Simptom

Merc i Makron traže jedinstven evropski front usred neizvesnosti sa SAD

February 25, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Novi nemački kancelar Fridrih Merc pozvao je na ujedinjeni evropski front dok Donald Tramp udaljava SAD od njihove istorijske uloge u očuvanju bezbednosti kontinenta.

Povodom izbornog uspeha svoje konzervativne stranke koji će mu omogućiti da pokuša da formira koaliciju tokom narednih nedelja, Merc je detaljno izneo svoje razgovore o transatlantskim pitanjima sa predsednikom Francuske.

„Imao sam dug razgovor sa Emanuelom Makronom dok je bio na putu za Vašington“, rekao je on novinarima u ponedeljak. „Potpuno smo usklađeni oko toga kako da pristupimo američkoj administraciji.

Takođe je rekao da će razgovarati sa britanskim premijerom Keirom Starmerom, koji u četvrtak treba da dođe u Vašington.

Konzervativni lider nije umanjio reči o doktrini američkog predsednika Trampa „Amerika na prvom mestu“, upozoravajući da ona skreće ka stavu „Samo Amerika“ koji bi Evropu mogao da učini ranjivom.

„Moramo se pripremiti za najgori scenario“, rekao je on. „Onaj u kojem američko angažovanje u evropskoj bezbednosti značajno opada.”

Ali on je rekao da se i dalje nada da bi jak i kohezivan evropski stav mogao da zadrži angažovanje Vašingtona.

Pod pritiskom svojih planova da se angažuje sa Londonom, Merc je potvrdio da će uskoro razgovarati sa Starmerom i pozdravio je obnovljeno nastojanje Britanije da ponovo uspostavi bliže veze sa EU.

„Snažno podržavam činjenicu da su Kir Starmer i Emanuel Makron zajedno otputovali u Vašington na razgovore na visokom nivou“, rekao je on.

Merc je naglasio da Evropa mora da preuzme sopstvenu odbranu, pri čemu ključni istočnoevropski partneri igraju centralnu ulogu.

„Poljski premijer Donald Tusk je ključni saveznik u definisanju strategije odbrane Evrope“, rekao je on. „Neke evropske države moraju da preuzmu vođstvo — nerealno je očekivati da se svih 27 država članica odmah slože o svakom pitanju, ali srednje i manje nacije, uključujući baltičke države, moraju pomoći u oblikovanju zajedničke strateške vizije.

Foto: Elon Musk X acount

div class=”mceTemp”>

S obzirom da se nazire samit NATO-a u Hagu, Merc je rekao da će naredni meseci biti ključni za evropsku odbrambenu politiku.

„Do kraja juna potrebna nam je jasnoća o tome kako će se razvijati transatlantski odnosi i kakva će biti uloga Evrope u sopstvenoj bezbednosti“, rekao je on, naglašavajući potrebu za povećanjem evropskih ulaganja u odbranu.

Uprkos tenzijama, Merc je ponovo potvrdio svoju posvećenost održavanju čvrstih veza sa Vašingtonom.

Simptom/Politico

Politiko: Može li Evropa zameniti SAD u Ukrajini?

February 25, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Napadi Donalda Trampa na Ukrajinu teraju evropske zemlje da pomisle na nezamislivo: SAD bi mogle da prestanu da naoružavaju Kijev, piše Politiko.

Ali i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i vojni analitičari smatraju da će, iako će gubitak američke podrške biti veliki udarac i da će pogoditi isporuke ključnog oružja, Ukrajina koju podržavaju njeni evropski saveznici moći da nastavi borbu još mnogo meseci.

Vlade se utrkuju da pokažu diplomatsku i vojnu podršku Ukrajini. Više desetina lidera bilo je u ponedeljak u Kijevu, a mnogi su se pridružili virtuelno, dok EU radi na paketu vojne pomoći vrednom najmanje 20 milijardi evra.

Bivši ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba rekao je za POLITICO: „Najmoćnija poluga koju Tramp ima na Ukrajinu je da zapreti neisporukom oružja. Imamo, po mom mišljenju, šest meseci pre nego što bismo zaista počeli da osećamo nedostatak oružja na liniji fronta.

Postoji razlog za brigu o namerama SAD

Za mesec dana otkako je položio zakletvu kao predsednik SAD, Tramp je skočio u mirovne pregovore sa Rusijom (bez konsultacija sa saveznicima), lažno je tvrdio da je Ukrajina započela rat, nazvao je Zelenskog diktatorom koji je prevario SAD sa milijardama dolara, a sada uništava decenije američke političke, ekonomske, diplomatske i vojne politike kako bi usmerila svoju svu vojnu politiku.

Evropa je primetila

Fridrih Merc, konzervativni kandidat koji će biti sledeći nemački kancelar, izjavio je da želi da Evropa dobije punu „nezavisnost“ od Sjedinjenih Država u odbrani.

Nema sumnje da je pomoć SAD veoma važna. Kada je Kongres odbio da odobri dodatnu pomoć Kijevu pre više od godinu dana, ukrajinska vojska je pretrpela nedostatak artiljerijske municije i protivvazdušne odbrane, što je Rusiji omogućilo da pritisne svoju prednost duž linija fronta.

Kada je Ukrajina izgubila kontrolu nad strateškim gradom Avdijevkom prošlog februara, Zelenski je za neuspeh okrivio „veštački deficit“ granata.

Situacija na terenu
Ukrajina ima najveću vojsku u Evropi osim Rusije, sa 980.000 vojnika pod oružjem, rekao je Zelenski početkom ove godine. Oni drže više od 1.500 kilometara linija fronta protiv ruskih trupa, kao i oko 400 kvadratnih kilometara u ruskoj oblasti Kursk.

Vladimir Putin želi da poveća rusku vojsku za 180.000 vojnika na 1,5 miliona. Kremlj je takođe pomogao u borbama u Kursku od strane hiljada vojnika iz Severne Koreje

Od početka potpune invazije Rusije u februaru 2022, Ukrajina je izgubila 46.000 vojnika poginulih u akciji i 390.000 ranjenih na bojnom polju, rekao je Zelenski ovog meseca, iako neki analitičari veruju da je pravi broj žrtava veći. Procene ruskih žrtava kreću se od 600.000 do 750.000 ubijenih ili ranjenih.

Uprkos tome što je bila patuljasta od svog protivnika, Ukrajina je bila u stanju da se zadrži i uzvrati koristeći sopstveno oružje i oružje koje su joj isporučili njeni saveznici.

Rusija ima više od 1.000 žrtava dnevno dok napreduje veoma sporo duž fronta, zauzevši 4.168 kvadratnih kilometara 2024. godine — otprilike dvostruko više od Luksemburga — prema Institutu za proučavanje rata, istraživačkom centru.

Rusiju takođe snabdevaju njeni saveznici Iran i Severna Koreja — koji su Moskvi poslali bespilotne letelice, rakete, artiljerijske sisteme i čak 8 miliona artiljerijskih granata.

Vojni rashodi Rusije u prošloj godini bili su predviđeni na 13,1 bilion rubalja (145,9 milijardi dolara), ili 6,7 odsto bruto domaćeg proizvoda zemlje, prema najnovijem izveštaju o vojnom bilansu Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS).

Ogromna ruska vojska bila je u stanju da apsorbuje ogromne gubitke tokom rata. IISS je izračunao da je 1.400 glavnih borbenih tenkova povučeno iz pogona prošle godine, ali zemlja i dalje može da koristi sve manje zalihe iz sovjetskog doba i povećanu domaću proizvodnju.

Novac, oružje i municija

Bez spoljne pomoći Ukrajina bi odavno pripala Rusiji, pišu pojedini mediji.

Ukrajina planira da sledeće godine potroši 2,2 biliona grivni (50 milijardi evra), ili oko 26 odsto svog BDP-a, na odbranu i bezbednost.

Prema podacima Instituta Kil, između februara 2022. i kraja 2024. SAD su potrošile 64 milijarde evra na vojnu podršku Ukrajini, dok je Evropa – uključujući Veliku Britaniju i Norvešku – dala skoro 62 milijarde evra.

Većina tog novca otišla je na snabdevanje Ukrajine oružjem i municijom iz zapadnih zaliha i nove proizvodnje, iako raste interesovanje da zemlje potpisuju direktne ugovore sa ukrajinskim odbrambenim kompanijama.

Oprema uključuje rakete ATACMS i HIMARS iz SAD, kao i krstareće rakete SCALP/Storm Shadov iz Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske i Italije.

Od početka rata, Ukrajina je dobila tenkove iz sovjetske ere, artiljeriju i borbene avione iz bivših zemalja Varšavskog pakta, američke lovce F-16, tenkove Abrams i sisteme protivvazdušne odbrane Patriot, kao i poljske mobilne haubice Krab, francuske avione Mirage, nemačke tenkove Leopard, francusko-italijanske sisteme protivvazdušne odbrane SAMP/T i još mnogo toga.

Evropa je takođe isporučila Ukrajini milion artiljerijskih granata prošle godine — u pokušaju koji je pogođen mesecima kašnjenja; ove godine cilj je nabavka još 1,5 miliona metaka. SAD su u Ukrajinu poslale više od 3 miliona artiljerijskih metaka kalibra 155 mm.

Ukrajina postaje svetski lider u proizvodnji bespilotnih letelica, od jeftinih bespilotnih letelica sa pogledom iz prvog lica koje se koriste u ogromnom broju duž linija fronta za lov na ruske vojnike, oklope i vozila, do težeg oružja većeg dometa koje pogađa rafinerije, komandna mesta i ključnu infrastrukturu duboko u Rusiji.

Dok je Evropa poslednjih godina povećala svoju potrošnju na odbranu i uložila napore da poveća nabavku i domaću proizvodnju municije, gubitak SAD će stvoriti jaz.

„Evropljani imaju maksimalno šest meseci da se pojačaju“, rekla je ukrajinska poslanica Ivanna Klimpuš, dodajući da „jednostavno nemaju ono što imaju Amerikanci“.

Na pitanje da li bi Evropa mogla da nadoknadi nedostatak američkog finansiranja, Fransoa Hajzbur iz IISS-a je rekao „[u] budžetskom smislu? Odgovor je da, to je izvodljivo. O tome šta je politički izvodljivo, da li će postojati snaga volje da se to uradi, može se raspravljati.”

On je primetio da je, gledano u celini, američka finansijska podrška daleko manja od 183 milijarde evra zamrznute ruske imovine koju drži Euroclear, klirinška kuća sa sedištem u Belgiji.

Zelenski je prošle nedelje rekao da ukrajinska domaća proizvodnja oružja pokazuje snažan rast i da sada čini 30 odsto onoga što je Ukrajini potrebno — uglavnom bespilotne letelice, sisteme za elektronsko ratovanje i artiljeriju — ali je priznao da to još uvek nije dovoljno. Dok sve više evropskih zemalja sarađuje sa Kijevom na povećanju domaćih kapaciteta, proces će trajati godinama.

Čak i ako Vašington napusti Kijev, Ukrajina će nastaviti da se bori, rekao je Nik Rejnolds, istraživač kopnenog ratovanja u londonskom istraživačkom centru Roial United Services Institute.

„Ukrajina nastavlja da drži liniju fronta sa sopstvenim jedinicama, sa opremom koju ima, [i dok se] na mnogo načina još uvek oslanja na podršku Zapada za municiju, ona takođe proizvodi znatan deo sama“, rekao je on.

Zelenski takođe insistira da će njegove trupe ostati na svom terenu, bez obzira šta Tramp uradi.

Simptom/Politiko

Šta Ukrajina poseduje u prirodnim resursima, dok se SAD navodno približavaju dogovoru o obezbeđivanju minerala

February 25, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Tramp je zahtevao od Ukrajine da isporuči 500 milijardi dolara retkih minerala Sjedinjenim Državama kao deo sporazuma, koji je još u pregovorima, kao otplatu novca koji je poslala Ukrajini za finansiranje njenih ratnih napora, a koji je u januaru iznosio nešto više od 174 milijarde dolara, prema izveštaju Kongresne istraživačke službe – daleko manje od 350 milijardi dolara za koje je Tramp lažno tvrdio da su Sjedinjene Američke Države.

Ministarstvo zaštite životne sredine i prirodnih resursa Ukrajine kaže da ima najveće rezerve grafita i litijuma u Evropi i kaže da njegove rezerve grafita čine 6% ukupnih svetskih rezervi.

Ukrajina takođe kaže da ima najveće rezerve titanijuma u Evropi, za koje kaže da su „sposobne da zadovolje potražnju za metalnim titanijumom u SAD i EU tokom 25 godina“.

Ukrajina kaže da ima najveće rezerve uranijuma u Evropi i kaže da su njene rezerve berilijuma „sposobne da zadovolje 40 godina svetske proizvodnje“.

Prirodni resursi zemlje su kritični u proizvodnji baterija, oklopa, odbrambenih materijala i nuklearnog goriva.

Partnerstvo sa Ukrajinom radi dobijanja prirodnih resursa moglo bi da smanji oslanjanje Sjedinjenih Država na Kinu i Rusiju u uvozu ovih minerala, a ukrajinsko ministarstvo prirodnih resursa kaže da više od polovine svetske ponude uranijuma dolazi iz te dve zemlje.

Simptom/Forbes

Ko je Keš Patel koji je poručio osoblju FBI da ignoriše najnoviji zahtev Elona Maska

February 23, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Kash Patel (rođen 25. februara 1980.) je američki advokat i bivši savezni tužilac koji služi kao 9. direktor Federalnog istražnog biroa (FBI) od 2025. godine, a koji se smatra i teoretičarem zavere sa dobro ispitanim izvorima. Član je Republikanske partije.

Ranije je bio funkcioner Saveta za nacionalnu bezbednost, šef kabineta vršioca dužnosti sekretara odbrane i viši savetnik vršioca dužnosti direktora nacionalne obaveštajne službe u prvom predsedništvu Donalda Trampa.

Radio je kao viši pomoćnik kongresmena Devina Nunesa tokom njegovog mandata na mestu predsednika Obaveštajnog odbora Predstavničkog doma. Dok je radio sa Nunesom, Patel je igrao ključnu ulogu u pomaganju republikancima u istragama o Trampu i ruskom mešanju u izbore 2016. Patel je bio ključan u izradi Nunesovog memoranduma 2018. godine, u kojem se navodi falsifikovanje u prijavi FBI za izdavanje naloga za nadzor Trampovog pomoćnika u kampanji 2016. Nakon što je potvrdio da bude direktor FBI-ja, Patel je postao prvi Indijanac i hindu Amerikanac koji je vodio agenciju.[4]

Nakon Maskovog javnog zahteva prema federalnim službama, poručio je osoblju FBI da ignoriše zahtev Elona Maska da navede svoja prošlonedeljna”dostignuća”.
Agencija navodno traži smernice od Ministarstva pravde jer Muskov zahtev izaziva konfuziju u ključnim vladinim agencijama.

Ali direktor FBI-a – što je Senat potvrdio u četvrtak – “potkopao” je zahtev. Kako prenosi ABC Nevs, agencija je tražila dodatne smernice od američkog ministarstva pravde o narednim koracima.

„Osoblje FBI-ja je možda primilo e-poruku od OPM-a sa zahtevom za informacije“, navodi se u Patelovoj poruci. „FBI je, preko Kancelarije direktora, zadužen za sve naše procese pregleda i sprovodiće revizije u skladu sa FBI procedurama. Kada i ako budu potrebne dodatne informacije, koordiniraćemo odgovore. Za sada, pauzirajte sve odgovore.”

Patelovo pismo je usledilo usred izveštaja u nedelju koji su ukazivali da se očekuje da bude imenovan za vršioca dužnosti šefa Biroa za alkohol, duvan, vatreno oružje i eksploziv (ATF), domaće agencije za sprovođenje zakona koja – kao i FBI – sedi u okviru Ministarstva pravde.

Odvojeno, američki tužilac Džon Daram, glavni federalni tužilac u istočnom okrugu Njujorka, takođe je poslao poruku svom osoblju da odustane, navodi agencija.

„Naravno, većina našeg rada je osetljiva na sprovođenje zakona (pored mnogo poverljivih poslova), pa čak i pod pretpostavkom da je ovo legitimno, moraćemo da budemo oprezni u tome kako ćemo odgovoriti na ovaj upit. Kao što je navedeno, rok nije do 23.59 u ponedeljak, tako da imamo dovoljno vremena“, napisao je Durham u svom pismu.

Simptom/Guardian

Politiko: Trampova Amerika, sada Putinov saveznik

February 22, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Evropa i Ukrajina ovih dana gledaju koliko je SAD “malo briga” , dok se novi predsednik svrstava u red njihovog najvećeg neprijatelja.

Sedam dana predsedničkih intervencija u rusko-ukrajinskom sukobu učinilo je stvarnim noćne more Ukrajinaca i mnogih njihovih saveznika, poremetivši transatlantske odnose koji podržavaju evropsku bezbednost od 1945. godine.

Evropski političari počinju da shvataju koliko se duboko promenio njihov svet: oni sada moraju da se nose sa Amerikom koja je u najboljem slučaju skeptična, a u najgorem neprijateljska prema starom svetu koji oni predstavljaju.

Posle skoro tri godine čvrste podrške ukrajinskom otporu pod predsedništvom Džoa Bajdena, novi čovek u Beloj kući izgovara Putinove reči. U novom govoru u sredu, on je ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenksog označio kao „diktatora“ jer nije raspisao izbore i priznao da mu nije mnogo stalo do ishoda rata.

„Ovaj rat je mnogo važniji za Evropu nego za nas“, napisao je Tramp na društvenim mrežama. “Imamo veliki, prelepi okean kao razdvajanje.”

Osećanja su poražavajuća za Evropljane, ali su u skladu sa neprijateljstvom koje je Tramp pokazao prema kontinentu od povratka na funkciju.

U svom “prvom mesecu” , Tramp i njegov tim su najavili tarife, više puta “divljali” ka EU kao instituciji, prodali Ukrajinu pre nego što su mirovni pregovori uopšte počeli, naveli vreme na istorijskim američkim opredeljenjima za evropsku bezbednost i poželeli dobrodošlicu Putinu da se vrati u međunarodno krilo.

U internim diskusijama u Briselu, neke diplomate direktno pokreću ideju koja je nekada bila nezamisliva: da rukovodstvo SAD nalazi zajednički jezik sa Rusijom u nastojanju da uništi EU.

‘Iritansi’
Tokom prve runde razgovora između američkih i ruskih delegacija u Saudijskoj Arabiji u utorak, dve strane su razgovarale o „iritantima“ u njihovim odnosima, uključujući sankcije uvedene Moskvi kao odgovor na ilegalni rat.

Razgovarali su o mogućnostima za buduću energetsku saradnju i ulaganja — čak i kada je EU dogovorila novu rundu sankcija Rusiji.

Nova realnost se pojavljuje u Briselu: SAD jednostavno nisu na našoj strani.

Proevropske političke stranke u Evropskom parlamentu izdale su zajedničko saopštenje u kojem priznaju razmere krize sa kojima se suočavaju.

Simptom/Politiko

Zelenski ipak ispregovarao bolji nacrt sporazuma o mineralima sa Trampom?

February 21, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Tramp je Zelenskog nazvao diktatorom koji je izabrao rat s Rusijom, dok je ukrajinski predsednik američkog kolegu optužio da veruje u ruske dezinformacije. Izvori sa obe strane govore da je dogovor izvestan.

Upućeni izvori su za Axios rekli da je nekoliko saradnika podsticalo predsednika Ukrajine da potpiše ažurirani predlog kako bi izbegao dalji sukob i omogućio Trampu da opravda podršku Ukrajini.

“Došlo je do značajnog poboljšanja u nedavnom nacrtu i on je u skladu s ukrajinskim zakonom”, rekao je izvor.

Trampov savetnik za nacionalnu sigurnost Majk Volc rekao je novinarima da se Zelenski mora “vratiti za sto“ po pitanju minerala.

“Ovo su pregovori. A u pregovorima vi pregovarate. Ukrajina želi da pregovara o mineralima, pa o tome razgovaramo”, rekao je zvaničnik Bele kuće.

Ukrajina se nalazi na području sa značajnim rezervama retkih minerala koji su ključni za najnaprednije tehnologije. Ukupna vrednost minerala mogla bi se meriti bilionima dolara.

Sporazum o mineralima nije izričito povezan ni s kakvim dogovorom kojim bi se okončao rat u Ukrajini, ali su se ta dva pitanja ove sedmice dramatično isprepletala.

Ideja o ekonomskom partnerstvu

Ideju o ekonomskom partnerstvu između Ukrajine i SAD prvobitno je izneo Zelenski prošlog septembra, tokom sastanka sa Trampom u Njujorku.

Prošle sedmice, tri sata pre nego što je američki ministar finansija Skot Besent stigao na sastanak sa Zelenskim u Kijevu, američki ambasador predao je nacrt sporazuma o saradnji u rudarenju minerala.

U nacrtu sporazuma stoji da će SAD dobiti 50 odsto minerala, da će sporazum biti u nadležnosti suda u Njujorku te da će ga nadjačati bilo koji drugi trgovinski sporazum Ukrajine, prema dva izvora koja su pročitala izvorni nacrt.

Tokom njihovog sastanka, Besent je rekao Zelenskom da Tramp insistira da ga odmah potpiše. Zelenski je rekao Besentu da ne može potpisati dokument koji je tek dobio.

Ukrajinci su takođe bili razočarani što američki nacrt ne uključuje nikakva sigurnosna jamstva za Ukrajinu i što im se to nameće u trenutku kada je Ukrajina isključena iz američko-ruskih pregovora o svojoj budućnosti.

Ali, takođe su bili iznenađeni kada je Tramp počeo javno da napada Zelenskog, uključujući i predlog o mineralima.

“Skot Besent je otišao tamo i tretiran je prilično grubo jer su mu u suštini rekli “ne””, rekao je Tramp novinarima u sredu.

“Vratio se praznih ruku. Nisu hteli da potpišu dokument”, rekao je.

“Pažljivo pogledajte i potpišite ovaj ugovor”

Nekoliko dana kasnije, kada se Zelenski sastao sa potpredsednikom Džej Di Vensom i državnim sekretarom Markom Rubiom u Minhenu, oni su mu predstavili manje obavezujući nacrt memoranduma o razumevanju o iskopavanju minerala, rekao je ukrajinski zvaničnik.

Zelenski je rekao Vensu i Rubiju da ne može potpisati dokument jer takav sporazum, prema ukrajinskom ustavu, mora odobriti parlament.

“To je za nas bila vest koju nam tim Zelenskog nije rekao pre tog sastanka”, rekao je zvaničnik Trampove administracije.

Stav Zelenskog o sporazumu o mineralima bio je pitanje koje je frustriralo Trampa i druge visoke zvaničnike SAD te pojačalo tenzije oko sastanka SAD i Rusije u Saudijskoj Arabiji, kažu američki i ukrajinski zvaničnici.

“Puno je frustracija. Potpredsednik Vens bio je jako frustriran napuštajući Minhensku bezbednosnu konferenciju, povrh toga što je predsednik frustriran”, rekao je Volc za Fox News.

“Predložili smo da SAD sa Ukrajinom ulaže u njenu ekonomiju i prirodne resurse i postane partner u budućnosti Ukrajine. Ovo je najbolja bezbednosna garancija kojoj se mogu nadati. Više od još jedne palete municije. Zašto dobijamo kritike? To je neprihvatljivo. Moraju to da ublaže. Pažljivo pogledajte i potpišite ovaj ugovor”, rekao je Volc.

Tramp je u sredu uveče rekao da pokušava da “oživi” dogovor o mineralima.

Simptom/B92/Avaz.ba

Američki potpredsednik: Zaista verujem da smo na pragu mira u Evropi po prvi put u tri godine

February 21, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

On je ocenio da su pregovori dvojice lidera ključni za rešavanje tekućeg sukoba između Rusije i Ukrajine.

“Kako ćete završiti rat ako ne razgovarate sa Rusijom? Zaista verujem da smo na pragu mira u Evropi po prvi put u tri godine”, rekao je Vens u četvrtak, na Konferenciji konzervativne političke akcije (CPAC) u Merilendu.

Vens je pohvalio Trampove diplomatske veštine i dodao da Tramp želi da se zaustavi ubijanje i postigne trajni mir u Evropi.

“Ono što ga čini tako efikasnim pregovaračem, video sam to nasamo, je to što on ništa ne skida sa stola. Mir je u interesu Rusije, u interesu Ukrajine, u interesu Evrope, ali što je najvažnije, mir je u interesu američkog naroda. I boriće se za to do kraja svoje administracije”, naglasio je Vens.

Govoreći o odnosima SAD sa evropskim saveznicima, nakon svog govora na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji prošle nedelje, Vens je ponovio kritike na račun evropskih lidera zbog slobode govora i migracije.

“Drago mi je da vam se dopao, nije se svidelo svima”, rekao je Vens, kada je publika aplaudirala na pomen govora, prenosi CNN.

On je ponovio svoj argument da je odnos između Amerike i Evrope zasnovan na zajedničkim vrednostima za koje “strahuje da su narušene”.

Američki potpredsednik je takođe upozorio da se mora zaustaviti masovna ilegalna imigracija u Sjedinjene Države i Evropu, koja je, kako je naveo, “najveća pretnja u Evropi” i do pre 30 dana i SAD, “kada je novoizabrani predsednik promenio migracionu politiku”.

On je rekao da će priliv migranata u SAD sledeće četiri godine, dok Tramp bude na čelu države biti “na pauzi”, ali da garantuje da ako se demokrate ikada vrate na vlast, da će ponovo otvoriti granice.

“Ne možemo da obnovimo Sjedinjene Američke Države ili Evropu tako što ćemo dozvoliti milionima i milionima neproverenih ilegalnih migranata da uđu u našu zemlju. To mora da prestane”, rekao je Vens i naglasio da se o toj temi mora govoriti.

Prema njegovim rečima, za eroziju slobode govora u SAD i Evropi kriva je administracija Džozefa Bajdena.

Vens je osudio i kulturnu politiku za koju je rekao da “želi da sve pretvori u androgine idiote koji isto misle, isto govore i isto se ponašaju”.

Istakao je da moderna kultura šalje poruku mladim ljudima da treba da potiskuju muške porive i odbace porodicu.

“I mislim da je moja poruka mladićima: Ne dozvolite da vam ova slomljena kultura pošalje poruku da ste loša osoba zato što ste muškarac, zato što volite da ispričate vic, zato što volite da popijete pivo sa prijateljima ili zato što ste takmičarski raspoloženi”, rekao je Vens, odgovarajući na pitanje moderatorke o tome kakvu poruku ima za mlade ljude koji su na prošlim izborima glasali za njega i Trampa.

On je dodao da misli i da je to razlog zašto su posebno mladi toliko inspirisani Trampom.

“Zato što ne dozvoljava medijima da mu kažu da ne može da se šali, ili da ne može da ima originalnu misao. Predsednik Tramp samo kaže šta mu je na umu. To je prokleto dobra stvar i dobar je primer za mlade muškarce u Americi”, naglasio je Vens.

On je pozvao i na strpljenje u vezi sa obuzdavanjem inflacije i očekivanjima o tome koliko brzo nova administracija može da deluje kako bi smanjila troškove.

“Biće potrebno neko vreme da se popravi ono što je Džo Bajden uništavao tokom četiri godine”, rekao je Vens.

Konferencija konzervativne političke akcije 2025. održava se u Nacionalnoj luci u Merilendu, a njoj će se obratiti govornici iz celog sveta, uključujući bivšu britansku premijerku Liz Trus.

Kako je najavljeno, učesnicima će se obratiti i američki milijarder Ilon Mask koji je na čelu Ministarstva za efikasnost vlade (DOGE).

Simptom/B92/Tanjug

Kineski predsednik bi mogao da poseti Sjedinjene Države

February 21, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Tramp je rekao novinarima u predsedničkom avionu da je “moguće” da SAD i Kina postignu novi trgovinski dogovor, preneo je Rojters.

Tramp je istakao da razgovara sa Kinom o društvenoj mreži TikTok, koja je u vlasništvu kineske kompanije Bajtdens, dok SAD nastoje da posreduju u prodaji te popularne aplikacije.

Agencija navodi da se razgovor Sija i Trampa smatra ključnim za potencijalno ublažavanje ili odlaganje primene carina između SAD i Kine.

Si je poslednji put posetio SAD u novembru 2023. godine, što je bila njegova peta poseta toj zemlji, kada se sastao sa tadašnjim američkim predsednikom Džozefom Bajdenom.

Tramp je prošle sedmice rekao da je razgovarao sa Sijem otkako je preuzeo dužnost, ali nije izneo detalje.

Simptom/B92/Tanjug

Demonstracije protiv Trampa i Maska širom Amerike (video)

February 18, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Organizator, Pokret 50501 demonstracije je nazvao “Bez kraljeva na Dan predsednika”, a one su održane u uslovima polarnog ciklona koji je juče usmrtio 10 ljudi i sada se premešta na zapad, noseći tamo temperature za koje meteorolozi kažu da su “opasne po život”.

Demonstracije su usledile manje od dve sedmice nakon sličnih protesta širom zemlje u desetinama gradova Amerike.

Meta oba protesta bili su Tramp i njegov savetnik, milijarder Ilon Mask, koji vodi Trampovo novo Odeljenje za vladinu efikasnost (DOGE). To je spoljna vladina organizacija, osmišljena da smanji federalnu potrošnju.

Skoro 1.000 ljudi marširalo je po snegu u Bostonu, kličući “Ilon Mask mora da ide” i “Nema kraljeva na Dan predsednika!”.

Temperatura je bila ispod nule sa a vetar je samo pojačavao osećaj velike hladnoće.

Demonstranti u Bostonu, neki obučeni u odeću u stilu američkih revolucionara iz rata za oslobođenje od britanskih kolonijalnih vlasti sa kraja 18. veka nosili su natpise: “Ovo je državni udar” i “Kukavice se klanjaju Trampu, patriote ustanite”.

Na jednom znaku je prikazan ujka Sem kako kaže: “Želim da se odbiješ”.

“Mislila sam da je važno biti ovde na Dan predsednika da pokažem za šta se Amerika zalaže”, rekla je Emili Mening, stara 55 godina, inženjerka iz Bostona koja je došla na miting sa dva sina tinejdžera. “Američke vrednosti nisu vrednosti plutokratije ili ograničenog broja bogatih ljudi”.

Organizatori protesta u glavnim gradovima saveznih država i većim gradovima uključujući Vašington DC, Orlando, Florida i Sijetl, rekli su da protestuju protiv “antidemokratskih i nezakonitih akcija Trampove administracije i njenih plutokratskih saveznika”.

Na jednom znaku na mitingu u Vašingtonu pisalo je: “Deportujte Maska, skidajte Trampa sa trona”.

Skupovi su usledili nakon niza Trampovih uredbi, samo nekoliko dana otkako su krenula masovna otpuštanja u saveznim agencijama u sklopu nastojanja DOGE da se skrešu troškovi vlade.

Simptom/Beta

Lavrov: Tramp i Putin se dogovorili da je neophodna obnova dijaloga

February 17, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

“Predsednici (Donald) Tramp i (Vladimir) Putin kada su (prošle nedelje) razgovarali telefonom dogovorili su se o neophodnosti da se ostavi u prošlosti apsolutno nenormalan period u odnosu odnosima njihove dve velike države, kada one nisu skoro uopšte razgovarale, osim o tehničkim humanitarnim pitanjima”, rekao je Lavrov na konferenciji za medije posle sastanka sa svojim kolegom iz Srbije Markom Đurićem.
Lavrov je rekao da će “uvek saslušati američke sagovornike”, a “zatim ćemo obavestiti naše rukovodioce koji će donositi dalje odluke o daljim koracima”.

Na pitanje o tome kako komentariše izjave evropskih lidera na prošlonedeljnoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji o neophodnosti učešća zemlja EU u pregovorima o miru u Ukrajini, Lavrov je rekao da su “prekršena sva ranije dogovorena pravila”, te da je Ukrajina naoružavana i da “svako treba da odgovara za svoje postupke”.

“Na Minhenskoj konferenciji predsednik Finske, našeg bliskog suseda i nekada neutralne zemlje, Aleksandar Stub rekao je da je neophodno da se potpiše primirje i da se ono koristi da bi se Ukrajina vojno jačala. Znači filozofija Evropljana se uopšte nije promenila i ja ne znam šta će oni raditi na pregovorima. Ako će i dalje tražiti neke lukave ideje o zamrzavanju konflikta, a po svom običaju imati u vidu nastavak rata, onda zašto da ih tamo zovemo”, rekao je Lavrov.
Lavrov je rekao da je Minhenska konferencija potvrdila da razgovori o kompromisu Rusije i Ukrajine sve više liče na “naučnu diskusiju”.

“Sada spominju temu teritorijalnog ustupka. Treba čitati istoriju”, naveo je Lavrov.

Na pitanje šta o evropskim vrednosima govori to što je Evropski parlament protiv otvaranja ruskog medija RT Balkan u Srbiji, Lavrov je rekao da je ta televizija počela da radi i da je Rusija zahvalna za pomoć rukovodstva Srbije za to.

Simptom/Beta

Zaustaviti Maskovo preterivanje: Borba protiv “razbacivanja i prevara“, starija od nacije

February 17, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Predsednik Donald Tramp i Odeljenje za vladinu efikasnost, na čelu sa najbogatijim čovekom na svetu, Elonom Maskom, otvorili su najnovije poglavlje frazom koja je pozdravljena kao zdrav razum i ismevana kao propaganda.

„To je veoma široka ideja“, rekao je Matt Veidinger sa desnog američkog instituta za preduzetništvo. „Ali ova fraza ‘otpad, prevara i zloupotreba’ očigledno znači različite stvari različitim ljudima.

Naizgled daleka vlada je uvek bila bauk

Teško je odrediti genezu „rasipanja, prevare i zloupotrebe“ kao političke retorike. Ali koncept i bitke koje iz toga proizilaze su stariji od nacije.

Dve generacije su se borile oko nacionalne banke Aleksandra Hamiltona — filozofske preteče svega, od sistema Federalnih rezervi do zajmova administracije za mala preduzeća, hipotekarnih hartija od vrednosti sa saveznom podrškom i osiguranja bankarskih depozita

Trampov populistički heroj, Endrju Džekson, bacio je Drugu nacionalnu banku kao poslasticu njenim bogatim akcionarima. „Nema neophodnih zala u vladi“, napisao je sedmi predsednik u jednoj poruci sa vetom. “Njegovo zlo postoji samo u njegovim zloupotrebama.”

Mnogi Džeksonovi južnjaci su se protivili povezanim „unutrašnjim poboljšanjima“ američkog sistema Henrija Kleja

Klasa plantažera u ropstvu gledala je na potrošnju za puteve, mostove i plovne puteve – mnogo pre nego što je Vašington imao „nedelje infrastrukture“ – kao neustavna federalna prekoračenja kojima je njihovo bogatstvo indirektno preneto na vlasnike fabrika, bankare i brodske magnate u industrijalizovanijim severnim državama.

Ronald Regan je zacementirao pristup modernih konzervativaca u svom prvom inauguracionom obraćanju. „Vlada nije rešenje za naš problem“, rekao je on 1981. „Vlada je problem.“

On je kritikovao „kraljicu blagostanja“ kao javno lice neefikasne mreže socijalne zaštite i neodgovorne savezne vlade. Regan je zasnovao napad, koji su kritičari ocenili kao rasistički trop, na krivičnom slučaju prevare jedne žene za dobijanje pomoći od stotine hiljada dolara.

Kao preteča DOGE-a, Regan je naterao grupu izvršnih direktora iz privatnog sektora da identifikuju otpad. „Grejs komisija“, kolokvijalno nazvana po svom predsedniku, biznismenu J. Peteru Grejsu, delovala je smišljenije od DOGE-a, a njene preporuke nisu sprovedene u širem obimu.

Regan i Kongres su podigli starosnu granicu za odlazak u penziju radi sticanja uslova za socijalno osiguranje

Većina odraslih takođe kaže da je Medicaid, program zdravstvenog osiguranja za najsiromašnije Amerikance radno sposobnih i decu sa niskim primanjima, nedovoljno finansiran. Medicare i Medicaid plaćanja ne idu direktno pacijentima, već pružaocima zdravstvenih usluga — lekarima, bolnicama, klinikama, farmaceutskim kompanijama i firmama za medicinsku nabavku u zajednicama širom zemlje.

Koliko se zapravo gubi zbog prevare?

Vladina služba za odgovornost i druge agencije sastavljaju redovne izveštaje u kojima se identifikuju neefikasnosti i drugi problemi. GAO je 2024. rekao da su njegove usvojene preporuke uštedjele oko 667 milijardi dolara od 2011.

Drugi vladini izveštaji identifikuju „nepravilne isplate“ — socijalno osiguranje, Medicare, Medicaid, osiguranje za slučaj nezaposlenosti — koje ukupno iznose nekoliko stotina milijardi u tipičnim godinama.

Veidinger, stručnjak za budžet AEI-a, rekao je da to uključuje neke lažne troškove, ali uglavnom preplaćanja ili plaćanja koja zahtijevaju više dokumentacije. Greške mogu uključivati isplatu socijalnog osiguranja mesec dana nakon što je primalac umro, pogrešnu procenu nečije beneficije od strane vlade, neko dobijanje jednog čeka za nezaposlenost nakon što je dobio novi posao ili nedovoljno dokumentovan zahtev od pružaoca zdravstvenih usluga.

Ali Veidinger je takođe primetio da su posebni vladini programi, kao što je nezaposlenost tokom pandemije COVID-a, nosili mnogo veću stopu direktne prevare – kradljivci identiteta, uključujući strane nacije, igrajući sistem da bi dobili novac.

„Nikad nećemo sve to oporaviti“, rekao je.

I, dodao je, vladine procene o prevari i nepropisnim isplatama su verovatno preniske čak i ako gotovo sigurno ne dostignu nivoe uštede koje su obećali Musk i Tramp.

Simptom/AP

SAD: Poplava tužbi iz oblasti raznolikosti; Ko je očekivao “vajne” ideale od surovih globalnih korporacija, razočaran je

February 17, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

U praksi bi najbolji primer za to bio pružanje jednakih mogućnosti od strane poslodavca za sve zaposlene. I netolerancija prema bilo kojem obliku diskriminacije ili uznemiravanja na radnom mestu.

Inicijative za pravičnost i inkluziju koje je veći deo korporativne Amerike podržao nakon protesta koji su pratili ubistvo Džordža Flojda u Mineapolisu 2020. godine, kao da u SAD jenjavaju, pa sada deluje da su bile više deo političkih agendi, nego iskrenih ideala.

Trenutno se čini da je Kajri Irving, košarkaš Dalas Maveriksa „jedini“ koji i dalje revnosno brani ove ideje. On redovno podseća na ubistvo od 25. maja 2020. godine koje je tektonski uzdrmalo Ameriku, dovodeći je do najvećih obrisa rasizma u poslednjih 100 godina.

Trampova politika
Brojne istaknute kompanije su temu raznolikosti i inkluzije počele da zabašuruju pre i posle Trampovog izbora. Te promene politike nastale su kao odgovor na kampanju konzervativnih aktivista kroz sudove i društvene medije. Konačno su zaokružene kroz nedavno donete izvršne naredbe predsednika Donalda Trampa. One su imale za cilj iskorenjivanje DEI agendi u saveznoj vladi i privatnom sektoru.

Sveobuhvatne naredbe Trampa da se okončaju prethodni vladini napori za raznovrsnost, jednakost i inkluziju tako poništavaju decenijski važne prioritete za najvećeg poslodavca u zemlji – saveznu vladu. Deo tih napora bio je i da se privatni sektor podstakne da osigura ove politike.

Tramp je samo nekoliko dana nakon početka drugog predsedničkog mandata, pokazao odlučnost da iskoristi sve poluge vlasti kako bi ispunio dugogodišnje predizborno obećanje, odnosno sproveo duboke kulturne promene u SAD. Od promovisanja različitosti do isključivog fokusa na zasluge. Samo nekoliko sati nakon polaganja zakletve, potpisao je izvršnu naredbu kojom se okončavaju programi raznovrsnosti, jednakosti i inkluzije unutar savezne vlade. On i drugi konzervativci su ih dugo osuđivali kao diskriminatorne, bazirane na faktorima poput rase, pola i seksualne orijentacije.

DEI nije bio u fokusu Trampovih glasača

Naznake zabrinutosti Trampovih glasača zbog afirmacije žena i drugih rasnih manjina koje idu na račun drugih nisu bile toliko naglašene. Prema AP VoteCast-u, relativno mali broj glasača na izborima 2024. (ukupno tri od 10) izjasnio se da su „veoma” ili „donekle” zabrinuti što se američko društvo previše fokusiralo na zaštitu prava žena na račun muškaraca. Većina se izjasnila na skali zabrinutosti sa „ne previše“ ili „uopšte“, dok je njih u proseku četiri od 10 „donekle“ zabrinuto.

Kompanije prate igru politike

Naznake i obrisi novih politika očigledno su postali jasni velikim kompanijama. Neke su pre, a neke kasnije, počele da niz vodu puštaju principe koje su do juče zdušno branile. Postavlja se logično pitanje da li je ubistvo Džordža Flojda prošlo bez ikakvih društvenih posledica?

Desetine istaknutih kompanija počele su da povlače, ili čak eliminišu, svoje obaveze prema DEI smernicama. To su počele da čine nakon odluke Vrhovnog suda iz 2023. kojom je eliminisana afirmativna akcija na univerzitetima.

To je odluka koja je pokrenula poplavu tužbi, podržanih od strane konzervativaca, a sve protiv napora u oblasti raznolikosti u korporativnom svetu. Trend je nakon Trampovog izbora samo dobio dodatni vetar u leđa. Tako su i neke vladine agencije prestale da uzimaju u obzir rasu prilikom dodeljivanja ugovora i finansiranja.

Ko je promenio stranu

Trgovinski lanac Volmart je prvi veliki igrač koji je povukao „inkluzivno sidro“. Najavio je još u novembru prošle godine da više neće uzimati u obzir rasu i pol prilikom sklapanja ugovora sa dobavljačima. To je odluka na liniji sa reformama koje će sprovoditi Trampova administracija.

Volmart je takođe najavio da će bolje pratiti tržište trećih strana kako bi se uverio da artikli koji se tamo prodaju ne uključuju proizvode namenjene LGBTQ+ maloletnicima. Uključujući steznike za grudi namenjene transrodnim mladim osobama.

Pre Volmarta, prvi vesnici revizionističkih kompanija bio je John Deere, proizvođač poljoprivredne opreme. Još u julu je prestao da sponzoriše događaje o „društvenoj ili kulturnoj svesti“. Tu je i prodavac Tractor Supply koji je mesec dana pre najavio okončanje korporativnih aktivnosti vezanih za različitost. Tada je Nacionalno udruženje crnih farmera pozvalo predsednika i izvršnog direktora ove kompanije da se povuče.

Gugl i Meta
Nakon Volmarta, reviziju je otpočeo i Gugl, ukinuvši cilj koji je postavio 2020. godine – povećanje zastupljenost marginalizovanih grupa u liderskom timu kompanije za 30% u roku od pet godina. U dopisu zaposlenima, kompanija je takođe rekla da razmatra druge izmene kao odgovor na Trampovu izvršnu naredbu. Ona ima za cilj da zabrani dobavljačima federalnih institucija da sprovode DEI prakse koje predstavljaju „nezakonitu diskriminaciju“.

Guglova matična kompanija Alfabet takođe je nagovestila promene u svom godišnjem izveštaju koji je podnet Komisiji za hartije od vrednosti. U izveštaju je izbačena šablonska rečenica, korišćena od 2020. godine u kojoj se navodilo da je kompanija „posvećena tome da raznolikost, jednakost i inkluzija bude deo svega što radimo i da raste radna snaga koja je reprezentativna za korisnike kojima služimo“.

Meta, matična kompanija Fejsbuka i Instagrama, saopštila je da odustaje od svog programa raznolikosti, jednakosti i inkluzije. On je sadržao smernice za zapošljavanje, obuku i odabir dobavljača. Gigant društvenih medija naveo je da je revidirao svoj program nakon presude Vrhovnog suda.

Novu politiku prezentovao je njen prvi čovek Mark Zakerberg u podkastu Džoa Rogana, na način koji je mnogima bio prilično servilan u odnosu na novu izvršnu vlast. Uz potpuno odsustvo stava u odnosu na prethodnu politiku i kontinuitet koji su iza sebe imali po ovom pitanju. Džoel Kaplan, Metin novoimenovani šef globalne politike, rekao je za Fox News Digital da će ovaj potez „osigurati da kompanija gradi timove sa najtalentovanijim ljudima, umesto da donosi odluke o zapošljavanju na osnovu zaštićenih karakteristika“.

Nova razočaranja?

Ko je očekivao vajne ideale od surovih globalnih korporacija, mogao je da se razočara.

Listi američkih poslovnih giganata pridružio se i Mekdonalds, i to samo četiri godine nakon inicijative za veću raznolikost u sopstvenim redovima. Saopštenje je bilo nalik Metinom, najavom da će povući specifične predloge za postizanje različitosti na višim nivoima rukovodstva. Istakli su da će okončati program koji je podsticao dobavljače da razviju obuku o različitosti i povećaju broj pripadnika manjinskih grupa.

U objavi na mreži X iz avgusta prošle godine, kultni proizvođač motora iz Milvokija Harli Dejvidson naveo je da će ta kompanija „proći ponovo kroz sva sponzorstva i organizacije sa kojima je povezana“ i da će one sve „morati da budu centralno odobrene“. Kompanija je najavila i da više neće učestvovati u rangiranju ravnopravnosti na radnom mestu koje je sastavljala Kampanja za ljudska prava (Human Rights Campaign’s Corporate Equality Index).

Iz učešća u indeksu korporativne jednakosti, povukla se i matična kompanija Džeka Denijelsa, Brown-Forman. Oni su su konstatovali da se od njihove prethodne inkluzivne politike i strategije „svet dramatično promenio, i evoluirao“.

Simptom/Forbes

Zelenski ne pristaje na sporazum

February 16, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

”Nikada neću prihvatiti bilo kakve odluke između Sjedinjenih Država i Rusije o Ukrajini, nikada. Ovo je rat u Ukrajini, protiv nas i to su naši ljudski gubici”, rekao je on u intervjuu za NBC njuz.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski saopštio je danas da ukrajinski i američki tim rade na datumu njegove posete Beloj kući i organizaciji sastanka sa predsednikom SAD Donaldom Trampom kako bi razgovarali o daljim koracima ka miru u Ukrajini.

“Nemam datum (za posetu Vašingtonu), ali smo razgovarali o tome da se sastanemo i da naši timovi počnu rade na tome da se to i ostvari”, rekao je Zelenski u intervjuu za NBC njuz.

Zelenski je izjavio i da mu je Tramp dao svoj privatni broj telefona i rekao mu da može da ga pozove kad god poželi.

Zelenski je takođe zahvalio predsedniku SAD Donaldu Trampu na podršci Ukrajini, ali je istakao da ne postoji “nijedan lider na svetu koji bi zaista mogao da sklopi dogovor sa Putinom bez nas”.

‘”(Putin) ne želi nikakav mir. Ali mislim da se on zaista malo plaši predsednika Trampa, i mislim da predsednik ima tu šansu i da je jak, i mislim da zaista može da gurne Putina na mirovne pregovore”, naveo je Zelenski.

On je istovremeno zamolio Trampa da “ostane odan Ukrajini”, rekavši da su ”male šanse” da Ukrajina opstane bez podrške SAD.

”Veoma bih želeo da Ukrajina bude prioritet za Trampa, a ne Rusija. I nadam se da smo važniji”, rekao je ukrajinski predsednik.

On je istakao da je Ukrajina strateški važnija za SAD od Rusije, kao i da Ukrajina i SAD dele zajedničke vrednosti. Zelenski je rekao da veruje Trampu, ali je upozorio da Putinu ne treba verovati kada kaže da želi primirje, jer se radi, kako je rekao, o pregovorima sa ”ubicom” i ”teroristom”.

On je napomenuo da je Ukrajina voljna da prepusti deo profita od minerala SAD, ukoliko Kijev dobije bezbednosne garancije od Vašingtona.

”Pomozite nam da se odbranimo i zajedno ćemo zaraditi na tome. Ako nam ne budu date bezbednosne garancije Sjedinjenih Država, verujem da ekonomski sporazum neće funkcionisati. Sve mora da bude fer”, rekao je Zelenski.

Komentarišući ocenu američkog ministra odbrane Pita Hegseta da nije realistično da Ukrajina povrati granice od pre 2014, Zelenski je rekao ga ukrajinski zakon sprečava da prizna da okupirane teritorije pripadaju Rusiji.

On je ipak priznao da bi bio spreman da razgovara o odustajanju od okupirane teritorije u okviru diplomatskog sporazuma kojim bi Ukrajina mogla da se pridruži NATO-u. Istakao je da će u budućnosti Ukrajina težiti da povrati izgubljene teritorije putem diplomatije, ali da su ljudski životi za sada prioritet. Zelenski je takođe rekao da i dalje misli da je moguće da Ukrajina može da pobedi u ratu isključivo vojnim putem.

Pozivajući se na obaveštajne podatke koje je Ukrajina podelila sa saveznicima o tekućim vojnim vežbama ruske vojske u Belorusiji, Zelenski je upozorio na mogućnost ruske invazije na drugim mestima u Evropi ovog leta.

”Znajući da (ruski predsednik Vladimir Putin) nije uspeo da nas okupira, ne znamo kuda će. Postoje rizici da to mogu biti Poljska i Litvanija, jer će Putin voditi rat protiv NATO-a“, rekao je Zelenski.

Zelenski je rekao da smatra da će bez pretnje američke vojne odmazde Rusija početi da okupira delove Evrope, posebno bivše sovjetske nacije, istakavši da evropske članice NATO-a nemaju vojne kapacitete da se brane bez SAD.

”Počeće od onih zemalja, malih zemalja koje su bile u SSSR-u, u Sovjetskom Savezu. Ali Evropa neće odgovoriti”, rekao je on.

On je ponovio poruku potpredsedniku SAD Džej Di Vensu, sa kojim se sastao u petak u Minhenu, rekavši da će, ako se SAD povuku iz NATO-a, ”to biti uništenje“ Alijanse.

Simptom/B92/Tanjug

“Evropa, SAD i svet moraju da izvrše pritisak na Putina da se okonča rat”

February 16, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Zelenski je napisao na platformi X da je aktuelnoj vlasti u Rusiji potreban rat da bi se održala.

Takođe je istakao da Rusija dokazuje svoju nameru da nastavi rat bombardujući Ukrajinu svakog dana.

“Rusija je samo ove sedmice lansirala gotovo 1.220 bombi, više od 850 dronova i više od 40 projektila raznih tipova na naš narod. Ukrajina se brani, borimo se zahvaljujući hrabrosti naših ratnika i podršci naših partnera. Ali potrebno nam je više sistema protivvazdušne odbrane da zaštitimo živote Ukrajinaca”, ponovio je Zelenski.

Simptom/B92/Tanjug

Minhenska bezbednosna konferencija – pažnja na Ukrajini i oštre kritike Džej Di Vensa upućene Evropi

February 15, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Prvo gostovanje novog potpredsednika SAD u Minhenu bilo je prilika za susrete sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i evropskim liderima.

Evropa se, kaže, suočava sa brojnim izazovima, ali je, ocenjuje, sama kriva za sadašnju krizu, ističući da građani ne žele nekontrolisanu migraciju. Poziva evropske zemlje da povećaju izdvajanja za odbranu.

“Pretnja koja me najviše brine kada je reč o Evropi nije Rusija ili Kina, ne dolazi spolja. Mene brine unutrašnja pretnja – udaljavanje Evrope od osnovnih vrednosti koje deli sa SAD”, rekao je Vens.

Kritikuje Evropu i zbog, navodi, cenzure slobode govora.

“Ako je američka demokratija mogla da preživi deset godina kritičkih opaski Grete Tunberg, možete i vi par meseci da preživite Ilona Maska. Nijedna demokratija neće preživeti ako bude govorila milionima birača da su njihove misli, brige, želje i molbe nedostojni pažnje”, smatra Vens.

Zelenski ne vidi da SAD imaju gotov plan

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski razgovaraće sa ruskim liderom Vladimirom Putinom tek kada se Kijev dogovori o zajedničkom planu sa američkim predsednikom i evropskim liderima.

Kaže da mu je Tramp dao privatni broj telefona i rekao da može da ga zove kad god poželi. Napominje da će Ukrajina, ako ne uđe u NATO, morati da udvostruči vojsku na milion i po ljudi.

“Evropa će povećati stepen jedinstva kada je reč o Ukrajini. To je za njihovo dobro. Ne vidim da Amerika ima gotov plan. Rekao sam predsedniku Trampu da sam spreman da razgovaram o svemu – stranim trupama, NATO-u i bilo čemu, da bismo zaustavili Putina”, ističe Zelenski.

Lideri Unije ponavljaju da nema mira bez učešća Evropljana i Ukrajinaca.

“Propast Ukrajine bi oslabila Evropu, ali i Sjedinjene Države. Verujem da smo sada u periodu krize koji zahteva sličan pristup. Predložiću da članice Unije povećaju izdvajanja za odbranu”, kaže Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije.

Govoreći o trgovinskom ratu sa Amerikom, šef kineske diplomatije Vang Ji kaže da će Peking “igrati do kraja”, ako Amerika ne odustane. Podržava mirovni proces za Ukrajinu.

“Verujemo da sve strane treba da učestvuju u mirovnom procesu. Rat se dešava na evropskom tlu i Evropa treba da igra važnu ulogu u tom procesu”, poručuje Ji.

Đurić sa Grenelom

Šef srpske diplomatije Marko Đurić, takođe, razgovarao je u Minhenu sa pomoćnikom američkog državnog sekretara i sa izaslanikom predsednika Trampa za specijalne misije Ričardom Grenelom.

“Razgovarao sam i sa specijalnim novim predstavnikom EU za dijalog Beograda i Prištine Peterom Sorensenom. To je bila prilika da posebno ukažem na ono što se dešava našem narodu na KiM u poslednje dve i po godine i da kroz razgovor pripremimo njegov mandat, koji je veoma značajan za zaštitu naših interesa, jer od toga na koji način pristupi ovom pitanju, u velikoj meri zavisi svakodnevnica naših ljudi”, rekao je Đurić.

Mere bezbednosti na najvišem su nivou posle jučerašnjeg napada, kada je 24-ogodišnji Avganistanac kolima uleteo u demonstracije i povredio 36 ljudi. Tužilaštvo saopštava da sve njegove izjave ukazuju na islamističku pozadinu napada.

Simptom/RTS/Tamara Stojsavljević

Indija i SAD će udvostručiti trgovinu na 500 milijardi dolara do 2030.

February 15, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Tramp je to komentarisao nakon bilateralnog sastanka u Beloj kući s indijskim premijerom Narendrom Modijem.

Sjedinjene Države povećaće prodaju vojne opreme Indiji počevši od 2025. i na kraju će osigurati borbene avione F-35, rekao je Tramp.

Tramp je takođe rekao da će Vašington i Nju Delhi sarađivati kako bi se suočili s onim što je nazvao “pretnjom radikalnog islamskog terorizma”.

Indija i SAD će udvostručiti trgovinu na 500 milijardi dolara do 2030.

Indija i Sjedinjene Američke Države će više nego udvostručiti bilateralnu trgovinu na 500 milijardi dolara do 2030. godine, izjavio je indijski premijer Narendra Modi na zajedničkoj konferenciji za novinare sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.

Tramp je pozdravio nedavni potez Indije da smanji carine na odabrani uvoz i rekao da će započeti razgovore o disparitetima u trgovini i da se nada da će postići sporazum, prenosi Si-En-Bi-Si.

Govoreći na kraju sastanka dvojice lidera u Vašingtonu, Modi je takođe rekao da će “naši timovi raditi na zaključivanju veoma brzog, obostrano korisnog trgovinskog sporazuma”.

Modi je najavio veću saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama u oblasti vojne industrije, kao i na razvoju poluprovodnika, kvantne tehnologije i veštačke inteligencije, prenosi Njujork tajms.

Simptom/B92/Index/Tanjug

Merc i Makron traže jedinstven evropski front usred neizvesnosti sa SAD

Politiko: Može li Evropa zameniti SAD u Ukrajini?

Šta Ukrajina poseduje u prirodnim resursima, dok se SAD navodno približavaju dogovoru o obezbeđivanju minerala

Ko je Keš Patel koji je poručio osoblju FBI da ignoriše najnoviji zahtev Elona Maska

Politiko: Trampova Amerika, sada Putinov saveznik

Zelenski ipak ispregovarao bolji nacrt sporazuma o mineralima sa Trampom?

Američki potpredsednik: Zaista verujem da smo na pragu mira u Evropi po prvi put u tri godine

Kineski predsednik bi mogao da poseti Sjedinjene Države

Demonstracije protiv Trampa i Maska širom Amerike (video)

Lavrov: Tramp i Putin se dogovorili da je neophodna obnova dijaloga

Zaustaviti Maskovo preterivanje: Borba protiv "razbacivanja i prevara“, starija od nacije

SAD: Poplava tužbi iz oblasti raznolikosti; Ko je očekivao "vajne" ideale od surovih globalnih korporacija, razočaran je

Zelenski ne pristaje na sporazum

"Evropa, SAD i svet moraju da izvrše pritisak na Putina da se okonča rat"

Minhenska bezbednosna konferencija – pažnja na Ukrajini i oštre kritike Džej Di Vensa upućene Evropi

Indija i SAD će udvostručiti trgovinu na 500 milijardi dolara do 2030.

Merc i Makron traže jedinstven evropski front usred neizvesnosti sa SAD

Politiko: Može li Evropa zameniti SAD u Ukrajini?

Šta Ukrajina poseduje u prirodnim resursima, dok se SAD navodno približavaju dogovoru o obezbeđivanju minerala

Ko je Keš Patel koji je poručio osoblju FBI da ignoriše najnoviji zahtev Elona Maska

Politiko: Trampova Amerika, sada Putinov saveznik

Zelenski ipak ispregovarao bolji nacrt sporazuma o mineralima sa Trampom?

Američki potpredsednik: Zaista verujem da smo na pragu mira u Evropi po prvi put u tri godine

Kineski predsednik bi mogao da poseti Sjedinjene Države

Demonstracije protiv Trampa i Maska širom Amerike (video)

Lavrov: Tramp i Putin se dogovorili da je neophodna obnova dijaloga

Zaustaviti Maskovo preterivanje: Borba protiv “razbacivanja i prevara“, starija od nacije

SAD: Poplava tužbi iz oblasti raznolikosti; Ko je očekivao “vajne” ideale od surovih globalnih korporacija, razočaran je

Zelenski ne pristaje na sporazum

“Evropa, SAD i svet moraju da izvrše pritisak na Putina da se okonča rat”

Minhenska bezbednosna konferencija – pažnja na Ukrajini i oštre kritike Džej Di Vensa upućene Evropi

Indija i SAD će udvostručiti trgovinu na 500 milijardi dolara do 2030.

# SAD

Merc i Makron traže jedinstven evropski front usred neizvesnosti sa SAD

Politiko: Može li Evropa zameniti SAD u Ukrajini?

Šta Ukrajina poseduje u prirodnim resursima, dok se SAD navodno približavaju dogovoru o obezbeđivanju minerala

Ko je Keš Patel koji je poručio osoblju FBI da ignoriše najnoviji zahtev Elona Maska

Politiko: Trampova Amerika, sada Putinov saveznik

Zelenski ipak ispregovarao bolji nacrt sporazuma o mineralima sa Trampom?

Američki potpredsednik: Zaista verujem da smo na pragu mira u Evropi po prvi put u tri godine

Kineski predsednik bi mogao da poseti Sjedinjene Države

Demonstracije protiv Trampa i Maska širom Amerike (video)

Lavrov: Tramp i Putin se dogovorili da je neophodna obnova dijaloga

Zaustaviti Maskovo preterivanje: Borba protiv "razbacivanja i prevara“, starija od nacije

SAD: Poplava tužbi iz oblasti raznolikosti; Ko je očekivao "vajne" ideale od surovih globalnih korporacija, razočaran je

Zelenski ne pristaje na sporazum

"Evropa, SAD i svet moraju da izvrše pritisak na Putina da se okonča rat"

Minhenska bezbednosna konferencija – pažnja na Ukrajini i oštre kritike Džej Di Vensa upućene Evropi

Indija i SAD će udvostručiti trgovinu na 500 milijardi dolara do 2030.