Ružić je za beogradski portal “Simptom” naveo i da je teško zamislivo pod ovakvom, nepromenjenom i učestalom atmosferom agresije, i sada već ukorenjenim narativom podela, uopšte unormaliti klimu u društvu i stići do elementarnog zadovoljenja pravde, te ističe da su neke promene nužne – koje i kakve treba da odrede građani Srbije, a time bi se, kaže, bavila i predstojeća vlada.

Vladajući establišment je, po rečima Ružića, nesumnjivo najodgovorniji za raširenu polarizaciju i nedostatak stvarnog iskoraka ka dijalogu ali, kako je naveo, odgovornost nose i svi ostali jer “nasilje sa bilo koje strane da dolazi nije dobrodošlo”.

U razgovoru se dotakao i pitanja buduće vlade i mandatara koji bi trebalo da budu poznati zaključno sa 18. aprilom, i istakao da bi ta vlada, sa, kako smatra, samo najnužnijim brojem resora, trebalo da ima mandat da otvori dijalog sa studentima i njihovim predstavnicima, stvori uslove za fer i poštene izbore koje pod sumnju ne bi doveo niko od političkih aktera, te počne sa prevazilaženjem nagomilanih podela.

Mandatara vidi kao ličnost od integriteta i sa dozom autonomije u odnosu na onog koji mandat poverava, predsednika Republike.

Podsetimo, napadi na Nataliju Jovanović, dekanku Filozofskog fakulteta u Nišu (sugrađanka ju je napala nožem); Vladana Đokića, rektora Beogradskog univerziteta, doduše samo verbalni od zvaničnika aktuelne vlasti; kao i studente u blokadi u Novom Sadu i Čačku nedavno, označili su ulazak u možda opasnu fazu sa krajnje opasnim i nesagledivim posledicama.

NAPADI NA STUDENTE I PROFESORE BESRAMNI, PODSTIČU DALJU POLARIZACIJU; POZIVI NA DIJALOG OČIGLEDNO LAŽNI

“Jedan tračak nade je bio kada je rektor Vladan Đokić gostovao na RTS-u, i kada je, upitan da li bi prihvatio da pregovara u ime studenata kada bi ga oni potencijalno delegirali za to, rekao da bi pristao. Nije prošlo puno a krenula je rafalna paljba i izjava da bi ‘on trebalo da bude uhapšen’. To niti je narativ niti je način niti je mudro tako se ophoditi ukoliko se želi dijalog. Taj narativ je samo podstakao dalju polarizaciju i onda je reč o zapravo lažnim pozivima na dijalog”, ocenio je Ružić za “Simptom”, napominjući da je tek čin napada na dekanku Filozofskog fakulteta u Nišu, Nataliju Jovanović, opasan i nedopustiv, te je, kako kaže, reč o posledici pomenutog “narativa, koji se ovde baštini godinama”.

Foto: Simptom/V. Mićunović

Upitan ko je za to odgovoran, kaže “bez dileme, najodgovorniji su oni koji vladaju”.

Prema njegovim rečima, ako želite da polarizujete jedno društvo i medijski njime manipulišete, onda dobijete jedan takav “sraman događaj”.

“Hvala bogu da su u pitanju samo lakše povrede. Ovo nasilje nikako nije prihvatljivo i u pitanju je zastrašujuća pojava”, naglasio je potpredsednik SPS-a.

VRATITI STVARI U INSTITUCIJE; NOVA VLADA DA SMIRUJE TENZIJE A MANDATAR BUDE LIČNOST OD AUTORITETA I INTEGRITETA

Na pitanje kako vidi izlazak iz duboke političke krize čiji je pad nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici bio samo okidač, a u svetlu masovnih i obimnih studentsko-građanskih protesta koji traju već više od pet meseci, Ružić je rekao da je Srbija u jednoj konfuznoj situaciji koja nikome ne odgovara i da to nikako nije dobro za naše društvo te da svi zajedno “moramo da lečimo stvari i pojave koje nisu dobre”.

Podseća da još od decembra apeluje na to da se kriza mora rešiti na institucionalan način, u regularnim okvirima.

“Sada bi bilo značajno, imajući u vidu ustavne rokove, da se nova vlada formira i jasno definiše šta je njen mandat. Nadam se i želeo bih da mandat bude upravo izlazak iz političke krize kroz dijalog sa predstavnicima, pre svega, studenata – ukoliko ih oni budu delegirali – kako bi se u jednom konstruktivnom maniru došlo do rešenja za sve one zahteve i pitanja koja su se pokazala kao nerešiva u ovim okolnostima. Znači, rešiti izborno zakonodavstvo i izborne uslove, kao i medijsku sliku… i potom pripremiti izbore koji bi bili prihvatljivi svim akterima”, ističe Ružić i naglašava i da bi studenti energiju trebalo da artikulišu u institucionalnom pravcu i transferišu u političku ravan tj. da se opredele, ukoliko to žele, da se i politički aktiviraju…

On je mišljenja da je posredi “armija nekih novih birača, i ukoliko oni žele da institucije funkcionišu, dragoceno bi bilo da se uključe u političku aktivnost”.

Govoreći dalje o zadacima buduće vlade, navodi da ona nikako ne bi smela biti preglomazna, već da pokrije samo najvažnije resore.

“I da se demonstrira snaga, a budući mandatar bude ličnost od autoriteta i profil sa dozom samostalnosti u odnosu na onog koji ga predlaže. I da je prihvatljiv za razgovor sa svima”, smatra Ružić, koji na pitanje da li bi bolje bilo da to bude politička ili nepolitička ličnost, podvlači da je uvek za to da političari vode glavnu reč i rešavaju političke probleme, ali da je ovde poenta “da li postoji ideja i želja za iznalaženje jednog takvog kandidata (od autoriteta)”.

“Iskreno se nadam da postoji”, napominje.

Foto: Simptom/V. Mićunović

SPS-u NIJE MESTO U POKRETU ZA NAROD I DRŽAVU, ČUVAMO SUBJEKTIVITET; UVEK PRATIMO PULS NARODA

Kako je javnosti dobro poznat njegov stav, takoreći negativan, prema ideji ulaska Socijalističke partije Srbije u budući Pokret za narod i državu, najavljen i promovisan od predsednika Srbije, Ružić je, upitan za budućnost odnosa SNS-a i SPS-a, naveo da “svako vreme nosi svoje breme” i da je SPS “i partnerstvo i korektnost dokazao i pokazao prema svima, ali najviše prema građanima”.

“Okolnosti nekada nalažu jedno objedinjavanje u pogledu očuvanja državnih i nacionalnih interesa, izgradnje društva socijalne pravde i SPS je u tome učestvovao najiskrenije moguće. Okolnosti sada ukazuju da nama nije mesto u tom Pokretu. Kao takav, Pokret je jedna legitimna ideja koju je inicirao aktuelni predsednik. Šta je pozadina te odluke, u to ne želim da ulazim, ali važno je ono što je predsednik naše stranke Ivica Dačić rekao na sednici Predsedništva SPS-a – da SPS čuva svoj subjektivitet. Na pitanje potpredsednika Bajatovića on je izričito rekao da SPS neće ulaziti u Pokret”, ukazuje Ružić, navodeći i da je SPS, u interesu građana Srbije, na svim političkim vododelnicama pratio puls naroda Srbije.

To je, podseća, bio slučaj i prilikom manjinske podrške Demokratskoj stranci Srbije 2004–2007; pravljenja vlade sa, kako je rekao, “dotadašnjim arhineprijateljem” Demokratskom strankom 2008–2012; i, najzad 2012. kada je došlo do formiranja vlasti sa SNS-om, nakon pobede Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima…

“… dakle, uvek smo pratili ono što narod želi. Uveren sam, tako ćemo i u ovim turbulentnim vremenima umeti da ispratimo ono što je puls naroda, vox populi”, zaključio je potpredsednik SPS-a Branko Ružić.

Ružić je od 1995. godine član SPS-a.

Simptom/M. M.