Ivanović za beogradski portal “Simptom” navodi da je jutrošnja objava američkog predsednika Donalda Trampa “nešto najbolje za sve strane”, što bi, kako kaže, i nama najviše odgovaralo. (Tramp je jutros proglasio primirje na Bliskom istoku.)

“Ta objava Trampa odslikava strategiju Amerike da se izvuče iz tog konflikta. Mislim da je ovo za SAD praktično jedino rešenje, da ispadne kao da su u nekoj meri uspele da osujete iranski nuklearni program, a s druge strane da sklope brzi mir. Takođe, mislim da bi i Iranu to moglo da godi jer je jasno da njegov nuklearni program nije uništen, iako je svakako oštećen”, smatra Ivanović, te detaljnije obrazlaže svoje teze.

Prema njegovom mišljenju, izraelsko-iranski rat je tako otpočeo i, u odnosu na samu prirodu konflikta, takvu dinamiku imao, da stoje samo dve opcije na stolu: ili da se ide “do kraja”, pa pokuša neka vrsta vojne okupacije Irana i, s tim u vezi, baci, ne daj bože, najozbiljnije moguće oružje koje vodi u pravcu totalnog uništenja, ili da se potpiše brzi mir.

“Prvo rešenje bi bilo krajnje neizvesno za SAD i potpuno bi ih destabilizovalo na međunarodnom planu, a čak bi u vojnom smislu i ishod nečega takvog bio veoma neizvestan; Iran je neosvojiva tvrđava, njegove planine (2000–4000 mnv.) su granitne i jako ih je teško probiti. Postoji samo par uskih ulaza i prolaza odakle bi neka okupatorska vojska mogla proći. Stoga, druga opcija je onda za SAD i jedino moguća”, pojašnjava sagovornik.

Upitan da li se posle svega može očekivati nastavak razvijanja nuklearnog programa Irana, kaže da je “nemoguće očekivati da Iranci neće nastaviti da ga razvijaju”.

“Iran najpre ima pravo na plemenitu upotrebu nuklearne energije. To će svakako razvijati. S druge strane, granica između takvog oblika i oblika jednog ‘ofanzivnog nuklearnog oružja’ leži u nijansama. Nakon ovog rata, Iran je ipak pokazao da nema nuklearnu bombu, istovremeno – a što je vrlo zabrinjavajuće za SAD i Izrael – da njegove rakete razbijaju sedam zaštita koje je imala izraelska vojska (tri izraelske, tri američke i jednu britansku). Takođe, pokazalo se i da postoje države koje bi u ovom ratu sponzorisale Iran mnogo ozbiljnijim raketama, možda i ‘nekim oblikom prljavog nuklearnog oružja'”, smatra Ivanović, precizirajući da je, paradoksalno, “Iran posle svega verovatno postao bezbednija država nego pre početka rata”, bez obzira što, podseća on, Iranci nisu bili voljni da potpišu odredbu o uzajamnoj vojnoj zaštiti sa Rusijom, u okviru sporazuma o strateškom partnerstvu dveju zemalja.

Na pitanje da li očekuje nastavak izraelskih operacija u najbližem okruženju (Hamas, Hezbolah itd.), on kaže da Izrael oduvek vodi jednu ratničku, ratobornu, nesumnjivo agresivnu politiku, “a to je i kontinuitet politike Zapada na tim prostorima decenijama već, pogotovo od 11. septembra 2001. (napad na Svetski trgovinski centar u Njujorku)”.

“To žarište će svakako i dalje biti aktuelno. Nema govora da će se smiriti, ipak, bitno je da se izbegnu ogromni ratovi koji mogu dovesti do tragedija i Armagedona ili, pak, do trećeg svetskog rata, ako bi se vodio čak i konvencionalnim oružjem”, zaključio je Igor Ivanović.

Rat Izraela i Irana, započet 13. juna napadom Izraela na Islamsku Republiku, trajao je 12 dana, a od jutros je na snazi primirje.

Simptom/M. M.