanije nego što biste možda pomislili spolja“.

Realnost, prema rečima poslanika Evropskog parlamenta i zaposlenih bliskih dvojici, jeste da je šest godina ramenog rada narušilo poverenje.

Veber smatra Garsiju nesposobnom da ispuni svoja obećanja zbog unutrašnjih podela i slabosti S&D, jer je izgubila moć i uticaj širom Evrope; Garsija smatra Vebera željnim moći i spremnim da osnaži krajnju desnicu na račun centra.

Lični napadi
U svom obraćanju o stanju Unije u septembru 2025. godine, fon der Lajen je pokušala da premosti sve veće razdore između EPP-a i socijalista tako što je obema stranama dala političke pobede i pozvala na jedinstvo.
Ali njeni napori nisu urodili plodom, jer su Veber i Garsija razmenjivali lične napade u sali za sastanke, kriveći jedni druge za nestabilnost proevropske koalicije.

Veber je optužila Garsiju i socijaliste da „štete evropskoj agendi“. Tokom svojih izjava, šefica S&D je uzvratila: „Znate li ko je odgovoran za činjenicu da ovaj proevropski savez ne funkcioniše u ovom Parlamentu? Ima ime i prezime. Zove se Manfred Veber.“

Razmena mišljenja je odražavala zategnut odnos, jer je EPP promovisala deregulaciju, slabija zelena pravila i suzbijanje migracija uz podršku glasova krajnje desnice nakon što su izbori 2024. godine pomerili Parlament udesno.

U ovoj matematici socijalisti su se sve više osećali otuđeno i pooštrili su svoje napade na fon der Lajen zbog prihvatanja desničarske agende deregulacije kao i na Vebera zbog osnaživanja krajnje desnice uopšte.

„Jedini način da Irače preživi jeste da bude agresivnija sa EPP i sa Manfredom“, rekla je bivša centristička poslanica, koja je tvrdila da se Garsija oslanja na retoriku kako bi okupila svoju bazu jer su konkretne pobede tako oskudne.

Sa druge strane, Veber se ne izvinjava zbog marginalizacije tradicionalnih centrističkih saveznika, tvrdeći da cilj – rešavanje političkih pitanja koja je krajnja desnica iskoristila kao oružje protiv EU, posebno migracija i prekomerne regulacije – opravdava sredstva.
Sledeća rekonstrukcija visokih parlamentarnih funkcija je 2027. godine, a Veber i Garsija se već cenkaju oko toga ko će nominovati sledećeg predsednika Parlamenta.

Očekuje se da će EPP pokušati da se izbori za treći mandat Metsole, ali socijalisti tvrde da je to njihov red prema sporazumu o podeli vlasti posle izbora 2024. godine. Zvaničnici EPP-a negiraju da takav sporazum postoji, dok zvaničnici iz Renev-a i S&D-a kažu da postoji, iako niko nije mogao da pokaže POLITIKO-u bilo kakvu dokumentaciju.